Neosnovanost ustavne žalbe zbog oglašavanja mesne nenadležnosti u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu zbog povrede prava na pravično suđenje. Utvrđeno je da sudovi nisu povredili pravo podnosioca kada su se u izvršnom postupku oglasili mesno nenadležnim, postupajući brzo i u skladu sa zakonom.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-98/2007
21.05.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ljubivoja Glišovića iz Gornjeg Milanovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 21. maja 2009. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Ljubivoja Glišovića izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Čačku Gž. 1880/06 od 10. januara 2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ljubivoje Glišović iz Gornjeg Milanovca je preko punomoćnika Mihaila N. Petrovića, advokata iz Beograda, podneo Ustavnom sudu 7. juna 2007. godine blagovremenu i dopuštenu ustavnu žalbu, izjavljenu protiv akta navedenog u izreci odluke, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
U ustavnoj žalbi i njenoj dopuni osporava se rešenje Okružnog suda u Čačku Gž. 1880/06 od 10. januara 2007. godine, kojim je u stavu prvom izreke odbijena kao neosnovana žalba podnosioca ustavne žalbe kao izvršnog poverioca i potvrđeno rešenje Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu I. 2842/06 od 6. decembra 2006. godine, kojim se taj sud oglasio mesno nenadležnim u postupku izvršenja ovog izvršnog poverioca. U stavu drugom izreke osporenog rešenja prvostepeno rešenje je preinačeno, tako što su spisi predmeta I. br. 2842/06 dostavljeni Opštinskom sudu u Kragujevcu, kao mesno nadležnom sudu, na dalji postupak. Podnosilac ustavne žalbe navodi da je dostavio sudu dokaze iz kojih proizlazi da Republika Srbija u Gornjem Milanovcu ima finansijsku ekspozituru preko koje prima naloge građana za uplatu taksi i poreza u gotovom novcu, a koje dokaze sud u obrazloženju osporenog rešenja nije pomenuo. Podnosilac smatra da nadležni sud nije odlučivao u skladu sa dokazima dostavljenim u žalbi i da nije primenio pravne propise na koje je žalbom ukazano, te da usled toga pravnosnažna odluka suda nije mogla biti izvršena. Stoga tvrdi da je nesankcionisanje povrede obaveze izvršenja pravnosnažne odluke suda u kratkom roku dovelo do povrede njegovih Ustavom zajemčenih prava na pravično suđenje u izvršnom postupku. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporena rešenja.
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajamčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavno sudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i ustavnom žalbom pobijane sudske odluke i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:
Pravnosnažnom i izvršnom presudom Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu P. 360/2006 od 30. juna 2006. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, pa je obavezana tužena Republika Srbija da podnosiocu ustavne žalbe plati domicilnu kamatu na iznos od 100 švajcarskih franaka, počev od 16. avgusta 1996. godine pa do isplate; domicilnu kamatu na iznos od 100 australijskih dolara počev od 16. avgusta 1996. godine do isplate; domicilnu kamatu na iznos od 1.060 DM, počev od 16. avgusta 1996. godine do dana uvođenja evra, a od tog dana, pa do isplate domicilnu kamatu na oznos od 530 evra po stopi koju utvrđuje evropska cantralna banka, sve u dinarskoj protivvrednosti na dan plaćanja. Pored toga tužena je obavezana da tužiocu plati i zakonsku zateznu kamatu na novčani iznos od 120,00 dinara, počev od 16. avgusta 1996. godine do isplate, kao i troškove spora u iznosu od 88.374,00 dinara, u roku od 15 dana od prijema presude.
Podnosilac ustavne žalbe je 5.decembra 2006. godine Opštinskom sudu u Gornjem Milanovcu podneo predlog za izvršenje navedene presude Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu.
Opštinski sud u Gornjem Milanovcu se rešenjem I. 2842/06 od 6. decembra 2006. godine oglasio mesno nenadležnim u postupku izvršenja po predlogu izvršnog poverioca (podnosioca ustavne žalbe) i izvršnog dužnika Republike Srbije i odredio da se spisi predmeta dostave Četvrtom Opštinskom sudu u Beogradu, kao mesno nadležnom sudu. U obrazloženju rešenja se navodi da je za izvršenje nadležan Četvrti Opštinski sud u Beogradu, obzirom da je odredbom člana 2. Zakona o budžetskom sistemu u tački 6. predviđeno da su direktni korisnici budžetskih sredstava organi i organizacije Republike, odnosno lokalnih vlasti. Odredbom člana 8. istog Zakona predviđeno je da ministar, odnosno lokalni organ uprave, nadležan za finansije otvara konsolidovani račun trezora, kao i da konsolidovani račun trezora Republike i konsolidovani račun trezora lokalnih vlasti čine sistem konsolidovanog računa trezora koji se vodi kod Narodne Banke Srbije. Narodna banka Srbije vodi račun izvršnog dužnika, a organizacionom šemom Narodne banke Srbije predviđeno je da ona ima sedište u Beogradu i filijale u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Užicu, iz čega proizlazi da Narodna banka, kod koje se vodi konsolidovani račun dužnika, nema ni sedište ni organizacioni deo na teritoriji Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu. Sud je primenom odredbe člana 196. Zakona o izvršnom postupku, utvrdio da je u konkretnom slučaju nadležan Četvrti Opštinski sud u Beogradu.
Podnosilac ustavne žalbe je izjavio žalbu protiv rešenja Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu I. 2842/06 od 6. decembra 2006. godine, u kojoj je naveo da Uprava za trezor kod koje se vodi račun Republike Srbije ima svoju ekspozituru u Gornjem Milanovcu i kao dokaz dostavio nalog za uplatu takse i nalog za uplatu poreza.
Osporenim rešenjem Okružnog suda u Čačku Gž. 1880/06 od 10. januara 2007. godine odbijena je kao neosnovana žalba podnosioca ustavne žalbe i potvrđeno rešenje Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu I. 2842/06 od 6. decembra 2006. godine u stavu jedan izreke, dok je u stavu dva prvostepeno rešenje preinačeno tako da se spisi predmeta I. 2842/06 dostavljaju Opštinskom sudu u Kragujevcu, kao mesno nadležnom, na dalji postupak.
5. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo na nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Zakonom o izvršnom postupku (''Službeni glasnik RS'', broj 125/04) propisano je: da izvršenje i obezbeđenje sprovodi sud na čijem području izvršni dužnik ima prebivalište, odnosno sedište, ako ovim zakonom nije drugačije određeno (član 3. stav 2.); da izvršni postupak u prvom stepenu vodi i odluke donosi sudija pojedinac, a u drugom stepenu veće od troje sudija (član 4. stav 1.); da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno, a da je o predlogu za izvršenje sud dužan da odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 5. st. 1. i 2.); da je za odlučivanje o predlogu za izvršenje i za sprovođenje izvršenja na novčanim sredstvima koja se vode na računu izvršnog dužnika mesno nadležan sud na čijem se području nalazi sedište banke ili druge finansijske organizacije ili sud na čijem se području nalazi organizacioni deo banke ili druge finansijske organizacije kod koje se vodi račun dužnika (član 196.).
Zakonom o budžetskom sistemu (''Službeni glasnik RS'', br. 9/02, 87/02, 61/05-dr. zakon, 66/05 i 101/05 – dr. zakon, 62/06 – ispr. dr. zakona, 85/06 i 86/06 – ispravka) propisano je da su direktni korisnici budžetskih sredstava organi i organizacije Republike, odnosno lokalnih vlasti (član 2. tačka 6)); da ministar, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije, otvara konsolidovani račun trezora, a da se novčana sredstva budžeta deponuju na konsolidovani račun trezora (član 8. st. 1. i 2.).
Zakonom o Narodnoj banci Srbije (''Službeni glasnik RS'', br. 72/03, 55/04 i 85/05) propisano je da je sedište Narodne banke Srbije u Beogradu (član 5. stav 3.), a da Narodna banka može obrazovati filijale (član 7. stav 1.). Aktom o unutrašnjoj organizaciji Narodne banke Srbije predviđeno je da Narodna banka Srbije ima filijale u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Užicu.
6. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta citirane odredbe člana 32. stav 1. Ustava, kojom se garantuje pravo na pravično suđenje, Ustavni sud je utvrdio da su o predlogu podnosioca ustavne žalbe za izvršenje presude Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu P. 360/06 od 30. juna 2006. godine odlučivali Ustavom i zakonom ustanovljeni organi i da su nadležni sudovi postupali i o podnetom predlogu odlučivali u granicama propisanim zakonom. U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da je predmetni postupak vođen na način kojim je podnosiocu bilo omogućeno pravo na pravično suđenje.
Razmatrajući takođe i dužinu trajanja osporenog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni postupak izvršenja pokrenut predlogom za izvršenje podnosioca ustavne žalbe, 5. decembra 2006. godine, da je prvostepeno rešenje doneto 6. decembra 2006. godine, a da je po žalbi izjavljenoj 12. decembra 2006. godine, drugostepeni sud doneo rešenje 10. januara 2007. godine. U odnosu na podnosioca ustavne žalbe postupak pred nadležnim sudovima je trajao nešto više od mesec dana.
Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje eventualne povrede prava na suđenje u ra¬zum¬nom ro¬ku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je mišljenja da u ovom predmetu nije bilo radnji kojima se to pravo krši. Podnosilac ustavne žalbe podneo je predlog za izvršenje Opštinskom sudu u Gornjem Milanovcu, koji se u zakonskom roku od tri dana oglasio mesno nenadležnim i odredio da se spisi predmeta I. 2842/06 dostave Četvrtom Opštinskom sudu u Beogradu kao mesno nadležnom sudu, a po pravosnažnosti rešenja. Ovo rešenje preinačio je svojim rešenjem, u stavu dva izreke, Okružni sud u Čačku, kao drugostepeni. Ustavni sud je stanovišta da se postupanje nadležnih sudova u konkretnom slučaju ne može smatrati neefikasnim i nedelotvornim, već naprotiv, sudovi su odluke doneli bez odlaganja i pravovremenim i efikasnim postupanjem preduzeli sve neophodne zakonske mere kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite.
Ustavni sud je ocenio da je podnosilac ustavne žalbe, kao izvršni poverilac doprineo dužini trajanja izvršnog postupka iz razloga što je predlog za izvršenje podneo mesno nenadležnom sudu. Pretpostavka je da se stranka mora obratiti mesno nadležnom sudu za odlučivanje po njenom zahtevu. U tom smislu, Ustavni sud je stanovišta da se odugovlačenje postupka ne može pripisati postupajućim redovnim sudovima.
Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da nema povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/2007).
7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Neosnovanost ustavne žalbe zbog oglašavanja mesne nenadležnosti u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti