Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na imovinu zbog propusta suda da namiri potraživanja podnositeljke u izvršnim postupcima protiv dužnika sa društvenim kapitalom. Utvrđuje se pravo na naknadu materijalne štete iz budžetskih sredstava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-9859/2016
18.04.2019.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Bratislav Đokić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Đurkić, Sabahudin Tahirović i dr Jovan Ćirić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi R. D . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. aprila 20 19. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba R. D . i utvrđuje da je u izvršnim postupcima koji su vođeni pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetima I. 10525/11, I. 30127/12 i I. 24274/14 podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini potraživanja utvrđenih zaključkom Privrednog suda u Beogradu St. 160/15 od 8. februara 2017. godine, a po osnovu pravnosnažne i izvršne presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 1042/14 od 2. jula 2014. godine i izvršnog postupka u predmetu tog suda I. 24274/14, kao i rešenja o izvršenju Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 10525/11 od 25. aprila 2012. i I. 30127/12 od 5. aprila 2013. godine, umanjenih za iznose koji su joj po tim osnovima eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. R. D . iz Beograda podnela je Ustavnom sudu, 23. decembra 2016. godine, ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž.g. 991/16 od 31. avgusta 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i član a 36. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na imovinu, zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava, u izvršnim postupcima koji su vo đeni pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetima I. 10525/11 i I. 30127/12.

Podnositeljka je u ustavnoj žalbi, pored ostalog, navela da su joj osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda povređena označena ustavna prava, zbog toga što nije rešeno o njenom zahtevu za povredu prava na imovinu u osporenim izvršnim postupcima i što joj nije dosuđena materijalna šteta, te da je takva odluka u suprotnosti sa praksom Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava. Istakla je zahtev za naknadu materijalne štete. Po ustavnoj žalbi je formiran predmet Už- 9859/2016.

Ista podnositeljka je 6. marta 2017. godine podnela novu ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 1097/16 od 5. oktobra 2016. godine, zbog povrede načela i prava iz čl. 16, 18. i 22, člana 32. stav 1. i člana 35. stav 2. Ustava, kao i zbog povrede prava na imovinu, zajemčenog članom 58. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodio pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 24274/14. U ustavnoj žalbi je navela da je osporeno rešenje doneto u postupku po zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji se vodio pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 24274/14, te da je i tim rešenjem odbijen njen zahtev za naknadu materijalne štete. Po toj ustavnoj žalbi je formiran predmet Už-1881/2017. Ustavni sud je postupak po toj ustavnoj žalbi spojio sa postupkom u predmetu Už- 9859/2016, radi donošenja jedinstvene odluke, saglasno odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13).

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe, te uvidom u celokupnu dokumentaciju koja je uz nju priložena, kao i dopis Pr ivrednog suda u Beogradu 3. St-160/15 od 14. februara 2019. godine, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je, u svojstvu izvršnog poverioca, vodila više izvršnih postupaka protiv izvršnog dužnika HK „J.“ AD iz Beograda, radi isplate potraživanja iz radnog odnosa.

Rešenjem Privrednog suda u Beogradu St. 160/15 od 20. maja 2015. godine otvoren je stečajni postupak nad HK „J.“ AD iz Beograda. Zaključkom Privrednog suda u Beogradu St. 160/15 od 8. februara 2017. godine utvrđena su potraživanja ukupno 376 stečajnih poverilaca, između ostal ih, i ovde podnositeljke ustavne žalbe.

Podnositeljki je u stečajnom postupku utvrđeno neobeozbeđeno potraživanje (redni broj prijave 266) u ukupnom iznosu od 3.655.400,84 dinara, po osnovu pravnosnažne i izvršne presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 1042/14 od 2. jula 2014. godine i izvršnog postupka u predmetu tog suda I. 24274/14, koje nije namireno, kao i obezbeđeno potraživanje (redni broj prijave 141) u ukupnom iznosu od 10.774.882,37 dinara, a po osnovu: rešenja o izvršenju Prvog opštinskog suda u Beogradu I. 14997/07 u iznosu od 1.937.920,80 dinara , koje je u celini namireno; rešenja o izvršenju Prvog opštinskog suda u Beogradu I. 3654/08 u iznosu od 1.151.766,32 dinara, koje je u celini namireno; rešenja o izvršenju Prvog opštinskog suda u Beogradu 427/08 u iznosu od 1.738.331,45, koje je u celini namireno; rešenja o izvršenju Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 11007/11 od 17. oktobra 2011. godine u iznosu od 1.693.346,00 dinara, koje je namireno u iznosu od 503.601,12 dinara (29,74%); rešenja o izvršenju Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 10525/11 od 25. aprila 2012. godine u iznosu od 1.268.349,59 dinara, a koje nije ni delimično namireno; rešenja o izvršenju Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 30127/12 od 5. aprila 2013. godine u iznosu od 2.985.168,15 dinara, koje nije ni delimično namireno.

Viši sud u Beogradu je rešenjem R4.I. 116/15 od 20. juna 2016. godine utvrdio da je predlagaču R. D . u izvršnim postupcima koji se vode pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetima I. 10525/11 i I. 30127/12 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, te joj je dosudio iznos od 80.000,00 dinara na ime primere ne naknade zbog povrede prava. Pored toga, odbijen je zahtev predlagača da joj se dosudi materijalna šteta u visini iznosa dosuđenih pravnosnažnim presudama i rešenjima o izvršenju, a sud se oglasio nenadležnim u odnosu na zahtev kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji se vodio pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 11007/11, kao i da se u osporenim izvršnim postupcima utvrdi povreda prava na imovinu. U obrazloženju rešenja je, pored ostalog, navedeno da je izvršni postupak u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 11007/11 prethodno obustavljen .

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž.g. 991/16 od 31. avgusta 2016. godine potvrđeno je ožalbeno rešenje Višeg suda u Beogradu R4.I. 116/15 od 20. juna 2016. godine. U obrazloženju ovog rešenja je, pored ostalog, navedeno da primerena naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku predstavlja posebnu vrstu naknade predviđene odredbama člana 8a i 8b Zakona o uređenju sudova, te da je za odlučivanje o povredi Ustavom zajemčenih prava, između ostalog i prava na imovinu, nadležan Ustavni sud, a ne redovni sudovi.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu R4 i. 343/15 od 29. novembra 2015. godine istom predlagaču je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u izvršnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 24274/14, dosuđena joj je primerena naknada zbog povrede prava, dok je zahtev za naknadu materijalne štete odbijen kao neosnovan. U obrazloženju tog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je predlog za izvršenje predlagač, kao izvršni poverilac, podnela na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 1042/14 od 2. jula 2014. godine, ali da nadležni sud nije doneo rešenje o izvršenju.

Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Rž g. 1097/16 od 5. oktobra 2016. godine potvrdio ožalbeno rešenje Višeg suda u Beogradu R4 i. 343/15 od 29. novembra 2015. godine u odbijajućem delu, sa gotovo istovetnim obrazloženjem datim u rešenju tog suda Rž.g. 991/16 od 31. avgusta 2016. godine.

4. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud ocenjuje da propust nadležnog suda da namiri potraživanja podnositeljke ustavne žalbe utvrđena u izvršnim postup cima, a protiv dužnika HK „J .“ AD iz Beograda, sa pretežnim društvenim kapitalom, u konkretnom slučaju , predstavlja i povredu prava podnosi teljke na mirno uživanje imovine zajemčeno g odredbom člana 58. stav 1. Ustava. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od izloženog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. utvrdio podnosi teljki ustavne žalbe pravo na naknadu materijalne štete u visini potraživanja utvrđenih zaključkom Privrednog suda u Beogradu St. 160/15 od 8. februara 2017. godine, a po osnovu pravnosnažne i izvršne presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 1042/14 od 2. jula 2014. godine i izvršnog postupka u predmetu tog suda I. 24274/14, kao i rešenja o izvršenju Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 10525/11 od 25. aprila 2012. godine, I. 30127/12 od 5. aprila 2013. godine i I. 30127/12 od 5. aprila 2013. godine , umanjenih za iznose koji su joj po t im osnovima isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Što se tiče potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku na osnovu rešenja o izvršenju Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 11007/11 od 17. oktobra 2011. godine, Ustavni sud ističe da saglasno praksi ovog suda, do povrede prava na imovinu dolazi u slučaju kada lice zbog nedelotvornog rada državnih organa (sudova) nije u mogućnosti da u razumnom roku naplati svoje potraživanje utvrđeno pravnosnažnom i izvršnom presudom, što znači da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku pretpostavka za isticanje pov rede prava na imovinu, odnosno zahteva za naknadu materijalne štete. Polazeći od činjenice da podnositeljki nije prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodio pred Prvim osnovnim sudom u predmetu I. 11007/11, Ustavni sud ocenjuje da nisu ispunjene pretpostavke da joj se utvrdi pravo na naknadu materijalne štete utvrđene u stečajnom postupku i po tom osnovu.

5. S obzirom na to da je podnositeljki utvrdio pravo na naknadu materijalne štete, Ustavni sud nije posebno razmatrao ustavnu žalbu u delu kojim su osporena rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž.g. 991/16 od 31. avgusta 2016. godine i Rž g. 1097/16 od 5. oktobra 2016. godine, budući da podnositeljka ta rešenja osporava isključivo zbog toga što je njen zahtev za naknadu materijalne štete pravnosnažno odbijen.

6. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti