Odbačaj ustavne žalbe zbog neiscrpljenosti pravnih sredstava i drugih procesnih razloga

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv više akata sudova i tužilaštava. Razlozi za odbacivanje su neiscrpljenost pravnih sredstava, nepostojanje ustavnopravnih razloga, kao i činjenica da osporena obaveštenja ne predstavljaju pojedinačne akte u smislu Ustava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-98/2008
11.06.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Stanka Milojevića iz Aleksinca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 11. juna 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Stanka Milojevića izjavljena protiv obaveštenja Opštinskog javnog tužioca u Aleksincu Kt. br. 441/06 od 9. oktobra 2006. godine, obaveštenja istražnog sudije Opštinskog suda u Aleksincu I Ki. br. 355/06 od 1. novembra 2006. godine, rešenja Opštinskog suda u Leskovcu Kv. 313/06 od 14. novembra 2006. godine, rešenja Okružnog suda u Nišu Kž. 1580/06 od 28. decembra 2006. godine, obaveštenja Republičkog javnog tužioca Ktr. 1358/06 od 2. novembra 2006. godine, obaveštenja Opštinskog javnog tužioca Kt 1069/06 od 1. decembra 2006. godine, rešenja Opštinskog suda u Leskovcu Kv. 1/07 od 19. januara 2007. godine, rešenja Opštinskog suda u Aleksincu Kv. 37/07 od 22. februara 2007. godine i rešenja Okružnog suda u Nišu Kž br. 433/07 od 30. marta 2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Stanko Milojević iz Aleksinca je 17. januara 2008. godine, preko Opštinskog suda u Aleksincu, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Okružnog suda u Nišu Kž br. 433/07 od 30. marta 2007. godine i rešenja Opštinskog suda u Aleksincu Kv. 37/07 od 22. februara 2007. godine, zbog povrede prava iz čl. 22, 32, 36. i 145. Ustava Republike Srbije. Postupajući po nalogu Ustavnog suda, podnosilac ustavne žalbe je 13. februara 2009. godine dopunio ustavnu žalbu i kao osporene akte označio, pored navedenih, i obaveštenje Opštinskog javnog tužioca u Aleksincu Kt. br. 441/06 od 9. oktobra 2006. godine, obaveštenje istražnog sudije Opštinskog suda u Aleksincu I Ki. br. 355/06 od 1. novembra 2006. godine, rešenje Opštinskog suda u Leskovcu Kv. 313/06 od 14. novembra 2006. godine, rešenje Okružnog suda u Nišu Kž. 1580/06 od 28. decembra 2006. godine, obaveštenje Republičkog javnog tužioca Ktr. 1358/06 od 2. novembra 2006. godine, obaveštenje Opštinskog javnog tužioca Kt 1069/06 od 1. decembra 2006. godine i rešenje Opštinskog suda u Leskovcu Kv. 1/07 od 19. januara 2007. godine. Takođe, podnosilac ustavne žalbe traži da Ustavni sud preispita Zaključak Ustavnog suda II U 286/06 od 22. oktobra 2008. godine.
Podnosilac ustavne žalbe osporava navedene akte iz razloga što mu se ''nezakonito i neustavno oduzima 4 ari placa, čime se direktno krši čl. 58. Ustava''. U ustavnoj žalbi se, između ostalog, navodi da ''javni tužilac I.S. pripada sudu u Aleksincu, te da krivično veće suda u Aleksincu nije imalo nadležnost da sudi I.S.''. Predlaže da Ustavni sud poništi sve osporene akte i ''vrati svojinu po kupoprodajnom ugovoru Ov. 1435/76''.

2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredbama člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, nakon uvida u dostavljenu dokumentaciju, utvrdio da je protiv osporenog rešenja Opštinskog suda u Leskovcu Kv. br. 1/07 od 19. januara 2007. godine, kojim se ovaj sud oglasio mesno nenadležnim za postupanje u predmetu krivice Opštinskog suda u Leskovcu Ki. 576/06 po stavljenom zahtevu za sprovođenje istrage oštećenog kao tužioca (podnosioca ustavne žalbe) protiv osumnjičenog I.S. iz Aleksinca, zbog krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja iz čl. 242. stav 1, dozvoljena žalba Okružnom sudu u Leskovcu, u roku od tri dana po prijemu otpravka rešenja. Imajući u vidu da podnosilac ustavne žalbe, kako sam navodi, ovu žalbu nije podneo, Ustavni sud je ocenio da ustavnu žalbu u ovom delu treba odbaciti saglasno članu 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu iz razloga što podnosilac ustavne žalbe nije iscrpeo sva pravna sredstva.
4. U delu ustavne žalbe kojim su osporena rešenje Opštinskog suda u Leskovcu Kv. 313/06 od 14. novembra 2006. godine, rešenje Okružnog suda u Nišu Kž. 1580/06 od 28. decembra 2006. godine, rešenje Opštinskog suda u Aleksincu Kv. 37/07 od 22. februara 2007. godine i rešenje Okružnog suda u Nišu Kž br. 433/07 od 30. marta 2007. godine, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na postojanje povrede navedenih Ustavom zajemčenih prava podnosioca. Naime, podnosilac ustavne žalbe osporava navedene odluke zbog ''nezakonitog oduzimanja 4 ari placa'', ponavljajući razloge koji su izneti u postupku pred redovnim sudovima. Od Ustavnog suda se u suštini zahteva da postupa kao instancioni sud i da ispita zakonitost osporenih sudskih odluka.
Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih i manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom. Takođe, Sud konstatuje da formalno pozivanje na pojedine ustavne odredbe, ne čini ustavnu žalbu dopuštenom.
Imajući u vidu da ustavna žalba ne sadrži razloge koji se mogu dovesti u vezu sa povredom ili uskraćivanjem Ustavom zajemčenih prava i sloboda zbog kojih se ustavna žalba može podneti, već se od Ustavnog suda traži da postupa kao instancioni sud, Ustavni sud je ocenio da, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu treba odbaciti, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. U pogledu dela ustavne žalbe u kome se osporavaju obaveštenje Opštinskog javnog tužioca u Aleksincu Kt. br. 441/06 od 9. oktobra 2006. godine, obaveštenje istražnog sudije Opštinskog suda u Aleksincu I Ki. br. 355/06 od 1. novembra 2006. godine, obaveštenje Republičkog javnog tužioca Ktr. 1358/06 od 2. novembra 2006. godine i obaveštenje Opštinskog javnog tužioca Kt 1069/06 od 1. decembra 2006. godine, Ustavni sud je utvrdio da osporeni akti nemaju karakter pojedinačnih akata kojima se odlučuje o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu podnosioca ustavne žalbe, pa je ocenio da ustavnu žalbu u ovom delu treba odbaciti, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.
Povodom zahteva podnosioca ustavne žalbe kojim traži preispitivanje Zaključka Ustavnog suda II U 286/06 od 22. oktobra 2008. godine, Sud konstatuje da je podnosilac ustavne žalbe obavešten dopisom od 23. marta 2009. godine da su, saglasno odredbi člana 166. stav 2. Ustava, odluke Ustavnog suda konačne, izvršne i opšteobavezujuće, te da ne postoji pravni osnov za podnošenje ustavne žalbe protiv zaključka Ustavnog suda.

6. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Slični dokumenti

• Už 745/2009: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
• Už 596/2008: Nedozvoljenost ustavne žalbe protiv akata koji ne odlučuju o pravima i obavezama
• Už 532/2009: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u nezavršenom radnom sporu
• Už 1531/2008: Ustavni sud: nedopuštenost ustavne žalbe oštećenog kao tužioca u krivičnom postupku