Utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u posedovnoj parnici

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio da je podnositeljki povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Parnični postupak zbog smetanja poseda, koji je po zakonu hitan, trajao je preko šest godina, prvenstveno zbog petogodišnje neaktivnosti drugostepenog suda.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-9761/2012
25.09.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi J . P . iz L, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 25. septembra 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba J. P . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu P. 2773/06 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Odbija se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. J. P . iz L . je 19. decembra 2012. godine, preko punomoćnika Z . S, advokata iz L, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu P. 2773/06.

Podnositeljka ustavne žalbe je navela: da je 2. novembra 2006. godine podnela tužbu Opštinskom sudu u Leskovcu protiv tuženih S. P. i N. P, radi smetanja poseda; da je rešenjem Opštinskog suda u Leskovcu P. 2773/06 od 17. oktobra 2007. godine usvojen tužbeni zahtev; da su tuženi izjavili žalbu protiv prvostepenog rešenja, predmet je početkom 2008. godine dostavljen Okružnom sudu u Leskovcu radi odlučivanja o žalbi, ali taj sud do kraja 2009. godine do kada je predmet bio u njegovoj nadležnosti, nije odlučio; da je Viši sud u Leskovcu rešenjem Gž. 755/10 od 7. decembra 2012. godine odbio žalbu tuženih kao neosnovanu i potvrdio prvostepeno rešenje; da joj je zbog nerazumno dugog trajanja predmetnog postupka od preko šest godina, a u kome je predmet spora smetanje poseda, i koji nije bio složen, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Zahtevala je i naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US) je po svojoj sadržini identična odredbi člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Leskovcu P. 5548/12, Ustavni sud je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je 2. novembra 2006. godine podnela tužbu Opštinskom sudu u Leskovcu protiv tuženih S. P. i N. P, radi smetanja državine, odredivši vrednost spora na 10.000 dinara, sa predlogom za određivanje privremene mere. Predmet je dobio broj P. 2773/06.

Rešenjem Opštinskog suda u Leskovcu P. 2773/06 od 2. novembra 2006. godine usvojen je predlog tužilje pa je prema tuženima određena privremena mera, tako što im je naloženo da odmah po prijemu rešenja otključaju bravu od ulaznih vrata u prizemlju porodične stambene zgrade u Leskovcu, tužilji predaju primerak ključa od ulazne brave i omoguće joj nesmetan ulaz u prizemlje porodične stambene zgrade radi prolaza do sobe u prizemlju i određeno je da privremena mera ostaje na snazi do pravnosnažnog okončanja spora.

Rešenjem Opštinskog suda u Leskovcu P. 2773/06 od 21. novembra 2006. godine odbačena je kao nedozvoljena žalba tuženog S. P. izjavljena protiv rešenja o određivanju privremene mere. Protiv navedenog rešenja P. 2773/06 od 21. novembra 2006. godine, tuženi su izjavili žalbu Okružnom sudu u Leskovcu koji do kraja 2009. godine do kada je predmet bio u njegovoj nadležnosti nije odlučio.

Pred Opštinskim sudom u Leskovcu održano je četiri ročišta za glavnu raspravu, na kojima su izvedeni dokazi saslušanjem parničnih stranaka i saslušanjem više svedoka, dok tri ročišta nije bilo održano, i to: jedno zbog nedolaska jednog od tuženih, jedno zbog odsustva postupajućeg sudije, jedno bez navođenja razloga.

Rešenjem Opštinskog suda u Leskovcu P. 2773/06 od 17. oktobra 2007. godine usvojen je tužbeni zahtev tužilje prema tuženima, utvrđeno je da su tuženi smetali tužilji u državnini jedne sobe u visokom prizemlju porodične stambene zgrade u Leskovcu, na taj način što su dana 1. novembra 2006. godine zaključali ulazna vrata od prizemlja porodične stambene zgrade, a tužena S. P. je promenila uložak brave na tim vratima i na taj način onemogućili ulazak tužilje u prizemlje porodične stambene zgrade radi prolaza do predmetne sobe u prizemlju i naloženo je tuženima da otključaju bravu na vratima prizemlja porodične stambene zgrade, a ključ od te brave predaju tužilji, da tužena S. P. ugradi staru bravu od koje tužilja poseduje ključ i omoguće tužilji nesmetan ulaz u prizemlje porodične stambene zgrade radi prolaza do predmetne sobe, omogući joj nesmetanu državinu i korišćenje jedne sobe u prizemlju porodične stambene zgrade, pa je zabranjeno tuženima da ubuduće smetaju tužilju na isti ili sličan način u državini jedne sobe u porodičnoj stambenoj zgradi do koje se dolazi prolazom kroz trpezariju prizemlja da i na ime troškova postupka isplate tužilji iznos od 59.700,00 dinara.

Tuženi su 17. decembra 2007. godine izjavili žalbu protiv prvostepenog rešenja P. 2773/06 od 17. oktobra 2007. godine i spisi su 27. decembra 2007. godine dostavljeni Okružnom sudu u Leskovcu kao drugostepenom sudu na odlučivanje o žalbi.

Okružni sud u Leskovcu do kraja 2009. godine, do kada je predmet bio u njegovoj nadležnosti, nije odlučio o žalbi.

Rešenjem Višeg suda u Leskovcu Gž. 755/10 od 7. decembra 2012. godine, u stavu prvom izreke, odbačena je kao nedozvoljena žalba tuženih protiv rešenja Opštinskog suda u Leskovcu P. 2773/06 od 21. novembra 2006. godine; u stavu drugom izreke odbijena je, kao neosnovana, žalba tuženih i rešenje Opštinskog suda u Leskovcu P. 2773/06 od 17. oktobra 2007. godine je potvrđeno.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda o predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (član 10. stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. stav 2.); da je sud dužan da se stara da predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.); da će prilikom određivanja rokova i ročišta po tužbama zbog smetanja državine sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja prema prirodi svakog pojedinog slučaja (član 447.).

5. Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova, i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumne dužine sudskog postupka.

Ocenjujući sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, polazeći pri tome od prakse i kriterijuma Ustavnog suda , kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud j e utvrdio da nadležni sudovi u konkretnom postupku nisu delotvorno i efikasno postupali da bi se osporeni parnični postupak okončao u razumnom roku i da bi se o tužbi podnositeljke odlučilo bez nepotrebnog odugovlačenja.

Naime, parnični postupak koji ima za predmet spor zbog smetanja državine je trajao šest godina i jedan mesec, što prekoračuje standard razumnog trajanja postupka kako po praksi ovog suda, tako i po kriterijumima i merilima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava.

Po oceni Suda, nadležni prvostepeni sud je redovno odlučivao i održavao ročišta u kratkim vremenskim intervalima, međutim, isključivu odgovornost za nerazumno trajanje predmetnog postupka snosi drugostepeni sud koji je posle pet godina odlučio o žalbi protiv prvostepene odluke, dok je posle šest godina odlučio o žalbi protiv prvostepenog rešenja kojim je odbačena žalba protiv rešenja o određivanju privremene mere.

Ustavni sud nalazi da predmetni postupak nije bio posebno složen posebno što za potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja nije bilo potrebno izvesti dokaze veštačenjem.

Po oceni Suda, podnositeljka ustavne žalbe nije doprinela dužini trajanja postupka, dok je sam predmet spora za nju bio od značaja.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je ocenio da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu P. 2773/06, pa je, na osnovu člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu u tački 1. izreke.

6. U pogledu zahteva podnositeljke ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud, uvažavajući eventualni značaj predmeta spora za podnositeljku, konstatuje da su bez obzira na povredu ili ugrožavanje označenog prava koje se odnosi na dužinu trajanja osporenog parničnog postupka, navodi i razlozi ustavne žalbe takve prirode da ne ukazuju da je podnositeljka pretrpela značajnu štetu, posebno imajući u vidu vrednost predmeta spora, a što bi bilo od ustavnopravnog značaja za odlučivanje Ustavnog suda. Ustavni sud je stoga odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari samo utvrđivanjem povrede prava na suđenje u razumnom roku u osporenom postupku, što predstavlja dovoljnu i adekvatnu satisfakciju za podnositeljku, te je u tački 2. izreke odbio zahtev za naknadu nematerijalne štete.

7. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u posedovnoj parnici

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti