Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu podnosioca i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku. Krivični postupak koji je trajao preko jedanaest godina, uz brojna odlaganja pretresa i promene sudija, ne može se opravdati složenošću predmeta, što predstavlja povredu Ustava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović i dr Vladan Petrov i dr Tijana Šurlan , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi G. V . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. maja 2020. godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba G. V . i utvrđuje se da je u postupku koji je vođen pred Višim sudom u Smederevu u predmetu K. 35/16 (ranije u predmetu bivšeg Okružnog suda u Smederevu K. 74/06, zatim u predmetu K. 64/10 Višeg suda u Smederevu, a potom u predmetu istog suda K. 126/12, odnosno K. 121/14, te u predmetu K. 124/15) povređeno pravo podnos ioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. G . V . iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, 6. novembra 201 7. godine, ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Kž.1. 1318/16 od 30. juna 2017. godine, zbog povrede prava iz člana 31. i člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. s tav 1. Ustava, u postupku koji je vođen u predmetu Višeg suda u Smederevu K. 35/16 (ranije u predmetu bivšeg Okružnog suda u Smederevu K. 74/06, zatim u predmetu K. 64/10 Višeg suda u Smederevu, a potom u predmetu istog suda K. 126/12, odnosno K. 121/14, te u predmetu K. 124/15).

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je „protiv okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, određen pritvor u kome je bio od 21. m arta 2006. do 11. aprila 2008. godine, zbog neodgovornog i neažurnog postupanja Okružnog suda u Smederevu, što je u suprotnosti sa pravom iz člana 31. Ustava, kojim se utvrđuje da se trajanje prit vora mora svesti na najkraće neophodno vreme, a što u konkretnom slučaju nije urađeno“; da je osporeni krivični postupak, posle bezbroj održanih i odloženih suđenja trajao skoro celih deset godina; da je „Apelacioni sud odbio žalbene navode da je za pet posebnih krivičnopravnih radnji, od kojih svaka predstavlja posebnu celinu, nastupila zastarelost, jer optuženi nije oglašen krivim zbog produženog krvičnog dela, a u nastavku još nerazumnije i nerazumljivije takav stav opravdava citiranjem člana 61. stav 5. Krivičnog zakonika koji se odnosi na institut produženog krivičnog dela za koje optuženi nije oglašen krivim. Takvo postupanje i neprimenjivanje odluke o zastarelosti sa očigledno pogrešnim razlozima ne može biti pravično suđenje koje određuje i štiti Ustav, ovo i stoga što je sudovima ukazivano na sudsku praksu i stav Vrhovnog kasacionog suda o računanju zastarelosti za svaku krivičnopravnu radnju koja samostalno i kao celina sadrži sva bitna obeležja određenog krivičnog dela “.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih prava, te da obaveže Apelacioni sud u Beogradu da ponovo razmotri žalbu podnosioca izjavljenu protiv presude Višeg suda u Smederevu K. 35/16 od 20. maja 2016. godine. Podnosilac nije tražio naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), kojim je uređen postupak po ustavnoj žalbi, propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. Ustavni sud je prvo konstatovao da su spisi predmeta Višeg suda u Smederevu K. 35/16 nesređeni i da je očigledno da nedostaju pojedine strane.

Ustavni sud je, u sprovedenom prethodnom postupku, iz spisa predmeta Višeg suda u Smederevu K. 35/16, kao i dostavljene dokumentacije uz ustavnu žalbu, između ostalog, utvrdio:

- da je Okružno javno tužilaštvo u Smederevu 24. marta 2006. godine podnelo zahtev za sprovođenje istrage Kt. 25/06 Okružnom sudu u Smederevu protiv G. V . (podnosioca ustavne žalbe) , V.M, M.V, J.T, S.M, Z.M, Ž.J. i M.P.Đ;

- da je Okružni sud u Smederevu 24. marta 2006. godine doneo rešenje o sprovođenju istrage Kio. 15/06 protiv podnosioca ustavne žalbe, V,M. i M.V ; takođe, 24. marta 2006. godine prema podnosiocu i V.M. određen je pritvor;

- da je Okružni sud u Smederevu 6. aprila 2006. godine doneo rešenje o sprovođenju istrage Kio. 15/06 protiv više okrivljenih;

- da je Okružno javno tužilaštvo 5. maja 2006. godine podnelo zahtev za proširenje istrage Kt. 25/06 protiv B.S, a Okružni sud je doneo rešenje o sprovođenju istrage Kio. 15/06 protiv napred navedenog okrivljenog;

- da je 10. jula 2006. godine rešenjem Okružnog suda u Smederevu Kio. 15/16 proširena istraga prema G. V . (podnosiocu ustavne žalbe), V.M, J. i N.T;

- da su u toku istrage saslušani okrivljeni, ispitani svedoci, pribavljena je neophodna dokumentacija, prema podnosiocu ustavne žalbe je više puta produžavan pritvor, te je obavljeno ekonomsko -finansijslo veštačenje;

- da je Okružno javno tužilaštvo u Smederevu 19. septembra 2006. godine podiglo optužnicu Kt. 25/06 protiv više okrivljenih;

- da je krivični postupak vođen u predmetu Okružnog suda u Smederevu K. 74/06;

- da je prema podnosiocu ustavne žalbe pritvor više puta produžavan;

- da je rešenjem Okružnog suda u Smederevu Kv. 105/08 od 11. aprila 2008. godine prema okrivljenom G. V . ukinut pritvor , da je do donošenja navedenog rešenja glavni pretres održan tri puta, a dva puta nije održan;

- da u preostalom delu 2008. godine, kao i u toku 2009. i 2010. godine, glavni pretres nije održan sedam puta, dok je tri puta održan; da je postupak nastavljen u predmetu K. 64/10 Višeg suda u Smederevu;

- da je u toku 2011. godine glravni pretres održan dva puta , dok tri puta nije održan;

- da je tokom 2012. godine glavni pertres održan dva puta, dok jednom nije održan; da je Više javno tužilaštvo u Smederevu izmenilo optužnicu aktom Kt. 25/06 od 25. oktobra 2012. godine, a rešenjem Višeg suda u Smederevu K. 64/10 od 26. novembra 2012. godine obustavljen je krivični postupak koji je vođen protiv okrivljene M.P.Đ. usled odustanka Višeg javnog tužilaštva od gonjenja ; takođe, rešenjem istog suda K. 64/10 je obustavljen i krivični postupak koji je vođen protiv okrivljenog B.S , usled odustanka tužilaštva;

- da je aktom Višeg javnog tužilaštva Kt. 25/06 od 18. februara 2013. godine precizirana optužnica;

- da je krivični postupak nastavljen u predmetu K. 126/12 Višeg suda u Smederevu;

- da je Više javno tužilaštvo aktom Kt. 25/06 od 7. juna 2013. godine izmenilo optužnicu;

- da su rešenjem Višeg suda u Smederevu Su. I – 2 -15/13 – 4 od 25. jula 2013. godine spisi predmeta K. 126/12 oduzeti sudiji B.B. i dodeljeni u rad sudiji S.N, zbog teških povreda koje je sudija B.B. zadobila u saobraćajnoj nezgodi;

- da glavni pretres zakazan za 19. februar i 26. april 2013. godine ni je održan;

- da je aktom Višeg javnog tužilaštva u Smederevu Kt. 25/06 od 7. juna 2013. godine promenjena optužnica, i to samo u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, tako što je, između ostal og, okrivljenom G. V . stavljeno na teret da je učinio krivično delo zloupotrebe položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika u sticaju sa krivičnim delom falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi st. 1. i 2. Krivičnog zakonika;

- da glavni pretres 26. marta 2014. godine nije održan;

- da je aktom Višeg suda u Smederevu Su. I - 15/14 od 15. maja 2014. godine naloženo hitno, prekoredno postupanje, rešavanje i ekspedovanje iz suda predmeta K. 126/12, a najkasnije do 15. novembra 2014. godine;

- da je rešenjem Višeg suda u Smederevu K. 126/12 od 12. septembra 2014. godine obustavljen krivični postupak prema okrivljenoj S.M.A; da glavni pretres zakazivan za 12. septembar 2014. i 15. decembar 2014. godine nije održan;

- da je krivični postupak nastavljen u predmetu K. 121/14;

- da je glavni pretres održan 8. aprila 2015. godine;

- da je aktom Višeg javnog tužilaštva u Smederevu Kt. 25/06 od 15. aprila 2015. godine izmenjena i precizirana optužnica, tako ššto je, između ostalog, podnosiocu ustavne žalbe stavljeno na teret krivično delo zloupotrebe položaja odogovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika u sticaju sa krivičnim delom falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi st. 1. i 2. Krivičnog zakonika;

- da je do kraja 2015. godine glavni pretres održan jedanput, dok pet puta nije održan; da je rešenjem Višeg suda u Smederevu K. 121/14 od 5. novembra 2015. godine obustavljen krivični postupak koji je vođen protiv okrivljenog M.V. usled nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja ; da je Viši sud u Smederevu 28. decembra 2015. godine doneo naredbu K. 106/15 kojom je određeno ekonomsko-finansijsko veštačenje, a rešenjem K . 106/15 od 31. decembra 2015. godine Viši sud u Smederevu je obustavio krivični postupak protiv okrivljenog Z.M;

- da je veštak svoj nalaz i mišljenje dostavio postupajućem sudu 21. januara 2016. godine ;

- da je krivični postupak nastavljen u predmetu K. 124/15;

- da je 2. februara 2016. godine glavni pretres održan;

- da je naredbom K. 124/15 od 2. februara 2016. godine određeno medicinsko veštačenje zdravstvenog stanja okrivljene J.T, a drugom naredbom postupajućeg suda je određeno ekonomsko-finansijsko veštačenje; da je veštak medicinske struke svoj nalaz i mišljenje dostavio 4. februara, a 10. februara 2016. godine je dostavljen nalaz veštaka ekonomske struke;

- da je rešenjem Višeg suda u Smederevu K. 124/15 od 1. marta 2016. godine obustavljen krivični postupak vođen protiv okrivljenog G. V . zbog krivičnog dela falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi st. 2. i 1. Krivičnog zakonika , kao i protiv V.M. i J.T, zbog odustanka zamenika javnog tužioca od krivičnog gonjenja, a glavni pretres određen za 1. mart 2016. godine održan je ;

- da je postupajuće tužilaštvo aktom Kt. 25/06 od 21. marta 2016. godine izmenilo i preciziralo optužnicu;

- da je glavni pretres održan 28. marta 2016. godine , a rešenjem Višeg suda u Smederevu K. 20/16 od 14. aprila 2016. godine obustavljen je krivični postupak vođen protiv J.T, zbog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica pomaganjemiz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 35. Krivičnog zakonika, usled odustanka javnog tužioca od gonjenja;

- da je krivični postupak nastavljen u predmetu K. 35/16;

- da je glavni pretres održan 15. aprila 2016. godine, kao i 15. maja 2016. godine;

- da je presudom Višeg suda u Smederevu K. 35/16 od 20. maja 2016. godine, između ostalog, okrivljeni, ovde podnosilac ustavne žalbe, oglašen krivim da je učinio krivično delo zloupotrebe položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i posledično mu je izrečena kazna zatvora u trajanju od dve godine i tri meseca;

- da su osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž.1. 1318/16 od 30. juna 2017. godine odbijene kao nesnovane izjavljene žalbe, a presuda Višeg suda u Smederevu K. 35/16 od 20. maja 2016. godine je potvrđena; u obrazloženju osporene presude je, između ostalog, navedeno da „po oceni Apelacionog suda u Beogradu, neosnovani su žalbeni navodi branioca okrivljenog G . V . – advokata Đ . A . i branioca okrivljenog V.M. – advokata S . S . kojima se ukazuje da se sve krivičnopravne radnje koje se okrivljenima stavljaju na teret očigledno svaka pojedinačno pojavljuju kao odvojena celina, koje su kao celina odvojene i u samom dispozitivu optužnice, a na istovetan način su formulisane i u izreci presude i one na taj način čine produženo krivično delo, tako da kod produženog krivičnog dela zastarelost počinje da teče zasebn o za svaku radnju krivičnog dela, počev od prve preduzete radnje, a to sa sledećih razloga: Imajući u vidu da je javni tužilac primenjujući sada važeći Krivični zakonik kao povoljniji za okrivljene s obzirom na zakonski maksimum propisane kazne pogodovao orkviljenima, pri čemu je okrivljenima stavljeno na teret jedno krivično delo zloupotrebe položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, a ne produženo krivično delo, što je takođe povoljnije po okrivljene, to sud nije ovlašćen da eventualnom izmenom pravne kvalifikacije postupa teže po okrivljene i osudi ih za produženo krivično delo. Međutim i kada bi sud primenom sada važećeg Krivičnog zakonika kao blažeg u odnosu na Krivični zakon Republike Srbije koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela našao da se radi o produženom krivičnom delu i to u smislu odredbe člana 61. stav 5. Krivičnog zakonika kojom je propisano da ako produženo krivično delo obuhvata krivična dela čije je bitno obeležje određeni novčani iznos, smatraće se da je produženim krivičnim delom ostvaren zbir iznosa ostvarenih pojedinačnim delima ukoliko je to obuhvaćeno jedinstvenim umišljajem, zbog čega radnje izvršenja produženog krivičnog dela gube krivičnopravnu samostalnost, tako da se zastarelost krivičnog gonjenja može ceniti samo u odnosu na krivično delo kao celinu prema zbiru iznosa ostvarenog pojedinačnim delima i odgovarajućom kvalifikacijom u okviru vremenskog perioda izvršenja krivičnog dela pa do poslednje radnje, a ne posebno u odnosu na pojedinačne radnje koje su ušle u sastav produženog krivičnog dela, tako da u konkretnom slučaju nije nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, kako se to ukazuje žalbama“;

- da je presudom Vrhovnog kasacionog suda Kzz. 1221/17 od 24. januara 2018. godine, između ostalog, odbijen kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog G. V . u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok je u ostalom delu zahtev odbačen kao nedozvoljen.

4. Odredbom člana 32. Ustava zajemčeno je pravo na pravično suđenje , tako što je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (stav 1.).

Odredbom člana 31. Ustava utvrđeno je: da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, da pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca i da ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica, okrivljeni se pušta na slobodu (član 31. stav 1.); da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom (član 31. stav 2.); da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen (član 31. stav 3.).

5. Polazeći od prakse Ustavnog suda, kao i prakse i kriterijuma međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je ustavnopravnom ocenom sprovedenog postupka u ovoj krivičnopravnoj stvari utvrdio da je u konkretnom slučaju podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Period ocene razumne dužine trajanja sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javnu i nepristrasnu raspravu i odlučivanje u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je na stanovištu da prilikom ocene da li je konkretni sudski postupak okončan u okviru razumnog roka, treba uzeti u obzir celokupni period trajanja krivičnog postupka, računajući od 24. marta 2006. godine, kada je postupak prema podnosiocu pokrenut donošenjem rešenja o sprovođenju istrage Kio. 15/ 06, pa do 30. juna 2017. godine, kada je Apelacioni sud u Beogradu doneo presudu Kž.1. 1318/16 kojom je postupak pravnosnažno okončan. Dakle, osporeni krivični postupak je trajao 11 godina i tri meseca prema podnosiocu ustavne žalbe .

Navedeno trajanje krivičnog postupka, samo po sebi , može ukazivati na to da predmetni postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Pri tom, pojam razumne dužine trajanja jednog sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca – složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, po stupanja nadležnih sudova koji vode postupak i značaja prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioce. Međutim, Ustavni sud smatra da i pored toga što je pojam razumne dužine trajanja sudskog postupka relativna kategori ja koja zavisi od navedenih činilaca, trajanje predmetnog krivičnog postupka 11 godina i tri meseca ne može se opravdati bilo kojim od prethodno navedenih činilaca. Prvo, od 41 puta zakazivanog, glavni pretres je održan 17 puta, pri čemu je Ustavni sud imao u vidu i dinamiku zakazivanja pretresa. Drugo, Ustavni sud konstatuje da je prvostepena presuda Višeg suda u Smederevu K. 35/16 doneta 20. maja 2016. godine, nakon deset godina od pokretanja postupka. Treće, Ustavni sud napominje da je postupak više puta počeo iznova, te da je promenjeno više postupajućih sudija. Četvrto, Ustavni sud konstatuje da podnosilac svojim ponašanjem nije doprineo dužini trajanja osporenog krivičnog postupka.

Takođe, Ustavni sud je imao u vidu da je osporeni krivični postupak vođen protiv više okrivljenih, da je bilo više svedoka, činjeničnu i pravnu složenost predmeta, da je bilo više veštačenja, činjenicu reformu pravosuđa i štrajk advokata koji su doprineli dužini trajanja osporenog postupka, ali nalazi da se ove činjenice ne mogu staviti na teret podnosiocu ustavne žalbe.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u prvom delu izreke. Saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud nalazi da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku, u ovom slučaju, može ostvariti i samim utvrđenjem povrede prava, budući da podnosilac nije istakao zahtev za naknadu nematerijalne štete.

6. U odnosu na istaknutu povredu prava na pravično suđenje, Ustavni sud je, uvidom u osporenu presudu Apelacionog suda u Beogradu Kž.1. 1318/16 od 30. juna 2017. godine, utvrdio da ona sadrži detaljno i jasno obrazloženje , zasnovano na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog prava, te je , stoga, polazeći od prethodno navedenog, o cenio da se navodi podnosioca ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni razlozi za tvrdnje o povredi označenog prava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom oceni zakonitos t osporene presude. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu odbacio ustavnu žalbu u ovom delu , odlučujući kao u drugom delu izreke.

7. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je povređeno i pravo iz člana 31. Ustava. Pri tome navodi da je „protiv njega određen pritvor u kome je bio od 21. m arta 2006. godine do 11. aprila 2008. godine, zbog neodgovornog i neažurnog postupanja Okružnog suda u Smederevu, što je u suprotnosti sa pravom iz člana 31. Ustava, kojim se utvrđuje da se trajanje pritvora mora svesti na najkraće neophodno vreme, a što u konkretnom slučaju nije urađeno“. Ustavni sud konstatuje da je podnosilac bio u pritvoru do 11. aprila 2008. godine kada mu je rešenjem Okružnog suda u Smederevu Kv. 105/08 ukinut pritvor, a da je ustavna žalba izjavljena tek 6. novembra 2017. godine.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u ovom delu kao neblagovremenu, odlučujući kao u drugom delu izreke.

8. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42 b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) , doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti