Povreda prava na imovinu zbog nemogućnosti izvršenja protiv preduzeća u restrukturiranju

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši da je odbacivanjem predloga za izvršenje protiv dužnika u restrukturiranju povređeno pravo podnosioca na imovinu. Pravnosnažno dosuđeno novčano potraživanje predstavlja imovinu, a nemogućnost njegove naplate predstavlja povredu ustavnih garancija.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: zamenik predsednika Suda dr Goran P. Ilić, zamenik predsednika Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi R. T . iz Š, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 27. novembra 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba R. T . i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Kragujevcu I. 5131/2012 od 31. avgusta 2012. godine i rešenjem Osnovnog suda u Kragujevcu IPV (I) . 527/12 od 1. oktobra 2012. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na imovinu, zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. R. T . iz Š . izjavio je 2 1. decembra 2012. godine, preko punomoćnika O. P , advokata iz Š, ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Kragujevcu I. 5131/2012 od 31. avgusta 2012. godine i rešenja Osnovnog suda u Kragujevcu IPV (I) . 527/12 od 1. oktobra 2012. godine , zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da mu je pravnosnažnom i izvršnom presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P. 354/10 od 12. avgusta 201 1. godine dosuđen iznos od 6.990 evra, u dinarskoj protivvrednosti na ime naknade materijalne štete, te da je na osnovu tog izvršnog naslova podneo predlog za izvršenje protiv tuženog, tj. izvršnog dužnika – „Z. a. a. d. K, u restrukturiranju, ali da je njegov predlog za izvršenje odbačen osporenim rešenjima kao nedozvoljen; da je on, na opisani način, doveden u situacij u da ne može da namiri svoje potraživanje, jer je odredbom člana 20ž Zakona o privatizaciji određeno da se izvršni postupak ne može sprovesti nad privrednim društvima u restrukturiranju; da je time on stavljen u neravnopravan položaj sa subjektom privatizacije – izvršnim dužnikom, jer se protiv istog ne može dovršiti postupak naplate, iako mu je dozvoljeno da slobodno stupa u pravne odnose sa drugim fizičkim i pravnim licima; da je od početka parničnog postupka, računajući i vreme dok traje izvršni postupak, pa do dana podnošenja ustavne žalbe, prošlo više od 17 godina, a da on nije naplatio svoje potraživanje; da je Ustavni sud Odlukom Už-589/2009 od 26. novembra 2009. godine usvojio ustavnu žalbu podnosioca i utvrdio da mu je u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Kragujevcu u predmetu P. 979/05 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, te da je posle naloga Ustavnog suda taj parnični postupak (koji je prethodio izvršnom) okončan.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Sud usvoji žalbu i utvrdi mu pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i odgovor na ustavnu žalbu Osnovnog suda u Kragujevcu Su. 43-59/14 od 7. oktobra 2014. godine, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

A) Pravnosnažnom i izvršnom presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P. 354/10 od 12. avgusta 201 1. godine, pored ostalog, obavezan je tuženi „Z. a.“ a. d. K , u restrukturiranju , da tužiocu, ovde podnosiocu ustavne žalbe, plati 6.990 evra u dinarskoj protivvrednosti na ime naknade materijalne štete.

Podnosilac ustavne žalbe, kao izvršni poverilac, podneo je 28. juna 201 2. godine Osnovnom sudu u Kragujevcu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika „Z. a.“ a. d. K , u restrukturiranju, a na osnovu izvršne isprave – prethodno navedene presude. Osporenim rešenjem Osnovnog suda u Kragujevcu I. 5131/12 od 3 1. avgusta 2012. godine odbačen je navedeni predlog za izvršenje kao nedozvoljen, uz obrazloženje da je nad izvršnim dužnikom pokrenut postupak restrukturiranja, te da u tom slučaju sprovođenje izvršenja nije dozvoljeno saglasno odredbi člana 20ž Zakona o privatizaciji.

Postupajući po prigovoru izvršnog poverioca, Osnovni sud u Kragujevcu je doneo osporeno rešenje IPV (I). 527/12 od 1. oktobra 2012. godine , kojim je prigovor odbio kao neosnovan i potvrdio prvostepeno rešenje . U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja, pored ostalog, je navedeno: da je prvostepeni sud pravilno primenio član 20ž Zakona o privatizaciji, kada je odbacio predlog za izvršenje; da je navedenim članom predviđeno da se od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, ne može protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja, a postupak prinudnog izvršenja koji je u toku se prekida.

Predmet je arhiviran 16. januara 2013. godine.

B) Odlukom Ustavnog suda Už-589/2009 od 26. novembra 2009. godine je usvojena ustavna žalba R . T . i utvrđeno je da je u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kragujevcu P. 979/05 (ranije P. 2437/96) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku ( tačka 1. izreke); naloženo nadležnom sudu da preduzme neophodne mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. izreke okončao u najkraćem mogućem roku ( tačka 2. izreke); odlučio da se, kao pravično zadovoljenje, Odluka objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije“ ( tačka 3. izreke).

4. Ustavna žalba je podneta zbog povrede prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku, zajemčen ih odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbij e, kao i zbog povrede prava na imovinu garantovanog odredbama č lana 58. Ustava.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega, dok se odredbom člana 58. stav 1. jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Analizirajući navode ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na imovinu, Ustavni sud ukazuje da svako novčano potraživanje dosuđeno pravnosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca. Stoga, nesprovođenje izvršenja sudske odluke kojom je to potraživanje dosuđeno, predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine, zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-1499/2008 od 16. jula 2009. godine), bez obzira na to što je, u konkretnom slučaju, odredbom člana 20ž stav 1. Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, br. 38/01, 18/03, 45/05 i 123/07), bilo propisano da se od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, ne može protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i da je Evropski sud za ljudska prava u presudama u predmetima „Vlahović protiv Srbije“ , od 16. decembra 2008. godine i „Kačapor i drugi protiv Srbije“ , od 15. januara 2008. godine izrazio stav da propust države da izvrši pravnosnažnu presudu izrečenu u korist podnosioca predstavlja mešanje u njegovo pravo na mirno uživanje imovine.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US) utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud konstatuje da se, u konkretnom slučaju, štetne posledice utvrđene povrede prava ne mogu otkloniti poništajem osporenih akata jer su u međuvremenu, 14. maja 2014. godine, stupile na snagu odredbe Zakona o izmeni Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, broj 51/14). Odredbama člana 2. navedenog Zakona propisano je: da su u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona poverioci subjekta privatizacije u restrukturiranju dužni da Agenciji dostave zahtev za isplatu potraživanja sa rešenjem o izvršenju, izvršnom ispravom i drugim dokumentima kojima dokazuju svoje potraživanje prema subjektu privatizacije u restrukturiranju, radi evidentiranja potraživanja (stav 1.); da će u roku od 90 dana od dana isteka roka iz stava 1. ovog člana Agencija evidentirati podnete zahteve za isplatu, utvrditi visinu potraživanja za svakog poverioca i subjekt privatizacije u restrukturiranju i sačiniti predlog za namirenje potraživanja koje će dostaviti poveriocima (stav 2.); da se u roku od 30 dana od isteka roka iz stava 2. ovog člana poverioci mogu izjasniti da li su saglasni sa predlogom Agencije (stav 3.); da se postupci prinudnog izvršenja i prinudne naplate protiv subjekta privatizacije u restrukturiranju, koji su prekinuti do dana stupanja na snagu ovog zakona na osnovu člana 20ž Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS”, br. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07, 123/07 – dr. zakon, 30/10 – dr. zakon, 93/12 i 119/12), mogu nastaviti na osnovu zahteva poverioca, po isteku roka iz stava 3. ovog člana (stav 4.); da se postupci prinudnog izvršenja i prinudne naplate protiv subjekta privatizacije u restrukturiranju, koji nisu pokrenuti do dana stupanja na snagu ovog zakona, mogu pokrenuti na osnovu zahteva poverioca po isteku roka iz stava 3. ovog člana (član 5.); da su poverioci dužni da uz zahtev iz st. 4. i 5. ovog člana, koji podnose sudu, obavezno prilože predlog Agencije za namirenje potraživanja iz stava 2. ovog člana (član 6.). Takođe i odredbama člana 94. novog Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, broj 83/14) propisano je: da će zahteve za isplatu potraživanja poverilaca, koji su podneti u skladu sa Zakonom o izmenama Zakona o privatizaciji ("Službeni glasnik RS", broj 51/14), Agencija u roku od 60 dana od dana donošenja odluke o modelu privatizacije u smislu ovog zakona, evidentirati i utvrditi visinu potraživanja za svakog poverioca i sačiniti predlog za namirenje potraživanja koje će dostaviti poveriocima (stav 1.); da se postupci prinudnog izvršenja i prinudne naplate protiv subjekta privatizacije koji su bili u restrukturiranju na dan stupanja na snagu ovog zakona, koji su prekinuti na osnovu člana 20ž Zakona o privatizaciji ("Službeni glasnik RS", br. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07, 123/07 - dr. zakon, 30/10 - dr. zakon, 93/12 i 119/12), mogu nastaviti po isteku roka od 180 dana od dana isteka roka za donošenje odluke o modelu privatizacije subjekta privatizacije (stav 2.); da se postupci prinudnog izvršenja i prinudne naplate protiv subjekata privatizacije koji su bili u restrukturiranju na dan stupanja na snagu ovog zakona, a koji nisu pokrenuti do dana stupanja na snagu ovog zakona, mogu pokrenuti po isteku roka iz stava 2. ovog člana (stav 3.); da se odredbe ovog člana neće primenjivati na subjekte privatizacije za koje Agencija, na osnovu akta Vlade, donese odluku o pokretanju stečaja, kao i na subjekte privatizacije za koje je Agencija dala saglasnost na UPPR (stav 6 .).

Dakle, podnosilac ustavne žalbe će moći da ostvari naplatu svoga potraživanja utvrđenog presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P. 354/10 od 12. avgusta 201 1. godine na način predviđen citiranim odredbama člana 2. Zakona o izmeni Zakona o privatizaciji (videti Odluku Ustavnog suda Už-5078/2011 od 12. juna 2014. godine i Už-5399/2011 od 26. juna 2014. godine ), kao i odredbama član 94. novog Zakona o privatizaciji, te je stoga Sud odbacio zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu štete, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu i rešio kao u tački 2. izreke.

7. Ispitujući navode podnosioca ustavne žalbe kojima se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je utvrdio da je od podnošenja predloga za izvršenje, 28. juna 2012. godine, do donošenja rešenja kojim je odbijen prigovor izvršnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, 1. oktobra 2012. godine, proteklo nešto više od tri meseca.

Ustavni sud još jednom podseća da saglasno odredbi člana 170. Ustava, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi ispituje postojanje povreda ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda, te se stoga i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog ustavnog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju.

Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio da je, u svojoj Odluci Už-589/2009 od 26. novembra 2009. godine već odlučivao o povredi prava na suđenje u razumnom roku podnosioca ustavne žalbe u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Kragujevcu u predmetu P. 979/05, a koji je prethodio osporenom izvršnom postupku. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je izvršni postupak čije se trajanje osporava ustavnom žalbom trajao nešto duže od tri meseca.

Polazeći od prethodno utvrđenog, Ustavni sud je ocenio da, bez obzira što je razumna dužina trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od okolnosti svakog konkretnog slučaja, trajanje postupka koji se osporava ustavnom žalbom se objektivno ne može smatrati nerazumno dugim. Stoga se ni navodi ustavne žalbe ne mogu smatrat i ustavnopravnim razlozima za tvrdnju o povredi zajemčenog prava.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu kao očigledno neosnovanu i odlučio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Takođe, Ustavni sud nije razmatrao da li je došlo do povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, s obzirom na to da je utvrdio povredu prava na imovinu.

9. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

ZAMENIK

PREDSEDNIKA VEĆA

dr Goran P. Ilić, s.r.