Pravnosnažno rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave kao izvršna isprava

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje, poništavajući rešenje Višeg suda. Sud je potvrdio stav da pravnosnažno i izvršno rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave predstavlja izvršnu ispravu, suprotno arbitrernom tumačenju nižestepenog suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić , dr Tijana Šurlan , Tatjana Đurkić , dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi V. a.d. Subotica , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. maja 2020 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba V. a.d. Subotica i utvrđuje da je rešenjem Višeg suda u Jagodini Gži. 394/17 od 18. septembra 2017. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32 . stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Višeg suda u Jagodini Gži. 394/17 od 18. septembra 2017. godine i određuje da navedeni sud donese novu odluku o žalbi izvršnog dužnika izjavljenoj protiv rešenja Osnovnog suda u Jagodini IIv. 139/16 od 13. decembra 2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. V. a.d. Subotica podneo je Ustavnom sudu , 6. novembra 2017. godine, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Jagodini Gži . 394/17 od 18. septembra 2017. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom čl ana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporava rešenje veća izvršnog suda kojim je usvojena žalba izvršnog dužnika, pa je rešenje o izvršenju doneto na predlog podnosioca ustavne žalbe , kao izvršnog poverioca , preinačeno i odbijen je njegov predlog za izvršenje koji je podnet na osnovu pravnosnažnog i izvršnog rešenja o izvršenju donetog na osnovu verodostojne isprave .

Podnosilac ustavne žalbe je predložio Ustavnom sudu da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenog ustavnog prava i poništi rešenje Višeg suda u Jagodini Gži. 394/17 od 18. septembra 2017. godine, te naloži navedenom sudu da donese novu odluku.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavno sudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe podneo je Osnovnom sudu u Jagodini, 29. decembra 2016. godine, predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika D.G. iz Jagodine , na osnovu pravnosnažnog i izvršnog rešenja o izvršenju Osnovnog suda u Jagodini I iv. 11747/10 od 16. decembra 2010. godine, kao izvršne isprave.

Osnovni sud u Jagodini je rešenjem IIv. 139/2016 od 13. decembra 2016. godine usvojio predlog za izvršenje.

Viši sud u Jagodini je osporenim rešenjem Gži. 394/17 od 18. septembra 2017. godine usvojio žalbu izvršnog dužnika, pa je rešenje o izvršenju preinačio i odbio predlog za izvršenje, sa obrazloženjem da rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave svojstvo izvršne isprave stiče samo ispunjenjem uslova propisanih odredbom člana 99. stav 2, zatim člana 101. stav 1, odnosno člana 105. stav 3, sve u vezi sa odredbom člana 97. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine .

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 41. stav 1. tačka 1)) Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16 – autentično tumačenje i 113/17 – autentično tumačenje) propisano je da su izvršne isprave izvršna sudska odluka i sudsko poravnanje koji glase na davanje, činjenje, nečinjenje ili trpljenje. Odredbom člana 99. stav 2. istog zakona bilo je propisano da ako veće usvoji prigovor, sudija pojedinac odmah posle pravnosnažnosti rešenja o usvajanju prigovora obaveštava izvršnog poverioca da je deo rešenja u kome je izvršni dužnik obavezan da namiri novčano potraživanje postao izvršna isprava na osnovu koje može ponovo da se zahteva izvršenje, u istom ili drugom postupku.

5. Razmatrajući ustavnu žalbu sa aspekta istaknute povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud pre svega naglašava da je pravilnu primenu merodavnog prava nadležan da ceni instancioni (viši) sud, u zakonom propisanom postupku kontrole zakonitosti odluka nižestepenih sudova. Ustavni sud nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, osim u slučaju kada je primena merodavnog materijalnog i/ili procesnog prava bila očigledno proizvoljna, odnosno arbitrerna na štetu podnosioca ustavne žalbe, što može dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje. Stoga je Ustavni sud, u određenim situacijama, koje prvenstveno zavise od konkretnih okolnosti slučaja i utemeljenosti iznetih ustavnopravnih razloga, nadležan da ceni povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava i sa stanovišta primene materijalnog, odnosno procesnog prava.

Ustavni sud ukazuje da je podnosilac ustavne žalbe podneo predlog za izvršenje na osnovu pravnosnažnog i izvršnog rešenja o izvršenju donetog na osnovu verodostojne isprave i njegov predlog je, u postupku po žalbi izvršnog dužnika, odbijen osporenim rešenjem Višeg suda u Jagodini Gži. 394/17 od 18. septembra 2017. godin e, sa obrazloženjem da pravnosnažno i izvršno rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave nije izvršna isprava, u smislu odredaba Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine . U vezi sa navedenim, Ustavni sud ukazuje na svoj već ranije zauzeti pravni stav da pravnosnažno i izvršno rešenje izvršnog suda o obavezivanju dužnika da namiri potraživanje iz verodostojne isprave (pravnosnažno i izvršno rešenje o izvršenju) predstavlja izvršnu ispravu (vid eti odluke Už-250/2016 od 8. februara 2018. godine, Už-9328/16 od 5. aprila 2018. godine i Už-4263/17 od 5. decembra 2019. godine, objavljene na internet stranici Ustavnog suda : www.ustavni.sud.rs).

Ustavni sud dalje ukazuje na to da su se i Privredni apelacioni sud i V rhovni kasacioni sud izjasnili o ovom pravnom pitanju. Kada je rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave postalo pravnosnažno i izvršno u obavezujućem delu, ono predstavlja izvršnu ispravu, pa stranka ne može pokrenuti novi izvršni postupak na osnovu iste verodostojne isprave, ili parnični postupak za naplatu potraživanja za koje poseduje izvršnu ispravu (Bilten Vrhovnog kasacionog suda, broj 1/2018) . Ustavni sud dalje ukazuje na to da je zauzet i pravni zaključak da rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave postaje izvršno prema opštim pravilima iz člana 43. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine , kada postane pravnosnažno i kada protekne rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze (Bilten Privrednog apelacionog suda 3/17, str. 127-128, pitanje 37) . Ovaj pravni zaključak je od značaja, s obzirom na to da Zakon o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine propisuje izvršnost sudske odluke, kao zakonski uslov za podnošenje predloga za izvršenje, i to nizom zakonskih odredbi: da je izvršna isprava izvršna sudska odluka (član 41. stav 1. tačka 1.), da se rešenje o izvršenju može doneti kad je samo deo sudske odluke postao izvršan, u odnosu na taj deo (član 47. stav 3 .) i da izvršna isprava mora da sadrži potvrdu o izvršnosti (član 59. stav 2.).

U vezi sa stanovištem drugostepenog suda da rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave stiče svojstvo izvršne isprave samo ispunjenjem uslova iz odredbe člana 99. stava 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine, Ustavni sud ukazuje na to da se navedena zakonska odredba odnosila samo na rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave doneta za vreme važenja navedenog zakona, što ovde nije slučaj.

Polazeći od svega izloženog, a saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – US, 40/15 – dr. zakon i 103/15) , Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je rešenjem Višeg suda u Jagodini Gži. 394/17 od 18. septembra 2017. godine, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1 . Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede navedenog ustavnog prava mogu otkloniti samo poništajem rešenja Višeg suda u Jagodini Gži. 394/17 od 18. septembra 2017. godine i određivanjem da navedeni sud donese novu odluku o žalbi izvršnog dužnika izjavljenoj protiv rešenja Osnovnog suda u Jagodini IIv. 139/16 od 13. decembra 2016. godine , pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.