Odbijanje ustavne žalbe zbog nepostojanja povrede prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o mesnoj nenadležnosti u izvršnom postupku. Sud je utvrdio da postupanje sudova nije povredilo pravo na pravično suđenje, niti pravo na suđenje u razumnom roku.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-99/2007
03.12.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ljubivoja Glišovića iz Gornjeg Milanovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 3. decembra 2009. godine, doneo je

 

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Ljubivoja Glišovića izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu I. 2854/06 od 8. decembra 2006. godine i rešenja Okružnog suda u Čačku Gž. 1879/06 od 10. januara 2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ljubivoje Glišović iz Gornjeg Milanovca je 1. februara 2007. godine, preko punomoćnika Mihaila N. Petrovića, advokata iz Beograda, podneo Ustavnom sudu, a preko Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu, blagovremenu i dopuštenu ustavnu žalbu protiv rešenja Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu I. 2854/06 od 8. decembra 2006. godine i rešenja Okružnog suda u Čačku Gž. 1879/06 od 10. januara 2007. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
U ustavnoj žalbi i njenoj dopuni osporava se rešenje Okružnog suda u Čačku Gž. 1879/06 od 10. januara 2007. godine, kojim je odbijena kao neosnovana žalba podnosioca ustavne žalbe kao izvršnog poverioca i potvrđeno rešenje Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu I. 2854/06 od 8. decembra 2006. godine, kojim se taj sud oglasio mesno nenadležnim u postupku izvršenja po predlogu ovog izvršnog poverioca. Podnosilac ustavne žalbe navodi da je dostavio sudu dokaze iz kojih proizlazi da Republika Srbija u Gornjem Milanovcu ima finansijsku ekspozituru preko koje prima naloge građana za uplatu taksi i poreza u gotovom novcu, a koje dokaze sud u obrazloženju osporenog rešenja nije pomenuo. Podnosilac smatra da nadležni sud nije odlučivao u skladu sa dokazima dostavljenim u žalbi i da nije primenio propise na koje je žalbom ukazano, te da usled toga pravnosnažna odluka suda nije mogla biti izvršena. Stoga tvrdi da je nesankcionisanje povrede obaveze izvršenja pravnosnažne odluke suda u kratkom roku i nezakonito odugovlačenje izvršnog postupka dovelo do povrede njegovog Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje u izvršnom postupku. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporena rešenja.
2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajamčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i ustavnom žalbom pobijane sudske odluke i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:
Podnosilac ustavne žalbe je 8. decembra 2006. godine Opštinskom sudu u Gornjem Milanovcu podneo predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave - pravnosnažne presude Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu P. 360/06 od 30. juna 2006. godine, radi naplate troškova parničnog postupka u iznosu od 88.374 dinara, kao i zakonske zatezne kamate na isti iznos, počev od 30. juna 2006. godine pa do konačne isplate.
Opštinski sud u Gornjem Milanovcu se rešenjem I. 2854/06 od 8. decembra 2006. godine oglasio mesno nenadležnim u postupku izvršenja po predlogu izvršnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe protiv izvršnog dužnika Republike Srbije i odredio da se spisi predmeta dostave Četvrtom Opštinskom sudu u Beogradu, kao mesno nadležnom sudu. U obrazloženju rešenja se navodi da je za izvršenje nadležan Četvrti Opštinski sud u Beogradu, s obzirom na to da je odredbom člana 2. Zakona o budžetskom sistemu u tački 6) predviđeno da su direktni korisnici budžetskih sredstava organi i organizacije Republike, odnosno lokalnih vlasti. Odredbom člana 8. istog Zakona predviđeno je da ministar, odnosno lokalni organ uprave, nadležan za finansije otvara konsolidovani račun trezora, kao i da konsolidovani račun trezora Republike i konsolidovani račun trezora lokalnih vlasti čine sistem konsolidovanog računa trezora koji se vodi kod Narodne Banke Srbije. Narodna banka Srbije vodi račun izvršnog dužnika, a organizacionom šemom Narodne banke Srbije predviđeno je da ona ima sedište, u Beogradu i filijale u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Užicu, iz čega proizlazi da Narodna banka kod koje se vodi konsolidovani račun dužnika, nema ni sedište ni organizacioni deo na teritoriji Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu. Sud je primenom odredbe člana 196. Zakona o izvršnom postupku, utvrdio da je u konkretnom slučaju nadležan Četvrti Opštinski sud u Beogradu.
Podnosilac ustavne žalbe je 15. decembra 2006. godine izjavio žalbu protiv rešenja Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu I. 2854/06 od 8. decembra 2006. godine, u kojoj je naveo da Uprava za trezor kod koje se vodi račun Republike Srbije ima svoju ekspozituru u Gornjem Milanovcu i kao dokaz dostavio nalog za uplatu takse i nalog za uplatu poreza.
Osporenim rešenjem Okružnog suda u Čačku Gž. 1879/06 od 10. januara 2007. godine odbijena je kao neosnovana žalba podnosioca ustavne žalbe i potvrđeno rešenje Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu I. 2854/06 od 8. decembra 2006. godine u stavu jedan izreke, dok je u stavu dva prvostepeno rešenje preinačeno tako da se spisi predmeta I. 2854/06 dostavljaju Opštinskom sudu u Kragujevcu, kao mesno nadležnom, na dalji postupak.
5. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo na nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Zakonom o izvršnom postupku (''Službeni glasnik RS'', broj 125/04) propisano je: da izvršenje i obezbeđenje sprovodi sud na čijem području izvršni dužnik ima prebivalište, odnosno sedište, ako ovim zakonom nije drugačije određeno (član 3. stav 2.); da izvršni postupak u prvom stepenu vodi i odluke donosi sudija pojedinac, a u drugom stepenu veće od troje sudija (član 4. stav 1.); da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno, a da je o predlogu za izvršenje sud dužan da odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 5. st. 1. i 2.); da je za odlučivanje o predlogu za izvršenje i za sprovođenje izvršenja na novčanim sredstvima koja se vode na računu izvršnog dužnika mesno nadležan sud na čijem se području nalazi sedište banke ili druge finansijske organizacije ili sud na čijem se području nalazi organizacioni deo banke ili druge finansijske organizacije kod koje se vodi račun dužnika (član 196.).
Zakonom o budžetskom sistemu (''Službeni glasnik RS'', br. 9/02, 87/02, 61/05-dr. zakon, 66/05 i 101/05 - dr. zakon, 62/06 - ispr. dr. zakona, 85/06 i 86/06 - ispravka) propisano je da su direktni korisnici budžetskih sredstava organi i organizacije Republike, odnosno lokalnih vlasti (član 2. tačka 6)) i da ministar, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije, otvara konsolidovani račun trezora, a da se novčana sredstva budžeta deponuju na konsolidovani račun trezora (član 8. st. 1. i 2.).
Zakonom o Narodnoj banci Srbije (''Službeni glasnik RS'', br. 72/03, 55/04 i 85/05) propisano je da je sedište Narodne banke Srbije u Beogradu (član 5. stav 3.), a da Narodna banka može obrazovati filijale (član 7. stav 1.). Aktom o unutrašnjoj organizaciji Narodne banke Srbije predviđeno je da Narodna banka Srbije ima filijale u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Užicu.
6. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta citirane odredbe člana 32. stav 1. Ustava, kojom se garantuje pravo na pravično suđenje, Ustavni sud je utvrdio da su o predlogu podnosioca ustavne žalbe za izvršenje troškova parničnog postupka presude Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu P. 360/06 od 30. juna 2006. godine odlučivali zakonom ustanovljeni sudovi, koji su u skladu sa svojim zakonom ustanovljenim nadležnostima, odlučivali o podnetom predlogu u granicama propisanim zakonom. U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da je predmetni postupak vođen na način kojim je podnosiocu bilo omogućeno pravo na pravično suđenje.
Razmatrajući takođe i dužinu trajanja osporenog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni postupak izvršenja pokrenut predlogom za izvršenje podnosioca ustavne žalbe, 8. decembra 2006. godine, da je prvostepeno rešenje doneto istog dana, a da je po žalbi izjavljenoj 15. decembra 2006. godine, drugostepeni sud doneo rešenje 10. januara 2007. godine. U odnosu na podnosioca ustavne žalbe postupak pred sudovima je trajao nešto duže od jednog meseca.
Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje eventualne povrede prava na suđenje u ra­zum­nom ro­ku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je mišljenja da u ovom predmetu nije bilo radnji kojima se to pravo krši. Podnosilac ustavne žalbe podneo je predlog za izvršenje Opštinskom sudu u Gornjem Milanovcu, koji se u zakonskom roku od tri dana oglasio mesno nenadležnim i odredio da se spisi predmeta I. 2854/06 dostave Četvrtom Opštinskom sudu u Beogradu kao mesno nadležnom sudu, a po pravosnažnosti rešenja. Ovo rešenje preinačio je svojim rešenjem, u stavu dva izreke, Okružni sud u Čačku, kao drugostepeni. Ustavni sud je stanovišta da se postupanje nadležnih sudova u konkretnom slučaju ne može smatrati neefikasnim i nedelotvornim, već naprotiv, sudovi su odluke doneli bez odlaganja i pravovremenim i efikasnim postupanjem preduzeli sve neophodne zakonske mere kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite.
Sa druge strane, Ustavni sud je ocenio da je i sam podnosilac ustavne žalbe, kao izvršni poverilac doprineo trajanju izvršnog postupka zbog toga što je predlog za izvršenje podneo mesno nenadležnom sudu, jer je pretpostavka efikasnog postupanja sudova da se stranka obratiti sudu koji je stvarno i mesno nadležan za odlučivanje po njenom zahtevu.
Ustavni sud ukazuje da je navedeno stanovište zauzeto u ovom predmetu, već iskazano kroz ranije donete odluke Ustavnog suda (videti Odluku Ustavnog suda Už. 98/2007 od 21. maja 2009. godine).
Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da osporenim sudskim odlukama, odnosno postupku u kome su te odluke nije došlo do povrede prava na pravično suđenje i prava na suđenje u razumnom roku zajemčenih odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.
7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK USTAVNOG SUDA dr Bosa Nenadić

 

Slični dokumenti

• Už 92/2007: Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe u izvršnom postupku
• Už 28/2006: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
• Už 98/2007: Neosnovanost ustavne žalbe zbog oglašavanja mesne nenadležnosti u izvršnom postupku
• Už 91/2007: Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe zbog oglašavanja suda mesno nenadležnim u izvršnom postupku
• Už 194/2008: Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe u izvršnom postupku