Utvrđena povreda prava na pravično suđenje i imovinu u stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, poništio rešenja privrednih sudova i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu. Podnosiocima je dosuđena naknada materijalne i nematerijalne štete zbog dugog trajanja stečajnog postupka i nenamirenja potraživanja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-9763/2023
06.03.2025.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Gordana Ajnšpiler Popović, Vesna Ilić Prelić i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), u postupku po ustavnoj žalbi Z. B. iz Ivanjice, D. P. iz Bedine Varoši kod Ivanjice, V. Đ. iz Ivanjice, M. P. iz Ivanjice i R. P. iz Prilika kod Ivanjice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. marta 2025. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Z. B. i utvrđuje da je rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž St 2051/23 od 26. juna 2023. godine, podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništavaju se rešenje Privrednog suda u Čačku R4 St 169/23 od 3. maja 2023. godine i rešenje Privrednog apelacionog suda Rž St 2051/23 od 26. juna 2023. godine.

3. Usvaja se ustavna žalba D. P, V. Đ, M. P. i R. P. i utvrđuje da je rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž St 2950/23 od 26. jula 2023. godine, podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

4. Poništavaju se rešenje Privrednog suda u Čačku R4 St 446/23 od 22. juna 2023. godine i rešenje Privrednog apelacionog suda Rž St 2950/23 od 26. jula 2023. godine.

5. Usvaja se ustavna žalba Z. B, D. P, V. Đ, M. P. i R. P. i utvrđuje se da su im povređena prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava, u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 2/16.

6. Utvrđuje se pravo Z. B, D. P, V. Đ, M. P. i R. P. na naknadu nematerijalne štete, svakom u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 2/16. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

7. Utvrđuje se pravo Z. B, D. P, V. Đ, M. P. i R. P. na naknadu materijalne štete, svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 2/16, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Z. B. iz Ivanjice, D. P. iz Bedine Varoš kod Ivanjice, V. Đ. iz Ivanjice, M. P. iz Ivanjice i R. P. iz Prilike kod Ivanjice, podneli su 21. avgusta 2023. godine, preko punomoćnika A. Đ, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu ustavnu žalbu, koja je dopunjena podneskom od 10. juna 2024. godine, protiv rešenja Privrednog apelacionog suda Rž St 2051/23 od 26. juna 2023. godine i Rž St 2950/23 od 26. jula 2023. godine, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, prava na imovinu i prava na rad, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 58. stav 1. i člana 60. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporavaju drugostepena rešenja kojima su pravnosnažno odbijeni prigovori podnosilaca radi ubrzavanja stečajnog postupka koji se vodio pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 2/16.

Podnosioci ustavne žalbe su predložili da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporene akte. Tražili su naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 1000 evra. U ustavnoj žalbi je postavljen zahtev za utvrđenje povrede prava na imovinu u predmetnom stečajnom postupku, a u vezi sa tim je istaknut zahtev za naknadu materijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu dostavljene dokumentacije, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosioci ustavne žalbe podneli su prijavu potraživanja iz radnog odnosa u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 2/16 nad stečajnim dužnikom „J.“ d.o.o. Ivanjica, koji je pokrenut 19. februara 2016. godine, a u kojem su im priznata potraživanja. Stečajnu upravnik je bila Agencija za licenciranje stečajnih upravnika.

Podnositeljka ustavne žalbe Z. B. je 2023. godine podnela prigovor radi ubrzavanja predmetnog stečajnog postupka.

Privredni apelacioni sud je osporenim rešenjem Rž St 2051/23 od 26. juna 2023. godine pravnosnažni odbio prigovor.

Podnosioci ustavne žalbe D. P, V. Đ, M. P. i R. P. takođe su 2023. godine podneli prigovor radi ubrzavanja predmetnog stečajnog postupka.

Privredni apelacioni sud je osporenim rešenjem Rž St 2950/23 od 26. jula 2023. godine pravnosnažni odbio prigovor.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Odredbom člana 2. Zakona o izmeni i dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 92/23) propisano je da se u članu 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13, 40/15, 103/15 i 10/23) dodaje stav 2. koji glasi: „Izuzetno od stava 1. ovog člana ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, ako je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnim i izvršnim postupcima koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.”

Odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano je da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom. Odredbom člana 16. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da se prigovor radi ubrzavanja stečajnog ili izvršnog postupka iz člana 1. ovog zakona po kojem nije doneta odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatra ustavnom žalbom.

5. Ustavni sud najpre ukazuje da su prigovori radi ubrzavanja postupka podneti povodom trajanja stečajnog postupka koji se vodio pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 2/16, a koji je pokrenut 19. februara 2016. godine.

Razmatrajući ustavnu žalbu u delu u kojem su osporena rešenja Privrednog apelacionog suda kojima su pravnosnažno odbijeni prigovori podnosilaca radi ubrzavanja postupka, Ustavni sud ukazuje na stavove i ocene koji su izneti u Odluci Už-11320/2021 od 7. juna 2023. godine.

Polazeći od stavova i ocena koji su detaljno izloženi u Odluci Už-11320/2021 od 7. juna 2023. godine, Ustavni sud ukazuje da postupajući sud nije imao u vidu relevantnu praksu Evropskog suda za ljudska prava koja se tiče neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom (koja je navedena u označenoj odluci), već da su osporena rešenja isključivo zasnovana na primeni merila za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku iz člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i na oceni da trajanje postupka u konkretnom slučaju ne ukazuje na povredu prava na suđenje u razumnom roku.

Ustavni sud ovde posebno ukazuje na praksu Evropskog suda u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 16857/19 i 43001/19, presuda od 14. januara 2021. godine, stav 11.), prema kojoj je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke donete prema preduzeću sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom u trajanju do godinu dana u skladu sa zahtevima Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, dok svako duže trajanje namirenja potraživanja predstavlja povredu Evropske konvencije.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je stečajni postupak u konkretnom slučaju u trenutku podnošenja prigovora radi ubrzavanja postupka trajao skor sedam godine, te da prilikom donošenja osporenih rešenja sud nije imao u vidu relevantnu praksu Evropskog suda (koja je detaljno izneta u Odluci Už-11320/2021 od 7. juna 2023. godine), Ustavni sud je ocenio da je osporenim rešenjima merodavno pravo primenjeno na ustavnopravno neprihvatljiv način, čime je podnosiocima povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. Zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavnu žalbu podnosilaca u odnosu na istaknutu povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tač. 1. i 3. izreke.

6. Po oceni Ustavnog suda, u konkretnom slučaju, posledice utvrđene povrede prava su takve prirode da se mogu otkloniti poništajem rešenja Privrednog suda u Čačku i Privrednog apelacionog suda. Stoga je, primenom odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno kao u tač. 2. i 4. izreke.

Međutim, imajući u vidu da je odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, isključena nadležnost „redovnih“ sudova za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u odnosu na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, a što je ovde slučaj, Ustavni sud nije vratio predmet „redovnom“ sudu na ponovno odlučivanje o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku.

7. Odlučujući o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 2/16, Ustavni sud je pošao od prakse Evropskog suda u vezi sa pitanjem odgovornosti države za neizvršenje sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom.

U tom smislu, Ustavni sud posebno ukazuje da je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije Evropski sud konstatovao da je još ranije isticao da je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke do godinu dana u skladu sa zahtevima Evropske konvencije, te da je utvrđivao povredu kada god je taj period bio duži od godinu dana, bez obzira na to da li se pravnosnažna domaća odluka izvršava kroz izvršni ili stečajni postupak. Dakle, svaki postupak koji se vodi radi namirenja pravnosnažno utvrđenog potraživanja (stečajni, izvršni ili neki drugi) prema preduzeću sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom, a koji traje duže od perioda koji se u praksi Evropskog suda smatra prihvatljivim, predstavlja osnov za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku, pri čemu u tom slučaju nisu od isključivog ili odlučujućeg značaja okolnosti od uticaja na trajanje izvršnog, odnosno stečajnog postupka, kao što su složenost postupka i postupanje organa postupka i stranaka u postupku.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je predmetni stečajni postupak u konkretnom slučaju u trenutku podnošenja prigovora radi ubrzavanja postupka trajao sedam godine, pri čemu u navedenom periodu utvrđena potraživanja podnosilaca iz radnog odnosa nisu namirena, Ustavni sud je ocenio da je podnosiocima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je, stoga, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu podnosilaca i utvrdio da im je u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 2/16 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 5. izreke.

8. Razmatrajući tvrdnje podnosilaca da im je u predmetnom stečajnom postupku povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je pošao od svog stava da je u predmetima koji se tiču neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom, utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku preduslov za utvrđivanje povrede prava na imovinu i usvajanje zahteva za naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog, odnosno nenamirenog potraživanja.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je prethodno utvrdio da je podnosiocima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetnom stečajnom postupku, Ustavni sud je ocenio da propust Privrednog suda u Čačku da obezbedi namirenje potraživanja podnosilaca koja potiču iz radnog odnosa, prema stečajnom dužniku sa pretežnim državnim, odnosno društvenim kapitalom, predstavlja povredu prava podnosilaca na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu podnosilaca i utvrdio da im je u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 2/16 povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 5. izreke.

9. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je, u tački 6. izreke, odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete, svakom u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 2/16. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu. Prilikom odlučivanja o visini iznosa naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu stavove Evropskog suda koji su izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine), a koje je i Ustavni sud prihvatio u svojoj praksi (videti npr. Odluku Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine i Odluku Už- 277/2017 od 4. juna 2020. godine).

10. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na imovinu, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 7. izreke, utvrdio pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete, svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 2/16, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud u presudi Stevanović i drugi protiv Srbije (broj predstavke 43815/17 i 15 drugih, od 27. avgusta 2019. godine, stav 17.) prihvatio stanovište prema kome prilikom dosuđivanja materijalne štete zbog propusta da potraživanje podnosilaca bude namireno, podnosioci nemaju pravo na zakonsku zateznu kamatu za period nakon pokretanja stečajnog postupka.

11. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Utvrđena povreda prava na pravično suđenje i imovinu u stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti