Odluka Ustavnog suda o pravu na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Iako je postupak trajao tri godine i devet meseci, Sud je cenio da podnositeljka nije koristila sredstva protiv „ćutanja administracije“.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, Milan Stanić, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi O. S . iz Prćilo vice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. aprila 2016. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba O. S . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u upravnom postupku koji je vođen pred Republičkim fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje – Odeljenje za penzijsko i invalidsko osiguranje po međunarodnim ugovorima u predmetu broj 386902, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. O. S . iz Prćilo vice je, 28. novembra 2013. godine, preko punomoćnika R. F, advokata iz Aleksinca, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 5431/11 od 19. septembra 2013. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u upravnom postupku koji je vođen pred Republičkim fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje – Odeljenje za penzijsko i invalidsko osiguranje po međunarodnim ugovorima u predmetu broj 386902.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, kao i u spise predmeta Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Odeljenje za penzijsko i invalidsko osiguranje po međunarodnim ugovorima broj 386902, na osnovu čega je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnositeljka ustavne žalbe je 3. decembra 2009. godine podnela zahtev za priznavanje prava na starosnu penziju primenom Sporazuma o socijalnom osiguranju između Republike Srbije i Švajcarske Konfederacije.

Rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Odeljenje za penzijsko i invalidsko osiguranje po međunarodnim ugovorima broj 386902 od 1. decembra 2010. godine podnositeljki je utvrđeno pravo na srazmerni deo starosne penzije od 3. juna 2009. godine, u iznosu bliže navedenom u tom rešenju.

Protiv navedenog rešenja podnositeljka je 14. januara 2011. godine izjavila žalbu, koja je odbijena kao neosnovana rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Direkcija broj 5451 od 8. aprila 2011. godine.

Podnositeljka je 13. maja 2011. godine protiv navedenog konačnog upravnog akta podnela tužbu, koja je odbijena kao neosnovana osporenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 5431/11 od 19. septembra 2013. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se podnositeljka poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o opštem upravnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 33/97 i 31/01 i "Službeni glasnik RS", broj 30/10) propisano je: da se postupak mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.); da kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti ako je to u interesu stranke, a pre donošenja rešenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak, niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne može doneti rešenje bez odlaganja (rešavanje prethodnog pitanja i dr.), organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci što pre, a najdocnije u roku od jednog meseca od dana predaje urednog zahteva, odnosno od dana pokretanja postupka po službenoj dužnosti, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok; da u ostalim slučajevima, kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti, ako je to u interesu stranke, organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci najdocnije u roku od dva meseca, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 208. stav 1.); da se rešenje po žalbi mora doneti i dostaviti stranci što pre, a najdocnije u roku od dva meseca od dana predaje žalbe, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 237. stav 1.).

Zakonom o upravnim sporovima ("Službeni glasnik RS", broj 111/09) propisano je: da se upravni spor može pokrenuti i kada nadležni organ o zahtevu, odnosno žalbi stranke nije doneo upravni akt, pod uslovima predviđenim ovim zakonom (član 15.); da ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta (član 19. stav 1.).

5. Podnositeljka ustavne žalbe smatra da joj je u postupku odlučivanja o njenom zahtevu za priznavanje prava na "invalidsku penziju" povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je utvrdio da je upravni postupak povodom koga je podneta ustavna žalba pokrenut 3. decembra 2009. godine, zahtevom podnositeljke i da je pravnosnažno okončan donošenjem osporene presude Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 5431/11 od 19. septembra 2013. godine. Iz navedenog proizlazi da je postupak pravnosnažno okončan za tri godine i devet meseci.

Imajući u vidu da je pojam razumnog trajanja upravnog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnositeljke ustavne žalbe, postupanja upravnih organa, odnosno sudova koji vode postupak, kao i od prirode zahteva, odnosno značaja istaknutog prava za podnositeljku, Ustavni sud pri ocenjivanju povrede prava na suđenje u razumnom roku ispituje da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da u ovom upravnom postupku činjenično stanje nije bilo složeno, niti su se postavila složena pravna pitanja.

Takođe, Ustavni sud je ocenio da je podnositeljka imala legitiman interes da se o njenom zahtevu za priznavanje prava na penziju efikasno odluči i da je odluka u predmetnoj upravnoj stvari za podnos iteljku ustavne žalbe od egzistencijalnog značaja, imajući u vidu prirodu prava o kome se odlučuje.

Ustavni sud konstatuje da podnositeljka ustavne žalbe nije koristila procesnopravna sredstva protiv „ćutanja administracije“, kako bi se moglo smatrati da je pokušala da doprinese skraćenju vremena trajanja postupka u kome se odlučuje o njenom pravu na penziju. Naime, Ustavni sud ukazuje da je o zahtevu podnositeljke odlučeno u roku od godinu dana. Podnositeljka je već nakon dva meseca od podnošenja zahteva mogla da podnese žalbu zbog „ćutanja uprave“, a potom i da koristi ostala procesnopravna sredstva protiv „ćutanja uprave“, a što podnositeljka nije učinila.

Ispitujući postupanje upravnih organa, odnosno nadležnog suda u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud ukazuje da je prvostepeni organ o zahtevu podnositeljke odlučio u roku od godinu dana. Dalje, drugostepeni organ je o žalbi podnositeljke izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja odlučio u zakonom propisanom roku. Ustavni sud konstatuje da je Upravni sud odlučio o tužbi podnositeljke u roku od dve godine i četiri meseca, što se ne može smatrati razumnim rokom za odlučivanje.

Međutim, imajući u vidu sve izneto, posebno činjenicu da je osporeni postupak vođen i okončan pred prvostepenim i drugostepenim upravnim organom i Upravnim sudom u periodu od tri godine i devet meseci, a posmatrajući osporeni postupak kao jedinstvenu celinu, kao i činjenicu da podnositeljka ustavne žalbe nije koristila procesnopravna sredstva protiv ćutanja administracije kojima bi pokuša la da doprinese skraćenju vremena trajanja postupka , Ustavni sud je ocenio da podnositeljki ustavne žalbe nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr.zakon i 103/15) , ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, odlučujući kao u prvom delu izreke.

6. Ustavni sud ukazuje da je podnositeljka ustavnu žalbu podnela i protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 5431/11 od 19. septembra 2013. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Povredu navedenog Ustavom zajemčenog prava podnositeljka, u suštini, obrazlaže time da o njenom zahtevu nije odlučeno, jer podnositeljka nije podnela zahtev za priznavanje prava na starosnu penziju, o čemu je pravnosnažno odlučeno, već je prvostepenom organu podnela zahtev za priznavanje prava na invalidsku penziju. Podnositeljka je istakla da je u prilog svojoj tvrdnji podnela dokaze najpre drugostepenom organu uprave uz žalbu izjavljenu protiv prvostepenog rešenja, a potom i Upravnom sudu uz tužbu koju je podnela protiv konačnog upravnog akta, ali da ni drugostepeni organ, ni nadležni sud, ove dokaze nisu cenili.

Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, Ustavni sud je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan da ispituje postojanje povreda ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda, te se stoga i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog ustavnog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju.

Ustavni sud u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u spise predmeta Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Odeljenje za penzijsko i invalidsko osiguranje po međunarodnim ugovorima broj 386902, utvrdio da je podnositeljka ustavne žalbe 3. decembra 2009. godine, na propisanom obrascu podnela zahtev za priznavanje prava na starosnu penziju primenom Sporazuma o socijalnom osiguranju između Republike Srbije i Švajcarske. Polazeći od navedenog, odnosno da je Ustavni sud utvrdio da navodi podnositeljke ustavne žalbe da o njenom zahtevu nije odlučeno, jer podnositeljka nije podnela zahtev za priznavanje prava na starosnu penziju, već je podnela zahtev za priznavanje prava na invalidsku penziju, ne odgovaraju činjenicama, to Sud nalazi da se navodi podnositeljke ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima za tvrdnje o povredi označenog ustavnog prava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka , rešavajući kao u drugom delu izreke.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o pravu na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti