Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji je trajao preko 12 godina, i dosuđuje naknadu nematerijalne štete od 600 evra. Istovremeno, odbija žalbu u delu koji se odnosi na pravičnost suđenja.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Vlastimira Lekića iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. oktobra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Vlastimira Lekića i utvrđuje da je u krivičnom postupku koji je vođen pred O snovnim sudom u Čačku u predmetu K. 146/10 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preost alom delu ustavna žalba odbija kao neosnovana.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

O b r a z l o ž e nj e

1. Vlastimir Lekić iz Čačka, preko punomoćnika Milana Stevanovića, advokata iz Čačka, podneo je Ustavnom sudu 20. januara 2010. godine ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i na suđenje bez odugovlačenja, zajemčenih odredb ama člana 32. stav 1. i člana 33. stav 6. Ustava Republike Srbije , u krivičnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu K. 146/10.

Dopunom ustavne žalbe od 20. jula 2012. godine, podnosilac je istakao povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, u postupku pred Apelacionim sudom u Kragujevcu u predmetu Kž. 963/11, po žalbi protiv prvostepene presude Osnovnog suda u Čačku K. 146/10 od 13. januara 2011. godine.

Podnosilac je u ustavn oj žalb i naveo:

- da se pred Osnovnim sudom u Čačku protiv njega vodi krivični postupak u predmetu K. 146/10 (ranije pred Opštinskim sud om u Čačku, u predmetu K. 168/08), koji je započeo zahtevom za sprovođenje istrage istražnog sudije Vojnog suda u Beogradu Ki. 16/99 od 2. novembra 1999. godine;

- da u momentu podnošenja ustavne žalbe krivični postupak još uvek nije okončan;

- da je trajanjem krivičnog postupka protiv njega od skoro 11 godina povređeno njegovo pravo na suđenje u razumnom roku i pravo na suđenje bez odugovlačenja iz člana 32. stav 1. i člana 33. stav 6.Ustava.

U dopuni ustavne žalbe podnosilac je naveo:

- da je u predmetnom postupku Osnovni sud u Čačku doneo 13. januara 2011. godine presudu K. 146/10, kojom je osuđen za izvršenje krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 4. u vezi člana 278. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i izrekao mu uslovnu osudu;

- da je Apelacioni sud u Kragujevcu presudom Kž. 963/11 od 22. maja 2012. godine potvrdio prvostepenu presudu;

- da je u drugostepenom postupku odbijen njegov predlog da se, u dopuni dokaznog postupka, na pretresu , ispita sudski veštak M.A, jedan od autora nalaza i mišljenja Zavoda za sudska veštačenja u Novom Sadu, pribavljenog u prvostepenom postupku, na činjenice vezane za neposredan događaj, jer bi i spitivanje ovog veštaka potvrdi lo stav odbrane da predmetni događaj predstavlja nesrećan slučaj a ne krivično delo ;

- da su u drugostepenom postupku nalaz i mišljenje dali D.M. i A.M, diplomirani inženjeri saobraćaja, koji nisu stalni sudski veštaci, niti su zaposleni u Zavodu za sudska veštačenja u Novom Sadu, što je procesno nedopustivo;

- da je navedenim postupanjem drugostepenog suda povređeno njegovo pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Podnosilac je zahtevao da se osporene presude ponište i utvrdi njegovo pravo na naknadu štete.

2. Saglasno odredbi člana 170 Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom sporu utvrdio na osnovu navoda ustavne žalbe i dokaza koji su uz nju dostavljeni.

Istražni sudija Vojnog suda u Beogradu je 2. novembra 1999. godine doneo rešenje o sprovođenju istrage Ki. 16/99 protiv podnosioca ustavne žalbe kao okrivljenog, zbog krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 194. stav 4. u vezi člana 187. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakona Republike Srbije.

Osnovni sud u Čačku je 13. januara 2011. godine doneo presudu K. 146/10, kojom je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe kriv za izvršenje krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 4. u vezi člana 278. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i izrekao mu uslovnu osudu, tako što mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i istovremeno odredio da istu neće izdržati ukoliko u roku od tri godine ne izvrši novo krivično delo.

U obrazloženju presude je navedeno:

- da je sud na glavnom pretresu izveo sve predložene i potrebne dokaze i to: uz saglasnost stranaka, pročitao iskaz e sedam svedoka, iskaz oštećenog, izvršio uvid u pismene dokaze, uvid u nalaz i mišljenje veštaka saobraćajne struke V.M , uvid u obdukcioni zapisnik i medicinsku dokumentaciju za pokojnu G.R, uvid u nalaz i mišljenje veštaka saobraćajne struke D.S. i V.J, uvid u nalaz i mišljenje Zavoda za sudska veštačenja iz Novog Sada i njegovu dopunu, kao i u izvod iz kaznene evidencije za okriuvljenog;

- da je oštećeni istakao imovinsko-pravni zahtev, za čije ostvarivanje ga je sud uputio na parnicu.

Odlučujući o žalbama nadležnog javnog tužioca, okrivljenog i njegovog branioca izjavljenim protiv prvostepene presude , Apelacioni sud u Kragujevcu je našao da je u predmetnoj krivičnopravnoj stvari činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno, pa je, imajući u vidu činjenicu da je u istom krivičnom predmetu presuda suda prvog stepena ukidana, održao glavni pretres radi izvođenja novih dokaza i ponavljanja ranije izvedenih, nakon čega je 22. maja 2012. godine doneo presudu Kž. 963/11, kojom je potvrdio prvostepenu presudu u pogledu postojanja krivičnog dela i krivice okrivljenog, kao i u pogledu krivične sankcije koja mu je izrečena. Žalbu Osnovnog javnog tužioca u Čačku, kao i žalbe okrivljenog i njegovog branioca u preostalom delu sud je odbio kao neosnovane.

U obrazloženju drugostepene presude je navedeno:

- da je Apelacioni sud u Kragujevcu 19. maja 2011. godine, kao sud drugog stepena, održao sednicu u prisustvu branioca okrivljenog i odsustvu uredno pozvanih javnog tužioca i okrivljenog i našao da je u predmetnoj krivičnopravnoj stvari činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno, te da je nužno pred drugostepenim sudom održati pretres radi izvođenja novih dokaza i ponavljanj a ranije izvedenih , ujedno imajući u vidu da je u istom krivičnom predmetu presuda suda prvog stepena ukidana;

- da je pred drugostepenim sudom 19. jula 2011. godine održan pretres, koji je nastavljen 6. septembra 2011. godine, 27. oktobra 2011. godine, 9. aprila 2012. godine, 11. maja 2012. godine i 22. maja 2012. godine;

- da je na glavnom pretresu ispitan predstavnik Zavoda za sudska veštačenja Novi Sad T.C;

- da je prihvaćen predlog odbrane da se, na sve sporne okolnosti i na pismeno postavljena pitanja odbrane, zatraži izjašnjenje Zavoda za sudska veštačenja Novi Sad, koje je i sačinjeno 29. decembra 2011. godine i dostavljeno drugostepenom sudu;

- da je na prigovore odbrane 9. aprila 2012. godine ponovo ispitan predstavnik Zavoda za sudska veštačenja Novi Sad T.C;

- da je 11. maja 2012. godine pretres pred drugostepenim sudom počeo iznova zbog izmene u sastavu veća, i na njemu su, uz saglasnost stranaka, pročitani pismeni dokazi kao i iskazi već saslušanih lica, te odbijen predlog odbrane da se u dopunu dokaznog postupka ponovo ispita veštak M.A, smatrajući da je činjenično stanje u potpunosti utvrđeno i da sud ima mogućnosti da donese odluku, a ponovno ispitivanje navedenog veštaka vodi odugovlačenju postupka;

- da je, zbog izmene dispozitiva optužnice, glavni pretres odložen za 22. maj 2012. godine, kada su stranke dale završnu reč i kada je doneta drugostepena presuda.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka kao i o optužbama protiv njega, dok je odredbom člana 33. stav 6. Ustava utvrđeno da svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da mu se sudi bez odugovlačenja.

Kada je u pitanju krivični postupak, garancija suđenja u razumnom roku je, prema stavu Ustavnog suda, ustanovljena prvenstveno u korist okrivljenog lica, koje ima pravo da očekuje da sud što pre pravnosnažno odluči o tome da li su optužbe protiv njega osnovane, jer vođenje krivičnog postupka, po pravilu, povlači određene društvene posledice i neprijatnosti po onoga ko je takvom postupku podvrgnut, koje mogu biti moralne, materijalne, emocionalne, psihološke ili druge prirode.

Prilikom ocene postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je period koji spada u nadležnost ovog suda, ratione temporis, počeo 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda, i svakome jemči pravo da će o optužbama protiv njega biti odlučeno u razumnom roku. Međutim, imajući u vidu da je sudski postupak po svojoj prirodi nedeljiva celina, sud je zauzeo stanovište da se kod odluke o osnovanosti predmetne ustavne žalbe mora uzeti u obzir celokupno trajanje krivičnog postupka, u konkretnom slučaju počev od 2. novembra 1999. godine, kada je istražni sudija Vojnog suda u Beogradu protiv podnosioca kao okrivljenog done o rešenj e o sprovođenju istrage Ki. 16/99 , i time započeo krivični postupak.

Osporeni krivični postupak je okončan 22. maja 2012. godine presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž. 963/11, nakon 12 godina i četiri meseca suđenja. Navedeno trajanje predmetnog postupka od preko 12 godina, samo po sebi, ukazuje da krivični postupak nije okončan u okviru razumnog roka, bez obzira na to što je činjenično stanje u ovom krivičnom predmetu bilo očigledno složeno i iziskivalo sprovođenje obimnog dokaznog postupka. Pored toga, drugostepeni sud je prethodno ukinuo prvostepen u presud u i predmet vra tio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje , da bi u novom žalbenom postupku Apelacioni sud u Kragujevcu ponovo utvrđivao činjenično stanje koje ni u prethodno ponovljenom prvostepenom postupku nije bilo u potpunosti utvrđeno.

Ustavni sud nalazi da je podnosilac ustavne žalbe imao interes da se krivični postupak što pre okonča i to meritornom sudskom odlukom, te da se sud odredi o istinitosti njegovih tvrdnji da nije izvršio krivično delo za koje je optužen.

Na osnovu izloženog, u skladu sa praksom i kriterijumima ovog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud je ocenio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, jer je , prvo, Opštinski sud u Čačku u predmetu K. 168/08 a potom i Osnovni sud u Čačku u predmetu K. 146/10, prekoračio razuman rok za odlučivanje o osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv podnosioca.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), ustavnu žalbu u ovom delu usvojio i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi, a polazeći od sadržine odredbe člana 32. stav 1. Ustava i odredaba Zakonika o krivičnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da osporenim presudama i u sprovedenom krivičnom postupku nije povređeno pravo podnosi oca ustavne žalbe na pravično suđenje.

Naime, Ustavom zajemčenim pravom na pravično suđenje se garantuje da će postupak biti vođen od strane nadležnog, nezavisnog i nepristrasnog suda, obrazovanog na osnovu zakona. Iz zakonskih odredaba kojima se uređuje krivični postupak proizlazi da je cilj vođenja krivičnog postupka da se utvrdi eventualno postojanje krivičnog dela, odnosno da se u odnosu na okrivljenog raspravi i odluči o osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje krivičnog postupka, kao i optužbama protiv njega, kako bi se obezbedilo da niko nevin ne bude osuđen.

Ustavni sud je stanovišta da su predmetne presude doneli Ustavom i zakonom ustanovljeni sudovi u granicama svoje nadležnosti, u pravilno i zakonito vođenom krivičnom postupku, u kome je sproveden obiman dokazni postupak radi prikupljanja dokaza koji su od značaja za odlučivanje o postojanju krivičnog dela i krivici o ptuženog. Ustavni sud je ocenio da su iste presude zasnovan e na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju materijalnog prava, tako da izneti stav sudova o uverenju da je o krivljeni izvrši o krivičn o del o naveden o u optužnici, ne ukazuje na povredu prava na pravično suđenje podnosi oca ustavne žalbe.

Tvrdnje podnosioca ustavne žalbe da mu je pravo na pravično suđenje povređeno time što je Apelacioni sud u Kragujevcu odbio predlog odbrane da se, u dopuni dokaznog postupka i na pretresu pred drugostepenim sudom ponovo ispita sudski veštak M.A, jedan od autora nalaza i mišljenja Zavoda za sudska veštačenja u Novom Sadu, na činjenice vezane za neposredan događaj, jer bi ispitivanje ovog veštaka potvrdilo stav odbrane da predmetni događaj predstavlja nesrećan slučaj a ne krivično delo, Ustavni sud smatra neosnovanim. Naime, sudovi su (kako prvostepeni, tako i drugostepeni) u više navrata tražili nalaz i mišljenje, kao i dopune nalaza Zavoda za sudsko veštačenje u Novom Sadu , koji je sačinila komisija veštaka ovog zavoda. U tom smislu je, takođe više puta, saslušavan i predstavnik ovog zavoda T.C, stalni sudski veštak za oblast bezbednosti javnog saobraćaja. Činjenica da je, kao predstavnik Zavoda, saslušavan T.C. (koga je uputio Zavod) a ne M.A. (koga je odbrana predlagala ), po mišljenju Ustavnog suda, nije bilo od značaja za drugačije utvrđivanje činjeničnog stanja, imajući u vidu da se radi o nalazu koji je sačinila komisija ove institucije , a nikako o pojedinačnom, ličnom mišljenju veštaka ovog zavoda. Stoga, po oceni Ustavnog suda, pitanje koji će veštak Zavoda predstavljati sudu nalaz i mišljenje tog zavoda nije relevantan za drugačije presuđenje. Imajući u vidu izneto, Ustavni sud smatra da je Apelacioni sud u Kragujevcu imao na zakonu zasnovano pravo da odbije predlog odbrane za dopunu dokaznog postupka, smatrajući da je činjenično stanje u potpunosti utvrđeno i da sud ima mogućnosti da donese odluku, te da ponovno ispitivanje navedenog veštaka vodi odugovlačenju postupka.

Navode podnosioca da mu je pravo na pravično suđenje povređeno time što su, u drugostepenom postupku, nalaz i mišljenje dali D.M. i A.M, diplomirani inženjeri saobraćaja, koji nisu stalni sudski veštaci, niti su zaposleni u Zavodu za sudska veštačenja u Novom Sadu, Ustavni sud smatra neosnovanim. Zavod za veštačenje u Novom Sadu, kao institucija čija je osnovna delatnost sudsko veštačenje, pored veštaka različitih profila sa stalnim radnim odnosom u Zavodu, koristi i spoljne stručne saradnike sa dugogodišnjim iskustvom u procesima veštačenja, kao i spoljne saradnike sa spiska stalnih sudskih veštaka. Kada, po nalogu suda, Zavod preuzme veštačenje, ima diskreciono pravo koga će angažovati na izradi nalaza i mišljenja. Stoga je nalaz i mišljenje veštaka, po oceni Ustavnog suda, merodavno bez obzira na to ko je učestvovao u njegovom sačinjavanju, posebno kada veštačenje vrši za to formirana komisija Zavoda. U konkretnom slučaju, sud je u više navrata preispitivao predmetni nalaz i mišljenje i nije našao za shodno, niti je to odbrana predlagala, da se radi njegovog preispitivanja odredi novo veštačenje koje bi izvršila neka druga institucija.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da su osporene presude donet e u krivičn om postupku koji je bi o vođen na način da je podnosioc u ustavne žalbe bilo obezbeđeno pravo na pravično suđenje (osim prava na suđenje u razumnom roku, čija povreda je utvrđena) , pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u odnosu na povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava odbio i odlučio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

6. S obzirom na to da je Ustavni sud ustavnu žalbu usvojio u delu koji se odnosi na pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, nije posebno ocenjivao povredu prava okrivljenog na suđenje bez odugovlačenja iz člana 33. stav 6. Ustava.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, obračunatom u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede ustavnog prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetnog krivičnog postupka , kao i doprinosa podnosioca ustavne žalbe dužini trajanja postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo isključivo zbog neažurnog postupanja nadležnog suda.

Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu Ustavnog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

8. Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti