Odluka Ustavnog suda o povredi prava zbog dugotrajnog izvršnog postupka

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu zbog dugog trajanja dva izvršna postupka. Postupci, prekinuti zbog privatizacije dužnika, neopravdano dugo nisu nastavljeni nakon isteka zakonskih rokova.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, Milan Stanić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Bojane Dimitrijević iz Vlasotinca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 4. jula 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Bojane Dimitrijević i utvrđuje da su u izvršnim postupcima koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Vlasotincu u predmetima I. 31/05 i I. 601/04, povređena prava podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1500 eura, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde.

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Leskovcu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupci iz tačke 1. okončali u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Bojana Dimitrijević iz Vlasotinca je preko punomoćnika Dragutina Vidosavljević, advokata iz Leskovca, 6. januara 2010. godine podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, iz člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnim postupcima koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Vlasotincu u predmetima I. 31/05 i I. 601/04. U pogledu izvršnog postupka u predmetu I. 31/05 podnositeljka ustavne žalbe je navela: da je 28. decembra 2004. godine podnela Opštinskom sudu u Vlasotincu predlog za izvršenje radi naplate novčanog potraživanja; da je isti taj dan rešenjem I.31/05 usvojeno predloženo izvršenje; da je sud 26. decembra 2005. godine doneo rešenje I.31/05 kojim se postupak izvršenja prekida; da je 10. aprila 2009. godine podnela sudu predlog da se postupak izvršenja nastavi, međutim, dalje sud nije postupao.

U pogledu izvršnog postupka u predmetu I. 601/04 podnositeljka je navela: da je 22. marta 2004. godine podnela Opštinskom sudu u Vlasotincu predlog za izvršenje na ime neisplaćene zarade; da je sud 9. septembra 2004. godine doneo rešenje I.601/04 kojim dozvoljava predloženo rešenje ali je isti prekinuo rešenjem I.601/04 od 26. decembra 2005. godine zbog postupka privatizacije izvršnog dužnika; da je podnositeljka 10. aprila 2004. godine predložila nastavak prekinutog postupka, ali sud dalje nije postupao.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11) je po sadržini identična odredbi člana 170. Ustava. Odredbom člana 82. stav 2. Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u prethodnom postupku, uvidom u spise predmeta ranijeg Opštinskog suda u Vlasotincu I. 31/05 utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je kao izvršni poverilac 28. decembra 2004. godine podnela Opštinskom sudu u Vlasotincu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika preduzeća "Sinteks" iz Vlasotinca, radi otpremnine. Opštinski sud u Vlasotincu je 28. decembra 2004. godine dozvolio predloženo izvršenje. Rešenjem Opštinskog suda u Vlasotincu I. 31/05 od 26. decembra 2005. godine prekinut je postupak izvršenja jer izvršni dužnik spada u krug subjekata privatizacije na koji se primenjuje institut otpuštanja duga.

Podnositeljka ustavne žalbe je 10. aprila 2009. godine podnela zahtev za nastavak prekinutog izvršnog postupka, međutim, sud dalje nije postupao.

Ustavni sud je uvidom u predmet Opštinskog suda u Vlasotincu I. 601/04, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari.

Podnositeljka je 22. marta 2004. godine podnela predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika preduzeća "Sinteks", radi isplate zarade i doprinosa i rešenjem Opštinskog suda u Vlasotincu I. 601/04 od 9. septembra 2004. godine dozvoljeno je predloženo izvršenje. Rešenjem I. 601/04 od 26. decembra 2005. godine prekinut je postupak izvršenja iz istih razloga kao u prethodnom postupku. Podnositeljka je 10. aprila 2009. godine tražila nastavak postupka izvršenja, međutim, sud dalje nije postupao.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda po ustavnoj žalbi od značaja su sledeće odredbe Ustava i Zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Odredbama Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) koji je važio u vreme podnošenja predloga za izvršenje u ovoj pravnoj stvari, je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno i da je sud dužan da o predlogu za izvršenje odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 5. st. 1. i 2.); da rokovi koje određuje sud za preduzimanje određenih radnji ne mogu biti duži od tri dana, osim ako ovim zakonom nije drugačije predviđeno (član 5. stav 3.); da se postupanje protivno odredbama st. 1. i 2. ovog člana smatra nesavesnim i nestručnim postupanjem sudije, u smislu odredaba Zakona o sudijama (član 5. stav 5.); da je sud dužan da donese rešenje o izvršenju i preduzima radnje sprovođenja izvršenja, kada su ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o izvršenju i za sprovođenje izvršenja (član 7.).

Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Služeni glasnik RS“, broj 31/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, u članu 358. stav 1. propisuje da će se postupak izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Takođe, i odredbom člana 6. stav 1. ovog Zakona propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan.

5. Period ocene razumnosti dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnosti Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili ugroženih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja osporenog sudskog postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet I. 31/05 bio nerešen dve godine, a predmet I. 601/04 dve godine i sedam meseci tako da je za ocenu eventualnog postojanja povrede prava podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja predloga za izvršenje u predmetu I. 31/05 28. decembra 2004. godine, a u predmetu I.601/04 22. marta 2004. godine.

Analizirajući trajanje osporenih izvršnih postupaka Ustavni sud je utvrdio da izvršni postupak u predmetu I. 31/05 traje sedam godina i šest meseci a u predmetu I.601/04 osam godina.

Na osnovu navedenog, kako je izvršni sud bio dužan da saglasno odredbi člana 4. stav 1. ranijeg Zakona o izvršnom postupku i odredbi člana 6. stav 1. važećeg Zakona o izvršenju i obezbeđenju postupka hitno, Ustavni sud nalazi da raniji Opštinski sud u Vlasotincu, a sada Osnovni sud u Leskovcu nisu postupali efikasno u skladu sa zakonskim ovlašćenjima da bi se izvršni postupak koji je po svojoj prirodi hitnog karaktera, okončao u najkraćem roku da bi se izvršni poverilac namirio.

Naime, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljka ustavne žalbe kao izvršni poverilac 10. aprila 2004. godine predložila nastavak postupka u oba izvršna postupka, međutim, izvršni sud o tome nije odlučio i nije sproveo nijednu radnju u cilju okončanja izvršnih postupaka. Takođe, utvrđeno je da je u izvršnom postupku I.601/04 sud dozvolio predloženo izvršenje posle šest meseci od podnošenja predloga za izvršenje, iako je bio dužan da odluči u roku od tri dana.

Bitna karakteristika izvršnog postupka je njegov prinudni karakter koji određuje osnovna načela tog postupka. Jedno od tih načela je načelo oficijelnosti koje od suda zahteva aktivno ponašanje sve do okončanja izvršnog postupka, te je sud dužan hitno da preduzima sve radnje koje treba da dovedu do sprovođenja izvršenja i okončanja izvršnog postupka, što u konkretnoj situaciji nije bio slučaj. Osnovni razlog trajanja predmetnih izvršenja je neefikasno delovanje prvo Opštinskog suda u Vlasotincu a zatim Osnovnog suda u Leskovcu, njihovo nepostupanje u rokovima propisanim zakonom i nekorišćenje svih procesnih ovlašćenja koja su sudovima stajala na raspolaganju.

Ustavni sud je ocenio da je postavljeni zahtev u izvršnim postupcima za podnositeljku ustavne žalbe bio od značaja, s obzirom na to da je postupak pokrenut radi namirenja novčanog potraživanja podnositeljke prema izvršnom dužniku. U skladu sa tim, takođe, po oceni Ustavnog suda, podnositeljka se i ponašala u osporenim postupcima. Tako je ona u više navrata podnosila urgencije, kojima je tražila od suda da primenjuje potrebne procesne radnje u cilju okončanja izvršnih postupaka.

Ukazujemo da je Ustavni sud ocenjivao odredbu člana 20ž. Zakona o privatizaciji koja je od značaja u ovom izvršnom postupku i da Rešenjem Ustavnog suda IUz 98/2009 od 23. juna 2011. godine nije prihvaćena inicijativa za ocenu ustavnosti navedene zakonske odredbe. Stav Suda je, pored ostalog: da osporenim odredbama člana 20ž Zakona o privatizaciji nije izričito propisan rok u kome se mora okončati postupak restrukturiranja, niti rok u kome se odlaže sprovođenje prinudnog izvršenja potraživanja, ali iz same definicije pojma restruktuiranja i cilja zbog koga se ono sprovodi proizlazi da je ovaj postupak trebalo okončati u što kraćem („razumnom“) roku, jer on predstavlja meru ograničenog trajanja, koja prethodi prodaji kapitala ili imovine subjekta privatizacije, a koja je morala biti okončana pre 31. decembra 2008. godine, koji je članom 14. Zakona označen kao krajnji rok u kome se mora objaviti javni poziv za učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji za prodaju neprivatizovanog društvenog kapitala; da se odredba člana 20ž Zakona nužno mora tumačiti u vezi sa odredbom člana 14. Zakona, koja izričito određuje krajnji rok (31. decembra 2008. godine) u kome je, u postupku privatizacije neprivatizovanog društvenog kapitala javni poziv za učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji morao biti objavljen, a u suprotnom Agencija je bila dužna da donese rešenje o pokretanju prinudne likvidacije subjekta privatizacije; da kako je cilj restrukturiranja subjekta privatizacije, saglasno članu 19. Zakona o privatizaciji, da nakon sprovedenog restrukturiranja Agencija proda kapital, odnosno imovinu metodom javnog tendera ili javne aukcije, a prema članu 14. Zakona, javni tender ili javna aukcija su morali da se objave najkasnije do 31. decembra 2008. godine to, po stanovištu Ustavnog suda, nakon navedenog datuma više nije moguće sprovoditi restrukturiranje subjekta privatizacije, već je Agencija za privatizaciju morala pokrenuti postupak prinudne likvidacije za sve neprivatizovane privredne subjekte; da drugačija primena osporenih zakonskih odredaba i njihova eventualna zloupotreba u praksi, ne može biti predmet odlučivanja Ustavnog suda u postupku ocene ustavnosti zakona, već u postupku odlučivanja o ustavnim žalbama u kojima se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom sudskom postupku; da je u tom smislu Ustavni sud odlučujući o ustavnim žalbama, zauzeo pravni stav da je prilikom ocenjivanja da li je vremenski rok za odlučivanje o pravima i obavezama stranke, odnosno za sprovođenje izvršenja na osnovu izvršnih isprava propisanih zakonom razuman, potrebno preispitati postupanje ne samo sudova pred kojima se vodi konkretan postupak, već i postupanje drugih državnih organa ili vršilaca javnih ovlašćenja koji preduzimaju pojedine radnje u postupku ili u vezi sa postupkom, a čije učešće može uticati na njegovu dužinu trajanja. Iz izloženog sledi da se subjekti privatizacije nakon 31. decembra 2008. godine više ne mogu nalaziti u postupku restrukturiranja i da stoga prestaju da postoje i razlozi za trajanje prekida postupka izvršenja.

Takođe, Ustavni sud ukazuje da se i prema načelnom pravnom shvatanju Vrhovnog kasacionog suda od 24. februara 2011. godine izvršni postupci koji se odnose na naplatu novčanog potraživanja iz radnog odnosa utvrđenih izvršnim ispravama dužnika, subjekta privatizacije u restrukturiranju, neće prekidati a prekinuti postupci će se nastaviti i okončati.

Dakle, Ustavni sud nalazi da je za odlučivanje o predmetnoj ustavnoj žalbi pored postupanja Opštinskog suda u Vlasotincu a zatim Osnovnog suda u Leskovcu bitno i postupanje Agencije za privatizaciju, kao zakonom ovlašćene organizacije za sprovođenje privatizacije, pa i postupka restrukturiranja.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je odlučujući o ovoj ustavnoj žalbi utvrdio da su nadležni sudovi pred kojima se vodio konkretan postupak izvršenja kao i drugi državni organi koji su preduzimali pojedine radnje u vezi sa postupkom a koji su doneli odluku o restrukturiranju preduzeća posle 31. decembra 2008. godine odgovorni zbog dužine trajanja konkretnog izvršnog postupka.

Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je raniji Opštinski sud u Vlasotincu, a zatim Osnovni sud u Leskovcu odgovoran što predmetni izvršni postupci neopravdano dugo traju, te da je navedenim postupanjem tih sudova podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava u izvršnom postupku koji se u predmetu I.31/05 i u predmetu I. 601/04 vodio pred Opštinskim sudom u Vlasotincu.

Ustavni sud smatra da navedeni propust nadležnih sudova da sprovedu izvršenje u korist podnositeljke ustavne žalbe u periodu od osam godina predstavlja i povredu prava podnositeljke na mirno uživanje imovine stečene potraživanjem utvrđenim verodostojom izvršnom ispravom, koje je zajemečno članom 58. stav 1. Ustava. S obzirom da prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi Ustavni sud uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, treba istaći i stav Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu po kome propust države da izvrši pravnosnažnu presudu ili drugu izvršnu ispravu izrečenu u korist podnosioca predstavke predstavlja mešanje u njegovo pravo na mirno uživanje imovine. Ustavni sud nalazi da svako novčano potraživanje na osnovu izvršne isprave ulazi u imovinu poverioca, te da, stoga, nesprovođenje izvršenja kojim je to potraživanje utvrđeno predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine garantovano odredbom člana 58. stav 1. Ustava.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu ustavnu žalbu usvojio u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u ukupnom iznosu od 1500 eura, i to zbog konstatovane povrede prava u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Vlasotincu u predmetu I. 31/05 u iznosu od 700 evra, a u postupku koji se vodio pred istim sudom u predmetu I. 601/04 u iznosu od 800 evra, obračunato po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpela podnositeljka ustavne žalbe zbog utvrđene povrede ustavnih prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetnih izvršnih postupaka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela isključivo zbog neažurnog postupanja nadležnog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu Ustavnog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

U vezi zahteva za naknadu materijalne štete, Ustavni sud nalazi da podnositeljka ustavne žalbe nije pružila dokaz da je pretrpela materijalnu štetu u osporenim izvršnim postupcima.

7. S obzirom na izneto, Ustavni sud je na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava zbog dugotrajnog izvršnog postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti