Povreda prava na pravično suđenje u sporu o odgovornosti novoosnovanog društva

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na pravično suđenje, poništivši presudu Vrhovnog kasacionog suda. Sud je proizvoljno primenio Zakon o radu, zanemarujući odredbe Zakona o privrednim društvima i ključne dokaze o raspodeli obaveza nakon statusne promene.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-9763/2016
22.06.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavn im žalb ama D. I . iz sela P . kod Leskovca, M . R, L . S, S . Ž . i S . S, sv ih iz Leskovca i M. S . iz sela B . kod Leskovca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 22. juna 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvajaju se ustavn e žalb e D. I , M . R, L . S, S . Ž , S . S . i M. S . i utvrđuje se da je u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10 podnositeljkama ustavnih žalbi povređeno pravo na imovinu , zajemčeno član om 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljki ustavn ih žalb i na naknadu materijalne štete svakoj u visini potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sud om u Leskovcu u predmetu St. 23/10, umanjenih za eventualno naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba podnosi teljki iz tačke 1. izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 176/15 od 2 . juna 201 6. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 1073/16 od 22. septembra 2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Podnositeljke ustavne žalbe navedene u uvodu i tački 1. izreke su , preko punomoćnika T. S, advokata iz Leskovca, Ustavnom sudu podnele ustavne žalbe, i to podnositeljke S. S, S . Ž . i M . R . – 4. marta 2014. godine, podnositeljka D . I . – 5 marta 2014. godine, a podnositeljke L . S . i M . S . – 6. marta 2014. godine. Sve ustavne žalbe su podnete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. Ustava Republike Srbije , u postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10. Ustavn e žalb e su bile zavedene pod brojem Už-1499/2014.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležan redovni sud, Ustavni sud je ustavne žalb e ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Po pravnosnažnosti rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 176/15 od 2 . juna 201 6. godine, Privredni apelacioni sud je dopisom R4 St. 176/16 od 20. decembra 2016. godine Ustavnom sudu dostavio ustavne žalb e radi donošenja odluke o povredi prava na imovinu podnosi teljki ustavn ih žalbe i o zahtevu za naknadu materijalne štete.

Podnositeljke ustavne žalbe su 20. decembra 2016. godine, preko istog punomoćnika, Ustavnom sudu podnele ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 176/15 od 2 . juna 201 6. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. Gp. 1073/16 od 22. septembra 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i z člana 32. stav 1. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. Ustava.

Ova ustavna žalba zavedena je pod novim brojem Už-9763/2016, pa je spojena sa ranijom ustavnom žalbom Už-1499/2014, saglasno odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13).

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u celokupnu dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari :

Podnositeljke ustavnih žalbi su prijavile svoja potraživanja u postupku stečaja koji je pokrenut rešenjem Trgovinskog suda u Leskovcu 14. oktobra 2009. godine nad stečajnim dužnikom DP „I.“ iz Leskovca. Podnositeljke su svrstane u četvrti isplatni red i samo su delimično namirile svoja potraživanja u stečajnom postupku koji i dalje nije okončan i vodi se pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10.

Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda R4. St. 176/15 od 2. juna 201 6. godine, u stavu prvom izreke , usvojen je zahtev p redlagača D. I, M . R, L . S, M . S, S . Ž . i S . S . i utvrđeno je da je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10, predlagačima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku; u stavu drugom izreke naloženo je Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve neophodne mere kako bi se stečajni postupak St. 23/10 okončao u najkraćem mogućem roku; u stavu trećem izreke delimično je usvojen zahtev predlagača i određena im je primerena naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od po 100 evra, u dinarskoj protivvrednosti i iznos u od po 6.390,00 dinara na ime troškova postupka, koji će se isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova, u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva za isplatu; u stavu četvrtom izreke odbijeni su kao neosnovani zahtevi predlagača za isplatu primerene naknade od po 2.900,00 evra, u dinarskoj protivvrednosti; u stavu petom izreke je odlučeno da se po pravnosnažnosti rešenja spisi predmeta dostave Ustavnom sudu radi odlučivanja o povredi prava podnositeljki na mirno uživanje imovine i o zahtevu za naknadu materijalne štete.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž. Gp. 1073/16 od 22. septembra 2016. godine , u stavu prvom izreke , odbijena je k ao neosnovana žalba predlagača i potvrđeno je ožalbeno rešenje Privrednog apelacionog suda R4 St. 176/15 od 2. juna 201 6. godine u stavu trećem njegove izreke, u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka i u stavu četvrtom njegove izreke; u stavu drugom izreke odbijen je zahtev predlagača za naknadu troškova žalbenog postupka.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust suda da namiri potraživanja utvrđena u stečajnom postupku podnositeljkama ustavn ih žalb i, a protiv stečajnog dužnika DP „Inkol“ iz Leskovca koji ima pretežan državni kapital, u konkretnom slučaju predstavlja i povredu prava podnositeljki na mirno uživanje imovine zajemčeno g odre dbom člana 58. Ustava, koju čine potraživanj a utvrđena sudsk im odlukama ( isti stav izražen je u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs).

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavne žalbe usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio pravo podnosi teljki ustavn ih žalb i na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10, a koji im nije isplaćen (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine).

Imajući u vidu sve izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosi teljki ustavn ih žalb i na naknadu materijalne štete svakoj u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sud om u Leskovcu u predmetu St. 23/10, umanjenih za iznose koji su u po tom osnovu eventualno isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

5. Odlučujući o ustavnoj žalbi podnositeljki od 20. decembra 2016. godine izjavljenoj protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 176/15 od 2 . juna 201 6. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 1073/16 od 22. septembra 2016. godine, u delu kojim je odlučeno o visini naknade nematerijalne štete,Ustavni sud konstatuje da podnositeljke ističu nezadovoljstvo iznosom koji im je osporenim rešenjima dosuđen na ime naknade n ematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Ustavni sud ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ustanovljen kao pravno sredstvo nakon izmena i dopuna Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11 i 101/13) preventivno – kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioce. Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove.

Podnositeljkama ustavn ih žalb i je usvojen zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, naloženo je da se preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni s tečajni postupak okončao u najkraćem roku i dosuđena im je naknada. Međutim, po stanovištu Ustavnog suda, potrebno je u konkretnom slučaju utvrditi da li je dosuđena novčana naknada odgovarajuća i dovoljna i sa aspekta sudske prakse ovoga suda. Naime, podnositeljke mogu tvrditi da su „žrtve“ povrede prava na suđenje u razumnom roku ukoliko je iznos koji je dodeljen manji od iznosa koji se dodeljuje u sličnim slučajevima (videti presude Evropskog suda za ljudska prava Cocchiarella protiv Italije, broj aplikacije 64886/01, st. 65-107, ECHR 2006-V i Carić protiv Hrvatske, broj aplikacije 58650/12, stav 39.).

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi podnositeljkama dosudili novčanu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku i obrazložili razloge na kojima temelje svoju odluku. Ustavni sud takođe primećuje da je dosuđena naknada niža u poređenju sa iznosima koje u sličnim predmetima utvrđuje ovaj Sud. Međutim, polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životnog standarda i materijalnih prilika u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da vrednost iznosa o d 100 evra nije nerazum na, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao i to da je Ustavni sud ovom odlukom utvrdio podnositeljkama povredu prava na imovinu i naknadu materijalne štete. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove.

S obzirom na izneto, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalb i izjavljenoj protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 176/15 od 2. juna 201 6. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 1073/16 od 22. septembra 2016. godine ne navode ustavnopravni razlozi kojima bi se argumentovala tvrd nja o povredi ustavnog prava, već se od Ustavnog suda , u suštini , traži da kao instancioni sud preispita odluke redovnih sudova. Stoga je Ustavni sud, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu odbacio ustavnu žalbu jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 3. izreke.

6. U pogledu zahteva podnositeljki za naknadu troškova post upka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

7. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda , doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na pravično suđenje u sporu o odgovornosti novoosnovanog društva

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti