Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući da je izvršni sud povredio pravo na pravično suđenje kada je obustavio izvršenje sa obrazloženjem da potraživanje ne glasi na podnosioca (branioca), iako je izvršnom ispravom naloženo plaćanje troškova direktno njemu.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-984/2014
07.07.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Viktora Juhasa Đurića iz Subotice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. jula 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Viktora Juhas Đurića i utvrđuje da je rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu IPV(I). 7208/2013 od 3. decembra 2013. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu IPV(I). 7208/2013 od 3. decembra 2013. godine i određuje da isti sud ponovo odluči o prigovoru izvršnog dužnika podnetom protiv rešenja tog suda I. 24968/13 od 10. jula 2013. godine.

3. Odbija se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

4. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Viktor Juhas Đurić iz Subotice podneo je Ustavnom sudu, 4. februara 2014. godine, preko punomoćnika Šandora Šalamona, advokata iz Subotice, ustavnu žalbu protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu IPV(I). 7208/2013 od 3. decembra 2013. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je Osnovni sud u Subotici rešenjem K. 708/10 od 24. maja 2013. godine dosudio troškove krivičnog postupka okrivljenima i obavezao Republiku Srbiju da te troškove postupka isplati podnosiocu, kao njihovom braniocu; da je na osnovu navedenog rešenja o troškovima postupka, podnosilac podneo predlog za izvršenje Prvom osnovnom sudu u Beogradu, koji je u prvom stepenu usvojio predlog za izvršenje, dok je, u postupku po prigovoru, taj sud osporenim rešenjem IPV(I). 7208/2013 od 3. decembra 2013. godine ukinuo prvostepeno rešenje i obustavio izvršenje, sa obrazloženjem da potraživanje iz izvršne isprave ne glasi na podnosioca ustavne žalbe i da nisu ispunjeni uslovi iz člana 23. Zakona o izvršenju i obezbeđenju; da je takvim postupanjem izvršnog suda podnosiocu uskraćeno pravo da bude poverilac u izvršnom postupku i da prinudno naplati novčani iznos koji je njemu dosuđen izvršnom ispravom; da odlučujući o prigovoru sud sme da se kreće samo u granicama izjavljenog prigovora, i da, pri tome, svoju ocenu vrši samo u kontekstu toga da li se navodi prigovora zasnivaju na nekom od razloga dopuštenih članom 41. ZIO i da je time što je o prigovoru odlučio izvan razloga istaknutih u njemu, a svakako izvan razloga propisanih članom 41. ZIO, veće izvršnog suda „flagrantno povredilo“ pravila postupka.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava, a tražio je naknadu nematerijalne i materijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 24968/13, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Osnovni sud u Subotici je rešenjem K. 708/10 od 24. maja 2013. godine dosudio okrivljenima određeni novčani iznos na ime nagrade i nužnih izdataka njihovog branioca Viktora Juhas Đurića, ovde podnosioca ustavne žalbe, a koji troškovi padaju na teret budžetskih sredstava Republike Srbije, te je obavezana Republika Srbija da advokatu Viktoru Juhas Đuriću isplati dosuđene troškove postupka.

Izvršni poverilac Viktor Juhas Đurić, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je predlog za izvršenje Prvom osnovnom sudu u Beogradu protiv izvršnog dužnika Republike Srbije, na osnovu izvršne isprave - rešenja Osnovnog suda u Subotici K. 708/10 od 24. maja 2013. godine, radi namirenja novčanog potraživanja na ime troškova krivičnog postupka.

Prvi osnovni sud u Beogradu je rešenjem I. 24968/13 od 10. jula 2013. godine usvojio predlog za izvršenje.

Zastupnik izvršnog dužnika u prigovoru nijednim navodom nije osporio legitimaciju podnosioca za podnošenje predloga za izvršenje.

Prvi osnovni sud u Beogradu je osporenim rešenjem IPV(I). 7208/2013 od 3. decembra 2013. godine ukinuo prvostepeno rešenje, obustavio izvršenje i ukinuo sve sprovedene izvršne radnje, sa obrazloženjem da novčano potraživanje iz izvršne isprave ne glasi na podnosioca ustavne žalbe i da nisu ispunjeni ni uslovi iz člana 23. Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Prilikom ocene osnovanosti prigovora, sud je naveo da „pazeći po službenoj dužnosti na pogrešnu primenu materijalnog prava iz člana 386. Zakona o parničnom postupku“, veće ovog suda nalazi da se ovakav stav prvostepenog suda ne može prihvatiti kao pravilan i zakonit.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se, između ostalog ukazuje, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 197. Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 70/01, 68/02, i "Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09 i 76/10) (u daljem tekstu: ZKP), koji je bio merodavan u konkretnom slučaju, bilo je propisano: da kad se obustavi krivični postupak ili kad se donese presuda kojom se okrivljeni oslobađa od optužbe ili kojom se optužba odbija, izreći će se u rešenju, odnosno presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 193. stav 2. tač 1. do 6. ovog zakonika, kao i nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca, padaju na teret budžetskih sredstava (stav 1.); da ako zahtev za naknadu nužnih izdataka i nagrade iz stava 1. ne bude usvojen, ili sud o njemu ne donese odluku u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva, okrivljeni i branilac imaju pravo da potraživanja ostvaruju u parničnom postupku protiv Republike Srbije (stav 6.).

5. Prema stavu Evropskog suda za ljudska prava, pravičnost suđenja ostvaruje se kroz isključenje proizvoljnosti u postupanju i odlučivanju od strane redovnih sudova, što podrazumeva obavezu tih sudova da se pridržavaju utvrđenih procesnih pravila tokom postupka. Naime, ESLjP je u presudi Sotiris and Nikos Koutras Attee protiv Grčke, broj predstavke 39442/98, od 16. novembra 2000. godine, pored ostalog, istakao da stranke uvek imaju pravo da očekuju da će se postojeća pravila primeniti na njihov slučaj (videti stav 20. pomenute presude). Ustavni sud smatra da je izneti stav od izuzetne važnosti, jer strankama u postupku omogućava da svoje ponašanje usklade sa postojećim procesnim pravilima, u kom slučaju na njihovoj strani postoji i legitimno očekivanje da se na njihov slučaj ta postojeća, predvidljiva pravila zaista i primene.

Ustavni sud najpre ukazuje da je podnosilac ustavne žalbe bio branilac okrivljenih u krivičnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Subotici u predmetu K. 708/10. Kako su okrivljena lica pravnosnažno oslobođena optužbe, to je Osnovni sud u Subotici posebnim rešenjem K. 708/10 od 24. maja 2013. godine dosudio okrivljenima određeni novčani iznos na ime nagrada i nužnih izdataka njihovog branioca (ovde podnosioca ustavne žalbe ) na teret budžetskih sredstava, te je obavezana Republika Srbija da podnosiocu kao njihovom braniocu, isplati dosuđene troškove postupka. Nakon toga, podnosilac je na osnovu navedenog rešenja donetog u krivičnom postupku, kao izvršne isprave, podneo predlog za izvršenje Prvom osnovnom sudu u Beogradu. Sudija pojedinac Prvog osnovnog suda u Beogradu je usvojio predlog za izvršenje, dok je u postupku po prigovoru, veće istog suda osporenim rešenjem IPV(I). 7208/2013 od 3. decembra 2013. godine ukinulo prvostepeno rešenje, obustavilo izvršenje i ukinio sve sprovedene izvršne radnje, sa obrazloženjem da potraživanje iz izvršne isprave ne glasi na podnosioca ustavne žalbe.

U vezi sa navedenim, Ustavni sud ukazuje da je podnoslac ustavne žalbe podneo predlog za izvršenje radi prinudnog ostvarivanja novčanog potraživanja na ime nagrade i nužnih izdataka koje je imao kao branilac u krivičnom postupku, a koji padaju na teret budžetskih sredstava. Stoga je u konkretnom slučaju od pravnog značaja najpre odredba člana 197. stav 1. ZKP, koja propisuje naknadu krivičnih troškova na teret budžetskih sredstava. Navedenom zakonskom odredbom je propisano da kad se donese presuda kojom se okrivljeni oslobađa od optužbe, što je ovde slučaj, izreći će se u rešenju da troškovi krivičnog postupka, kao i nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca, padaju na teret budžetskih sredstava. Dakle, navedena zakonska odredba izričito propisuje i nužne izdatke okrivljenog i nužne izdatke i nagradu branioca, a što ukazuje na to da je i branilac u krivičnom postupku titular novčanog potraživanja na ime troškova krivičnog postupka koji padaju na teret budžetskih sredstava (nužnih izdataka i nagrade). Stoga je i izvršnom ispravom – rešenjem Osnovnog suda u Subotici rešenjem K. 708/10 od 24. maja 2013. godine naloženo izvršnom dužniku – Republici Srbiji da lično podnosiocu, kao braniocu, isplati dosuđene troškove postupka na ime nužnih izdataka i nagrade.

Zatim, odredbom člana 197. stav 6. ZKP je propisano da ako zahtev za naknadu nužnih izdataka i nagrade iz stava 1. ne bude usvojen, ili sud o njemu ne donese odluku u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva, okrivljeni i branilac imaju pravo da potraživanja ostvaruju u parničnom postupku protiv Republike Srbije. Iz navedene zakonske odredbe izričito proizlazi da je i branilac okrivljenog aktivno legitimisan za podnošenje tužbe parničnom sudu protiv Republike Srbije, radi naknade štete zbog nedosuđenih troškova krivičnog postupka. Posledično, branilac kao tužilac koji je uspeo u parničnom postupku, ovlašćen je da u izvršnom postupku traži prinudno namirenje predmetnog novčanog potraživanja. Stoga, ukoliko je branilac okrivljenog, po samom zakonu, ovlašćen da u parničnom postupku ostvaruje novčano potraživanje na ime nedosuđenih troškova krivičnog postupka, a da nakon toga u izvršnom postupku traži prinudno namirenje tog potraživanja, to je branilac okrivljenog još više pozvan da u izvršnom postupku prinudno ostvaruje novčano potraživanje na ime troškova koji su mu dosuđeni u samom krivičnom postupku. U suprotnom, branilac okrivljenog kome su dosuđeni troškovi u samom krivičnom postupku bio bi stavljen u nejednak procesni položaj u odnosu branioca koji je svoje potraživanje na ime troškova ostvario u parničnom postupku, jer bi samo takav branilac (koji je bio tužilac u parničnom postupku), bio u mogućnosti da u izvršnom postupku prinudno ostvaruje navedeno novčano potraživanje.

Prema tome, potraživanje troškova krivičnog postupka predstavlja jedno izvorno zakonsko pravo i branioca okrivljenog, koje može biti konkretizovano ili krivičnom ili parničnom odlukom, te je stoga branilac okrivljenog takođe zakonom ovlašćeno lice da prinudno ostvaruje svoje potraživanje u izvršnom postupku.

Takođe, mogućnost da branilac okrivljenog u izvršnom postupku prinudno ostvaruje novčano potraživanje na ime troškova koji su mu dosuđeni krivičnom odlukom, našlo je svoje mesto i u sudskoj praksi, o čemu je podnosilac kao dokaze priložio pravnosnažna rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu IPV(I). 397/13 od 25. marta 2013. godine i IPV(I). 1356/13 od 13. avgusta 2013. godine. U prilog navedenom je i to da zastupnik izvršnog dužnika u prigovoru protiv prvostepenog rešenja o izvršenju uopšte nije osporio nijednim navodom pravo podnosioca ustavne žalbe na prinudno ostvarivanje potraživanja iz rešenja krivičnog suda. Sa druge strane, u konkretnom slučaju nije se radilo o tome da li je pravilno ili pogrešno primenjeno materijalno pravo od strane izvršnog suda, već da li su bili ispunjeni zakonom predviđeni uslovi za određenje izvršenja, te stoga drugostepeno veće nije moglo da prilikom ocene osnovanosti prigovora izvršnog dužnika konstatuje da „pazeći po službenoj dužnosti na pogrešnu primenu materijalnog prava iz člana 386. Zakona o parničnom postupku“ veće izvršnog suda nalazi da se stav sudije pojedinca ne može prihvatiti kao pravilan i zakonit.

Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je ocenio da je osporenim rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu IPV(I). 7208/2013 od 3. decembra 2013. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je, u tački 2. izreke, u skladu sa odredbom člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ocenio da se štetne posledice povrede prava mogu otkloniti jedino poništajem rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu IPV(I). 7208/2013 od 3. decembra 2013. godine i određivanjem da taj sud, kao nadležan, ponovo odluči o prigovoru izvršnog dužnika podnetom protiv rešenja istog suda I. 24968/13 od 10. jula 2013. godine.

S obzirom na to da je Ustavni sud utvrdio povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i naložio otklanjanje štetnih posledica, to se ovaj sud nije upuštao u razmatranje povrede prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

7. U vezi sa zahtevom podnosioca ustavne žalbe da mu Ustavni sud dosudi naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud ocenjuje da je utvrđenje povrede prava na pravično suđenje i poništaj osporenog drugostepenog rešenja adekvatna satisfakcija, te je odbio zahtev podnosioca na naknadu nematerijalne štete, odlučujući kao u tački 3. izreke, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 3. Zakona o Ustavnom sudu.

8. U vezi sa zahtevom podnosioca ustavne žalbe da mu Ustavni sud dosudi naknadu materijalne štete, Ustavni sud ocenjuje da je ovakav zahtev preuranjen, jer će o prigovoru izvršnog dužnika biti ponovo odlučivano , te je odbacio zahtev podnosioca za naknadu ove štete, rešavajući kao u tački 4. izreke, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

9. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti