Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv rešenja o produženju pritvora

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o produženju pritvora. Sud je ocenio da su redovni sudovi pružili relevantne i dovoljne razloge za produženje pritvora, te da pravo na slobodu i sigurnost nije povređeno.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, Miroslav Nikolić i dr Nataša Plavšić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D . M . iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 8. februara 2024. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba D. M . izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž.2. Po.3. 43/20 od 14. septembra 2020. godine u odnosu na ist aknute povrede prava iz člana 31 . st. 2. i 3. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. M . iz Beograda podneo je Ustavnom sudu , 7. oktobra 2020. godine, preko punomoćnika A . M . A, adv okata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž.2. Po.3. 43/20 od 14. septembra 2020. godine, zbog povrede prava iz člana 30. st. 1. i 3, člana 31. stav 1, člana 32. stav 1. i člana 34. stav 3. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac suštinski ističe i povredu prava iz 31. st. 2. i 3. Ustava, kako to proizlazi iz navoda same ustavne žalbe.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da se „pritvor podnosiocu produžava na osnovu istog činjeničnog stanja, te da se na taj način, pritvor koji je određen 6. maja 202 0. godine može produžavati u nedogled, a da apsurd bude veći, optužnim predlogom je tužilaštvo zatražilo kaznu zatvora u visini od 6 meseci podnosiocu“; da je „jedini navod iz obrazloženja drugostepenog rešenja toliko paušalan da se uopšte ne može komentarisati, čime je povređeno pravo na obrazloženu sudsku odluku“; da ako se prihvati stanovište iz osporenog rešenja, to će voditi zaključku da lica koja su osumnjičena da su delo izvršila putem interneta nikada neće biti na slobodi, jer je internet svuda dostupan; da se „drugostepeno veće nije ni osvrnulo na direktno kršenje pretpostavke nevinosti u prvostepenom rešenju i to u delu gde se navodi da je očigledno da ranije osude nisu uticale na okrivljenog da više ne vrši krivična dela“. Prema tome, na ovaj način, prekršena je i odredba člana 34. stav 3. Ustava kojom je regulisano da se svako smatra nevinim za krivično delo, dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda, jer se sud izjasnio o krivici podnosioca ustavne žalbe odlučujući o žalbi na produženje pritvora, tvrdeći da je nešto očigledno i da ranije osude nisu uticale na okrivljenog da ne vrši krivična dela; da u konkretnom slučaju nije ispunjen osnovni uslov za određivanje pritvora, odnosno ne postoji osnovana sumnja da je okrivljeni izvršio krivično delo ugrožavanje sigurnosti“.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih prava i poništi osporeno rešenje, te da naloži Apelacionom sudu u Beogradu da ponovo odluči o žalbi koju je izjavio podnosilac 7. septembra 2020. godine.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, iz dostavljene dokumentacije, između ostalog, utvrdio:

- da je rešenjem Višeg suda u Beogradu – Odeljenje za prethodni postupak Kpp. Po.3. 31/20 od 8. maja 2020. godine prema okrivljenom, ovde podnosiocu ustavne žalbe, određen pritvor, na osnovu člana 498. stav 1. u vezi člana 211. stav 1. tačka 3. Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 i 45/13), koji mu se računa od 6. maja 2020. godine, i po navedenom rešenju pritvor je trajao do 5. juna 2020. godine;

- da je Više javno tužilaštvo u Beogradu 30. juna 2020. godine podnelo optužni predlog Kto. Vtk. 37/20 Višem sudu u Beogradu protiv okrivljenog, zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09) i krivično delo nedozvoljen proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. Krivičnog zakonika ; u optužnom aktu je, između ostalog, predloženo da sud podnosiocu izrekne jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 11 meseci;

- da je rešenjima Višeg suda u Beogradu Kpp. Po.3. 31/20 od 21. juna 2020. godine, Kpo.3. 22/20 – Kv. 3065/20 od 31. jula 2020. godine i rešenjem Kpo.3. 22/20 – Kv. 3457/20 od 28. avgusta 2020. godine prema okrivljenom produžen pritvor;

- da je u obrazloženju rešenja Višeg suda u Beogradu Kpo.3. 22/20 – Kv. 3457/20 od 28. avgusta 2020. godine, između ostalog, navedeno da „po nalaženju ovog veća, stoje zakonski razlozi za dalje zadržavanje okrivljenog M. D . u pritvoru propisani odredbom člana 498. stav 1. u vezi 211. stav 1. tačka 3) ZKP. Naime, imajući u vidu da iz spisa predmeta proizlazi postojanje osnovane sumnje da je okrivljeni M . D . izvršio krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. KZ i krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. KZ, na taj način što je dana 6. maja 2020. godine u periodu od 14:54 do 19:00 časova u Beogradu, …ugrozio sigurnost predsednika Republike Srbije A. V . u vezi sa poslovima koje obavlja, pretnjama da će napasti na njegov život i telo, na taj način što je na svom korisničkom nalogu,…, na društvenoj mreži „T . ” postavio više objava i komentara preteće sadržine upućenih oštećenom, bliže navedene u dispozitivu optužnog predloga, te da je dana 6.maja 2020. godine u Beogradu,… neovlašćeno držao municiju i to 2 (dva) puščana metka kalibra 7,9h57mm sa projektilom pune košuljice (FMJ ), što je sve pronađeno prilikom pretresa stana i drugih prostorija okrivljenog, pa imajući u vidu prirodu i težinu krivičnih dela koje se okrivljenom stavljaju na teret kao i okolnosti pod kojima su izvršena, činjenicu da je okrivljeni ranije tri puta osuđivan kao u izveštaju iz KE i to za krivična dela sa elementima nasilja, a u vezi sa činjenicom da je krivično delo koje se okrivljenom stavlja na teret u ovom postupku izvršeno putem interneta, odnosno putem mreže koja je opštedostupna, što omogućava okrivljenom da sa bilo kog mesta pristupi internetu, te imajući u vidu da iz nalaza i mišljena sudskog veštaka o duševnom zdravlju i uračunljivosti okrivljenog M. D . proizilazi da postoji opasnost da će okrivljeni usled zavisnosti od upotrebe alkohola i dalje vršiti krivična dela, te da se okrivljenom stavlja na teret da je izvršio i krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1, imajući u vidu društvenu opasnost s obzirom da građanima nije dozvoljeno držanje municije, zbog čega je predložena mera bezbednosti obaveznog lečenja alkoholičara, to po nalaženju veća, sve napred navedene okolnosti, u svojoj međusobnoj povezanosti predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni, ukoliko bude pušten na slobodu, u kratkom vremenskom periodu ponoviti kri vično delo, zbog čega pritvor po ovom zakonskom osnovu predstavlja nužnu i neophodnu meru za nesmetano vođenje krivičnog postupka. Prilikom donošenja odluke, veće je imalo u vidu da pritvor predstavlja najstrožu meru za obezbeđenje prisustva okrivljenog i nesmetano vođenje krivičnog postupka, te je s tim u vezi razmatralo mogućnost primene blažih mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog i nesmetano vođenje krivičnog postupka , ali je, imajući u vidu napred navedeno, našlo da je u konkretnom slučaju stepen opasnosti da će okrivljeni M. D, u slučaju boravka na slobodi, u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo i dalje takvog intenziteta da se može sprečiti jedino merom pritvora, a ne i nekom drugom blažom merom, pa je na osnovu člana 498. stav 4. u vezi člana 216. stav 3. ZKP u vezi odredbe člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, donelo odluku kao u izreci rešenja“;

- da je osporenim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž.2. Po.3. 43/20 od 14. septembra 2020. godine odbijena kao neosnovana žalba branioca okrivljenog izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Kpo.3. 22/20 – Kv. 3457/20 od 28. avgusta 2020. godine; u obrazloženju osporenog rešenja je, između ostalog, navedeno da „po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu prvostepeni sud je za svoj zaključak o opravdanosti daljeg zadržavanja okrivljenog u pritvoru po zakonskom osnovu iz člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP u obrazloženju pobijanog rešenja dao dovoljno jasne i konkretne razloge, koje u svemu kao pravilne, prihvata i ovaj sud, zbog čega su suprotni žalbeni navodi branioca, kojima se osporava pravilnost i zakonitost pobijanog rešenja, tako što se ističe da na strani okrivljenog ne stoje osobite okolnosti koje opravdavaju produženje pritvora u konkretnom slučaju, ocenjeni kao neosnovani. S tim u vezi, pravilno je prvostepeni sud osnovanu sumnju da je okrivljeni izvršio krivična dela koja mu se optužnim aktom stavljaju na teret, doveo u vezu sa njegovom ranijom osuđivanošću, kao i drugim okolnostima bliže navedenim u obrazloženju rešenja, te pravilno našao da na njegovoj strani i dalje stoje zakonski razlozi za produženje pritvora po osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, zbog čega su suprotni žalbeni navodi branioca za ovaj sud neprihvatljivi i kao takvi ocenjeni neosnovanim. Po oceni ovog suda, pravilno je prvostepeni sud našao da je, za sada, mera pritvora, nužna i neophodna procesna mera radi obezbeđenja prisustva okrivljenog i nesmetano vođenje krivičnog postupka, te su suprotni žalbeni navodi branioca, da se ista svrha može postići blažom merom, ocenjeni kao neosnovani“.

4. Odredbama Ustava, na čije povrede se podnosilac poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da lice za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo može biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka (član 30. stav 1.); da pismeno i obrazloženo rešenje suda o pritvoru uručuje se pritvoreniku najkasnije 12 časova od pritvaranja. Odluku o žalbi na pritvor sud donosi i dostavlja pritvoreniku u roku od 48 časova (član 30. stav 3.); da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, da pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca i da ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica, okrivljeni se pušta na slobodu (član 31. stav 1.); da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom (član 31. stav 2.); da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen (član 31. stav 3.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); d a se svako smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda (član 34. stav 3.).

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11,121/12, 32/13 i 45/13) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. st. 1. do 3.); da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako se krije ili se ne može utvrditi njegova istovetnost ili u svojstvu optuženog očigledno izbegava da dođe na glavni pretres ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva (član 211. stav 1. tačka 1.); da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako osobite okolnosti ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti (član 211. stav 1. tačka 3.); da se od predaje optužnice sudu pa do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, pritvor može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem veća (član 216. stav 1.); da se rešenje o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca (član 216. stav 2.); da je veće dužno da i bez predloga stranaka i branioca ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih 30 dana do potvrđivanja optužnice, a po isteku svakih 60 dana nakon potvrđivanja optužnice pa do donošenja prvostepene presude (član 216. stav 3.).

Odredbama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09) propisano je: da ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica, kazniće se zatvorom do tri godine (član 138. stav 1.); da ko delo iz stava 1. ovog člana učini prema predsedniku Republike, narodnom poslaniku, predsedniku Vlade, članovima Vlade, sudiji Ustavnog suda, sudiji, javnom tužiocu i zameniku javnog tužioca i licu koje obavlja poslove od javnog značaja u oblasti informisanja u vezi sa poslovima koje obavlja, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina (člana 138. stav 3), kao i da ko neovlašćeno izrađuje, prodaje, nabavlja, vrši razmenu ili drži vatreno oružje, njegove delove, municiju ili eksplozivne materije, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom (član 348. stav 1.).

5. Podnosilac smatra da su mu osporenim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž.2. Po.3. 43/20 od 14. septembra 2020. godine povređena prava iz člana 31. st. 2. i 3. i člana 32. stav 1. Ustava. Ustavni sud je povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava cenio kroz istaknutu povredu prava iz člana 31. st. 2. i 3. Ustava.

Ustavni sud ističe da postojanje osnovane sumnje na kojoj se zasniva lišenje slobode, utemeljene na relevantnim dokazima, predstavlja suštinski deo garancija protiv proizvoljnog hapšenja i predstavlja conditio sine qua non kako za određivanje, tako i za produženje mere pritvora. Istovremeno, Ustavni sud naglašava da se ne može upuštati u instanciono odlučivanje/rezonovanje, kao i da nije u njegovoj nadležnosti da ceni da li na osnovu dokaza na kojima se zasniva rešenje o određivanju ili produženju mere pritvora, proizlazi osnovana sumnja da je neko lice izvršilo krivično delo.

Ustavni sud je u više svojih odluka (videti, pored ostalih, Odluku Už-4940/2010 od 31. marta 2011. godine, tačka 5. obrazloženja) zauzeo stanovište da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31. podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere pritvora i pokazuju posebnu hitnost u vođenju postupka.

Prilikom ocene osnovanosti navoda ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 31. st. 2. i 3. Ustava, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu polazi od već zauzetog stava da ustavno jemstvo da sud trajanje pritvora svodi na najkraće vreme, imajući u vidu razloge pritvora, znači obavezu nadležnih sudova da u svojim odlukama navedu relevantne i dovoljne razloge kojima se opravdava trajanje mere pritvora, kao i da u vođenju postupka u kome se prema okrivljenom primenjuje mera pritvora pokažu primerenu hitnost.

Ustavni sud konstatuje da trajanje pritvora od podizanja optužnog akta do završetka krivičnog postupka Ustavom i Zakonikom o krivičnom postupku nije ograničeno, ali je nadležni sud, s aglasno odredbama člana 31. st. 2. i 3. Ustava i člana 210. st. 2. i 3. i člana 216. Zakonika o krivičnom postupku, dužan da trajanje pritvora svede na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom, i da u određenim vremenskim intervalima, po službenoj dužnosti i bez predloga stranaka, ispita da li još postoje razlozi za zadržavanje lica u pritvoru ili ne, odnosno da pažljivo ispita opravdanost produženja pritvora s obzirom na okolnosti svakog konkretnog slučaja i podrobno obrazloži razloge zbog kojih smatra da legalni i legitimni ciljevi pritvora i dalje postoje. Ukoliko takvi razlozi i dalje postoje, pritvor se rešenjem produžava do dalje odluke suda, a najduže dok ne istekne kazna zatvora izrečena prvostepenom presudom. Takođe, nadležni sud je dužan da sa naročitom hitnošću postupa u pritvorskim predmetima. Inače, podnosila c se u pritvoru nalazi počev od 6. maja 2020. godine, tako da je zaključno sa trenutkom izjavljivanja ustavne žalbe, podnosilac u pritvoru boravio pet meseci.

Ocenjujući u konkretnom slučaju navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31. st. 2. i 3. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je nadležni sud, po službenoj dužnosti, blagovremeno i bez predloga okrivljenog ispitao opravdanost produženja pritvora, odnosno utvrdio i naveo dalje postojanje zakonskog osnova za pritvor, obrazlažući razloge zbog kojih je smatrao da je produženje pritvora opravdano. Nadležni sud je na ustavnopravno prihvatljiv način utvrdio da su ispunjeni zakonski uslovi i razlozi za dalje zadržavanje okrivljenog u pritvoru. Takođe, Ustavni sud nalazi da su nadležni sudovi za svoju odluku da prema podnosiocu ustavne žalbe produže pritvor dali relevantne i dovoljne razloge. Tačnije, nadležni sudovi su opravdanost i zakonitost produženja mere pritvora obrazložili na ustavnopravno prihvatljiv način, koji, po oceni Ustavnog suda, nije posledica arbitrernog i proizvoljnog postupanja, pri čemu su jasno i detaljno ob razložili postojanje pritvorskog razloga iz člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku.

Ustavni sud naročito napominje da je optužnim predlogom Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Kto. Vtk. 37/20 od 30. juna 2020. godine, između ostalog, predloženo da se podnosilac osudi na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 11 meseci, a ne šest meseci kako je to navedeno u ustavnoj žalbi. Dakle, u konkretnom slučaju, podnosilac je do trenutka izjavljivanja ustavne žalbe u pritvoru proveo pet meseci, a što je značajno manje od zatražene kazne zatvora optužnim aktom. Navedena činjenica takođe ukazuje da su postupajući sudovi vodili računa o tome da pritvor svedu na najkraće neophodno vreme, jer trajanje pritvora ne prelazi trajanje predložene kazne zatvora.

Kako je najkraće neophodno vreme trajanja pritvora relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima, Ustavni sud je ocenio da se konkretno trajanje pritvora objektivno ne može smatrati nerazumno dugim. Stoga se ni navodi ustavne žalbe ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima za tvrdnju o povredi zajemčenog prava.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da su neosnovane tvrdnje podnosioca ustavne žalbe da su mu osporenim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž.2. Po.3. 43/20 od 14. septembra 2020. godine povređena prava zajemčena odredbama člana 31. st. 2. i 3. Ustava.

Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15 , 10/23 i 92/23 ), u ovom delu ustavnu žalbu odbio i odlučio kao u prvom delu izreke.

6. Ustavni sud najpre konstatuje da se, imajući u vidu fazu krivičnog postupka u kojoj je doneto osporeno rešenje, u konkretnom slučaju ne može postaviti pitanje povrede prava podnosioca ustavne žalbe iz člana 30. st. 1. i 3. Ustava, s obzirom da su tom odredbom utvrđeni uslovi pod kojima nekom licu može biti određen pritvor kao krivično - procesna mera lišenja slobode, kao i da se pismeno i obrazloženo rešenje suda o pritvoru uručuje pritvoreniku najkasnije 12 časova od pritvaranja, a da sud donosi i dostavlja odluku o žal bi na pritvor pritvoreniku u roku od 48 časova. Ova odredba se odnosi na rešenja o određivanju pritvora, a ne na rešenje o produženju pritvora, kojim se preispituje da li i dalje postoje razlozi za zadržavanje okrivljenog u pritvoru (vid. Odluku Ustavnog suda Už-1197/2008 od 13. novembra 2008. godine).

Takođe, u konkretnom slučaju, ne može se postaviti ni pitanje povrede prava iz člana 31. stav 1. Ustava, jer se tom odredbom jemči pravo okrivljenom na ograničeno trajanje pritvora do podizanja optužnice.

Podnosilac ističe i povredu člana 34. stav 3. Ustava. Pri tome navodi da se „Apelacioni sud u Beogradu izjasnio o krivici podnosioca, tvrdeći da je nešto očigledno i da ranije osude nisu uticale na okrivljenog D . M . da ne vrši krivična dela“. Ustavni sud je ocenio ove navode kao očigledno neosnovane.

Pre svega, Ustavni sud, ocenjujući navode o povredi označenog ustavnog prava, posebno ističe značaj ustavne garancije kojom se jemči da svako ima pravo da bude smatran nevinim, sve dok se njegova krivica ne dokaže u postupku pred sudom, s obzirom na to da je njena osnovna funkcija obezbeđenje pravne sigurnosti u kaznenom pravu. U tom smislu, pretpostavka nevinosti je povređena ako sudska odluka koja se odnosi na lice koje je okrivljeno za krivično delo odražava mišljenje da je krivo pre nego što se njegova krivica dokaže po zakonu, odnosno ukoliko u odsustvu zvanične odluke, postoji određeno mišljenje koje ukazuje da sud (ili drugi državni organ) smatra okrivljenog krivim.

Ustavni sud konstatuje da je obrazloženje osporenog rešenja dato primenom i tumačenjem člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, te da ono nije u kontekstu razmatranja odgovornosti osumnjičenog, već razloga zbog kojih se produžava pritvor. Dakle, korišćeni termini u osporenom rešenju su zasnovani na ustavnopravno prihvatljivoj primeni relevantnih odredbi Zakonika o krivičnom postupku.

Imajući u vidu sve napred navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredb ama člana 36. stav 1. tač. 5) i 7) Zakona o Ustavnom sudu , odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, odlučujući kao u drugom delu izreke.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv rešenja o produženju pritvora

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti