Kratak pregled

Ustavni sud odbio je ustavnu žalbu, utvrdivši da nisu povređena prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku. Postupak je okončan u razumnom roku, a redovni sudovi su pravilno odbili zahtev za refundaciju troškova, jer je podnosilac pristao da sam snosi troškove.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-99/2009
08.10.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milomira Živkovića iz Pavlja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 8. oktobra 2009. godine, doneo je

O D L U K U

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Milomira Živkovića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Novom Pazaru P. 904/07 od 16. septembra 2008. godine i presude Okružnog suda u Novom Pazaru Gž. 1466/08 od 22. decembra 2008. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
2. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Milomira Živkovića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u postupku vođenim pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru P. 904/07.

 

O b r a z l o ž e nj e

1. Milomir Živković iz Pavlja je, preko punomoćnika, advokata Mare H. Popović iz Novog Pazara, izjavio ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Novom Pazaru P. 904/07 od 16. septembra 2008. godine i presude Okružnog suda u Novom Pazaru Gž. 1466/08 od 22. decembra 2008. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i posebno prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
Podnosilac ustavne žalbe je istakao da mu je ugradnja endo-proteze bila neophodna i hitna, zbog intenzivnih bolova u levom kolenu i otežanog hoda, ali da Republički zavod za zdravstveno osiguranje nije hteo da mu naknadi troškove ugradnje ovog ortopedskog pomagala. Osporenim presudama odbijen je njegov tužbeni zahtev kojim je tražio refundiranje plaćenih sredstava za ugradnju endo-proteze. Podnosilac smatra da sudovi u Novom Pazaru nisu pravilno primenili materijalno pravo, jer nisu na utvrđeno činjenično stanje primenili odredbe čl. 210. i 214. Zakona o obligacionim odnosima, kao ni odredbe člana 18. stav 1. tačka 7) Zakona o zdravstvenom osiguranju. Takođe smatra da mu je povređeno i pravo na suđenje u razumnom roku, jer je postupak trajao tri i po godine, iako je reč o hitnom postupku. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu prava na pravično suđenje i prava na suđenje u razumnom roku, te da poništi osporene presude, kao i da mu dosudi naknadu nematerijalne štete.
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo u Republici Srbiji ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Novom Pazaru P. 904/07 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari:
Podnosilac ustavne žalbe je 6. septembra 2005. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Novom Pazaru kojom je tražio da se obaveže tuženi Republički zavod za zdravstveno osiguranje da mu naknadi troškove kupovine endo-proteze u iznosu od 176.178,62 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom.
Prva prvostepena presuda P. 206/06 je doneta 17. aprila 2006. godine, kojom je odbijen u celini tužbeni zahtev tužioca - ovde podnosioca ustavne žalbe. Do donošenja ove presude bila su zakazana i održana dva ročišta za glavnu raspravu.
Okružni sud u Novom Pazaru je 17. septembra 2007. godine doneo rešenje Gž. 699/06 kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio Opštinskom sudu u Novom Pazaru na ponovni postupak. U obrazloženju je istaknuto da prvostepeni sud nije utvrdio da li je podnosilac ustavne žalbe trpeo jake fizičke bolove i da li je bilo hitno preduzimanje ugradnje endo- proteze, da prvostepeni sud u ponovnom postupku treba da utvrdi koliko je vremena prema listi čekanja podnosilac ustavne žalbe trebalo da čeka na ugradnju endo-proteze, te da li bi to čekanje još više ugrozilo njegovo zdravlje.
U ponovnom postupku bila su zakazana četiri ročišta za glavnu raspravu, saslušan je tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, kao stranka i određeno je veštačenje od strane veštaka ortopeda doktora Muzarefa Halilovića na okolnost da li je ugradnja endo-proteze bila hitna.
Drugom po redu osporenom prvostepenom presudom P. 904/07 od 16. septembra 2008. godine, ponovo je u celini odbijen tužbeni zahtev tužioca. U obrazloženju presude je, između ostalog, istaknuto da je sud iz nalaza i mišljenja veštaka utvrdio da operacija ugradnje proteze kolena ne spada u domen urgentnih operacija zato što se samim oboljenjem ne ugrožavaju vitalne funkcije organizma, kao i da u konkretnom slučaju operativni zahvat nije imao atribut hitnosti, pa je isti mogao da se odloži, tj. da se pacijent stavi na listu čekanja, a da su bolovi koje je tužilac trpeo mogli da se umanje odgovarajućom terapijom. Prvostepeni sud je presudu zasnovao na odredbama čl. 76. i 77. Zakona o zdravstvenom osiguranju i člana 9. Pravilnika o uslovima i načinu ostvarivanja prava iz zdravstvenog osiguranja.
Postupajući po žalbi tužioca, Okružni sud u Novom Pazaru je 22. decembra 2008. godine doneo osporenu presudu Gž. 1466/08 kojom je odbijena žalba i potvrđena prvostepena presuda. U obrazloženju ove presude je istaknuto da je prvostepeni sud na osnovu potpuno i pravilno utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno odlučio kada je odbio tužbeni zahtev, kao i da je podnosilac ustavne žalbe zahtevao da mimo liste čekanja izvrši pregled, pri tome potpisujući izjavu kojom je prihvatio da sam snosi troškove ugradnje endo-proteze i lečenja. Bez valjanog uputa i bez ocene lekarske komisije da je pružanje zdravstvene usluge hitno i neophodno, osiguranik nema pravo da nakon pružanja zdravstvene usluge naknadno traži refundaciju tih troškova.
4. Odredbama člana 18. stava 1. Zakona o zdravstvenom osiguranju ("Službeni glasnik RS", br. 18/92, 26/93, 53/93, 67/93, 48/94, 25/96, 46/98 54/99, 29/01, 18/02, 80/02, 84/04, 45/05, 101/05) bilo je propisano da se obaveznim zdravstvenim osiguranjem obezbeđuje zdravstvena zaštita koja obuhvata: medicinske mere i postupke za unapređivanje zdravstvenog stanja, odnosno sprečavanje, suzbijanje i rano otkrivanje bolesti i drugih poremećaja zdravlja (tačka 1)); lekarske preglede i druge vrste medicinske pomoći u cilju utvrđivanja, praćenja i proveravanja zdravstvenog stanja (tačka 2)); lečenje obolelih i povređenih i druge vrste medicinske pomoći (tačka 3)); prevenciju i lečenje bolesti usta i zuba (tačka 4)); medicinsku rehabilitaciju u ambulantno-polikliničkim i stacionarnim uslovima (tačka 5)); lekove, pomoćni materijal koji služi za primenu lekova i sanitetski materijal potreban za lečenje (tačka 6)); proteze, ortopedska i druga pomagala; pomoćne i sanitarne sprave, stomato-protetsku pomoć i stomatološke materijale (tačka 7)).
Odredbama člana 70. Zakona o zdravstvenom osiguranju bilo je propisano da se pri ostvarivanju zdravstvene zaštite po ovom zakonu osiguranim licima obezbeđuje korišćenje svih vidova te zaštite, u skladu sa zakonom, uz primenu savremenih naučnih medicinskih metoda i sredstava (stav 1.), kao i da u ostvarivanju zdravstvene zaštite po ovom zakonu osigurana lica, u skladu sa opštim aktom Zavoda imaju pravo na slobodan izbor lekara i zdravstvene ustanove kod koje će koristiti tu zaštitu (stav 2.).
Odredbama člana 71. Zakona o zdravstvenom osiguranju bilo je propisano: da osigurano lice ostvaruje zdravstvenu zaštitu u zdravstvenoj ustanovi i kod drugog nosioca zdravstvene službe koji imaju sedište na području filijale Zavoda koja mu je priznala to svojstvo (u daljem tekstu: matična filijala), a ako osigurano lice radi, odnosno ima prebivalište na području druge filijale Zavoda, zdravstvenu zaštitu može da ostvaruje i kod nosilaca zdravstvene službe koji imaju sedište na području filijale Zavoda gde osigurano lice radi, odnosno ima prebivalište (stav 1.); da ako osigurano lice koristi zdravstvenu zaštitu mimo uslova i načina utvrđenih u stavu 1. ovog člana i opštem aktu Zavoda, matična filijala snosi troškove te zdravstvene zaštite ako je bila neophodna i ako osigurano lice na nju ima pravo u okviru osiguranja, u visini troškova te zaštite kod nosilaca zdravstvene službe na području matične filijale (stav 2.), kao i da Zavod bliže uređuje način ostvarivanja zdravstvene zaštite, kao i slučajeve i odnose između osiguranog lica i zavoda koji nastaju kada osigurano lice koristi zdravstvenu zaštitu mimo načina utvrđenog ovim zakonom i opštim aktima Zavoda (stav 3.).
Odredbom člana 72. Zakona o zdravstvenom osiguranju bilo je propisano da u određivanju načina korišćenja zdravstvene zaštite i ocenjivanju medicinske opravdanosti ostvarivanja pojedinih vidova zdravstvene zaštite, kao i u ocenjivanju radne sposobnosti, odnosno privremene sprečenosti za rad učestvuju: lekar, lekarska komisija i drugostepena lekarska komisija (stručno-medicinski organi u postupku).
Odredbama Pravilnika o uslovima i načinu ostvarivanja prava iz zdravstvenog osiguranja ("Službeni glasnik RS", br. 44/99, 37/02, 62/03, 1/04 i 43/04) je propisano: da zdravstvenu zaštitu u zdravstvenim ustanovama, osigurana lica ostvaruju po određenom redosledu, a redosled se utvrđuje Listom čekanja, u zavisnosti od medicinskih indikacija i zdravstvenog stanja osiguranog lica, kao i datuma javljanja zdravstvenoj ustanovi, kao i da se Lista čekanja utvrđuje za dijagnostičke preglede i analize, hirurške intervencije, medicinsku rehabilitaciju i stomatološku zdravstvenu zaštitu, osim za decu, omladinu i žene za vreme trudnoće i dojenja (član 9a. st. 1. i 2.); da ukoliko lice koristi zdravstvenu zaštitu mimo Liste čekanja zdravstvene ustanove, koristi je na lični zahtev (član 9b.).
5. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je utvrdio da je period ocene razumnosti dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije, kojim se ustanovljava ustavna žalba kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih ili manjinskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, imajući u vidu da parnični postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu i nedeljivu celinu, koji započinje podnošenjem tužbe, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, odnosno danom dostavljanja pismenog otpravka te odluke, Ustavni sud je stao na stanovište da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja parničnog postupka u konkretnom slučaju mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen jednu godinu, dva meseca i dva dana, tako da je za ocenu eventualnog postojanja povrede prava podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku bitan ceo protekli period od dana podnošenja tužbe 6. septembra 2005. godine do 26. decembra 2008. godine, kada je presuda Okružnog suda u Novom Pazaru Gž. 1466/08 od 22. decembra 2008. godine kojom je okončan postupak, dostavljena punomoćniku podnosioca ustavne žalbe (presuda Evropskog suda za ljudska prava od 8. aprila 2004. godine - Soares Fernandes protiv Portugalije).
Kada je reč o dužini trajanja sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak do dana dostavljanja drugostepene odluke podnosiocu ustavne žalbe ukupno trajao tri godine, tri meseca i 20 dana.
6. Navedeno trajanje parničnog postupka samo po sebi ukazuje da je postupak okončan u okviru razumnog roka. Ipak, pri utvrđivanju razumnog vremenskog trajanja sudskog postupka, mora se poći od činjenice da dužina postupka zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, ponašanje sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj povređenog prava za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču i na ocenu vremenskog trajanja parničnog postupka i određuju da li je taj postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.
Ustavni sud smatra da je Opštinski sud u Novom Pazaru efikasno postupao kada je zakazivao ročišta za glavnu raspravu, jer je to činio u kratkim vremenskim intervalima. Ročišta su održavana i na njima je uvek bilo predviđeno izvođenje konkretnih dokaza, a samo jedno ročište za glavnu raspravu je odloženo zbog nepristupanja tužioca. Ustavni sud, takođe, nalazi da je prvostepeni sud u ponovnom postupku efikasno otklonio sve nedostatke na koje mu je ukazano drugostepenim rešenjem Gž. 699/06 od 17. septembra 2007. godine i izveo sve neophodne dokaze (veštačenje od strane veštaka ortopeda i saslušanje parničnih stranaka) za donošenje zakonite i pravilne odluke.
Ustavnopravnom ocenom sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovanom na praksi Ustavnog suda i kriterijumima međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud nalazi da u konkretnom slučaju nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, da se o njegovom pravu u parničnom postupku vođenim pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru odluči u razumnom roku. Ustavni sud ocenjuje da u konkretnom slučaju nije došlo do povrede prava na suđenje u razumnom roku, jer se period od tri godine, tri meseca i 20 dana ne može okvalifikovati kao nerazuman.
Na osnovu izloženog, Ustavni sud je utvrdio da podnosiocu ustavne žalbe u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru pod brojem P. 904/07 nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.
7. Odlučujući o delu ustavne žalbe koji se odnosi na povredu prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud takođe nalazi da osporenim presudama nije povređeno navedeno ustavno pravo podnosioca. Ustavni sud je ocenio da su osporene presude doneli zakonom ustanovljeni sudovi u granicama svoje nadležnosti, u postupku koji je sproveden u skladu sa zakonskim odredbama. Takođe, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe bilo omogućeno učestvovanje u parničnom postupku, kako lično, tako i preko punomoćnika, preduzimanje zakonom dopuštenih procesnih radnji i javno raspravljanje, kao i izjavljivanje pravnog sredstva.
Ustavni sud nalazi da nisu osnovani navodi podnosioca ustavne žalbe da je imao pravo na refundaciju novčanih sredstava datih za nabavku i ugradnju endo-proteze. Naime, tačan je navod da je odredbom člana 18. stav 1. tačka 7. Zakona o zdravstvenom osiguranju ustanovljeno pravo osiguranika na besplatne proteze, ortopedska i druga pomagala. Međutim, podnosilac ustavne žalbe je kao osiguranik operisan mimo utvrđene Liste čekanja, na lični zahtev od 20. septembra 2004. godine, koji je potpisao i time potvrdio da je upoznat sa činjenicom da će sam snositi troškove ugradnje endo-proteze i da iste neće moći da refundira u matičnoj Filijali zdravstvenog osiguranja. Dakle, podnosilac se pismenom izjavom odrekao prava na naknadu troškova ugradnog materijala, odnosno endo-proteze i na taj način izgubio pravo na refundaciju ovih troškova.
Na osnovu izloženog i odredbe člana 89. stav 1. u vezi člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07), odlučeno je kao u izreci.

PREDSEDNIK USTAVNOG SUDA dr Bosa Nenadić

Slični dokumenti

• Už 1804/2014: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično i suđenje u razumnom roku
• Už 9078/2014: Povreda prava na suđenje u razumnom roku u sporu zdravstvenog osiguranja
• Už 6235/2013: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku za naknadu štete
• Už 11155/2013: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
• Už 443/2008: Ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu na teret sredstava osiguranja
• Už 554/2015: Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku
• Už 9378/2012: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku