Povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnim postupcima

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu zbog nerazumnog trajanja dva izvršna postupka radi naplate zakonskog izdržavanja, koji nisu okončani ni nakon tri godine. Podnositeljki je dosuđena naknada štete i naloženo je hitno okončanje postupaka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-98/2012
12.07.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Radmile Pantović iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 12. jula 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Radmile Pantović i utvrđuje da je u izvršn im postupcima koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Trsteniku u predmetima I. 34/09 i I. 209/09, a sada se vode pred Osnovnim sudom u Kruševcu - Sudska jedinica Trstenik u predmetima I. 7327/10 i I. 8582/10, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u ukupnom iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Kruševcu - Sudska jedinica Trstenik da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postup ci iz tačke 1. okonča li u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Radmila Pantović iz Beograda je 6. januara 2012 . godine, preko punomoćnika Nenada Ilića , advokata iz Beograda, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u izvršnim postupcima koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Trsteniku u predmetima I. 34/09 i I. 209/09. Podnositeljka ustavne žalbe se pozvala i na odredbu člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštit u ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Pored izlaganja toka osporenih izvršnih postupaka, podnositeljka ustavne žalbe je navela da su predmetni izvršni postupci pokrenuti podnošenjem predloga za izvršenje u januaru i maju 2009. godine radi namirenja novčanog potraživanja po osnovu obaveze zakonskog izdržavanja, ali da izvršenje nije sprovedeno, zbog čega smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Predložila je da Ustavni sud utvrdi povredu navedenog ustavnog prava. Podnositeljka je istakla opredeljen zahtev za naknadu nematerijalne štete. 2. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava Republike Srbije , uređuje zakonom.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku na osnovu izvršenog uvid a u spise predmeta Osnovnog suda u Kruševcu - Sudska jedinica Trstenik I. 7327/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Trsteniku I. 34/09) i I. 8582/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Trsteniku I. 209/09), i iz odgovora v.f.predsednika Osnovnog suda u Kruševcu na ustavnu žalbu od 7. maja 2012. godine, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Pravnosnažnom i izvršnom presudom Opštinskog suda u Trsteniku P. 349/07 od 18. decembra 2007. godine obavezan je tuženi R.P. da tužilji Radmili Pantović na ime izdržavanja plaća mesečno iznos od po 8.000,00 dinara počev od 25. jula 2007. godine pa ubuduće dok za to postoje zakonski razlozi.

Izvršni poverilac Radmila Pantović je 30. januara 2009 . godine podnela Opštinskom sudu u Trsteniku predlog za izvršenje potraživanja utvrđenog navedenom presudom Opštinskog suda u Trsteniku P. 349/07 od 18. decembra 2007. godine, za period oktobar 2008. godine - januar 2009. godine sa kamatom, predloživši da se izvršenje sprovede popisom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika. Rešenjem Opštinskog suda u Trsteniku I. 34/09 od 5. februara 2009. godine dozvoljeno je predloženo izvršenje i određeni su troškovi izvršnog postupka. Ovo rešenje otpravljeno je iz suda istoga dana i uručeno je izvršnom poveriocu 28. aprila 2009. godine, a izvršnom dužniku 15. aprila 2009. godine. Pokretne stvari izvršnog dužnika popisane su 20. oktobra 2009. godine. U daljem toku postupka, sudski izvršitelj je, izlaskom na lice mesta 23. oktobra 2009. godine i u telefonskom razgovoru obavljenom 26. oktobra 2009. godine, izvršnom dužniku predočio da će se izvršiti plenidba popisanih stvari u slučaju neizvršavanja obaveze. Na osnovu zaključka suda od 26. oktobra 2009. godine, sprovedena je plenidba popisanih pokretnih stvari dužnika 29. oktobra 2009. godine. Istoga dana izvršni dužnik je izvršnom poveriocu isplatio iznos od 30.000,00 dinara, o čemu je sačinjena službena beleška u kojoj je konstatovano da je potraživanje ostalo neizmireno za iznos od 82.300,00 dinara i troškove izvršnog postupka. Nakon stupanja na snagu i početka primene Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava ("Službeni glasnik RS", broj 116/08), predmet je pred Osnovnim sudom u Kruševcu - Sudska jedinica Trstenik zaveden pod brojem I. 7327/10. Podnescima od 20. januara 2010. godine, 28. aprila 2010. godine, 17. januara 2011. godine i 22. marta 2011. godine Radmila Pantović se obraćala sudu tražeći da se izvršenje sprovede. Izvršni sudija je 6. jula 2011. godine izdao naredbu da se predmet dostavi sudskim izvršiteljima radi sprovođenja izvršenja. Povodom zahteva sudskih izvršitelja upućenog zameniku vršioca funkcije predsednika suda 15. jula 2011. godine, da im se iz ekonomata suda predaju popisane pokretne stvari izvršnog dužnika radi zakazivanja javne prodaje, u spisima predmeta je 2. avgusta 20 11. godine sačinjena službena beleška u kojoj je navedeno "da domar suda nema ključ od ekonomata i da nije zadužen predmetnim stvarima". Posle avgusta 2011. godine nije preduzeta nijedna radnja u postupku.

Izvršni poverilac Radmila Pantović je 22. maja 2009 . godine podnela Opštinskom sudu u Trsteniku predlog za izvršenje potraživanja utvrđenog presudom Opštinskog suda u Trsteniku P. 349/07 od 18. decembra 2007. godine, za period februar 2009. godine - maj 2009. godine sa kamatom, predloživši da se izvršenje sprovede popisom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika. Rešenjem Opštinskog suda u Trsteniku I. 209/09 od 4. juna 2009. godine dozvoljeno je predloženo izvršenje i određeni su troškovi izvršnog postupka. Izvršni poverilac je pred sudom 19. oktobra 2009. godine tražila da se sprovede izvršenje. Nakon stupanja na snagu i početka primene Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava predmet je pred Osnovnim sudom u Kruševcu - Sudska jedinica Trstenik zaveden pod brojem I. 8582/10. Izvršni sudija je 6. jula 2011. godine i 1. decembra 2011. godine izdao naredbu da se predmet dostavi sudskim izvršiteljima radi sprovođenja izvršenja. Posle izdate naredbe od 1. decembra 2011. godine u postupku nije preduzeta nijedna radnja.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava na čiju povredu se podnositeljka u ustavnoj žalbi poziva, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

S obzirom na to da se odredba člana 32. stav 1. Ustava sadržinski ne razlikuje od odredbe člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Ustavni sud je postojanje povrede prava cenio u odnosu na navedenu odredbu Ustava.

Odredbama Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04), koji je važio u vreme pokretanja osporenih izvršnih postupaka, bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno i da je o predlogu za izvršenje dužan da odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 5. st. 1. i 2.); da kad su ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o izvršenju i za sprovođenje izvršenja, sud je dužan da donese rešenje o izvršenju i preduzima radnje sprovođenja izvršenja (član 7.); da će se istovremeno sa popisom stvari izvršiti i njihova procena, te da procenu vrši sudski izvršitelj, a ako je potrebno stručno lice ili veštak koga sud odredi (član 80. st. 1. i 2.).

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju ("Službeni glasnik RS", br. 31/11 i 99/11) propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan (član 6. stav 1.).

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporene sudske postupke, Ustavni sud, i u ovom predmetu, ukazuje da je dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju i da blagovremeno preduzmu sve zakonske mere u cilju okončanja postupka. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti izvršenje odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava.

Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljka ustavne žalbe 30. januara 2009. godine i 22. maja 2009. godine, podnošenjem predloga za izvršenje, pred Opštinskim sudom u Trsteniku pokrenula osporene izvršne postupke I. 34/09 i I. 209/09, radi naplate potraživanja zakonskog izdržavanja, i da ti postupci još uvek nisu okončani. Iz izloženog sledi da predmetni postupci do sada traju preko tri godine.

Navedeno trajanje izvršnih postupaka samo po sebi ukazuje da postupci nisu okončani u okviru razumnog roka. Ipak, prilikom ocene da li se trajanje predmetnih postupaka može smatrati razumnim ili ne, Ustavni sud je imao u vidu da je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija i da ne zaivisi samo od vremena njegovog trajanja, već i od niza drugih činilaca koji u konkretnom slučaju utiču na dužinu postupka, a to su, pre svega, složenost činjeničnih i pravnih pitanja koja u toku postupka treba raspraviti, značaj postupka za podnosioca ustavne žalbe, ponašanje podnosioca kao stranke u postupku i postupanje nadležnih sudova koji vode postupak.

Ispitujući da li su i koliki uticaj navedeni činioci imali na dužinu trajanja osporenih sudskih postupaka, Ustavni sud smatra da složenost predmeta ni na koji način nije mogla da utiče na dužinu trajanja postupka u predmetu I. 209/09 (kasnije predmet I. 8582/10), imajući u vidu da izvršni sud osim donošenja i dostavljanja rešenja o izvršenju nije preduzeo nijednu radnju s ciljem vođenja i okončanja izvršnog postupka. Činjenica da je u izvršnom postupku u predmetu I. 34/09 (kasnije predmet I. 7327/10), izvršni sud osim donošenja i dostavljanja rešenja o izvršenju, preduzeo dve izvršne radnje (izvršio popis i zaplenu pokretnih stvari dužnika), prema stanovištu Ustavnog suda takođe nije mogla uticati na dužinu trajanja ovog postupka.

Prema oceni Ustavnog suda, za podnositeljku ustavne žalbe osporeni postupci izvršenja su od izuzetnog značaja, s obzirom na to da se radi o izvršenju pravnosnažne sudske odluke koja se odnosi na dužnikovu obavezu zakonskog izdržavanja.

U pogledu ponašanja podnositeljke ustavne žalbe Ustavni sud je zaključio da podnositeljka ni na koji način nije doprinela dužini trajanja osporenih izvršnih postupaka. Štaviše, podnositeljka se u predmetu I. 7327/10 (ranije I. 34/09) više puta pismeno obraćala sudu tražeći sprovođenje izvršenja, a takođe je tražila sprovođenje izvršenja i u drugom osporenom postupku.

Ocenjujući postupanje izvršnog suda, Ustavni sud konstatuje da je Opštinski sud u Trsteniku u predmetu I. 34/09 u kratkom roku odlučio o podnetom predlogu i doneo rešenje o izvršenju. Međutim, izvršni sud je tek šest meseci posle nastupanja pravnosnažnosti rešenja o izvršenju izvršio popis i plenidbu dužnikovih pokretnih stvari, a nakon planidbe nije preduzeo nijednu radnju u cilju sprovođenja izvršenja sve do 15. jula 2011. godine kada su se sudski izvršitelji obratili zameniku vršioca funkcije predsednika suda tražeći predaju popisanih stvari radi sprovođenja izvršnih radnji. Posle konstatacije sačinjene u avgustu 2011. godine o tome da nema ključa od prostorije depozita, sud je ponovo bio neaktivan, jer nije preduzimao bilo kakve radnje u cilju sprovođenja izvršenja.

U pogledu postupanja izvršnog suda u predmetu I. 209/09, Ustavni sud konstatuje da je sud rešenje o izvršenju doneo dvanaest dana posle podnošenja predloga, a da je zatim preduzeo samo jednu procesnu radnju u postupku. Nadalje, izvršni sud je nakon uručenja rešenja o izvršenju strankama bio potpuno neaktivan. Osim toga, sud je dva puta (6. jula 2011. godine i 1. decembra 2011. godine) naložio da se predmetni spis dostavi sudskom izvršitelju radi sprovođenja izvršenja, ali sudski izvršitelj nije preduzeo nijednu izvršnu radnju.

Na osnovu svega iznetog, a posebno imajući u vidu da se izvršni postupak po zakonu smatra hitnim, Ustavni sud ocenjuje da dosadašnje trajanje osporenih postupaka ne zadovoljava zahtev razumnog roka, i da se takvo neopravdano trajanje izvršnih postupka može isključivo staviti na teret nadležnom sudu.

Saglasno izloženom, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava u izvršnim postupcima koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Trsteniku u predmetima I. 34/09 i I. 209/09, a sada se vode pred Osnovnim sudom u Kruševcu - Sudska jedinica Trstenik u predmetima I. 7327/10 i I. 8582/10. Stoga je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud ustavnu žalbu usvojio, i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u oba osporena postupka , ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u iznosu od ukupno 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpela podnositeljka ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, značaj prava koje za podnositeljku imaju izvršni postupci pokrenuti radi izvršenja obaveze zakonskog izdržavanja, a posebno dužinu trajanja predmetnih izvršnih postupka. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela isključivo zbog nedelotvornog i neefikasnog postupanja suda, odredio isplatu navedenog novčanog iznosa. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpe la zbog neažurnog postupanja suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu Ustavnog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Polazeći od toga da izvršni postup ci povodom ko jih je podneta ustavna žalba još ni su okončan i, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava otklone nalaganjem nadležnom sud u da preduzmu sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak okončao u najkraćem roku, pa je odlučio kao u tački 3. izreke.

8. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnim postupcima

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti