Sudska praksa

Rešenje Ustavnog suda o predlogu za povraćaj u pređašnje stanje

Kratak pregled

Ustavni sud nije dozvolio povraćaj u pređašnje stanje zbog propuštanja roka za ustavnu žalbu, smatrajući da čekanje odgovora javnog tužioca nije opravdan razlog. Ustavna žalba je odbačena kao neblagovremena u delu protiv presude, i kao nedopuštena protiv obaveštenja tužilaštva.

Tekst originalne odluke



Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Aleksandra Ramovša iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 14. maja 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E



1. Ne dozvoljava se povraćaj u pređašnje stanje zbog propuštanja roka za izjavljivanje ustavne žalbe Aleksandru Ramovšu.
2. Odbacuje se ustavna žalba Aleksandra Ramovša izjavljena protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 14248/08 od 31. marta 2008. godine i obaveštenja Republičkog javnog tužilaštva Gt. I br. 1443/08 od 24. jula 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e



1. Aleksandar Ramovš iz Novog Sada izjavio je 12. avgusta 2008. godine ustavnu žalbu protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 14248/08 od 31. marta 2008. godine i obaveštenja Republičkog javnog tužilaštva Gt. I br. 1443/08 od 24. jula 2008. godine, zbog povrede prava na naknadu štete iz člana 35. stav 2. Ustava Republike Srbije. Podnosilac ustavne žalbe je istovremeno podneo i predlog za povraćaj u pređašnje stanje zbog propuštenog roka za izjavljivanje ustavne žalbe protiv osporene presude Okružnog suda u Beogradu. Do propuštanja roka, prema navodima u predlogu za povraćaj u pređašnje stanje, došlo je zbog čekanja odgovora Republičkog javnog tužilaštva povodom predloga za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti.
2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
Odredbama člana 84. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/2007) propisano je: da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom (stav 1.); da će licu koje iz opravdanih razloga propusti rok za podnošenje ustavne žalbe, Ustavni sud dozvoliti povraćaj u pređašnje stanje ako to lice u roku od 15 dana od dana prestanka razloga koji je izazvao propuštanje, podnese predlog za povraćaj u pređašnje stanje i ako istovremeno sa ovim predlogom podnese i ustavnu žalbu (stav 2.); da se posle isteka tri meseca od dana propuštanja ne može tražiti povraćaj u pređašnje stanje (stav 3.).
3. Zakonom o Ustavnom sudu nije uređen postupak po predlogu za povraćaj u pređašnje stanje, pa se na ovo pitanje, na osnovu odredbe člana 8. stav 1. tog zakona, shodno primenjuju odredbe odgovarajućih procesnih zakona. S obzirom da je ustavna žalba podneta protiv presude suda donete u parničnom postupku, u ovom slučaju se primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 111. stav 1. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/2004) propisano je da ako stranka propusti ročište ili rok za preduzimanje neke radnje u postupku i usled toga izgubi pravo na preduzimanje te radnje, sud će toj stranci na njen predlog dozvoliti da naknadno izvrši tu radnju (vraćanje u pređašnje stanje), kad postoje opravdani razlozi za propuštanje.
4. Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio: da je osporena presuda Okružnog suda u Beogradu, prema navodima podnosioca ustavne žalbe i napomeni na osporenoj presudi, dostavljena podnosiocu ustavne žalbe 5. juna 2008. godine; da je podnosilac ustavne žalbe podneo 7. jula 2008. godine predlog Republičkom javnom tužilaštvu za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv osporene presude Okružnog suda u Beogradu; da je 5. avgusta 2008. godine primio obaveštenje Republičkog javnog tužilaštva da ne postoje zakonski razlozi zbog kojih javni tužilac može izjaviti ovaj pravni lek protiv navedene presude; da je ustavna žalba izjavljena 12. avgusta 2008. godine.
5. Do¬no¬šenjem osporene presude po žalbi na prvostepenu presudu u parničnom postupku iscrpljeno je, po oceni Ustavnog suda, poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe, jer u navedenom postupku revizija nije dozvoljena, saglasno odredbama člana 394. Zakona o parničnom postupku. Međutim, s obzirom na to da je podnosilac ustavne žalbe podneo predlog Republičkom javnom tužilaštvu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv osporene presude Okružnog suda u Beogradu, da je 5. avgusta 2008. godine primio obaveštenje Republičkog javnog tužioca da ne postoje zakonski razlozi zbog kojih javni tužilac može izjaviti zahtev za zaštitu zakonitosti, i da nije sam izjavio zahtev za zaštitu zakonitosti protiv osporene presude u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja, saglasno odredbi člana 418. Zakona o parničnom postupku, rok za izjavljivanje ustavne žalbe tekao je od dana dostavljanja te presude. Takođe, podnošenje predloga za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti, odnosno čekanje ishoda po podnetom predlogu nije, po oceni Ustavnog suda, opravdan razlog za propuštanje roka za izjavljivanje ustavne žalbe, jer nije u pitanju nepredviđena i neotklonjiva okolnost koja bi podnosioca ustavne žalbe mogla onemogućiti da u zakonom propisanom roku izjavi ustavnu žalbu.
Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud nije dozvolio povraćaj u pređašnje stanje pa je, na osnovu odredbe člana 8. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, shodnom primenom odredbe člana 111. stav 1. Zakona o parničnom postupku, rešio kao u tački 1. izreke.
S obzirom na navedeno, kao i na to da je podnosilac ustavne žalbe primio osporenu presudu Okružnog suda u Beogradu 5. juna 2008. godine, a da je ustavnu žalbu izjavio 12. avgusta 2008. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba, u delu koji se odnosi na osporenu presudu, neblagovremena, jer je podneta po isteku roka propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.
6. Osporenim aktom Republičkog javnog tužilaštva obaveštava se podnosilac ustavne žalbe da tužilaštvo neće pobijati zahtevom za zaštitu zakonitosti presudu Prvog opštinskog suda u Beogradu br. P. 451/04 od 28. februara 2006. godine i presudu Okružnog suda u Beogradu br. Gž. 1428/06 od 31. marta 2008. godine. jer je ocenilo da ne postoje zakonski razlozi zbog kojih javni tužilac može izjaviti ovaj pravni lek protiv navedenih sudskih odluka. Iz navedenog sledi da osporeni akt Republičkog javnog tužilaštva po svojoj prirodi nije pojedinačni akt kojim se odlučuje o pravima i obavezama fizičkih ili pravnih lica te da, stoga, taj akt nije pojedinačni akt protiv koga se, u smislu odredaba člana 170. Ustava i člana 82. Zakona o Ustavnom sudu, može izjaviti ustavna žalba.
7. S obzirom da je ustavna žalba, u delu koji se odnosi na osporenu presudu Okružnog suda u Beogradu, podneta po isteku roka propisanog zakonom, a da je, u delu koji se odnosi na osporeni akt Republičkog javnog tužilaštva nedopuštena, Ustavni sud je ocenio da ustavnu žalbu treba odbaciti, saglasno odredbama člana 36. stav 1. tač. 2) i 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.
8. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu člana 46. odredbe tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

 

Slični dokumenti

Semantička pretraga sudske prakse

Pronađite relevantne pravne dokumente koristeći veštačku inteligenciju.

Započni pretragu