Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju žalbe protiv obaveštenja Nadzornog odbora

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv obaveštenja Nadzornog odbora Vrhovnog suda Srbije. Sud je utvrdio da osporeni akt nije pojedinačni akt protiv koga se može izjaviti ustavna žalba, jer njime nije odlučivano o pravima i obavezama podnosioca.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ivana Simića iz Kikinde, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 14. maja 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Ivana Simića izjavljena protiv obaveštenja Nadzornog odbora Vrhovnog suda Srbije VI Su-NO br.1785/07 od 17. novembra 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ivan Simić iz Kikinde je 22. januara 2009. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv obaveštenja Nadzornog odbora Vrhovnog suda Srbije VI Su-NO br.1785/07 od 17. novembra 2008. godine, jer taj Odbor nije preduzeo radnje na koje je bio ovlašćen Zakonom o sudijama po pitanju odgovornosti lica navedenih u pritužbi, a "sve u cilju odugovlačenja u donošenju zakonitog i jedino mogućeg rešenja". Istim podneskom izjavljena je i inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti navedenog akta.
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.
Odredbom člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07), koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, propisano je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.
Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizilazi da se ustavna žalba može izjaviti samo protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojim se povređuje ili uskraćuje neko od Ustavom zajemčenog prava ili slobode.
3. Odredbama člana 40a. Zakona o sudijama („Službeni glasnik RS“, br. 63/01, 42/02, 17/03, 27/03, 29/04, 35/04, 44/04, 61/05, 101/05 i 46/06) propisano je da se u Vrhovnom sudu Srbije obrazuje Nadzorni odbor, a odredbom člana 40b. istog zakona - da je taj odbor ovlašćen da, po pritužbi ili samoinicijativno, kontroliše sudske predmete i način uvida u njih, kao i da po okončanoj kontroli sudskog predmeta može pokrenuti postupak za razrešenje sudije zbog nesavesnog ili nestručnog vršenja dužnosti ili predložiti izricanje disciplinske mere sudiji.
Osporeni akt Nadzornog odbora Vrhovnog suda Srbije je obaveštenje dostavljeno podnosiocu ustavne žalbe da je taj Odbor, postupajući po podnetoj pritužbi podnosioca ustavne žalbe, utvrdio da je postupak u predmetu Opštinskog suda u Kikindi P.1 br 218/03 pravnosnažno okončan odlukom Okružnog suda u Zrenjaninu Gž.1 br 729/04, koji je potvrdio prvostepenu odluku i na taj način cenio zakonitost prvostepene odluke, za šta Nadzorni odbor nema zakonska ovlašćenja, kao i da su odluke Opštinskog suda u Kikindi i Okružnog suda u Zrenjaninu bile predmet ispitivanja i po vanrednim pravnim lekovima koji su i na taj način cenili zakonitost prvostepene i drugostepene odluke.
Iz navedenog sledi da osporeni akt Nadzornog odbora Vrhovnog suda Srbije nije pojedinačni akt kojim je odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, s obzirom da je Nadzorni odbor telo obrazovano u Vrhovnom sudu Srbije, a ne državni organ ili organizacija kojoj je povereno javno ovlašćenje za autoritativno odlučivanje o pravima i obavezama fizičkih i pravnih lica, te da stoga taj akt nije akt protiv koga se može izjaviti ustavna žalba.
4. Imajući u vidu da je ustavna žalba izjavljena protiv obaveštenja Nadzornog odbora Vrhovnog suda Srbije VI Su-NO.br.1785/08 od 17. novembra 2008. godine nedopuštena, Ustavni sud je ocenio da ustavnu žalbu treba odbaciti, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.
5. Povodom zahteva podnosioca ustavne žalbe da Ustavni sud „pokrene inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti“ obaveštenja Nadzornog odbora Vrhovnog suda Srbije VI Su-NO.br.1785/07 od 17. novembra 2008. godine, Ustavni sud je ocenio da nije nadležan da odlučuje o ovom zahtevu, jer osporeni akt po svojoj pravnoj prirodi nije opšti akt za čiju ocenu ustavnosti i zakonitosti je, saglasno odredbama člana 167. Ustava, nadležan Ustavni sud.
6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić