Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji traje preko 13 godina. Sud je naložio hitno okončanje postupka i dosudio podnosiocu naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1300 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Božidara Lukovića iz Lučana, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. juna 2012. godine, doneo je

 

O D L U K U

 

1. Usvaja se ustavna žalba Božidara Lukovića i utvrđuje se da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 18057/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 120/99), povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1300 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Božidar Luković iz Lučana je 18. januara 2010. godine, preko punomoćnika, advokata Miloljuba Jovičića iz Čačka, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu I. 120/99.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da je 1999. godine podneo Opštinskom sudu u Čačku predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika na osnovu pravnosnažne i izvršne parnične presude, te da predmetni izvršni postupak traje već 11 godina, pa smatra da je u konkretnom slučaju povređeno njegovo pravo na suđenje u razumnom roku. Ističe da je prvostepeni sud 18. novembra 2009. godine doneo rešenje o obustavljanju postupka “iz razloga za koje je znao još u oktobru 2003. godine“ i da se iz obrazloženja navedenog rešenja može videti kako je sud neažurno postupao. On predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi mu pravo na naknadu nematerijalne štete.

 

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (“Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njihovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

 

3. Na zahtev Ustavnog suda, v.f. predsednika Osnovnog suda u Čačku je 18. maja 2012. godine dostavio na uvid spise predmeta I. 18057/10 (predmet je dobio novi broj nakon formiranja nove mreže sudova) i odgovor na ustavnu žalbu, u kome je istakao sledeće činjenice i okolnosti koje su od značaja za ocenu osnovanosti navoda podnosioca ustavne žalbe o povredi njegovog prava na suđenje u razumnom roku u ovom izvršnom postupku: da je izvršni poverilac Božidar Luković, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo Opštinskom sudu u Čačku predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika Radosava Sinđelića, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude istog suda P. 563/97 od 22. septembra 2008. godine i da je poverilac predložio da se izvršenje sprovede popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika; da je prvostepeni sud 8. februara 1999. godine doneo rešenje I. 120/99, kojim je usvojio navedeni predlog i da je Opštinski sud u Čačku, odlučujući o prigovoru izvršnog dužnika, doneo rešenje I. 120/99 od 16. decembra 1999. godine kojim je odbio kao neosnovan prigovor i potvrdio prvostepeno rešenje; da je izvršni poverilac 15. septembra 2003. godine predložio promenu sredstva izvršenja, tražeći da se izvršenje sprovede prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika, te da je prvostepeni sud 14. oktobra 2003. godine doneo rešenje I. 120/99, kojim je odredio da se prinudno izvršenje sprovede zabeležbom istog u javne knjige za k.p. br. 545/15, KO Trnava, njiva prve klase u površini od 0.06,04 ha, utvrđivanjem vrednosti i prodajom ove parcele, te namirenjem poverioca iz iznosa dobijenog prodajom parcele; da je rešenjem I. 120/99 od 23. marta 2004. godine utvrđena vrednost navedene nepokretnosti i da je prvostepeni sud zaključkom o prodaji odredio da se prvo ročište za prodaju održi 5. maja 2004. godine, te da je na zapisniku sa ročišta konstatovano da je izvršni dužnik obavestio sud da je on u međuvremenu otuđio nepokretnost koja je predmet javne prodaje, dostavljajući izvod iz katastra kao dokaz; da je službeno lice 15. oktobra 2007. i 16. marta 2009. godine bezuspešno pokušalo da popiše pokretne stvari izvršnog dužnika; da je Republički geodetski zavod – Služba za katastar nepokretnosti Čačak dopisom od 10. septembra 2009. godine obavestio prvostepeni sud da nije izvršena zabeležba rešenja o izvršenju I. 120/99 od 14. oktobra 2003. godine; da je Opštinski sud u Čačku doneo rešenje I. 120/99 od 18. novembra 2009. godine, kojim je obustavio prinudno izvršenje u ovoj pravnoj stvari i ukinuo sve sprovedene radnje, ističući da nije izvršena zabeležba rešenja o izvršenju i da sticaoci predmetne nepokretnosti ne moraju trpeti izvršenje (jer postoji pretpostavka da su oni savesni i da nisu znali da se na nepokretnosti sprovodi izvršenje), te da se izvršenje prodajom nepokretnosti ne može sprovesti; da je Osnovni sud u Čačku, odlučujući o prigovoru poverioca, rešenjem Ipv (I). 137/10 od 14. maja 2010. godine ukinuo prvostepeno rešenje o obustavljanju postupka, te je vratio predmet prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje; da u daljem toku postupka nisu održana dva ročišta zbog nepostojanja procesnih pretpostavki i da je na ročištu od 28. februara 2011. godine određeno da se od Službe za katastar nepokretnosti Čačak zatraži izveštaj da li je izvršena zabeležba rešenja o izvršenju I. 120/99 od 14. oktobra 2003. godine; da je navedeni organ uprave 10. marta 2011. godine obavestio Osnovni sud u Čačku da je uvidom u katastarski operat utvrđeno da zabeležba rešenja nije izvršena; da je prvostepeni sud zaključkom I. 18057/10 od 18. jula 2011. godine naložio Službi za katastar nepokretnosti Čačak da izvrši zabeležbu rešenja Opštinskog suda u Čačku I. 120/99 od 14. oktobra 2003. godine za k.p.br. 545/15, KO Trnava i dostavi list nepokretnosti kao dokaz o upisanoj zabeležbi, imajući u vidu datum donošenja navedenog rešenja o izvršenju i da je promena vlasnika na k.p.br. 545/15, KO Trnava izvršena 22. oktobra 2003. godine, tj. posle određivanja izvršenja prodajom te nepokretnosti.

 

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 10. stav 1. Zakona o izvršnom postupku (“Službeni list SFRJ“, br. 20/78, 6/82, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i “Službeni list SRJ“, br. 27/92, 31/93 i 24/94), koji je važio u vreme podnošenja predloga za izvršenje u ovoj pravnoj stvari, bilo je propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno.

Odredbama Zakona o izvršnom postupku (“Službeni list SRJ“, br. 28/2000, 73/2000 i 71/01) (u daljem tekstu: ranije važeći ZIP), koji je stupio na snagu 7. jula 2000. godine i koji se primenjivao na predmetni izvršni postupak, bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 4. stav 1.); da se izvršenje na nepokretnosti sprovodi upisom rešenja o izvršenju u javnu knjigu, utvrđenjem vrednosti nepokretnosti, prodajom nepokretnosti i namirenjem poverilaca iz iznosa dobijenog prodajom (član 135.); da će se postupak izvršenja i obezbeđenja započet do dana stupanja na snagu ovog zakona okončati po odredbama ovog zakona (član 262.).

Odredbom člana 304. Zakona o izvršnom postupku (“Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine, propisano je da će se postupci izvršenja i obezbeđenja započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona okončati po odredbama Zakona o izvršnom postupku (“Službeni list SRJ“, br. 28/2000, 73/2000 i 71/01).

Odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju (“Službeni glasnik RS“, br. 31/11 i 99/11) je propisano: da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan (član 6. stav 1.); da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona (član 358. stav 1.).

 

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na predmetni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe pokrenuo izvršni postupak 27. januara 1999. godine, podnošenjem predloga za izvršenje Opštinskom sudu u Čačku i da ovo prinudno izvršenje još nije okončano.

S druge strane, ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja ovog izvršnog postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja izvršnog postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da ovaj izvršni postupak traje već 13 godina i četiri meseca, što samo po sebi ukazuje na činjenicu da izvršenje nije sprovedeno u okviru razumnog roka. S obzirom na navedeno, a imajući u vidu prirodu izvršnog postupka u kome poverioci na prinudan način ostvaruju potraživanja utvrđena sudskim odlukama, Ustavni sud nalazi da, i pored toga što je pojam razumne dužine trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca - složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se raspravlja za podnosioca, enormno dugo trajanje ovog izvršnog postupka ne može biti opravdano nijednim od prethodno navedenih činilaca koji mogu opredeljujuće uticati na njegovu dužinu. Uzimajući u obzir sadržinu odgovora na ustavnu žalbu i da je u predmetnom izvršnom postupku određeno prinudno izvršenje prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika, Ustavni sud je ocenio da načelo hitnog postupanja iz člana 4. stav 1. ranije važećeg ZIP (koji se primenjivao na ovaj izvršni postupak u najvećem delu njegovog trajanja) podrazumeva i dužnost suda da u najkraćem mogućem roku izvrši zabeležbu rešenja o izvršenju u javnu knjigu, jer tim upisom poverilac stiče založno pravo na nepokretnosti dužnika – tzv. sudska hipoteka i dobija garanciju da će prodajom nepokretnosti namiriti svoje potraživanje pre drugih lica koja su kasnije stekla slična prava. U tom kontekstu, pravovremenim reagovanjem suda u takvoj pravnoj situaciji se sprečavaju eventualne zloupotrebe izvršnog dužnika koje imaju za cilj onemogućavanje namirenja potraživanja poverioca i nakon zabeležbe rešenja o izvršenju u javnim knjigama sud pribegava ostalim procesnim radnjama kojima sprovodi izvršenje – utvrđivanje vrednosti nepokretnosti, zakazivanje i održavanje ročišta za prodaju nepokretnosti i namirenje poverioca iz iznosa dobijenog prodajom. S obzirom na izneto, a imajući u vidu da je Opštinski sud u Čačku 14. oktobra 2003. godine doneo rešenje kojim je odredio da se izvršenje sprovede prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika i da je prvostepeni sud tek zaključkom od 18. jula 2011. godine naložio Službi za katastar nepokretnosti Čačak da izvrši zabeležbu navedenog rešenja u korist izvršnog poverioca, Ustavni sud je zaključio da se takvo postupanje izvršnog suda u ovom predmetu ne može smatrati efikasnim, u smislu odredaba člana 4. stav 1. ranije važećeg ZIP i člana 6. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju (koji je u međuvremenu počeo da se primenjuje na ovaj izvršni postupak).

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je ocenio da je, u konkretnom slučaju, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, i odlučio kao u tački 1. izreke.

 

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku, u ovom slučaju, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1300 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu da je podnosilac ustavne žalbe preduzeo sve procesne radnje kako bi se prinudno izvršenje okončalo u najkraćem roku, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, praksu Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Budući da izvršni postupak povodom koga je podneta ustavna žalba još nije okončan, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava otklone nalaganjem nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršenje okončalo u najkraćem roku, odlučujući kao u tački 3. izreke.

 

7. Sledom rečenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

 

 

PREDSEDNIK VEĆA

 

dr Dragiša B. Slijepčević