Povreda prava na suđenje u razumnom roku u privrednom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku i dosuđuje naknadu nematerijalne štete. Privredni spor je trajao preko 15 godina, što je nerazumno dugo, a primarnu odgovornost za odugovlačenje snosi neefikasan prvostepeni sud.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-9764/2016
08.06.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama N. Z, G . P, D . Z, P . N , S. S . i B. M, svih iz Leskovca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 8. juna 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvajaju se ustavn e žalb e N. Z, G . P, D . Z, P . N, S . S . i B. M . i utvrđuje da je u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10 podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sud om u Leskovcu u predmetu St. 23/10, umanjenih za eventualno već naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba podnosilaca iz tačke 1. izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 174/15 od 23. juna 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacinog suda Rž gp. 1143/16 od 30. avgusta 2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. N. Z, G . P, D . Z . i P . N, svi iz Leskovca, su 7. marta 2014. godine, a S. S . i B . M, obe iz Leskovca, su 6. marta 2014. godine, preko punomoćnika T . S, advokata iz Leskovca, Ustavnom sudu podneli ustavn e žalb e zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. Ustava u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10. Istakli su i zahtev za naknadu nematerijalne i materijalne štete. Ustavne žalb e su bile zavedene pod brojem Už-1499/2014.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni redovni sud, Ustavni sud je ustavn e žalb e ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Po pravnosnažnosti rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 174/15 od 23. juna 2016. godine, Privredni apelacioni sud je dopisom R4. St. 174/15 od 20. decembra 2016. godine Ustavnom sudu ustupio ustavne žalb e radi donošenja odluke o povredi prava na imovinu podnosilaca i zahtevu za naknadu materijalne štete.

Podnosioci ustavne žalbe su 20. decembra 2016. godine, preko istog punomoćnika, Ustavnom sudu podneli ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 174/15 od 23. juna 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 1143/16 od 30. avgusta 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. Ustava . Ova ustavna žalba zavedena je pod novim brojem Už-9764/2016, pa je spojena sa ranijim ustavnim žalbama pod brojem Už-1499/2014, saglasno odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13).

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , uvidom u celokupnu dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosioci ustavne žalbe su prijavili svoja potraživanja u postupku stečaja koji je pokrenut rešenjem Trgovinskog suda u Leskovcu St. 25/09 od 14. oktobra 2009. godine nad stečajnim dužnikom DP „I.“ iz Leskovca. Podnosioci su svrstani u četvrti isplatni red i samo su delimično namirili svoja potraživanja, a stečajni postupak nad stečajnim dužnikom još uvek nije okončan i vodi se pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10.

Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda R4. St. 174/15 od 23. juna 2016. godine, u stavu prvom izreke , usvojeni su zahtevi predlagača N . Z, G . P, D . Z, P . N, S . S . i B . M . i utvrđeno je da im je u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku; u stavu drugom izreke naloženo je Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve mere, kako bi se stečajni postupak St. 23/10 okončao u najkraćem mogućem roku; u stavu trećem izreke delimično su usvojeni zahtevi predlagača i utvrđeno im je pravo na primerenu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od po 10.000,00 dinara i troškovi postupka u iznosu od po 6.390,00 dinara koji će se isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredljenih za rad sudova, u roku od tri meseca od podnošenja zahteva za isplatu; u stavu četvrtom izreke odbijeni su zahtevi predlagača za utvrđenje naknade zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u visini razlike između iznosa utvrđenog stavom trećim izreke i traženog iznosa od 3.000 evra; u stavu petom izreke je odlučeno da se u odnosu na ostale zahteve podnosilaca spisi predmeta vrate Ustavnom sudu na postupanje.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž gp . 1143/16 od 30. avgusta 2016. godine , u stavu prvom izreke , odbijena je kao neosnovana žalba predlagača i potvrđeno je ožalbeno rešenje Privrednog apelacionog suda R4 St. 174/15 od 23. juna 2016. godine u stavu trećem njegove izreke, u delu u kom e je odlučeno o troškovima postupka i u stavu četvrtom izreke; u stavu drugom izreke odbijen je kao neosnovan zahtev predlagača za naknadu troškova žalbenog postupka.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust suda da namiri potraživanje podnosilaca ustavne žalbe, utvrđeno u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10 a protiv stečajnog dužnika DP „I.“ iz Leskovca koji je imao pretežan državni kapital, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnosilaca na mirno uživanje imovine iz člana 58. Ustava, koju čine potraživanj a utvrđen a sudsk im odlukama (isti stav je izražen i u Odluci Ustavnog suda Už-4682/2015 (Už-4396/2012 ) od 6. oktobra 2016. godine (videti internet stranicu na: www.ustavni. sud.rs ).

Stoga je Ustavni sud ustavn e žalb e usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr.zakon i 103/15) i odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od navedenog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio pravo podnosilaca ustavnih žalba na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10, a koji im nije isplaćen (videti Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine) .

Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosilaca ustavnih žalb i na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu .

5. Odlučujući o ustavnoj žalbi podnosilaca od 20. decembra 2016. godine izjavljenoj protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 174/15 od 23. juna 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 1143/16 od 30. avgusta 2016. godine, kojima je odbijen kao neosnovan zahtev podnosilaca za naknadu nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku preko presuđen og iznosa od 10.000,00 dinara pa do traženog iznosa od 3.000 evra, Ustavni sud konstatuje da su podnosioci u suštini nezadovoljni visinom dosuđene naknade.

Ustavni sud, najpre, ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ustanovljen kao pravno sredstvo nakon izmena i dopuna Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11 i 101/13) preventivno -kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioc a. Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije. Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove.

Podnosiocima ustavne žalbe je usvojen zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, naloženo je da se preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni stečajni postupak okončao u najkraćem roku i dosuđena im je naknada. Međutim, po stanovištu Ustavnog suda, potrebno je u konkretnom slučaju utvrditi da li je dosuđena novčana naknada odgovarajuća i dovoljna i sa aspekta sudske prakse ovoga suda. Naime, podnosioci mogu tvrditi da su „žrtv e“ povrede prava na suđenje u razumnom roku ukoliko je iznos koji je dodeljen manji od iznosa koji se dodeljuje u sličnim slučajevima (videti presude Evropskog suda za ljudska prava Cocchiarella protiv Italije, broj aplikacije 64886/01, st. 65-107, ECHR 2006-V i Carić protiv Hrvatske, broj aplikacije 58650/12, stav 39.).

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi podnosiocima dosudili novčanu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku i obrazložili razloge na kojima temelje svoju odluku. Ustavni sud takođe primećuje da je dosuđena naknada niža u poređenju sa iznosima koje u sličnim predmetima utvrđuje ovaj sud. Međutim, polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećenim licima pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životnog standarda i materijalnih prilika u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da vrednost iznosa od 10.000,00 dinara nije nerazumna, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao i to da je Ustavni sud ovom odlukom utvrdio podnosiocima povredu prava na imovinu kao i naknadu materijalne štete . S obzirom na izneto, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi kojima bi se argumentovala tvrdnja o eventualnoj povred i ustavnog prava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom preispita odluke redovnih sudova.

Stoga je Ustavni sud odbacio ustavnu žalbu u delu izjavljenom protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 174/15 od 23. juna 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 1443/16 od 30. avgusta 2016. godine, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 3. izreke.

6. U odnosu na zahtev podnosilaca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema osnova za određivanje naknade ovih troškova, u smislu odredbe člana 6. Zakona o Ustavnom sudu (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine).

7. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u privrednom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti