Povreda prava na hitno odlučivanje o žalbi protiv rešenja o pritvoru

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio žalbu V. Đ. utvrdivši povredu prava na hitno odlučivanje. Višem sudu u Zrenjaninu je bilo potrebno 17 dana da odluči o žalbi protiv pritvora, što predstavlja nesrazmerno dug period za preispitivanje zakonitosti lišenja slobode.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-9792/2021
24.09.2025.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Milan Škulić, dr Vladan Petrov, dr Tijana Šurlan i Miroslav Nikolić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi V. Đ. iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. septembra 2025. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba V. Đ. i utvrđuje da je u postupku po žalbi na rešenje Osnovnog suda u Zrenjaninu Kv. 262/21 od 14. maja 2021. godine u kome je doneto osporeno rešenje Višeg suda u Zrenjaninu Kž.2. 195/21 od 14. juna 2021. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe iz člana 27. stav 3. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

3. Odbija se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. V. Đ. iz Novog Sada podneo je Ustavnom sudu, 9. jula 2021. godine, preko punomoćnika P. I, advokata iz Novog Sada, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Zrenjaninu Kž.2. 195/21 od 14. juna 2021. godine, zbog povrede prava iz člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava iz člana 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Kako se pravo garantovano označenom odredbom Evropske konvencije suštinski ne razlikuje od prava zajemčenog Ustavom, to Ustavni sud postojanje njegove povrede ceni u odnosu na odgovarajuću odredbu Ustava.

Podnosilac ističe i povredu prava iz člana 27. stav 3. Ustava, kako to proizlazi iz navoda same ustavne žalbe.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da su rešenja kojima je odlučivano o pritvoru okrivljenom, ovde podnosiocu ustavne žalbe, identične sadržine, iako su razlozi navedeni u žalbama drugačiji; da je pritvor u ovoj pravnoj stvari proizvoljno određen i produžava, te da nije sveden na najkraće neophodno vreme; da Viši sud u Zrenjaninu osporeno rešenje nije doneo u razumnom roku.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu označenih prava. Takođe, podnosilac je tražio i naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500.000 dinara.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, iz spisa predmeta K. 547/17 Osnovnog suda u Zrenjaninu, između ostalog, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

- da je Osnovno javno tužilaštvo u Zrenjaninu 4. septembra 2017. godine podnelo optužni predlog Kt. 607/17 Osnovnom sudu u Zrenjaninu protiv okrivljenih S.M, B.R, Z.J. i Vladimira Đurkovića, zbog postojanja opravdane sumnje da su učinili krivično delo teške krađe u pokušaju u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi čl. 30. i 33. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14, 94/16 i 35/19);

- da je rešenjem Osnovnog suda u Zrenjaninu Kv. 509/18 od 19. jula 2018. godine prema okrivljenom, ovde podnosiocu ustavne žalbe, na osnovu člana 211. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14, 35/19, 27/21 – Odluka US i 62/21 – Odluka US) određen pritvor;

- da je rešenjem Višeg suda u Zrenjaninu Kž.2. 271/18 od 9. avgusta 2018. godine odbijena kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Vladimira Đurkovića izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Zrenjaninu Kv. 509/18 od 19. jula 2018. godine;

- da je rešenjem Osnovnog suda u Zrenjaninu Kv. 915/18 od 15. novembra 2018. godine prema okrivljenom ukinut pritvor i izrečena mu je mera zabrane napuštanja boravišta. Takođe, podnosiocu je naloženo da se svakog drugog ponedeljka u mesecu javlja radnicima Policijske uprave u Novom Sadu. Navedena mera je više puta produžavana;

- da je rešenjem Osnovnog suda u Zrenjaninu Kv. 851/19 od 13. novembra 2019. godine prema okrivljenom Vladimiru Đurkoviću određen pritvor na osnovu člana 211. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku;

- da je rešenjem Višeg suda u Zrenjaninu odbijena kao neosnovana žalba branioca ovog okrivljenog Vladimira Đurkovića izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Zrenjaninu Kv. 851/19 od 13. novembra 2019. godine;

- da je rešenjem Osnovnog suda u Zrenjaninu K. 547/17 od 13. januara 2020. godine naređeno izdavanje poternice za podnosiocem. Takođe, rešenjem istog suda Kv. 546/20 od 1. septembra 2020. godine određeno je suđenje u odsustvu okrivljenom;

- da je rešenjem Osnovnog suda u Zrenjaninu Kv. 44/21 od 22. januara 2021. godine odlučeno da ostaje na snazi rešenje Kv. 851/19 od 13. novembra 2019. godine. Pritvor se podnosiocu računa od 21. januara 2021. godine, kada je lišen slobode;

- da je podnosiocu pritvor više puta produžavan;

- da je rešenjem Osnovnog suda u Zrenjaninu Kv. 262/21 od 14. maja 2021. godine prema okrivljenom Vladimiru Đurkoviću produžen pritvor na osnovu člana 211. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku. Pritvor po ovom rešenju može da traje najduže do 13. juna 2021. godine. U spisima predmeta nema povratnice/dostavnice kao dokaza kada su okrivljeni i njegov branilac primili navedeno rešenje;

- da je branilac podnosioca – advokat P. I. 28. maja 2021. godine izjavio žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Zrenjaninu Kv. 262/21 od 14. maja 2021. godine;

- da je rešenjem Osnovnog suda u Zrenjaninu Kv. 311/21 od 11. juna 2021. godine produžen pritvor podnosiocu ustavne žalbe, tako da će isti trajati najduže do 11. jula 2021. godine;

- da je osporenim rešenjem Višeg suda u Zrenjaninu Kž.2. 195/21 od 14. juna 2021. godine odbijena kao neosnovana žalba izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Zrenjaninu Kv. 262/21 od 14. maja 2021. godine. U spisima predmeta nema povratnice/dostavnice kao dokaza kada su podnosilac i njegov branilac primili navedeno rešenje;

- da je rešenjem Osnovnog suda u Zrenjaninu Kv. 364/21 od 6. jula 2021. godine prema podnosiocu produžen pritvor. Nakon ovog rešenja, pritvor je podnosiocu produžen nekoliko puta;

- da je rešenjem Osnovnog suda u Zrenjaninu K. 547/17 od 25. avgusta 2021. godine ukinut pritvor podnosiocu;

- da su presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu K. 547/17 od 25. avgusta 2021. godine okrivljeni S.M, B.R. i podnosilac ustavne žalbe oglašeni krivim da su učinili krivično delo teške krađe u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika. Podnosiocu je izrečena kazna zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci;

- da su presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.1. 860/21 od 17. novembra 2021. godine odbijene kao neosnovane žalbe, a presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu K. 547/17 od 25. avgusta 2021. godine je potvrđena.

4. Odredbama Ustava, na čije povrede se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ko je lišen slobode ima pravo žalbe sudu, koji je dužan da hitno odluči o zakonitosti lišenja slobode i da naredi puštanje na slobodu ako je lišenje slobode bilo nezakonito (član 27. stav 3.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.).

Odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14, 35/19, 27/21 – Odluka US i 62/21 – Odluka US) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. st. 1. do 3.); da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako se krije ili se ne može utvrditi njegova istovetnost ili u svojstvu optuženog očigledno izbegava da dođe na glavni pretres ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva (član 211. stav 1. tačka 1)); da se od predaje optužnice sudu pa do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, pritvor može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem veća (član 216. stav 1.); da se rešenje o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca (član 216. stav 2.); da je veće dužno da i bez predloga stranaka i branioca ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih 30 dana do potvrđivanja optužnice, a po isteku svakih 60 dana nakon potvrđivanja optužnice pa do donošenja prvostepene presude (član 216. stav 3.); da će se u postupku za krivična dela za koja je kao glavna kazna propisana novčana kazna ili kazna zatvora do osam godina, primenjivati odredbe čl. 496. do 520. ovog zakonika, a ukoliko u ovim odredbama nije nešto posebno propisano, shodno će se primenjivati ostale odredbe ovog zakonika (član 495.); da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako postoji neki od razloga iz člana 211. stav 1. tač. 1) do 3) ovog zakonika ili ako je okrivljenom izrečena kazna zatvora od pet godina ili teža kazna i ako je to opravdano zbog posebno teških okolnosti krivičnog dela (član 498. stav 1.); da u pogledu pritvora od podnošenja optužbe do izricanja prvostepene presude, primenjuju se shodno odredbe člana 216. ovog zakonika, s tim što je veće (član 21. stav 4.) dužno da svakih 30 dana ispita da li postoje razlozi za pritvor (član 498. stav 4.).

Članom 204. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05-ispravka, 107/05-ispravka, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14, 94/16 i 35/19) propisano je da će se učinilac dela krađe (član 203.) kazniti zatvorom od jedne do osam godina, ako je krađa izvršena: 1) obijanjem ili provaljivanjem zatvorenih zgrada, stanova, soba, kasa, ormana ili drugih zatvorenih prostora ili savlađivanjem mehaničkih, elektronskih ili drugih većih prepreka 2) od strane grupe 3) na naročito opasan ili naročito drzak način 4) od strane lica koje je pri sebi imalo kakvo oružje ili opasno oruđe radi napada ili odbrane 5) za vreme požara, poplave, zemljotresa ili drugog udesa 6) iskorišćavanjem bespomoćnosti ili drugog teškog stanja nekog lica.

5. Razmatrajući osnovanost tvrdnji o povredi prava na hitno odlučivanje o žalbi protiv rešenja o produženju pritvora iz člana 27. stav 3. Ustava, Ustavni sud najpre ukazuje da je u više svojih odluka (videti, pored ostalih, Odluku Už-687/2008 od 25. decembra 2008. godine, Odluku Už-1254/2009 od 9. oktobra 2009. godine, Odluku Už-5509/2011 od 26. septembra 2012. godine) zauzeo stavove o kriterijumima na osnovu kojih u svakom konkretnom slučaju ocenjuje da li postoji ili ne povreda prava na hitno odlučivanje o žalbi protiv rešenja o produženju pritvora iz člana 27. stav 3. Ustava.

Tako, prilikom ocene da li je odlučivanje o žalbi na rešenje o produženju pritvora u saglasnosti sa obavezom hitnosti iz člana 27. stav 3. Ustava, Ustavni sud polazi od toga da je u Ustavu jasno postavljen rok od 48 sati za donošenje i dostavljanje odluke o žalbi na rešenje o određivanju pritvora, te da svaka sledeća odluka kojom se odlučuje o žalbi na rešenje o produženju pritvora mora biti doneta u što kraćem vremenskom periodu, uz poštovanje zahteva hitnosti. Ovaj zahtev hitnosti proizlazi i iz odredbe člana 210. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku kojom je nalaženo svim organima koji učestvuju u krivičnom postupku da postupaju sa naročitom hitnošću, ako se okrivljeni nalazi u pritvoru. Pored toga, Ustavni sud ima u vidu i to da sud koji odlučuje o žalbi na odluku o postojanju daljih razloga za pritvor odluku mora doneti hitno, ali da je standard hitnosti manje zahtevan kada se u drugostepenom postupku preispituje odluka suda o produženju pritvora, jer odlučivanje o žalbi zapravo predstavlja dodatno ispitivanje njegove opravdanosti. Konačno, Ustavni sud ukazuje da se standard hitnosti mora procenjivati i u zavisnosti od faze krivičnog postupka u kojoj je doneto prvostepeno rešenje, odnosno na koji vremenski period je pritvor produžen.

Pored ovih kriterijuma i stavova, za odlučivanje Ustavnog suda u konkretnom slučaju od značaja je i praksa Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) koja se odnosi na član 5. stav 4. Evropske konvencije i pitanje hitnosti ispitivanja zakonitosti lišenja slobode/pritvora, a koja je sistematizovana i detaljno izložena u presudi Velikog veća u predmetu Ilnseher protiv Nemačke, (predstavke br. 10211/12 i 27505/14, od 4. decembra 2018. godine, st. 251-256.). Tako član 5. stav 4. Evropske konvencije garantuje pritvorenim licima pravo na sudski postupak radi osporavanja zakonitosti odluke o određivanju/produžavanju pritvora i uspostavlja i pravo na brzu sudsku odluku u pogledu zakonitosti pritvora. Prema praksi Evropskog suda, pitanje da li je pravo na hitno odlučivanje poštovano određuje se u svetlu okolnosti svakog pojedinačnog slučaja, pa se kao i u slučaju odredbi o „razumnom roku“ iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije, i kod člana 5. stav 4. Evropske konvencije mora ceniti složenost postupka, način na koji je postupak sproveden od strane domaćih organa, ponašanje podnosioca, kao i značaj postupka za samog podnosioca. Član 5. stav 4. Evropske konvencije ne obavezuje strane ugovornice da uspostave više od jednog nivoa nadležnosti za ispitivanje zakonitosti pritvora i ispitivanje zahteva za puštanje iz pritvora. Ipak, prema praksi Evropskog suda, svaka država koja predviđa žalbeni postupak, u načelu, mora dati pritvorenicima iste garancije u žalbenom postupku kao one koje su date u prvom stepenu, uključujući tu i hitnost ispitivanja pritvora od strane drugostepenog suda. Da bi se utvrdilo da li je postupljeno u skladu sa zahtevom hitnosti, neophodno je izvršiti sveobuhvatnu ocenu ako je postupak sproveden u više stepena, pri čemu je Evropski sud spreman da toleriše duže trajanje odlučivanja o žalbi u postupku pred drugostepenim sudom.

Iz izloženog proizlazi da prilikom ocene navoda o povredi prava na hitno odlučivanje o žalbi protiv rešenja o produženju pritvora iz člana 27. stav 3. Ustava Ustavni sud mora, pored trajanja žalbenog postupka, uzeti u obzir okolnosti svakog konkretnog slučaja, a koje obuhvataju složenost samog postupka, način sprovođenja postupka od strane postupajućih sudova i podnosioca, kao i od kakvog je to značaja za podnosioca. U svakom slučaju, standard hitnosti odlučivanje o žalbi protiv rešenja o produženju pritvora je manje zahtevan, jer odlučivanje o žalbi zapravo predstavlja dodatno ispitivanje opravdanosti pritvora.

Primenjujući napred navedeno na konkretan slučaj, Ustavni sud najpre konstatuje da je rešenjem Osnovnog suda u Zrenjaninu Kv. 262/21 od 14. maja 2021. godine prema podnosiocu ustavne žalbe produžen pritvor, tako da po ovom rešenju može da traje najduže do 13. juna 2021. godine. Ustavni sud dalje konstatuje da je branilac podnosioca protiv ovog rešenja o produženju pritvora izjavio žalbu 28. maja 2021. godine. Ustavi sud ukazuje da je osporeno rešenje Višeg suda u Zrenjaninu Kž.2. 195/21 doneto 14. juna 2021. godine, odnosno 17 dana od podnošenja žalbe. Pritvor je produžavan samo jednom okrivljenom i to podnosiocu ustavne žalbe na osnovu člana 211. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku. Ovde Ustavni sud naročito napominje da u spisima predmeta nema povratnice/dostavnice kao dokaza o prijemu prvostepenog, a ni osporenog drugostepenog rešenja. Stoga se Ustavni sud, prilikom razmatranja istaknute povrede prava iz člana 27. stav 2. Ustava kretao u granicama dostupnih činjenica.

Ustavni sud smatra da u ovakvim okolnostima slučaja, pre svega zbog vremenskog perioda na koji je pritvor bio produžen, a naročito činjenice da je u toku odlučivanja po žalbi doneto rešenje Osnovnog suda u Zrenjaninu Kv. 311/21 od 11. juna 2021. godine kojim je podnosiocu produžen pritvor, žalba podnosioca na rešenje o produženju pritvora nije bila „hitno“ razmotrena, kako to izričito nalaže odredba člana 27. stav 3. Ustava. Stoga rok od 17 dana za donošenje odluke o žalbi na rešenje o produženju pritvora u konkretnom slučaju, predstavlja nesrazmerno dug period za preispitivanje zakonitosti, odnosno opravdanosti odluke o produženju pritvora.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je utvrdio da je u postupku po žalbi na rešenje Osnovnog suda u Zrenjaninu Kv. 262/21 od 14. maja 2021. godine u kome je doneto osporeno rešenje Višeg suda u Zrenjaninu Kž.2. 195/21 od 14. juna 2021. godine, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe iz člana 27. stav 3. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), u ovom delu ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. U odnosu na istaknutu povredu prava na pravično suđenje, Ustavni sud je uvidom u rešenje Osnovnog suda u Zrenjaninu Kv. 262/21 od 13. maja 2021. godine i osporeno rešenje Višeg suda u Zrenjaninu Kž.2. 195/21 od 14. juna 2021. godine, utvrdio da ona sadrže detaljno i jasno obrazloženje zasnovano na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog prava, te je stoga, polazeći od prethodno navedenog, ocenio da se navodi podnosioca ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni razlozi za tvrdnje o povredi označenog prava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom oceni zakonitost osporenog rešenja.

Ocenjujući navod ustavne žalbe o tome da pritvor podnosiocu nije sveden na najkraće moguće vreme, Ustavni sud je ocenio da je pritvor trajao sedam meseci računajući od 22. januara 2021. godina kada je podnosilac lišen slobode, pa do 25. avgusta 2021. godine kada je rešenjem Osnovnog suda u Zrenjaninu K. 547/17 ukinut pritvor. Kako je najkraće neophodno vreme trajanja pritvora relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima, Ustavni sud je ocenio da se konkretno trajanje pritvora objektivno ne može smatrati nerazumno dugim, naročito imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja. Stoga se ni navodi ustavne žalbe ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima za tvrdnju o povredi zajemčenog prava.

Ustavni sud je ocenio da se tvrdnje podnosioca ustavne žalbe u vezi sa istaknutom povredom prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, isključivo zasnivaju na istaknutoj povredi prava iz člana 27. stav 3. Ustava. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da formalno pozivanje na povredu ili uskraćivanje pojedinih Ustavom zajemčenih prava i sloboda, a bez navođenja ustavnopravnih razloga na kojima se te tvrdnje zasnivaju, ne čini ustavnu žalbu dopuštenom.

Polazeći od svega napred navedenog, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje zbog utvrđene povrede prava iz člana 27. stav 3. Ustava, u ovom slučaju, ostvari objavljivanjem Odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku Republike Srbije“, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu. Ustavni sud je posebno imao u vidu činjenicu da podnosilac suštinski nije pretrpeo bilo kakvu štetu zbog konstatovane povrede prava iz člana 27. stav 3. Ustava.

8. Razmatrajući istaknuti zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je ocenio da je, u konkretnom slučaju, naročito imajući u vidu da je i posle donošenja osporenog rešenja Višeg suda u Zrenjaninu Kž.2. 195/21 od 14. juna 2021. godine, za koje je utvrđena povreda prava iz člana 27. stav 3. Ustava, pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe pravnosnažno produžen, te se stoga i samo utvrđivanje povrede prava iz člana 27. stav 3. Ustava uz objavljivanje Odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku Republike Srbije“ pokazuje kao dovoljno pravično zadovoljenje za podnosioca, zbog čega je, saglasno odredbama člana 89. st. 2. i 3. Zakona o Ustavnom sudu, odbio ovaj zahtev kao neosnovan, odlučujući kao u tački 3. izreke.

9. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na hitno odlučivanje o žalbi protiv rešenja o pritvoru

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti