Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku dugom 24 godine

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao 24,5 godine. Podnositeljki je dosuđena naknada nematerijalne štete zbog neefikasnog postupanja sudova u sporu za naknadu štete.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tam ás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Nataša Plavšić i Miroslav Nikolić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi I. M . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 1. jula 2021. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba I. M . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Mladenovcu – Sudska jedinica u Sopotu u predmetu P. 1304/15 (inicijalno predmet Petog opštinskog suda u Beogradu P. 1227/93) povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavne žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 2.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. I. M . iz Beograda je podnela Ustavnom sudu, 26. januara 2018. godine, preko punomoćnika M. P , advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 8556/16 od 18. septembra 2017. godine, zbog povrede prava na imovinu zajemčenog odredbama člana 58. Ustava, kao i zbog povred e prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Mladenovcu – Sudska jedinica u Sopotu u predmetu P. 1304/15 (inicijalno predmet Petog opštinskog suda u Beogradu P. 1227/93).

Podnositeljka ustavne žalbe ističe da joj je, u sporu vođenom radi naknade štete i činidbe , koji je započe la 10. marta 1993. godine, protiv Opštine Barajevo, te koji je okonačan osporenom drugostepenom presudom, trajanjem sudskog postupka „punih 25 godina“, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Međutim, podnositeljka ukazuje „da je bitnije“ to što joj je, postupanjem sudova, koji su samo delimično usvojili njen tužbeni zahtev, povređeno i pravo na imovinu, jer joj „imovinska šteta nije ni delimično nadoknađena“. Naime, ističe da izvedeni dokazi nisu pravilno cenjeni, te da je materijalno pravo pogrešno primenjeno kako kod odluke o zakonskoj zatezn oj kamat i na obračunati iznos štete, tako i kod odluke o njenom tužbeno m zahtevu za činidbu . Predlaže da se usvoji ustavna žalba, utvrdi povreda označenih ustavnih prava, poništi presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž. 8556/16 od 18. septembra 2017. godine u stavu prvom izreke, te podnosi zahtev za nadoknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, kao i nadoknadu troškova ustavnosudskog postupka.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15) je sadržinski identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, nakon izvršenog uvid a u spise predmeta P. 1304/15 Osnovnog sud a u Mladenovcu – Sudska jedinica u Sopotu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnositeljka ustavne žalbe, tada mal. I . T, čiji je zakonski zastupnik bio otac B . T . iz Beograda, uz još jednog tužioca M.J. iz Beograda, je podela tužbu 9. marta 1993. godine Petom opštinskom sudu u Beogradu (u daljem tekstu: Opštinski sud), protiv Opštine Barajevo, radi naknade štete na stale na dve parcele izgradnjom fekalnog kolektora. Kako su radovi još u toku, tužioci još uvek ne mogu da koriste zemljište za obradu. Povodom tužbe je formiran predmet P. 1227/93.

Do donošenja delimične presude Opštinskog suda P. 1227/93 od 15. aprila 2008. godine, bilo je zakazano 29 ročišta, od kojih je 20 održano. Na održanim ročištima , u dokaznom postupku, obavljena su tri veštačenj a, i to: preko sudskih veštaka poljoprivredne, geodetske i finansijske struke; izvršen je uviđaj na licu mesta; veštaci su dostavili pored osnovnih nalaza i svoja izjašnjenja po primedbama stranaka; s aslušana su tri svedoka i tužilac M.J. u svojstvu parnične stranke. Tužioci su podneskom od 13. juna 1997. godine, a koji je predat na ročištu 3. februara 1999. godine, izvršili objektivno preinačenje tužb e i tražili određenu činidbu od tužene. Rešenjem Opštinskog suda P. 1227/93 od 1. septembra 1999. godine je odbijeno objektivno preinačenje tužbe, ali je rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. 3322/2000 od 26. aprila 2000. g odine, po žalbi tužilaca, to rešenje ukinuto i predmet vraćen na ponovni postupak. U ovom delu postupka , na ročištu održa nom 3. oktobra 2001. godine doneto je rešenje o spajanju parnica P. 1227/93 i P. 598/98 (protivtužba tužene). U dokaznom postupku su pribavljeni spisi predmeta O. 1506/90 i P. 5470/91, a radi pribavljanja dokaza o obavljenim radovima je sud deset puta nalagao GP „A .“ Beograd da se dostave ugovori o izvođenju radova na kanalizacionoj mreži u naselju „G.“. Opštinski sud je doneo i rešenje P. 1227/93 od 2. jula 2005. godine o kažnjavanju ovog preduzeća novčanom kaznom zbog nepostupanja po nalozima suda, ali je protiv tog rešenja žalbu izjavilo preduzeće GP „N . A .“ a.d. Beograd . Međutim, postupak po žalbi okončan je, tek, nakon što su dva puta vraćani spisi predmeta od strane Okružnog suda u Beogradu, radi dopune postupka, i to rešenjem Gž. 8116/07 od 13. j una 2007. godine odbacivanjem žalbe žalioca. Pored navedenog, sud je punomoćniku tužilaca više puta nalagao da uredi tužbu, a punomoćnik je, sa zakašnjenjima od deset do 20 dana, delimično postupao po datim nalozima, a u jednom navratu je kasnio čak godinu i skoro deset meseci (nalog mu je dat na ročištu 10. aprila 1997. g odine, a on je podnesak kojim je uredio tužbu predao na ročištu 3. februara 1999. godine). Razlozi za neodržavanje ročišta su bili sledeći: punomoćnik tužilaca je dva puta neposredno na ročištu predavao podneske, što je iziskivalo ostavljanje roka za izjašenje suprotnoj strani; jednom nije bilo uredne dostave poziva tuž iocima i njihovom punomoćniku; jednom jer je punomoćnik tužilaca tražio da se ročište ne drži da bi se izjasnio na nalaz veštaka, koji mu je sud blagovremeno pre zakazanog ročišta dostavio; jednom na saglasan predlog stranaka; zatim na predlog punomoćnika tužilaca radi eventualnog poravnanja i dva puta zbog sprečenosti postupajućeg sudije, te jer je zakonski zastupnik tužene predao podnesak neposredno na ročištu. U ovom delu postupka je na ročištu održanom 28. marta 2008. godine povučena tužba tužioca M.J. i istovremeno protivtužba tužene u odnosu na tog tužioca.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž. 940/2010 od 20. oktobra 2010. godine je ukinuta delimična presuda Petog opštinskog suda u Beogradu P. 1227/93 od 15. aprila 2008. godine u stavovima jedan, dva, tri i pet izreke ( kojima je delimično usvojen tužbeni zahtev tužilje za činidbu i odbijen protivtužbeni zahtev tužene radi isplate u odnosu na tužilju), osim u odbijajućem delu tužbenog zahteva tužilje za činidbu iz stava četiri izreke, i predmet u tom delu vraćen Prvom osnovnom sudu u Beogradu na ponovno suđenje. Spisi predmeta su vraćeni 23. novembra 2010. godine tom sudu, a predmet je dobio novi broj P. 88996/10.

Pred Prvim osnovnom sudu u Beogradu, do 30. januara 2014. godine, kada je održano ročište pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu i konstatovano da spise predmeta treba dostaviti Osnovnom sudu u Mladenovcu, koji je mesno nadležan, a prema Zakonu o sedištima i područjima sudova i javnim tužilaštvima, bilo je zakazano 12 ročišta, od kojih je šest održano. Na održanim ročištima pribavljeni su spisi nadležnog organa Opštine Barajevo vezani za izgradnju naselja „G .“, te izveštaj Zavoda za izgradnju Grada Beograda, saslušan je ponovo veštak poljoprivredne struke koji je radio prvobitni nalaz i mišljenje, te određeno i sprovedeno ponovo veštačenje preko veštaka poljoprivredne i geodetske struke, koji su dali i dopunske nalaze, saslušani veštaci i jedan svedok. Razlozi za neodržavanje šest ročišta su bili sledeći: dva puta su se u vreme zakazanih ročišta spisi još uvek nalazili kod sudskih veštaka, jednom je punomoćnik tužilje-protivtužene tražio da se ročište ne drži, jednom jer sud nije blagovremeno pre zakazanog ročišta uručio dopunski nalaz veštaka geodetske struke strankama, zatim jer veštak nije bio uredno pozvan, odnosno jer je veštak tražio odlaganje ročišta zbog sprečenosti da se odazove pozivu za saslušanje.

Osnovni sud u Mladenovcu – Sudska jedinica u Sopotu je spise predmeta P. 197/14, a koje mu je dostavio Drugi osnovni sud u Beogradu, dostavio Višem sudu u Beogradu radi rešavanja sukoba nadležnosti, koji ih je rešenjem R. 211/14 od 19. marta 2015. godine vratio tome sudu, s obzirom na to da nedostaje pravnosnažno rešenje kojim se Drugi osnovni sudu u Beogradu oglasio mesno nenadležnim za rešavanje spora, kao i neprihvatanje nadležnosti od strane suda kome je predmet ustupljen, sa nalogom da Osnovni sud u Mladenovcu – Sudska jedinica u Sopotu vrati spise Drug om osnovn om sudu u Beogradu .

Rešenjem Drugog osnovno g sud a u Beogradu P. 88996/10 od 3. juna 2015. godine se taj sud oglasio mesno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari, s tim da se po pravnosnažnosti rešenja predmet ustupi Osnovnom sud u u Mladenovcu – Sudska jedinica u Sopotu .

Viši sud u Beogradu je rešenjem R. 464/15 od 3 . decembra 2015. godine , odlučujući o sukobu mesne nadležnosti između sudova odredio da je za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari mesno nadležan Osnovni sud u Mladenovcu – Sudska jedinica u Sopotu.

Predmet je, u daljem toku postupka , pred Osnovnim sudom u Mladenovcu – Sudska jedinica u Sopotu zaveden pod novim brojem P. 1304/15 i prvo ročište je zakazano za 25. januar 2016. godine. Prvo zakazano ročište za glavnu raspravu nije održano jer punomoćnik tužilje nije bio uredno pozvan, a posle pet održanih ročišta, zaključena je glavna rasprava. U dokaznom postupku je sprovedeno dopunsko veštačenje preko veštaka poljoprivredne struke, na koji nije bilo primedbi od strane punomoćnika tužilje. Podneskom od 16. juna 2016. godine je preciziran tužbeni zahtev.

Presudom Osnovnog suda u Mladenovcu – Sudska jedinica u Sopotu P. 1304/15 od 9. avgusta 2016. godine je delimično usvojen tužbeni zahtev tužilje , te u prvom stavu izreke tužena obavezana da tužilji na ime naknade štete isplati iznos od po 82.807,00 dinara za svaku godinu, a što ukupno iznosi 2.152.982,00 dinara , sa zakonskom zateznom kamatom počev od 26. aprila 2016. godine pa do konačne isplate, a odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev u delu kojim je na iznos dosuđene štete tražila zakonsku zatezne kamatu na pojedinačne novčane iznose za svaku godinu; u drugom, trećem i četvrtom stavu izreke su odbijeni kao neosnovani tužbeni zahtevi tužilje koji su se odnosili na činidbu; u petom stavu izreke je odbijen protivtužbeni zahtev tužene, a u šestom je obavezana tužena da tužilji isplati troškove parničnog postupka u iznosu od 871.185,00 dinara.

Odlučujući o žalbama tužilje i tužene , Apelacioni sud u Beogradu je osporenom presudom Gž. 8556/16 od 18. septembra 2017. godine, u prvom stavu izreke , odbio kao neosnovanu žalb u tužilje i potvrdio presudu Osnovnog suda u Mladenovcu – Sudska jedinica u Sopotu P. 1304/15 od 9. avgusta 2016. godine u odbijajućem delu stava prvo g izreke , kao i u stavovima drugom, trećem i četvrtom izreke; u drugom stavu izreke je preinačio prvostepenu presudu u usvajajućem delu stava prvog izreke, utoliko što je odbio kao neosnovan zahtev tužilje za iznos od 32.168,00 dinara, kao i kamatu na taj iznos; u trećem stavu izreke je odbio žalbu tužene i potvrdio prvostepenu presudu u preostalom usvajajućem delu stava prvog izreke, kao i u stavovima petom i šestom izreke; u četvrtom stavu izreke je odbio zahteve stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je konstatovao da je označeni parnični postupak započeo 9 . marta 1993. godine , podnošenjem tužbe tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, Petom o pštinskom sudu u Beogradu, a da je pravnosnažno okončan 18. septembra 2017. godine, donošenjem presude Apelacion og sud a u Beogradu Gž. 8556/16 .

Sa druge strane, ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ceni povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da je sudski postupak po svojoj prirodi jedinstvena celina, Ustavni sud je zaključio da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka, u konkretnom slučaju, uzme u obzir celokupni period trajanja predmetnog postupka.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je u konkretnom predmetu spor trajao 24 godine i šest meseci .

Navedeno trajanje postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Stoga, Ustavni sud ocenjuje da, iako je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca, kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj spornog prava za podnosioca, ukupno trajanje postupka u ovom sporu, koji je posle više od 24 godin e prav nosnažno okončan, ne može biti opravdano ni jednim od prethodno navedenih činilaca koji mogu opredeljujuće uticati na njegovu dužinu.

Ustavni sud je ocenio da je ovaj spor radi naknade štete i činidbe, čije se trajanje osporava ustavnom žalbom, bio složen , prevashodno zbog obimnosti dokazanog postupka (obavljeno više veštačenja) radi rasvetljavanja spornih okolnosti na kojim parcela ma/delovima parcela je nastala šteta njihovim oštećenjem odnosno nekorišćenjem, te u kom obimu, uz otežano pribavljanje dokaza na okolnost ko je bio investitor i izvođač radova i na čijoj strani je odgovornost za nastalu štetu zbog izgradnje kolektora fekalne kanalizaci je naselja „G.“, a koje nije priključeno na kanalizacionu mrežu. Takođe, ovaj postupak je bio procesno usložnjen i objektivnim preinačenjem tužbe i rešavanjem po protivtužbi, ali i izostankom precizno postavljenog tužbenog zahteva tužilje povodom činidbe, i pored toga što je isto više puta nalagano punomoćniku tužilje.

Ispitujući značaj predmeta spora za podnositeljku ustavne žalbe, Ustavni sud nalazi da je on a svakako imala legitim an interes da se ovaj spor okonča u razumnom roku. Međutim, o cenjujući ponašanje podnositeljke ustavne žalbe, odnosno njenog punomoćnika, Ustavni sud je utvrdio da je ona svojim ponašanjem, zapravo, doprinela dužini trajanja postupka. Ovo prevashodno zbog toga, što je punomoćniku više puta sud nalagao da uredi tužbu , koju je u međuvremenu preinačio, po kojim nalozima on nije blagovremeno i u potpunosti postupao, već je uređenja, i to i dalje nejasna i neprecizna, dostavljao sa zakašnjenjem ( jednom je kasnio čak godinu i deset meseci ). Iako je bilo uslova za pasivnu legitimaciju tužene povodom otklanjanja neravnina nastalih izgradnjom kolektora na zemljištu tužilje i dovođenja zemljišta u stanje za redovnu upotrebu – poljoprivrednu proizvodnju po priključenju kolektora na kanalizacionu mrežu, punomoćnik tužilje, mada stručno lice, ni nakon veštačenja od strane veštaka geod etske struke (prvo je izvršeno još 1996. godine, a drugo 2012. godine – sa dostavlj anjem skica ) i više naloga suda nije precizirao tužbeni zahtev, i pored toga što su bile naveden e i površine i mere i granice oštećenih parcela , već su ovi zahtevi za činidbu i dalje ostali nepotpuni, nejasni i neizvršivi. Pored navedenog, i pet ročišta nije održano, bilo na predlog punomoćnika tužilje, bilo zbog njegovog neblagovremenog predavanja podnesaka za sud i suprotnu stranu, odnosno neblagovremenog izjašnjenja na nalaz veštaka.

Međutim, i pored svega navedenog, po oceni Ustavnog suda, odlučujući doprinos trajanju postupka od duže od 24 godine za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari da li su nadležni prvostepeni sudovi, svojim neefikasnim i nedelotvornim postupanjem. Prva odluka, i to delimična presuda , doneta je čak posle 15 godina, računajući od dana podnošenja tužbe, ali je i ona bila ukinuta. Ponovni prvostepeni postupak trajao je još šest godina i četiri meseca do donošenja prvostepene presude kojom je odlučeno o postavljenom tužbenom zahtevu u celini. Dužini ovog dela postupka doprinelo je i rešavanja o sukobu nadležnosti između sudova koje je trajalo skoro dve godine, jer je Drugi osnovni sud u Beogradu ustupio spise predmeta Osnovnom sudu u Mladenovcu, bez pravnosnažnog rešenja o oglašavanju mesno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari. Prvostepena presuda je delom potvrđena, a delom preinačena od strane drugostepenog suda u žalbenom postupku koji je okončan za godinu i mesec.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je zaključio da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Mladenovcu – Sudska jedinica u Sopotu u predmetu P. 1304/15 (inicijalno predmet Petog opštinskog suda u Beogradu P. 1227/93) , podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Sud usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 2.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpe la zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti značajne u ovom ustavnosudskom sporu, prevashodno dužinu trajanja postupka, ali i složenost postupka, kao i izvestan doprinos podnositeljke dužini trajanja postupka. Po oceni Suda, navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosi teljka pretrpe la. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije, od 5. aprila 2016. godine (predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15, 634/15 i 1906/15) i više kasnije donetih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpe la zbog nedelotvornog postupanja sudova.

7. Razmatrajući navode ustavne žalbe o povredi prava imovinu, iz člana 58. Ustava , osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 8556/16 od 18. septembra 2017. godine , Ustavni sud nalazi da pod nositeljka, izražavajući nezadovoljstvo načinom na koji je presuđeno, od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud preispita i još jednom oceni zakonitost osporene presude, pa kako se njeni navodi ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima kojima se argumentuju tvrdnje o povredi tog prava, stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv osporene presude, kao u drugom delu tačke 1. izreke, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

8. U pogledu zahteva podnositeljke za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na : www.ustavni.sud.rs).

9. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ( „Službeni glasnik RS “, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku dugom 24 godine

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti