Utvrđena povreda prava na imovinu zbog neizvršenja presude u stečajnom postupku
Kratak pregled
Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na imovinu. Povreda je nastala jer podnosiocu nije namireno potraživanje utvrđeno pravnosnažnom presudom, a kasnije i u stečajnom postupku protiv dužnika sa državnim kapitalom, čime je povređeno pravo na imovinu.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi V. S . iz Vlasotinca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. jula 2017. godine, doneo je
O D L U KU
1. Usvaja se ustavna žalba V. S . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu I. 3768/09, kao i u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 3/11, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu iz člana 58. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.
2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu St. 3/11, umanjenog za iznose koji su eventualno naplaćeni po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu .
O b r a z l o ž e nj e
1. V. S . iz Vlasotinca je , 22. decembra 2016. godine, preko punomoćnika F. N , advokata iz Leskovca, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava, u izvršnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu I. 3768/09, kao i u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 3/1 1, te protiv reše nja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 841/16 od 2. juna 201 6. godine i rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 3276/15 od 6. aprila 201 6. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava.
Ustavnom žalbom se ističe povreda prava na imovinu u izvršnom postupku i postupku stečaja u vezi koj ih su Privredni apelacioni sud i Vrhovni kasacioni sud pravnosnažno utvrdili povredu prava podnosioca na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Ustavnom žalbom se takođe osporavaju rešenja navedenih sudova u pogledu dosuđene visine naknade nematerijalne štete, kao vida pravičnog zadovoljenja podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:
Podnosilac ustavne žalbe je 2 3. oktobra 2009. godine, u svojstvu izvršn og poveri oca, podneo Opštinskom sudu u Leskovcu predlog za izvršenje protiv izvršn og dužnika DP „ J. – P . s .“, Leskovac, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude istog suda P1. 2533/08 od 1. juna 200 9. godine, radi prinudnog izvršenja novčanih potraživanja dosuđenih na ime neisplaćenih minimalnih zarada i uplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje . Predloženo izvršenje je određeno rešenjem Opštinskog suda u Leskovcu I. 3768/09 od 20. novembra 2009. godine.
Privredni sud u Leskovcu je rešenjem St. 3/11 od 3. juna 2011. godine otvorio stečajni postupak nad DP „J . – P . s .“, Leskovac .
Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 3276/15 od 6. aprila 2016. godine, u stavu I izreke, usvojen je zahtev predlagača V. S , ovde podnosioca ustavne žalbe, za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je predlagaču u izvršnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu I. 3768/09, kao i u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 3/11 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava; u stavu II izreke je naloženo Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve mere kako bi se predmetni stečajni postupak što pre okončao; u stavu III izreke je utvrđeno pravo predlagača na primerenu naknadu u iznosu od 10.000 dinara, te dosuđeni troškovi postupka povodom zahteva u iznosu od 6.780 dinara; u stavu IV izreke je odbijen zahtev predlagača za primerenu naknadu, preko dosuđenog do traženog iznosa od 1.200 evra.
Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Rž gp. 841/16 od 2. juna 2016. godine odbio žalbu predlagača i ožalbeno rešenje Privrednog apelacionog suda potvrdio u st. III (odluka o troškovima postupka) i IV izreke.
4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.
Po oceni Ustavnog suda, propust suda da namiri potraživanje utvrđeno u stečajnom postupku, a protiv dužnika koji ima državni kapital, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnosi oca ustavne žalbe na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno sudskom odlukom (sličan stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.
5. Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu u predmetu St. 3/11, umanjenog za iznose koji su po tom osnovu eventualno isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).
6 . Ocenjujući navode o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da podnosilac ustavne žalbe svojim navodima ističe nezadovoljstvo iznosom koji mu je osporenim rešenjima dosuđen na ime naknade nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku.
Ustavni sud, najpre , ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ustanovljen kao pravno sredstvo nakon izmena i dopuna Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11 i 101/13) , preventivno-kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karkter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca. Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove .
Polazeći od navedenog, Ustavni sud konstatuje da su redovni sudovi u ovom slučaju usvojili zahtev podnosioca za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, nalož ili da se preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni stečajni postupak okončao u najkraćem roku i dosu dili mu naknadu, te da su jasno obrazložili razloge na kojima temelje svoju odluku. Takođe, polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životnog standarda i materijalnih prilika u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da vrednost iznosa od 10.000,00 dinara nije nerazumna, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku.
S obzirom na izneto, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi kojima bi se argumentovala eventualna povreda prava na pravično suđenje, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove još jednom preispita odluku o visini naknade nematerijalne štete.
Navod kojim se ukazuje da je donošenjem Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), koji garantuje minimalnu naknadu od 300 evra na ime pravičnog zadovoljenja, podnosilac ustavne žalbe stavljen u nejednak položaj u odnosu na lica koja zaštitu prava na suđenje u razumnom roku traže po tom zakonu, Ustavni sud smatra, ratione materiae, nespojivim sa osporenim rešenjima u delu kojim se ističe povreda prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava.
Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u tom delu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.
U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka po ustavnoj žalbi, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom ( videti, pored drugih, Odluku Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine).
7. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) , člana 45. tačka 9) i člana 4 6. tačka 9. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 8 9. Poslovnika o radu Ustavnog suda („ Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
Vesna Ilić Prelić, s.r.