Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parnici za poništaj ugovora o poklonu. Postupak je trajao osam godina, prvenstveno zbog neefikasnog postupanja prvostepenog i drugostepenog suda. Dosuđena je naknada štete.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i Miroslav Nikolić , članovi Veća , u postupku po ustavnoj žalbi D. O , B. O, Do . O, S . T . i M . O, svi h iz Užica, Ml. O . i Mi . O, svi h iz Ljubiša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na s ednici Veća održanoj 17. septembra 2020. godine, doneo je

O D L U K U

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba D. O , Ml. O, Mi . O, B . O, D o. O, S . T . i M . O . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Re publike Srbije, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Užicu u predmetu P. 45/16.

2. Odbacuje se ustavna žalba D. O ., Ml. O, Mi . O, B . O, Do . O, S . T . i M . O . izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Užicu Gž. 773/16 od 9. novembra 2016. godine.

3. Odbacuje se ustavna žalba D. O . izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Užicu Ipv. (I) 248/16 od 3. novembra 2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. O . iz Užica i druga lica navedena u uvodu i izreci podneli su Ustavnom sudu, 21. decembra 2016. godine, preko punomoćnika I. T, advokata iz Užica, ustavnu žalbu protiv rešenja navedenog u tački 2. izreke, zbog povrede povrede prava na pravično suđenje, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku iz tačke 1. izreke, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Pri tom e je D . O . iz Užica podneo ustavnu žalbu i protiv rešenja Osnovnog suda u Užicu Ipv. (I) 248/16 od 3. novembra 2016. godine zbog povrede načela i prava utvrđenih čl. 21, 32, 36. i 197. Ustava.

Podnosioci smatraju da postupajući sudovi nisu preduzimali sve neophodne mere kako bi se osporeni postupak okončao u što je moguće kraćem roku i bez odugovlačenja, te predlažu da se utvrdi povreda prava na suđenje u razumnom roku i da im se odredi naknada nematerijalne štete u iznosu od po 1.000 evra. U ustavnoj žalbi podnosioci osporavaju i rešenje Višeg suda u Užicu Gž. 773/16 od 9. novembra 2016. godine, dok D. O . osporava i rešenje Osnovnog suda u Užicu Ipv. (I) 248/16 od 3. novembra 2016. godine.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Užicu P. 45/16 (prvobitno predmet Opštinskog suda u Užicu P. 381/09), ustavnu žalbu i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, na osnovu čega je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:

D. O , S. T, M . O, ovde podnosioci ustavne žalbe, i dr. podneli su 24. marta 2009. godine tužbu Opštinskom sudu u Užicu protiv tuženih Lj.S. I D.S, radi naknade štete.

U sprovedenom postupku zakazano je ukupno 19 ročišta za glavnu raspravu od kojih je 16 održano, na kojima je sproveden dokazni postupak saslušanjem stranaka (dva puta) i četiri svedoka, kao i veštačenjem sudskog veštaka šumarske struke. Ostala tri ročišta nisu održana i to jedno na zahtev stranaka, jedno zbog obustave rada advokatske komore i jedno zbog smrti tužioca Ml. O.

Osporeni postupak je u tri navrata prekidan, i to u periodu od 15. do 19. juna 2009. godine – zbog smrti tužioca Mr. O , u periodu od 7. aprila 2010. do 3. juna 2013. godine – zbog smrti tuženog Lj.S, te u periodu od 27. januara do 14. decembra 2015. godine – zbog smrti tužilje I. O, na čije mesto su stupili nje n muž Ml. O . i njena deca Mi . O . i B . O.

Rešenjem Osnovnog suda u Užicu P. 302/10 od 30. juna 2010. godine odbijen je predlog tužilaca za nastavak postupka u ovoj pravnoj stvari, sa obrazloženjem da iza smrti sada pok. Lj. S . nije pokrenut ostavinski postupak u kojem se jedino mogu utvrditi zakonski naslednici ostavioca. Rešenjem Višeg suda u Užicu Gž. 1112/10 od 25. avgusta 2010. godine potvrđeno je rešenje Osnovnog suda u Užicu P. 302/10 od 30. juna 2010. godine, a žalba tužioca odbijena kao neosnovana.

Opštinski sud u Užicu je 20. oktobra 2009. godine doneo i tri rešenja kojim je novčano kaznio tri svedoka koja su bila uredno pozvana na raspravu a nisu se odazvala pozivu, niti su opravdala izostanak, dok je Osnovni sud u Užicu doneo 22. marta 2016. godine, takođe, rešenje o kažnjavanju svedoka koji nije pristupio na zakazano ročište.

U sprovedenom postupku doneta je presuda Osnovnog suda u Užicu P. 958/13 od 12. decembra 2013. godine koja je ukinuta (u stavovima jedan, četiri, pet i šest izreke) rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 106/14 od 9. oktobra 2014. godine i vraćen spis predmeta prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje , te je u ponovnom postupku doneta presuda Osnovnog suda u Užicu P. 45/16 od 10. maja 2016. godine, ispravljena rešenjem tog suda od 3. avgusta 2016. godine, koja je potvrđena presudom Višeg suda u Užicu Gž. 773/16 od 9. novembra 2016. godine.

Takođe, u postupku doneto je i rešenje o troškovima Osnovnog suda u Užicu P. 45/16 od 15. marta 2016. godine, ispravljeno rešenjem tog suda 4. oktobra 2016. godine, koje j e potvrđeno osporenim rešenjem Višeg suda u Užicu Gž. 773/16 od 9. novembra 2016. godine. Navedenim pravnosnažnim rešenjem su tužioci obavezani da tuženom D. S. naknade troškove postupka u iznosu od 64.240,00 dinara.

Osporenim rešenjem Osnovnog suda u Užicu Ipv. (I) 248/16 od 3. novembra 2016. godine potvrđeno je rešenje Osnovnog suda u Užicu P. 54/16 od 1. juna 2016. godine kojim je određeno izvršenje - prunudna naplata sudske takse prema taksenom obvezniku D. O . tako što je isti obavezan da u roku od pet dana od prijema ovog rešenja plati na ime sudske takse , i to: za presudu iznos od 16.852,00 dinara i za opomenu iznos od 390,00 dinara, kao i kaznenu taksu od 50% od visine takse.

4. Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe u delu kojim se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku u odnosu na osporeni parnični postupak, Ustavni sud je, na osnovu prethodno iznetih činjenica i okolnosti, utvrdio da je od podnošenja tužbe - 24. marta 2009. godine, do donošenja presude i rešenja Višeg suda u Užicu Gž. 773/16 od 9. novembra 2016. godine, kojima je pravnosnažno okončan ovaj postupak, proteklo nešto više od sedam godina i po godina.

Navedeno trajanje postupka, može upućivati na zaključak da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, Ustavni sud ističe da je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija koja ne zavisi isključivo od njegovog vremenskog trajanja, već i od niza drugih činilaca, a pre svega od složenosti pravnih i činjeničnih pitanja u konkretnom postupku, ponašanja samog podnosioca ustavne žalbe, postupanja sudova u konkretnom slučaju, kao i značaja prava o kome se u postupku odlučivalo za podnosioca ustavne žalbe.

Razmatrajući uticaj svakog od navedenih činilaca na trajanje osporenog postupka, Ustavni sud je ocenio da je ovaj parnični postupak bio delimično činjenično složen, u prilog čemu govori i činjenica da je sproveden dokazni postupak saslušanjem parničnih stranaka i četiri svedoka, kao i veštačenjem veštaka šumarske struke.

Ustavni sud nalazi da podnosioci ustavne žalbe i njihovi pravni prethodnici svojim ponašanjem, odnosno ponašanjem njihovog punomoćnika, nisu doprineli dužem trajanju postupka. Ustavni sud istovremeno konstatuje da je efikasno okončanje postupka bilo u interesu podnosilaca.

Ocenjujući postupanje nadležnih sudova u konkretnom slučaju, Ustavni sud, na osnovu prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti, konstatuje da je prvostepeni sud preduzimao sve zakonom predviđene procesne mere koje su mu stajale na raspolaganju da se postupak efikasno sprovede i okonča, bez nepotrebnog odugovlačenja, budući da je prvostepeni sud ročišta zakazivao redovno, kao i da je postupao u skladu sa načelom koncentracije dokaza i procesne ekonomičnosti. Naime, bilo je zakazan o 19 ročišta za glavnu raspravu, s tim da tri ročišta nisu održana bez krivice postupajućeg suda . Pored toga, prvostepeni sud je donosio i rešenje o novčanom kažnjavanju svedoka koji se nisu uredno odazvali pozivu. Ustavni sud ističe da je postupak pred drugostepenim sudovima, po žalbi stranaka, okončan prvi put u roku od deset meseci, a drugi put u roku od šest meseci, računajući od dana donošenja prvostepenih presuda.

Takođe, Ustavni sud ukazuje da se periodi od 7. aprila 2010. do 3. juna 2013. godine i od 27. januara do 14. decembra 2015. godine, dakle skoro četiri godine, u kome je postupak bio prekinut zbog vođenja odgovarajućih ostavinskih postupaka , ne može st aviti na teret sudovima koji su vodili parnicu čije je trajanje osporeno ustavnom žalbom. Naime, po oceni Ustavnog suda, prekid jednog postupka do okončanja nekog drugog postupka u kome se rešava o prethodnom pitanju, ne dovodi, a priori, do utvrđivanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, već bi jedino neopravdano odugovlačenje u drugim postupcima čije se okončanje čeka, prouzrokovalo povredu prava podnosioca u odnosu na prekinuti postupak, što ovde nije slučaj. Ustavni sud ukazuje da je i E vropski sud za ljudska prava u svojoj praksi izrazio takvo stanovište (videti presudu u predmetu Smoje protiv Hrvatske, aplikacija broj 28074/03 od 11. januara 2007. godine, stav 45.).

Pored toga, u vezi navoda podnosilaca o neopravdanosti prekida postupka, Ustavni sud ukazuje da su nadležni sudovi doneli pravnosnažno rešenje kojim je odbijen predlog tužilaca za nastavak osporenog postupka (koji je bio u prekidu u periodu od 7. aprila 2010. do 3. juna 2013. godine). Polazeći od izloženog, Ustavni sud nalazi da podnosioci ustavne žalbe nisu naveli ustavnopravne razloge razloge koji bi ukazivali na to da je postupanje sudova prilikom donošenja rešenja o odbijanju predloga za nastavak postupka bilo proizvoljno.

Polazeći od prethodno izvršene analize svih činilaca koji su od značaja za ocenu razumne dužine trajanja postupka, a posebno da je osporeni postupak ukupno trajao nešto više od sedam i po godina, od čega se period od četiri godine kada je postupak bio u prekidu ne može staviti na teret prvostepenom sudu, Ustavni sud je našao da se, u konkretnom slučaju, trajanje osporenog postupka objektivno ne može smatrati nerazumno dugim, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, u tom delu odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

5. Polazeći od sadržine prava na pravično suđenje i razloga ustavne žalbe na kojima se, u odnosu na rešenje Višeg suda u Užicu Gž. 773/16 od 9. novembra 2016. godine zasnivaju tvrdnje o povredi tog prava , Ustavni sud je ocenio da se navodi podnosilaca ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima kojima se argumentuju tvrdnje o povredi označenog prava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom oceni zakonitost osporenog akta. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u tom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 2. izreke.

6. Konačno ni navodi podnosioca D. O . koji se odnose na rešenje Osnovnog suda u Užicu Ipv. (I) 248/16 od 3. novembra 2016. godine ne mogu se smatrati ustavnopravnim razlozima kojima se argumentuju tvrdnje o povredi označenih načela i prava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom oceni zakonitost osporenog akta. Stoga je, Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, i u tom delu ustavnu žalbu odbacio jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 2. izreke.

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti