Odluka Ustavnog suda o odgovornosti države za materijalnu štetu zbog dužine stečajnog postupka

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavne žalbe i poništava presude Apelacionog suda, utvrđujući povredu prava na pravično suđenje. Potvrđen je stav da država objektivno odgovara za materijalnu štetu u vidu neisplaćenih potraživanja iz radnog odnosa prema dužniku u društvenoj/državnoj svojini.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-9761/2020
16.03.2023.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i Vesna Ilić Prelić, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama S. T . iz sela Vina kod Leskovca i J. T . iz sela Todorovce kod Leskovca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 16. marta 2023 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. T . i utvrđuje da je presudom Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 135/17 od 30. avgusta 2017. godine i presudom Apelacionog suda u Nišu Gž rr. 13/18 od 10. jula 2018. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Apelacionog suda u Nišu Gž rr. 13/18 od 10. jula 2018. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi podnositeljke ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 135/17 od 30. avgusta 2017. godine.

3. Usvaja se ustavna žalba J. T . i utvrđuje da je presudom Osnovnog suda u Leskovcu Prr1. 2/18 od 17. aprila 2018. godine i presudom Apelacionog suda u Nišu Gž rr. 40/18 od 10. oktobra 2018. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

4. Poništava se presuda Apelacionog suda u Nišu Gž rr. 40/18 od 10. oktobra 2018. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi podnositeljke ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Leskovcu Prr1. 2/18 od 17. aprila 2018. godine.

5. Odbija se kao neosnovan zahtev J. T . za naknadu nematerijalne štete.

6. Odbacuju se zahtev i podnositeljki ustavnih žalbi za naknadu materijalne štete.

7. Odbacuju se zahtevi za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. T . iz sela Vina kod Leskovca i J . T . iz sela Todorovce kod Leskovca su , 22 . avgusta i 30. novembra 2018. godine, preko punomoćnika S. Z , advokata iz Vučja kod Leskovca, Ustavnom sudu podnele ustavne žalbe protiv akata navedenih u izreci , zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava Republike Srbije.

Podnositeljke ustavnih žalbi navode da im je pre pokretanja parničnih postup aka, u kojima su donete osporene presude, utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10, te da im je nepostupanjem stečajnog suda pričinjena materijalna šteta u vidu nerealizovanog potraživanja iz radnog odnosa. Predlažu da Ustavni sud usvoji ustavne žalbe, poništi osporene drugostepene presude, kao i da im utvrdi pravo na naknadu materijalne štete i naknadi troškove za sastavljanje ustavnih žalbi. Podnositeljka J . T . ističe i zahtev za naknadu nematerijalne štete.

Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), ustavne žalbe spojio radi jedinstvenog postupanja.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalb e povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavne žalbe, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Privredni sud u Leskovcu je, primenom Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, doneo rešenja R4 st. 15/16 od 24. februara 2016. godine i R4 st. 20/16 od 24. februara 2016. godine, kojima je utvrdio da je predlagačima, ovde podnositeljkama, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred istim sudom u predmetu St. 11/2010.

Tužilje, ovde podnositeljke ustavnih žalbi , su na osnovu odredaba čl ana 31. pomenutog zakona podnele Osnovnom sudu u Leskovcu tužbe protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo pravde, radi naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku koja se ogleda u nerealizovanim potraživanjima iz radnog odnosa koja su utvrđena u navedenom stečajnom postupku.

Osnovni sud u Leskovcu je doneo osporene presude Prr. 135/17 od 30. avgusta 2017. godine i Prr1. 2/18 od 17. aprila 2018. godine, kojima je odbio kao neosnovan e tužbene zahtev e tužilja.

Odlučujući o žalbama tužilja, Apelacioni sud u Nišu je presudama Gž rr. 13/18 od 10. jula 2018. godine i Gž rr. 40/18 od 10. oktobra 2018. godine odbio kao neosnovane žalbe i potvrdio prvostepene presude, ističući da je potraživanje koje predstavlja predmet spora već priznato u stečajnom postupku u kome će biti namireno, te da je nemoguća isplata istog iznosa u dva odvojena postupka (presuda Gž rr. 13/18 od 10. jula 2018. godine), odnosno da tužilja nije dokazala postojanje uzročno-posledične veze između radnji organa tužene i nastale štete (presuda Gž rr. 40/18 od 10. oktobra 2018. godine).

4. Uzimajući u obzir suštinu navoda ustavnih žalbi, Ustavni sud je zaključio da podnositeljke praktično ukazuju da je pogrešna ocena parničnih sudova o neosnovanosti zahteva za naknadu pretrpljene materijalne štete u vidu nerealizovanih potraživanja koja su im priznata u stečajnom postupku koji se vodi nad DP „V.“ iz Vučja. Stoga je Ustavni sud ispitivao osnovanost ustavnih žalbi isključivo sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava.

U navedenom kontekstu, Ustavni sud upućuje na pravne stavove i ocene koje je detaljno izneo u Odluci Už-9242/2020 od 7. aprila 2022. godine, a koji se primenjuju i u konkretnom slučaju. Ustavni sud je u pomenutoj Odluci podsetio na praksu Evropskog suda za ljudska prava, koju je i sam prihvatio u svojoj praksi prilikom odlučivanja o ustavnim žalbama , u vezi sa pitanjem odgovornosti države za neizvršenje sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom i pravom na naknadu materijalne štete. Takođe, Ustavni sud je konstatovao da su, u međuvremenu, nadležni sudovi u svojim odlukama zauzeli isto pravno stanovište u vezi sa pitanjem odgovornosti Republike Srbije za naknadu ove vrste imovinske štete, pozivajući se upravo na relevantnu praksu Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda, kao i na Zaključak o odgovornosti Republike Srbije za naknadu materijalne štete nastale zbog neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka, koji je usvojen na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 2. novembra 2018. godine.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je u Odluci Už-9242/2020 od 7. aprila 2022. godine zaključio da je sama činjenica da je sudskom odlukom utvrđeno da neko lice zbog neefikasnog i nedelotvornog postupanja suda nije u mogućnosti da u razumnom roku naplati svoje potraživanje iz radnog odnosa u izvršnom, odnosno stečajnom postupku, prema dužniku, koji je u vreme nastanka potraživanja imao pretežan društveni, odnosno državni kapital, dovoljna da bi se utvrdila odgovornost države za naknadu imovinske štete. Drugim rečima, pretpostavka za zasnivanje objektivne odgovornosti Republike Srbije za naknadu ove vrste imovinske štete nastale iz potraživanja iz radnog odnosa prema dužniku koji je u vreme nastanka potraživanja imao pretežan društveni, odnosno državni kapital, jeste prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom izvršnom, odnosno stečajnom postupku. U tom kontekstu, Ustavni sud je naglasio da kod ovog oblika objektivne odgovornosti Republike Srbije za štetu važi pretpostavka uzročnosti, tako da oštećeno lice ne snosi teret dokazivanja postojanja uzročno-posledične veze, već se ona pretpostavlja.

Iz tih razloga, Ustavni sud je ocenio da je osporenim presudama povređeno pravo podnositeljki ustavnih žalbi n a pravično suđenje, pa je ustavne žalbe usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15 i 10/23 ), odlučujući kao u tač. 1. i 3. izreke.

5. Po oceni Ustavnog suda, posledice utvrđene povrede ustavnog prava su, u konkretnom slučaju, takve prirode da se mogu otkloniti samo poništajem osporenih presuda Apelacionog sud u Nišu Gž rr. 13/18 od 10. jula 2018. godine i Gž rr. 40/18 od 10. oktobra 2018. godine i određivanjem da taj sud ponovo odluči o žalbama podnositeljki izjavljenim protiv presuda Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 135/17 od 30. avgusta 2017. godine i Prr1. 2/18 od 17. aprila 2018. godine. Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu , odlučio kao u tač. 2. i 4. izreke.

Odlučujući o zahtevima podnositeljke J . T . za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je zaključio da je utvrđivanje povrede prava na pravično suđenje dovoljno pravično zadovoljenje za podnositeljku. Polazeći od toga, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, odbio kao neosnovan ovaj zahtev , odlučujući kao u tački 5. izreke.

Što se tiče istaknutih zahteva za naknadu materijalne štete, Ustavni sud je pre svega imao u vidu da je prethodno odredio da će se štetne posledice zbog učinjene povrede ustavnog pra va otkloniti poništajem osporenih drugostepenih presuda, te da će se u parničnim postupcima ponovo odlučivati o pravu podnositeljki na naknadu imovinske št ete. Iz navedenih razloga nema uslova da se odredi naknada materijalne štete, zbog čega je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u tački 6. izreke odbacio te zahtev e.

6. U pogledu zahteva podnositeljki za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83). Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio zahteve, rešavajući kao u tački 7. izreke.

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o odgovornosti države za materijalnu štetu zbog dužine stečajnog postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti