Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu koji je trajao skoro sedam godina. Nalaže se nadležnom sudu da preduzme mere za okončanje postupka u najkraćem roku kada se steknu uslovi.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-985/2009
07.04.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milijane Kosić iz Brankovine, Danijele Maksimović i Borke Lazić, obe iz Valjeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 7. aprila 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Milijane Kosić, Danijele Maksimović i Borke Lazić i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Valjevu u predmetu P1. 209/08 (sada predmet Osnovnog suda u Valjevu P1. 107/10) povređeno pravo podnositeljki ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Valjevu, odnosno drugom stvarno nadležnom sudu, da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1, kada se za to steknu uslovi, okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milijana Kosić iz Brankovine, Danijela Maksimović i Borka Lazić, obe iz Valjeva, su 15. juna 2009. godine, svaka posebno, a preko istog punomoćnika - Radomira Spasojevića, advokata iz Valjeva, podnele ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Valjevu u predmetu P1. 209/08. Po izjavljenim ustavnim žalbama formirani su predmeti: Už-985/2009; Už-1073/2009 i Už-1090/2009. Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 42. st. 3. i 4. Poslovnika o radu Ustavnog suda (“Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08), doneo odluku da se spoje postupci po ustavnim žalbama u predmetima Už-985/2009, Už-1073/2009 i Už-1090/2009, radi zajedničkog odlučivanja, i to tako što su predmeti Už-1073/2009 i Už-1090/2009 pripojeni predmetu Už-985/2009.

U ustavnim žalbama je navedeno: da su podnositeljke kao bivše radnice tuženog podnele 2004. godine tužbu protiv istog - AD „MINSA“ iz Valjeva, zbog nezakonitog otkaza ugovora o radu, kao i zbog naknade štete usled nezakonitog otkaza; da je delimičnom presudom pravnosnažno utvrđeno da otkaz ugovora o radu nije bio zakonit, ali da nije okončan postupak po tužbenom zahtevu za naknade štete uzrokovane nezakonitim otkazom; da je Zakonom o radu propisano da se radni spor mora okončati pravnosnažno u roku od šest meseci od podnošenja tužbe, ali da taj rok nije poštovan jer je sud odlučio da se sa postupkom za utvrđivanje činjenica koje su bitne za naknadu štete zastane do odluke o izjavljenoj reviziji protiv pravnosnažne delimične presude, čime je došlo do neopravdanog odugovlačenja postupka; da je na opisani način podnositeljkama ustavne žalbe prouzrokovana materijalna i nematerijalna šteta. Zahtev za naknadu štete nije postavljen.

2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Valjevu P1. 107/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Valjevu P1. 209/08) i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Devetnaest tužilaca, među kojima i podnositeljke ustavne žalbe, su 24. maja 2004. godine podneli tužbu Opštinskom sudu u Valjevu protiv tuženog AD „Uzor“ iz Valjeva (pravni prethodnik AD „MINSA“ iz Valjeva) radi poništaja odluka tuženog kojima su tužiocima otkazani ugovori o uređivanju prava, obaveza i odgovornosti. Tužbom je traženo da se tužioci vrate na rad, kao i da im se isplate zaostale neisplaćene zarade. Formiran je predmet pod brojem P1. 473/04.

Nakon odgovora tuženog na tužbu 19. decembra 2005. godine, u kome je predloženo da se prekine postupak do okončanja parnice u predmetu Opštinskog suda u Valjevu P1. 1393/05, u kojoj se odlučivalo o zakonitosti štrajka u kome su učestvovali tuženi (tužioci u postupku P1. 473/04) i zbog čega su im otkazani ugovori o uređivanju prava, obaveza i odgovornosti, na pripremnom ročištu održanom 6. januara 2006. godine, Opštinski sud u Valjevu je doneo rešenje P1. 473/04 kojim je prekinut postupak do okončanja parnice P1. 1393/05 koja se vodila pred istim sudom.

Tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, su 11. aprila 2007. godine podneskom predložile da se nastavi postupak u predmetu P1. 473/04, jer je parnica P1. 1393/05, pravnosnažno okončana donošenjem presude Okružnog suda u Valjevu Gž. 691/06 od 12. mart 2007. godine. Opštinski sud u Valjevu je 5. juna 2007. godine na ročištu za glavnu raspravu, doneo rešenje P1. 525/07 kojim je nastavljen parnični postupak prekinut rešenjem P1. 473/04 od 16. januara 2006. godine.

Nakon jednog održano i jednog neodržanog ročišta za glavnu raspravu, Opštinski sud u Valjevu je 18. oktobra 2007. godine doneo delimičnu presudu P1. 525/07 kojom je usvojio tužbene zahteve i poništio odluke tuženog kojima su tužiljama otkazani ugovori o uređivanju prava, obaveza i odgovornosti i obavezao tuženog da tužilje vrati na rad.

Postupajući po žalbi tuženog, Okružni sud u Valjevu je 28. februara 2008. godine doneo presudu Gž1. 108/08 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu tuženog, a prvostepenu delimičnu presudu P1. 525/07 od 18. oktobra 2007. godine potvrdio.

Nezadovoljan drugostepenom presudom, tuženi je 15. aprila 2008. godine izjavio reviziju protiv iste presude Okružnog suda u Valjevu Gž1. 108/08 od 28. februara 2008. godine, da bi Opštinski sud u Valjevu na ročištu održanom sledećeg dana doneo rešenje da se zastane sa postupkom do donošenja odluke Vrhovnog suda Srbije po reviziji tuženog.

Presudom Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1237/08 od 19. novembra 2008. godine revizija tuženog je odbijena kao neosnovana.

Nakon četiri održana i isto toliko neodržanih ročišta za glavnu raspravu, sada Osnovni sud u Valjevu je doneo presudu P1. 107/10 od 17. marta 2010. godine kojom je usvojio tužbene zahteve tužilja za naknadu štete u vidu izgubljene zarade, dok je tužbene zahteve koji su se odnosili na isplatu regresa za korišćenje godišnjeg odmora odbio kao neosnovane.

Tuženi je podneskom od 6. aprila 2010. godine predložio da sud prekine parnični postupak, saglasno odredbi člana 214. stav 1. tačka 5) Zakona o parničnom postupku, jer je nad tuženim otvoren postupak likvidacije.

Privredni sud u Valjevu je 27. decembra 2010. godine tražio da im Osnovni sud u Valjevu dostavi spisi predmeta P1. 107/10 na uvid.

Osnovni sud u Valjevu je rešenjem P1. 107/10 od 13. januara 2011. godine prekinuo postupak zbog otvaranja likvidacionog postupka nad tuženim, dok je stavom drugim rešenja konstatovano da će se postupak nastaviti kada pravni sledbenici tuženog isti preuzmu ili kada ih sud na predlog protivne strane pozove da to učine. Istog dana spisi predmeta su dostavljeni Privrednom sudu u Valjevu na uvid.

4. Za odlučivanje o ovoj ustavnoj žalbi od značaja su odredbe Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 70/01 i 73/01) i Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05, 61/05 i 54/09)

Zakonom o parničnom postupku je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, kao i da se je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 435.).

Zakonom o radu iz 2001. godine bilo je propisano da se protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata čiji je zaposleni član ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom, koji se pravnosnažno okončava u roku od šest meseci od dana pokretanja spora (član 122. st. 1 do 3.). Odredbe člana 195. st. 1. do 3. Zakonu o radu iz 2005. godine imaju identičnu sadržinu.

5. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je utvrdio da je period ocene razumnosti dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda počeo 8. novembra 2006. godine stupanjem na snagu Ustava Republike Srbije, kojim se ustanovljava ustavna žalba kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih ili manjinskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, imajući u vidu da parnični postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu i nedeljivu celinu, koji započinje podnošenjem tužbe, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je stao na stanovište da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja parničnog postupka u konkretnom slučaju mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen nešto duže od dve godine i pet meseci, tako da je za ocenu eventualnog postojanja povrede prava podnositeljki ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku bitan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe Opštinskom sudu u Valjevu 24. maja 2004. godine, pa do danas.

Kada je reč o dužini trajanja sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak do podnošenja ustavne žalbe trajao nešto duže od pet godina.

Ipak, pri utvrđivanju razumnog vremenskog trajanja sudskog postupka, mora se poći od činjenice da postupak zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u određenom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu vremenskog trajanja parničnog postupka i određuju da li je taj postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je iz priložene dokumentacije, zaključio da je u ovom parničnom predmetu bilo nešto složenijih pravnih i činjeničnih pitanja koja su zahtevala obimniji i dugotrajniji dokazni postupak, jer je u tužbi istaknuto više zahteva (utvrđivanje zakonitosti otkaza Ugovora o uređivanju prava, obaveza i odgovornosti, vraćanje na rad, naknada štete u vidu izgubljene zarade).

Predmet spora je nesumnjivo bio od izuzetnog značaja za podnositeljke ustavne žalbe, jer se njime, u suštini, rešavalo o zakonitosti prestanka njihovih radnih odnosa, kao i o naknadi štete u vidu izgubljene zarade.

Ustavni sud ocenjuje da podnositeljke ničim nisu doprinele dugom vremenskom trajanju sudskog postupka, jer za tako nešto nisu ni imale interes. Naprotiv, uredno su pristupale na zakazana ročišta i nisu preduzimale procesne radnje kojima bi odugovlačile parnični postupak.

Osnovni razlog dugom vremenskom trajanju parničnog postupka je nedelotvorno i nedovoljno efikasno postupanje kako Opštinskog suda u Valjevu, tako i Osnovnog suda u Valjevu. Naime, nakon podnošenja tužbe 24. maja 2004. godine, prvo pripremno ročište je održano tek 16. januara 2006. godine - nakon godinu dana i osam meseci. Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 122. stav 3. Zakona o radu iz 2001. godine, koji je važio u vreme podnošenja tužbe, bilo propisano da se radni spor pravnosnažno okončava u roku od šest meseci od dana pokretanja spora. Iako citirana odredba Zakona o radu ne ustanovljava imperativni rok za okončanje postupka, ponašanje Opštinskog suda u Valjevu, koji tek nakon 18 meseci od podnošenja tužbe u parnici iz radnog odnosa održava prvo pripremno ročište, se ne može smatrati efikasnim.

Pored toga, nakon donošenja presude P1. 107/10 od 17. marta 2010. godine, Osnovni sud u Valjevu nije preduzimao nikakve procesne radnje, sve do 13. januara 2011. godine kada je doneo rešenje P1. 107/10 kojim je prekinuo parnični postupak zbog otvaranja likvidacionog postupka nad tuženim, iako je bio obavešten od strane tuženog još 6. aprila 2010. godine da je nad njim otvoren postupak likvidacije.

6. Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnositeljkama ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku. Ustavni sud je zaključio da je postupanje Opštinskog, sada Osnovnog suda u Valjevu u najvećoj meri dovelo do toga da parnični postupak, proistekao iz radnih odnosa, traje šest godina i deset meseci i da još uvek nije pravnosnažno okončan.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07), ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je podnositeljkama ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke naložio Osnovnom sudu u Valjevu, odnosno drugom stvarno nadležnom sudu, da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak u predmetu P1. 107/10, kada se za to steknu uslovi, okončao u najkraćem roku.

Ustavni sud je našao, budući da podnositeljke ustavne žalbe nisu podnele zahtev za naknadu štete u smislu člana 89. st. 2. do 3. Zakona o Ustavnom sudu, da je donošenje odluke kojom je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, samo po sebi dovoljno da se postigne adekvatna pravična satisfakcija podnositeljkama ustavne žalbe.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti