Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na imovinu u stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu jedne podnositeljke i utvrđuje povredu prava na imovinu zbog nenamirenja njenog potraživanja u stečajnom postupku protiv dužnika sa državnim kapitalom. Dosuđuje joj naknadu materijalne štete. Žalbe ostalih podnosilaca su odbačene kao nedozvoljene ili neblagovremene.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-984/2016
23.11.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. M, T . S, N . M . i A . J, svih iz Leskovca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 23. novembra 201 7. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. M . i utvrđuje da je u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 34/10 podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu , zajemčeno članom 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe S. M . na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu St. 34/10, umanjenih za eventualno već naplaćen e iznos e po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu .

3. Odbacuje se ustavna žalba S. M, T . S, N . M . i A . J . izjavljena protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž Gp. 198/15 od 25. septembra 2015. godine i rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 734/14 od 1. aprila 2015. godine.

4. Odbacuje se ustavna žalba T. S, N . M . i A . J . izjavljena zbog povrede prava na imovinu , iz člana 58. stav 1. Ustava, u stečajnom postupku iz tačke 1, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , iz člana 32. stav 1. Ustava, u izvršnim postupcima koji su pred Opštinskim sudom u Leskovcu vođeni u predmetima I. 1650/01, I. 712/04 i po predlogu za izvršenje od 23. marta 2001. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. M . iz Leskovca je, 3. aprila 2014. godine, preko punomoćnika T. S, advokata iz Leskovca, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. i prava na imovinu iz člana 58. Ustava, u stečajnom postupku koji se pred Privrednim sudom u Leskovcu vodi u predmetu St. 34/10 i izvršnom postupku koji je pred Opštinskim sudom u Leskovcu vođen po predlogu za izvršenje od 28. oktobra 1999. godine (broj predmeta nije označen).

T. S . iz Leskovca je , 16. aprila 2014. godine, preko punomoćnika T . S, advokata iz Leskovca, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. i prava na imovinu iz člana 58. Ustava, u stečajnom postupku koji se pred Privrednim sudom u Leskovcu vodi u predmetu St. 34/10 i izvršnom postupku koji je pred Opštinskim sudom u Leskovcu vođen u predmetu I. 1650/01.

N. M . iz Leskovca je , 2. aprila 2014. godine, preko punomoćnika T . S, advokata iz Leskovca, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. i prava na imovinu iz člana 58. Ustava, u stečajnom postupku koji se pred Privrednim sudom u Leskovcu vodi u predmetu St. 34/10 i izvršnom postupku koji je pred Opštinskim sudom u Leskovcu vođen u predmetu I. 712/04.

A. J . iz Leskovca je , 2. aprila 2014. godine, preko punomoćnika T . S, advokata iz Leskovca, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. i prava na imovinu iz člana 58. Ustava, u stečajnom postupku koji se pred Privrednim sudom u Leskovcu vodi u predmetu St. 34/10 i izvršnom postupku koji je pred Opštinskim sudom u Leskovcu vođen po predlogu za izvršenje od 23. marta 2001. godine (broj predmeta nije označen) .

Ustavne žalbe su zavedene pod brojem Už-2997/2014. Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan predviđeno novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležan redovni sud, Ustavni sud je ustavne žalb e ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 734/14 od 1. aprila 2015. godine, koje je potvrđeno rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž Gp. 198/15 od 25. septembra 2015. godine, odlučeno je o zahtevima podnosilaca ustavne žalbe za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku.

Nakon pravosnažnosti, Privredni apelacioni sud je Ustavnom sudu dostavio ustavne žalb e navedenih podnosilaca, radi donošenja odluke o istaknutoj povredi drugih Ustavom zajemčenih prava. Ovaj podnesak je zaveden pod novim brojem Už-984/2016.

Podnosioci su podneskom od 8. februara 201 6. godine, preko istog punomoćnika, osporili rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž Gp. 198/15 od 25. septembra 2015. godine i Privrednog apelacionog suda R4 St. 734/14 od 1. aprila 2015. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, u delu kojim je odlučeno o naknadi nematerijalne štete za podnositeljku ustavne žalbe S . M , kao vidu pravičnog zadovoljenja zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, te u delu kojim je odbačen kao nedozvoljen zahtev ostalih podnosilaca za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 734/14 od 1. aprila 2015. godine, u stavu I izreke, usvojen je zahtev predlagača S . M , ovde podnositeljke ustavne žalbe, za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je predlagaču u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 34/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava; u stavu II izreke je naloženo Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve mere kako bi se predmetni stečajni postupak što pre okončao; u stavu III izreke je utvrđeno pravo predlagača na primerenu naknadu u iznosu od 100 evra , u dinarskoj protivvrednosti; u stavu IV odbijen je zahtev predlagača za primerenu naknadu, preko dosuđenog do traženog iznosa od 3.000 evra; u stavu V izreke je odbačen kao nedozvoljen zahtev predlagača T. S, N . M . i A . J, ovde podnosilaca us tavne žalbe, za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i isplatu primerene naknade; u stavu VI izreke je konstatovano da će spisi predmeta, nakon pravnosnažnosti, biti dostavljeni Ustavnom sudu, radi odlučivanja o istaknutoj povredi prava na imovinu.

Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Rž Gp. 198/15 od 25. septembra 2015. godine odbio žalbu predlagača i ožalbeno rešenje Privrednog apelacionog suda u celini potvrdio, dodajući da će spisi predmeta, nakon pravnosnažnosti, biti dostavljeni Ustavnom sudu, radi odlučivanja o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku predlagača T. S, N . M . i A . J, u izvršnim postupcima koji su pred Opštinskim sudom u Leskovcu vođeni u predmetima I. 1650/01, I. 712/04, kao i po predlogu za izvršenje od 23. marta 2001. godine.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Po oceni Ustavnog suda, propust suda da namiri potraživanje utvrđeno u stečajnom postupku, a protiv dužnika koji je u vreme nastanka potraživanja ima o isključivo državni kapital (DP „E .“ sa sedištem u Leskovcu), u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnositeljke ustavne žalbe S . M . na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno sudskom odlukom (sličan stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, videti na: www.ustavni.sud.rs). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu podnositeljke S . M . usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

5. Uzimajući u obzir da prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe S . M . na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu u predmetu St. 34/10, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

6 . Ocenjujući istaknutu povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da podnositeljka ustavne žalbe S . M . svojim navodima izražava nezadovoljstvo iznosom koji joj je osporenim rešenjima dosuđen na ime naknade nematerijalne štete zbog utvrđene povrede p rava na suđenje u razumnom roku, dok ostali podnosioci osporavaju zaključak sudova da zbog činjenice da svoja potraživanja nisu prijavili u predmetnom stečajnom postupku ne mogu tražiti zaštitu prava na suđenje u razumnom roku.

Ustavni sud, najpre , ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ustanovljen kao pravno sredstvo nakon izmena i dopuna Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11 i 101/13) , preventivno-kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karkter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca. Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove .

Polazeći od navedenog, Ustavni sud konstatuje da su redovni sudovi u ovom slučaju usvojili zahtev podnositeljke S . M . za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, naložili da se preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni stečajni postupak okončao u najkraćem roku i dosu dili joj naknadu, te da su jasno obrazložili razloge na kojima temelje svoju odluku. Takođe, polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životnog standarda i materijalnih prilika u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da vrednost iznosa od 100 evra nije nerazumna, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku.

S druge strane, kako ostali podnosioci nisu prijavili svoja potraživanja u predmetnom stečajnom postupku, Ustavni sud nalazi da je ustavnopravno prihvatljiv i nearbitreran zaključak Privrednog apelacionog suda i Vrhovnog kasacionog suda da je njihov zahtev zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku nedozvoljen. To iz razloga što su oni, po mišljenju Ustavnog suda, samo odgovarajućom prijavom potraživanja mogli steći svojstvo stranke u predmetnom stečajnom postupku.

Iz napred iznetog sledi da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge kojima bi se argumentovala eventualna povreda prava na pravično suđenje, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom preispita zakonitost osporenih rešenja.

Ispitujući dalje postojanje pretpostavki za postupanje po ustavnim žalbama podnosilaca T. S, N . M . i A . J , a polazeći od činjenice da ovi podnosioci nisu stranke u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 34/10, Ustavni sud smatra da nisu ni aktivno legitimisani za podnošenje ustavne žalbe kada je reč o istaknutoj povredi prava na imovinu iz člana 58. Ustava.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u odnosu na rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž Gp. 198/15 od 25. septembra 2015. godine i Privrednog apelacionog suda R4 St. 734/14 od 1. aprila 2015. godine, kao i u odnosu na istaknu povredu prava na imovinu u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 34/10 jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 3. i prvom delu tačke 4. izreke.

7. Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

S tim u vezi, Ustavni sud je ocenio da su izvršni postupci, čiju su dužina trajanja osporili podnosioci T . S, N . M . i A . J . (u kom delu je Vrhovni kasacioni sud predmet ustupio na nadležnost Ustavnom sudu) suštinski okončani 24. novembra 2009. godine, kada je rešenjem Trgovinskog suda u Leskovcu St. 37/09 otvoren predmetni stečajni postupak, u kome ovi podnosioci nisu prijavili svoja potraživanja. Imajući u vidu da su ustavne žalbe navedenih podnosilaca podnete u aprilu 2014. godine, Ustavni sud je u tom delu , saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu kao neblagovremenu, rešavajući kao u drugom delu tačke 4. izreke.

U pogledu zahteva podnosilaca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka po ustavnoj žalbi, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom ( videti, pored mnogih drugih, Odluku Ustavnog suda Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine).

8. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) , člana 45. tačka 9) i člana 4 6. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 8 9. Poslovnika o radu Ustavnog suda („ Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na imovinu u stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti