Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku za naknadu nematrijalne štete koji je trajao preko šest godina. Podnosiocu žalbe dosuđuje se naknada nematerijalne štete u iznosu od 500 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko već e, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Petra Jevtića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 10. decembra 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Petra Jevtića i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 685/11 (inicijalno predmet P. 4106/07 ranijeg Prvog opštinskog suda u Beogradu) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu n ematerijalne štete u iznosu od 500 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. Petar Jevtić iz Beograda je, 27. novembra 2013. godine, preko punomoćnika Milutina Simića, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 685/11 (inicijalno predmet P. 4106/07 ranijeg Prvog opštinskog suda u Beogradu). Podnos ilac ustavne žalbe se istovremeno pozva o i na povredu prava na pravično suđenje iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je Prvom opštinskim sudom u Beogradu podneo tužbu 11. maja 2007. godine radi naknade nematerijalne štete, protiv „ Wiener Stadische“ Beograd, kao osiguravajućeg društva, kod kojeg je vozilo štetnika (krivog za saobraćajnu nesreću, koja se dogodila 3. marta 2007. godine), bilo osigurano. Po mišljenju podnosioca složenost postupka nije bila razlog za skoro sedmogodišnje trajanje postupka, pa podnosilac ističe da mu je postupanjem sudova povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Predlaže da Ustavni sud utvrdi povredu označenih prava i da utvrdi njegovo pravo na naknadu nematerijalne štete.

Ustavni sud ukazuje da je sadržina prava garantovanog članom 6. Evropske konvencije zajemčena odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te se ocena eventualne povrede ili uskraćivanja ovog prava u postupku po ustavnoj žalbi vrši u odnosu na navedeni član Ustava.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US) je po svojoj sadržini istovetna navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, nakon izvršenog uvida u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu 685/11, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 11. maja 2007. godine podneo tužbu Prvom opštinskom sudu u Beogradu (u daljem tekstu: Opštinski sud) protiv tužen og„Wiener Stadische“ A.D. Beograd, radi naknade nematerijalne štete u više vidova, koju je pretrpeo u saobraćajnom udesu za koji je oglašen krivim G.O. koji je upravljao vozilom osiguranim kod tuženog. Predmet je zaveden pod brojem P. 4106/07.

Presudom Opštinskog suda P. 4106/07 od 11 . marta 2009. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete isplati određene iznose, kao u izreci, kao i troškove postupka. Odbijen je zahtev tužioca da se obaveže tuženi da mu isplati iznose preko dosuđenih. Do donošenja prvostepene presude bilo je zakazano devet ročišta za glavnu raspravu, od kojih je održano pet. Na održanim ročištima je sprovedeno medicinsko veštačenje po sudskom veštaku neuropsihijatru i sudskom veštaku traumatologu – ortopedu, saslušana su tri svedoka, veštaci i tužilac u svojstvu parnične stranke, te izvršen uvid u krivične spise predmeta istoga suda. Preostala četiri ročišta nisu održana zbog: generalnog štrajka radnika pravosuđa, evakuacije zgrade suda, jer su spisi i dalje bili kod veštaka i jer su jednom izostali i tužilac i svedok iako su uredno bili pozvani radi saslušanja. Protiv navedene presude su obe parnične stranke izjavile žalb e, a Apelacioni sud u Beogradu je rešenjem Gž. 4169/10 od 18. decembra 2010. godine ukinuo prvostepenu presudu i spise predmeta vratio na ponovni postupak.

U ponovnom prvostepenom postupku, koji je po uspostavljanju nove mreže sudova nastavljen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu pod brojem P. 685/11, nakon pet zakazanih ročišta od kojih su dva održana, zaključena je glavna rasprava. U skladu sa nalogom drugostepenog suda, na održanim ročištima su radi rasvetljavanja spornih pitanja ponovo saslušani veštaci, a tri ročišta nisu održana zbog sprečenosti postupajućeg sudije, jer nije bilo uredne dostave za tuženog i jer je punomoćnik tužioca jednom predao podnesak neposredno pred ročište, što je zahtevalo ostavljanje roka za izjašnjenje suprotnoj strani.

Presudom Osnovnog suda u Beogradu P. 685/11 od 2 6. juna 20 12. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca, pa je prvim stavom izreke obavezan tuženi da tužiocu na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog umanjenja opšte životne aktivnosti, na ime pretrpljenog fizičkog bola, na ime pretrpljenog straha i na ime naruženja plati iznose određene kao u izreci. Drugim stavom izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da mu tuženi isplati tražene iznose, a preko dosuđenih u prvom stavu izreke.

U postupku po žalbama tužioca i tužen og, presudom Apelacionog sud a u Beogradu Gž. 7397/12 od 3. oktobra 20 13. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i delimično žalba tuženog, pa je ožalbena presuda potvrđena u delu prvog stava njene izreke, a kojim je obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja opšte životne aktivnosti, za pretrpljene fizičk e bol ove, za pretrpljeni strah i za pretrpljene duševne bolove zbog naruženja isplati određene iznose; drugim stavom izreke je prvostepena presuda preinačena u delu stava prvog njene izreke i odbijen je tužbeni zahtev tužioca da mu tuženi na ime pretrpljenih fizičk ih bolov a isplati iznos preko dosuđenog. Ova presuda dostavljena je punomoćniku tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, 30. oktobra 2013. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.125/04 i 111/09) , koji se, saglasno članu 506. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), primenjuje na predmetni parnični postupak, propisano je da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.) .

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta navedene odredbe člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak povodom koga je podneta ustavna žalba trajao šest godina, pet meseci i 19 dana, računajući od 11. maja 2007. godine, kao dana podnošenja tužbe, do 30. oktobra 2013. godine, kao dana uručenja drugostepene presude, kojom je pravnosnažno okončan postupak.

Prilikom odlučivanja o tome da li je podnosiocu ustavne žalbe u konkretnom slučaju povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kojima se u postupku odlučuje za podnosioca.

Ustavni sud je našao da je postupak u ovom sporu bio relativno činjenično složen , jer je u dokaznom postupku bilo neophodno medicinsko veštačenje, koje su obavili lekari različitih specijalnosti, ali da ovo ipak ne može opravdati trajanje postupka van okvira razumnog roka za odlučivanje u sporu za naknadu nematerijalne štete.

Takođe, nema nikakve sumnje da je ažurno i propisno postupanje suda u cilju brzog i efikasnog razrešenja spornih pitanja, bilo od velike važnosti i materijalnog značaja za podnosioca ustavne žalbe, na čijoj strani ima doprinosa dužini trajanja osporenog sudskog postupka samo u manjoj meri, s obzirom na to da je jednom njegov punomoćnik predao podnesak neposredno pred ročište, te da je jednom tužilac izostao sa ročišta, iako je bio uredno pozvan radi saslušanja u svojstvu parnične stranke.

Po oceni Ustavnog suda, nedelotvorno postupanje nadležnog prvostepenog sud a isključivi je razlog neopravdano dugog trajanja ovog parničnog postupka, koji je posle skoro šest i po godina pravosnažno okončan. Ovakvu ocenu Ustavni sud zasniva na činjenici da je prva prvostepena presuda, iako doneta nakon nepune dve godine od podnošenja tužbe, ukinuta u celini, zbog nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, a da je spor pravnosnažno okončan preinačenjem u jednom delu druge po redu prvostepene presude.

Iz svega navedenog, Ustavni sud je ocenio da je podnosiocu ustavne žalbe u parničnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 685/11 (inicijalno predmet P. 4106/07 ranijeg Prvog opštinskog suda u Beogradu), povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao tačk i 1. izreke .

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu n ematerijalne štete u iznosu od 500 evra , u dinarskoj protiv vrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosi lac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za utvrđivanje visine naknade štete, a posebno dužinu trajanja parničnog postupka i manji doprinos podnosioca . Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosi lac ustavne žalbe pretrpeo zbog nedelotvornog postupanja nadležnog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu sopstvenu praksu, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti