Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku ostvarivanja prava na penziju

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u postupku za uspostavljanje isplate penzije. Postupak, koji traje preko osam godina i obeležen je višestrukim vraćanjem predmeta na ponovno odlučivanje, značajno je prekoračio razuman rok.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i dr Tijana Šurlan, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi I. Š. iz Prizrena, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 15. jula 2021. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba I. Š. i utvrđuje da je u upravnom postupku koji se vodi pred Republičkim fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje – Služba Direkcije Fonda u Prištini u predmetu D. broj 2657 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosiocu ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

4. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. I. Š . iz Prizrena podneo je Ustavnom sudu, 28. avgusta 2018. godine, preko punomoćnika R . G , advokata iz Novog Pazara, ustavnu žalbu, dopunjenu podnescima od 24. oktobra 2018. godine, 13. februara i 5. juna 2019. godine, kao i 8. marta i 20. maja 2021. godine, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, prava na imovinu iz člana 58. Ustava i prava na penzijsko osiguranje iz člana 70. Ustava u upravnom postupku koji se vodi pred Republičkim fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje – Direkcije Fonda u Prištini u predmetu D. broj 2657. Podnosilac se istovremeno pozvao na povredu prava zajemčenih odredbama člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju. Ustavni sud ukazuje da je sadržina prava garantovanih označenim odredbama Evropske konvencije zajemčena i odgovarajućim odredbama Ustava, zbog čega Ustavni sud postojanje njihove povrede ispituje u odnosu na odredbe Ustava.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi naveo da je prvi zahtev za uspostavljanje isplate penzije i isplatu dospelih neisplaćenih mesečnih iznosa penzije podneo 11. novembra 2003. godine, ali da povodom tog zahteva nikada nije dobio odluku, te je 15. aprila 2013. godine podneo novi zahtev povodom koga je pokrenut i vodi se postupak u predmetu Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Direkcija Fonda u Prištini D. broj 2657. Navodi ustavne žalbe o povredi prava na suđenje u razumnom roku odnose se isključivo na postupanje upravnih organa i Upravnog suda u postupku koji se vodi povodom zahteva od 15. aprila 2013. godine i u zahtevu ustavne žalbe se traži utvrđivanje povrede navedenog prava u tom postupku. Postavljeni su i zahtev i za naknadu ma terijalne i nematerijalne štete, kao i za naknadu troškova postupka po ustavnoj žalbi.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u spise predmeta Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Služba Direkcije Fonda u Prištini D. broj 2657 i celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i njene dopune, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe je 15 . aprila 2013. godine podneo Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje – Služba Direkcije Fonda u Prištini (u daljem tekstu: prvostepeni organ) zahtev za uspostavljanje isplate invalidske penzije priznate rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih – Filijala u Gnjilanu – Služba filijale u Uroševcu broj 4349 od 20 . novembra 1996. godine.

Rešenjem prvostepenog organa broj 182.1.4-798/2013 od 2. oktobra 2013. godine navedeni zahtev je odbijen, dok je rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Direkcija Fonda (u daljem tekstu: drugostepeni organ) broj 01-02/182.6.4 2680/14 od 24. marta 2014. godine odbijena žalba podnosioca izjavljena protiv navedenog prvostepenog rešenja.

Presudom Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 8265/14 od 26. februara 2015. godine uvažena je tužba podnosioca, poništeno navedeno drugostepeno rešenje i predmet vraćen nadležnom organu na ponovno odlučivanje iz razloga što u obrazloženjima rešenja prvostepenog i drugostepenog organa nisu dati dovoljni i jasni razlozi za ocenu da je neosnovan zahtev podnosioca za uspostavu isplate penzije od momenta obustave isplate penzije do početka korišćenja penzije po Uredbi o penzijama na Kosovu i Metohiji broj 2001/35 od 22. decembra 2001. godine i Uredbi broj 2005/20 od 20. aprila 2005. godine , čime su povređena pravila postupka propisana odredbom člana 199. stav 2. ranije važećeg Zakona o opštem upravnom postupku.

Postupajući u izvršenju navedene presude Upravnog suda, drugostepeni organ je doneo rešenje broj 02/ 1 182.6.3 1678/14 od 30. aprila 2015. godine, kojim je usvojena žalba podnosioca, poništeno navedeno prvostepeno rešenje od 2. oktobra 2013. godine i predmet vraćen na ponovni postupak i odlučivanje.

Rešenje prvostepenog organa broj 182.6.3-199/2015 od 5. januara 2016. godine, kojim je odbijen zahtev podnosioca, poništeno je u postupku po žalbi rešenjem drugostepenog organa broj 01-02/182.6.4 7932/16 od 24. avgusta 2016. godine.

Prvostepeno rešenje broj 182.6.3-367/2016 od 24. oktobra 2016. godine, kojim je ponovo odbijen zahtev podnosioca, potvrđeno je u postupku po žalbi drugostepenim rešenjem broj 01-02/182.6.4 3091/17 od 24. marta 2017. godine.

Presudom Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 8255/17 od 10. oktobra 2018. godine uvažena je tužba podnosioca, poništeno navedeno drugostepeno rešenje i predmet vraćen nadležnom organu na ponovno odlučivanje iz razloga što obrazloženje pobijanog rešenja ne sadrži razloge u pogledu okolnosti koje je prouzrokovao podnosilac, zbog kojih mu nisu mogli biti isplaćeni dospeli mesečni iznosi penzije, u smislu člana 123. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, pri čemu tu okolnost ne predstavlja činjenica da se podnosilac nije obraćao Fondu radi nastavka isplate penzije. Upravni sud je takođe našao da se priznato pravo na penziju može ograničiti jedino na osnovu člana 110. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, a u pobijanom rešenju nisu dati razlozi u tom pogledu.

Drugostepeni organ je u izvršenju navedene presude Upravnog suda doneo rešenje broj 01-02/182.6.4 3091/17 od 5. novembra 2018. godine, kojim je uvažena žalba podnosioca, poništeno prvostepeno rešenje od 24. oktobra 2016. godine i predmet vraćen na ponovni postupak i odlučivanje.

Rešenjem prvostepenog organa broj 182.6.3-513/2018 od 29. januara 2019. godine odbijen je zahtev podnosioca, a rešenjem drugostepenog organa broj 01-02/182.6.4 2242/19 od 3 0. aprila 2019. godine odbijena je žalba podnosioca.

Presudom Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 9042/2019 od 18. februara 2021. godine uvažena je tužba podnosioca, poništeno navedeno drugostepeno rešenje i predmet vraćen nadležnom organu na ponovno odlučivanje. U obrazloženju presude je navedeno da se u spisima predmeta ne nalazi prvostepeno rešenje koje je tuženi organ u pobijanom rešenju označio kao ožalbeno rešenje, kao ni žalba podneta protiv tog rešenja, pa se ne može pouzdano zaključiti u odnosu na koje rešenje prvostepenog organa je odbijena žalba.

Rešenjem drugostepenog organa broj 01-02/182.6.4 2242/19 od 6. aprila 2021. godine odbijena je žalba podnosioca. Navedeno drugostepeno rešenje koje se nalazi u spisima predmeta nije bilo dostavljeno podnosiocu do 14. maja 2021. godine kada je podnosilac podneo tužbu zbog ćutanja uprave.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnosilac, pored ostalog, ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS", br. 18/16 i 95/18 – autentično tumačenje) je propisano: da drugostepeni organ sam ili preko prvostepenog ili zamoljenog organa dopunjava postupak ako nađe da je činjenično stanje pogrešno ili nepotpuno utvrđeno ili ponavlja ceo postupak ili njegov deo ako nađe da je učinjena povreda pravila postupka koja je uticala na zakonitost i pravilnost pobijanog rešenja, da u tom slučaju drugostepeni organ poništava pobijano rešenje i sam odlučuje o upravnoj stvari ako nađe da se na osnovu činjenica utvrđenih u dopunjenom postupku mora rešiti drukčije nego što je rešena prvostepenim rešenjem (član 171. stav 2.); da ako drugostepeni organ nađe da će nedostatke prvostepenog postupka brže i ekonomičnije otkloniti prvostepeni organ, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i vratiti predmet prvostepenom organu na ponovni postupak, da je u tom slučaju, drugostepeni organ dužan da svojim rešenjem ukaže prvostepenom organu u kom pogledu treba dopuniti postupak, a prvostepeni organ je dužan u svemu da postupi po drugostepenom rešenju i da, bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od prijema predmeta, donese novo rešenje, da protiv novog rešenja stranka ima pravo na žalbu (stav 3.); da ako posle početka primene ovog zakona rešenje prvostepenog organa bude poništeno ili ukinuto, dalji postupak sprovodi se prema odredbama ovog zakona (član 213. stav 2.). U osnovi istovetne odredbe koje se odnose na poništavanje pobijanog rešenja i odlučivanje o žalbenom zahtevu ili upravnoj stvari bile su sadržane i u članu 232. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10), koji se primenjivao do 31. maja 2017. godine.

5. Ocenjujući navode podnosioca ustavne žalbe da mu je u upravnom postupku koji se vodi pred Republičkim fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje – Služba Direkcije Fonda u Prištini u predmetu D. broj 2657 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku , iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je imao u vidu da je podnosilac u ustavnoj žalbi naveo da je prvi zahtev za uspostavljanje isplate penzije podneo 11. novembra 2003. godine, pri čemu uz ustavnu žalbu i njene dopune nije dostavio, niti se u spisima predmeta nalazi navedeni zahtev. Imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe i zahtev koji je u njoj postavljen, a koji se isključivo odnose na postupanje upravnih organa i Upravnog suda u postupku koji se vodi povodom zahteva od 15. aprila 2013. godine, Ustavni sud je, krećući se u granicama navoda i zahteva ustavne žalbe, u ovom predmetu ispitao trajanje postupka u predmetu D. broj 2657, koje u vreme odlučivanja o ustavnoj žalbi iznosi osam godina i dva meseca.

Navedeno trajanje postupka očigledno ukazuje da je on izašao iz okvira koji se može smatrati razumnim za odlučivanje. Međutim, imajući u vidu da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja organa uprave koji vode upravni postupak, odnosno suda koji vodi upravni spor, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud pri odlučivanju o povredi prava na suđenje u razumnom roku ispituje da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da je u ovom upravnom postupku činjenično stanje donekle složeno, ali da se ne postavljaju složena pravna pitanja, posebno imajući u vidu da je, nakon donošenja presude Grudić protiv Srbije , od 17. aprila 2012. godine (predstavka broj 31925/08), Evropski sud za ljudska prava doneo odluku u predmetu Skenderi i drugi protiv Srbije , od 27. jula 2017. godine (predstavke br. 15090/08, 27952/10, 35372/10, 35374/10 i 47575/12), a koji se, takođe, odnosio na pitanje obustave isplate penzija osiguranicima sa prebivalištem na teritoriji AP Kosovo i Metohija i njihovo ponovno uspostavljanje.

Ustavni sud konstatuje da podnosilac ima legitiman interes da se o njegovom zahtevu za uspostavljanje isplate penzije odluči u razumnom roku.

Ispitujući postupanje upravnih organa i Upravnog suda u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je ocenio da su oni prevashodno doprineli dugom trajanju osporenog postupka. U konkretnom postupku doneta su četiri rešenja prvostepenog i sedam rešenja drugostepenog organa, a vođena su i tri upravna spora o zakonitosti konačnog rešenja. Ustavni sud je imao u vidu da su upravni organi povremeno prekoračivali zakonom propisane rokove za donošenje i dostavljanje rešenja. Međutim, glavni uzrok odugovlačenja osporenog postupka je vraćanje predmeta na ponovno rešavanje drugostepenom, a potom i prvostepenom organu. Prema stanovištu koje je izrazio i Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: ESLjP) , činjenica da se više puta nalaže ponavljanje razmatranja jednog predmeta pred nižom instancom može, sama po sebi, otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu države (presude ESLjP, Pavlyulynets protiv Ukrajine , broj predstavke 70763/01, od 6. septembra 2005. godine, stav 51, i Cvetković protiv Srbije, broj predstavke 17271/04, od 10. juna 2008. godine, stav 51.).

Ustavni sud je našao da podnosilac nije mogao doprineti bržem toku osporenog postupka, imajući u vidu da žalba i tužba zbog „ćutanja uprave“ nisu namenjeni za ispravljanje nedostatka upravnog postupka koji se sastoji u tome da se predmet može neograničeno vraćati na ponovno rešavanje prvostepenom organu .

Ustavnopravna ocena postupka u ovoj pravnoj stvari, zasnovana na dosadašnjoj praksi Ustavnog suda, potvrđuje da je, u konkretnom slučaju, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio povredu navedenog ustavnog prava i usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke, dok je u tački 3. izreke naložio nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. izreke okončao u najkraćem roku, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15).

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za utvrđivanje visine ove naknade štete, posebno dužinu trajanja predmetnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog navedenog postupanja nadležnih upravnih organa i suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je, takođe, imao u vidu praksu ovog suda, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Hrustić i drugi protiv Srbije od 9. januara 2018. godine (predstavke br. 8647/16, 12666/16 i 20851/16), i više drugih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda za ljudska prava , Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog nedelotvornog postupanja organa uprave.

7. Imajući u vidu da postupak nije pravnosnažno okončan, Ustavni sud je zahtev podnosioca za naknadu materijalne štete i zahtev kojim je traženo da se utvrde povrede ostalih prava označenih u ustavnoj žalbi, odbacio kao preuranjen, rešavajući kao u tački 4. izreke, odnosno kao u drugom delu tačke 1. izreke, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

8. U vezi sa zahtevom za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (s tim u vezi videti, pored drugih, Odluku Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine, na internet stranici: www.ustavni.sud.rs).

9. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku ostvarivanja prava na penziju

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti