Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u vanparničnom postupku za naknadu za eksproprisanu nepokretnost, koji traje preko devet godina. Nalaže se nadležnom sudu da postupak okonča u najkraćem roku.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-978/2008
31.03.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dušana Jevtića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 31. marta 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Dušana Jevtića i utvrđuje da je u vanparničnom postupku u predmetu R1. 1743/2010 koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se Prvom osnovnom sudu u Beogradu da preduzme sve mere kako bi se vanparnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dušan Jevtić iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, 11. avgusta 2008. godine, ustavnu žalbu, zbog povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku, zajemčenih odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u vanparničnom postupku navedenom u tački 1. izreke.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da je 2. septembra 2001. godine pokrenut vanparnični postupak pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu, radi određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost, u kojem je podnosilac ustavne žalbe predlagač, a protivnik predlagača je Srpska Pravoslavna crkva. Imajući u vidu da navedeni vanparnični postupak nije okončan ni nakon više od sedam godina od pokretanja, podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je u tom postupku povređeno pravo na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu R1. 1743/2010 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:

Opština Palilula, Odeljenje za imovinsko - pravne poslove dostavilo je 2. novembra 2001. godine Prvom opštinskom sudu u Beogradu spise predmeta ovog opštinskog organa broj 465-8/2001 - I - 4, kako bi se u vanparničnom postupku odredila naknada za biljne kulture i bazen koji se nalaze na katastarskoj parceli 2711/1 KO Slanci, koja je izuzeta iz poseda predlagača Dušana Jevtića, ovde podnosioca ustavne žalbe, i eksproprisana u korist i za potrebe protivnika predlagača Srpske Pravoslavne crkve - Manastir Sveti Arhiđakon Stefan u Slancima. Povodom navedenog predloga u Prvom opštinskom sudu u Beogradu formiran je vanparnični predmet pod brojem R1. 295/2001. Zatim je 2. aprila 2002. godine navedeni opštinski organ uprave dostavio pomenutom prvostepenom sudu spise predmeta tog opštinskog organa broj 465 - 16/2002 - I - 4, kako bi se u vanparničnom postupku odredila naknada za katastarsku parcelu 2711/1 II klase, površine 3654m2 KO Slanci, koja je izuzeta iz poseda predlagača Dušana Jevtića, i eksproprisana u korist i za potrebe protivnika predlagača Srpske Pravoslavne crkve - Manastir Sveti Arhiđakon Stefan u Slancima. Na ročištu održanom 12. aprila 2002. godine Prvi opštinski sud u Beogradu je doneo rešenje kojim je usvojen predlog punomoćnika protivnika predlagača da se iz spisa predmeta tog suda R1. 295/2001 izdvoji „zahtev - predlog opštine Palilula pod brojem: 465 - 16/2002 - I - 4 od 29.03. 2002. g.“ i povodom njega formira novi predmet, dok je nastavljen postupak u vanparničnom predmetu pod brojem R1. 295/2001, radi naknade biljne kulture, da bi na ročištu održanom 23. decembra 2002. godine Prvi opštinski sud usvojio predlog predlagača i doneo rešenje da se predmetu R1. 295/2001 spoje predmet R1. 133/2002, koji je formiran radi naknade za navedenu eksproprisanu katastarsku parcelu 2711/1 i predmet R1. 135/2002, koji je formiran, radi naknade za biljne kulture na toj eksproprisanoj katastarskoj parceli.

U navedenom vanparničnom postupku koji još nije okončan, u periodu od podnošenja predloga pa do odlučivanja Ustavnog suda zakazano je ukupno 29 ročišta, od kojih su 22 ročišta održana (27. decembra 2001. godine, 12. aprila 2002. godine, 14. maja 2002. godine, 4. juna 2002. godine, 23. decembra 2002. godine, 7. februara 2003. godine, 20. juna 2003. godine, 1. oktobra 2003. godine, 30. oktobra 2003. godine, 14. novembra 2005. godine, 5. aprila 2006. godine, 3. oktobra 2006. godine, 11. decembra 2006. godine, 25. januara 2007. godine, 23. februara 2007. godine, 13. septembra 2007. godine, 15. oktobra 2007. godine, 19. septembra 2008. godine, 17. oktobra 2008. godine, 25. juna 2009. godine, 11. septembra 2009. godine i 2. februara 2011. godine), na kojima su izvedeni sledeći dokazi: saslušani predlagač u svojstvu stranke i veštaci Gradskog zavoda za veštačenje; izvršeni uvidi u odgovarajuća dokumenta i više puta čitani spisi tog sudskog predmeta; više puta izvršeno veštačenje od strane veštaka Gradskog zavoda za veštačenje na okolnost vrednosti biljnih kultura i tržišne vrednosti predmetne nepokretnosti, kao i bazena - dolap i plastenika koji su se nalazili na toj nepokretnosti. Preostalih sedam ročišta nije održano (22. novembra 2002. godine - zbog bolesti postupajućeg sudije; 4. juna 2003. godine - zbog nedolaska protivnika predlagača; 15. novembra 2006. godine - zbog nedolaska punomoćnika predlagača; 13. jula 2007. godine - zbog nedolaska punomoćnika protivnika predlagača, za koga nije bilo dokaza da je uredno pozvan; 15. oktobra 2009. godine - zbog bolesti postupajućeg sudije; 30. oktobra 2009. godine - zbog nedolaska svedoka za koje nema dokaza da su uredno pozvani i nedolaska protivnika predlagača, koji je molio odlaganje; 26. novembra 2009. godine - zbog sprečenosti postupajućeg sudije).

U osporenom vanparničnom postupku doneta su sledeća rešenja: rešenje Prvog opštinskog suda u Beogradu R1. 295/2001 od 30. oktobra 2003. godine, kojim je u stavu prvom izreke određena naknada u odgovarajućem novčanom iznosu za izuzeto neizgrađeno građevinsko zemljište koje se nalazi na katastarskoj parceli 2711/1, ZKUL 497, KO Slanci, zatim za jednogodišnje i višegodišnje biljne kulture, kao i za bazen na toj nepokretnosti, stavom drugim izreke odbijen je kao neosnovan predlog za naknadu 19 plastenika koji se nalaze na navedenoj nepokretnosti, dok je stavom trećim izreke ovog rešenja obavezan protivnik predlagača da nadoknadi predlagaču troškove vanparničnog postupka; rešenje Okružnog suda u Beogradu Gž. 2848/04 od 30. juna 2004. godine, kojim su Prvom opštinskog suda u Beogradu vraćeni spisi predmeta R1. 295/2001, radi dopune postupka, sa obrazloženjem da je prvostepeni sud očiglednom greškom u izreci pobijanog rešenja u stavu prvom izreke označio da se katastarska parcela 2711/1, KO Slanci, nalazi u ZKUL 497, umesto u ZKUL 448 KO Slanci, te da se u tom smislu ispravi navedena greška; rešenje Prvog opštinskog suda u Beogradu R1. 295/2001 od 6. decembra 2004. godine, kojim je ispravljeno rešenje tog suda R1. 295/2001 od 30. oktobra 2003. godine; rešenje Okružnog suda u Beogradu Gž. 2374/05 od 30. juna 2005. godine, kojim je u stavu prvom izreke odbijena žalba protivnika predlagača kao neosnovana i potvrđeno rešenje Prvog opštinskog suda u Beogradu R1. 295/2001 od 30. oktobra 2003. godine, koje je ispravljeno rešenjem tog prvostepenog suda R1. 295/2001 od 6. decembra 2004. godine, u delu stava prvog izreke prvostepenog rešenja kojim je određena naknada za višegodišnje biljne kulture na navedenoj nepokretnosti, dok su stavom drugim izreke uvažene žalbe predlagača i protivnika predlagača i u preostalom delu je ukinuto rešenje Prvog opštinskog suda u Beogradu R1. 295/2001 od 30. oktobra 2003. godine, koje je ispravljeno rešenjem tog prvostepenog suda R1. 295/2001 od 6. decembra 2004. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak, sa obrazloženjem da je prvostepeno rešenje zahvaćeno bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 354. stav 2. tačka 14) ZPP, jer je izreka nejasna i protivrečna izvedenim dokazima i datim razlozima obrazloženja koji su takođe nejasni, nepotpuni i zasnovani na činjeničnom stanju koje nije potpuno, niti pravilno utvrđeno; rešenje Prvog opštinskog suda u Beogradu R1. 227/2005 od 15. oktobra 2007. godine; rešenje Okružnog suda u Beogradu Gž. 4250/08 od 17. juna 2008. godine, kojim je u celini ukinuto rešenje Prvog opštinskog suda u Beogradu R1. 227/2005 od 15. oktobra 2007. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak, sa obrazloženjem da je u prvostepenom postupku učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 1. ZPP, jer prvostepeni sud nije primenio odredbu člana 384. stav 2. ZPP, budući da nije raspravio nijedno navedeno pitanje, niti izveo nijednu parničnu radnju na koje je ukazano rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. 2374/05 od 30. juna 2005. godine; rešenje Prvog opštinskog suda u Beogradu R1. 99/2008 od 17. oktobra 2008. godine; rešenje Prvog opštinskog suda u Beogradu R1. 99/2008 od 18. decembra 2008. godine, kojim je ispravljeno rešenje tog suda R1. 99/2008 od 17. oktobra 2008. godine; rešenje Okružnog suda u Beogradu Gž. 1531/09 od 22. aprila 2009. godine, kojim su u celini ukinuta rešenja Prvog opštinskog suda u Beogradu R1. 99/2008 od 17. oktobra 2008. godine i R1. 99/2008 od 18. decembra 2008. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak, sa nalogom da se nova glavna rasprava održi pred drugim većem, uz obrazloženje da je u prvostepenom postupku učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 1. ZPP, jer prvostepeni sud nije primenio odredbu člana 384. stav 2. ZPP, odnosno nije raspravio nijedno sporno pitanje, niti izveo nijednu parničnu radnju na koje je ukazano rešenjima Okružnog suda u Beogradu Gž. 2374/05 od 30. juna 2005. godine i Gž. 4250/08 od 17. juna 2008. godine. Pored toga Prvi opštinski sud u Beogradu je van ročišta doneo rešenje R1. 227/2005 od 2. aprila 2007. godine, kojim se određuje veštačenje od strane Agencije za procenu i veštačenje.

Inače, predlagač je dopisima od 13. februara i 11. septembra 2003. godine, kao i dopisima od 16. februara i 27. novembra 2006. godine u više navrata urgirao pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu da se ubrza donošenje odluke u navedenom vanparničnom postupku.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona.

Odredbom člana 32. stava 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o otpužbama protiv njega.

Zakonom o vanparničnom postupku ("Službeni glasnik SRS", br. 25/82 i 48/88 i "Službeni glasnik RS", br. 46/95 i 18/05) propisano je: da se u vanparničnom postupku shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno (član 30. stav 2); da se postupak određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost pokreće i vodi po službenoj dužnosti, kao i da je ovaj postupak hitan (član 134. st. 1. i 2.).

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja osporenog vanparničnog postupka, bilo je propisano: da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

Važeći Zakon o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) propisuje: da su stranke dužne da iznesu sve činjenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predlože dokaze kojima se utvrđuju te činjenice (član 7. stav 1.); da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, a da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.).

5. U vezi navoda podnosioca ustavne žalbe da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Analizirajući dužinu trajanja postupka, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni vanparnični postupak u predmetu sada Prvog osnovnog suda u Beogradu R1. 1743/2010 (prvobitni broj predmeta je bio R1. 295/2001, da bi kasnije u ponovnim postupcima dobijao nove brojeve R1. 227/2005 i R1. 99/2008) pokrenut 2. novembra 2001. godine, dostavljanjem Prvom opštinskom sudu u Beogradu spisa predmeta organa opštinske uprave 465-8/2001 - I - 4, kako bi se u vanparničnom postupku odredila naknada za biljne kulture i bazen koji se nalaze na katastarskoj parceli 2711/1, KO Slanci, koja je izuzeta iz poseda Dušana Jevtića. Na ročištu održanom 23. decembra 2002. godine Prvi opštinski sud je sa predmetom R1. 295/2001 spojio predmete R1. 133/2002 i R1. 135/2002. Postupak do donošenja odluke Ustavnog suda o ovoj ustavnoj žalbi nije okončan i predmet je i dalje na odlučivanju u Prvom osnovnom sudu u Beogradu.

Navedeno trajanje postupka od preko devet godina samo po sebi ukazuje da sudski postupak nije okončan u razumnom roku. I pored ove konstatacije, Sud je kod ocene navoda ustavne žalbe pošao od činjenice da je razumna dužina trajanja sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom konkretnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje samog podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih organa vlasti, konkretno sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca ustavne žalbe su osnovni činioci koji utiču na ocenu dužine trajanja sudskog postupka i određuju da li je taj postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je utvrdio da su se u postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe postavila određena pravna i činjenična pitanja, koja su doprinela trajanju vanparničnog postupka. Kako bi se utvrdile sve relevantne činjenice, u vanparničnom postupku je trebalo izvesti dokaze veštačenjem, kao i saslušavanjem predlagača i svedoka. Ovaj vanparnični postupak je pravno i činjenično postao složeniji naknadnim spajanjem navedena dva predmeta. Ipak, sama neophodnost utvrđivanja potrebnih činjenica, kao i naknadno spajanje navedenih predmeta, po oceni Ustavnog suda, ne predstavlja opravdani razlog za toliko dugo trajanje ovog vanparničnog postupka.

U pogledu ponašanja podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da podnosilac u tom periodu nije bitno doprineo dužini trajanja osporenog sudskog postupka, jer su se podnosilac, odnosno njegov punomoćnik uredno odazivali na ročišta za raspravu, izuzev za ročište od 15. novembra 2006. godine, koje je odloženo iz razloga koji se može pripisati u odgovornost podnosiocu ustavne žalbe, budući da njegov punomoćnik nije pristupio na to ročište. Inače, podnosilac je aktivno učestvovao u postupku i više puta je urgirao da postupajući prvostepeni sud u navedenom vanparničnom postupku ubrza donošenje odgovarajuće odluke. Ustavni sud je zaključio i da je podnosilac ustavne žalbe imao legitiman interes da postupajući sudovi hitno odluče o naknadi u konkretnom slučaju. Takođe, nesumnjivo je da je pitanje utvrđivanja visine naknade za izuzeto zemljište od velikog značaja za podnosioca ustavne žalbe, imajući u vidu da je podnosilac poljoprivredni proizvođač i da je egzistenciju sebi i devetočlanoj porodici obezbeđivao obradom eksproprisanog zemljišta.

Analizirajući postupanje Prvog opštinskog suda u Beogradu u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je utvrdio da je dugom trajanju postupka isključivo doprinelo nedelotvorno postupanje ovog suda. Naime, odgovornost prvostepenog vanparničnog suda za neopravdano produženje postupka se prvenstveno ogleda u tome što su tri prvostepena rešenja u ovoj pravnoj stvari bila ukinuta što je imalo za posledicu vraćanje predmeta prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje, s tim da je još jednom drugostepeni sud vratio spise predmeta i zbog ispravke prvostepenog rešenja. Nepostupanje Prvog opštinskog suda u Beogradu po nalozima drugostepenog suda, kao činjenica da je dva puta vršena ispravka prvostepenog rešenja, po oceni Ustavnog suda, predstavljaju presudne razloge za prekomernu dužinu trajanja vanparničnog postupka koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe. Ustavni sud je imao u vidu i stav Evropskog suda za ljudska prava, po kome činjenica da se više puta nalaže ponavljanje razmatranja jednog predmeta pred nižom instancom može, sama po sebi, otkriti ozbiljni nedostatak u pravnom sistemu države (videti presudu u predmetu Pavlyulynets protiv Ukrajine od 6. septembra 2005. godine). Pored toga, Ustavni sud je ocenio da u navedenom periodu prvostepeni sud nije preduzimao sve zakonom predviđene procesne mere da se sudski postupak efikasno okonča i da se o pravima stranaka u postupku odluči ažurno i bez nepotrebnog odugovlačenja i zbog činjenice da je u navedenom periodu prvostepeni sud zakazao ukupno 29 ročišta za raspravu, od kojih sedam ročišta nije održano – od toga tri ročišta nisu održana zbog sprečenosti postupajućeg sudije. Ustavni sud je konstatovao i da u periodu od 26. novembra 2009. godine do 2. februara 2011. godine Prvi opštinski sud u Beogradu nije zakazao ni jedno ročište za raspravu, niti je preduzeo bilo kakvu procesnu radnju. Za ovaj period postupajući sud nije izneo nijednu činjenicu niti argument kojim bi ukazao da su u navedenom periodu postojale opravdane proceduralne poteškoće ili neki drugi razlozi koji su ga sprečili da redovno i u razumnim rokovima zakazuje ročišta.

S obzirom na izneto, ustavnopravna ocena do sada sprovedenog vanparničnog postupka, zasnovana na Ustavu, praksi Ustavnog suda i standardima međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Otuda je Ustavni sud, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07), ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

Budući da podnosilac ustavne žalbe nije tražio naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio u tač. 2. i 3. izreke da se pravično zadovoljenje podnosioca zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari nalaganjem nadležnom prvostepenom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. izreke okončao u najkraćem mogućem roku, kao i objavljivanjem ove odluke u “Službenom glasniku Republike Srbije“.

Ustavni sud, odlučujući u granicama ustavnom žalbom postavljenog zahteva, nije odlučivao o navodima podnosioca ustavne žalbe da mu je u predmetnom vanparničnom postupku povređeno pravo na pravično suđenje, jer ocenjuje da ti navodi nisu od uticaja na drugačiju odluku Ustavnog suda u ovoj ustavnopravnoj stvari. Ovo stoga što se ustavnom žalbom ne ukazuje na povredu Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje u okviru koga bi se, eventualno, moglo razmatrati osporeno postupanje suda van povrede prava na suđenje u razumnom roku, budući da je podnosilac naveo isključivo razloge koji se odnose na propuštanje preuzimanja odgovornosti i korišćenja raspoloživih procesnih mehanizama kojima bi se trajanje ovog postupka svelo u okvire razumnog roka, a u vezi čega je Ustavni sud i konstatovao povredu navedenog ustavnog prava na suđenje u razumnom roku.

6. Saglasno navedenom, na osnovu odredbe 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti