Ustavna žalba M. R. zbog navodnog policijskog zlostavljanja
Kratak pregled
Ustavni sud je odbio žalbu M. R. protiv policijskih radnji i tužilačkih rešenja. Istraga je ocenjena kao temeljna i hitna, a medicinski nalazi nisu potvrdili tvrdnje podnosioca o mučenju i teškim povredama.
Tekst originalne odluke
Republika SrbijaUSTAVNI SUD
Už-9916/2020
29.05.2025.
Beograd
Ustavni sud u sastavu: predsednik Snežana Marković i sudije Gordana Ajnšpiler Popović, Tatjana Đurkić, Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Miroslav Nikolić, dr Vladan Petrov, dr Nataša Plavšić, dr Milan Škulić i dr Tijana Šurlan, u postupku po ustavnoj žalbi M. R. iz Kule, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. maja 2025. godine, doneo je
O D L U K U
Odbijaju se kao neosnovane ustavne žalbe M. R. izjavljene protiv radnji policijskih službenika Policijske stanice Kula A.Đ i M.B. od 9. septembra 2020. godine i rešenja Osnovnog javnog tužilaštva u Vrbasu Kt. 630/20 od 17. februara 2021. godine i Višeg javnog tužilaštva u Somboru KTPO. 12/21 od 10. marta 2021. godine u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 25. Ustava, dok se u preostalom delu ustavne žalbe odbacuju.
O b r a z l o ž e nj e
1. M. R. iz Kule, podneo je Ustavnom sudu, 9. oktobra 2020. godine, preko punomoćnika D. Đ. i N. N, advokata iz Novog Sada, ustavnu žalbu protiv radnji policijskih službenika Policijske stanice Kula A.Đ i M.B., zbog povrede prava na nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta, zajemčenog odredbama člana 25. Ustava Republike Srbije, povodom koje je formiran predmet Už-9916/2020.
Podnosilac ustavne žalbe je istakao i povredu zabrane mučenja iz člana 3. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, čiju eventualnu povredu Ustavni sud ceni u odnosu na odgovarajuće odredbe Ustava.
Podnosilac ustavne žalbe je preko istog punomoćnika podneo 18. aprila 2021. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog javnog tužilaštva u Vrbasu Kt. 630/20 od 17. februara 2021. godine i Višeg javnog tužilaštva u Somboru KTPO. 12/21 od 10. marta 2021. godine, zbog povrede prava na nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta i prava na pravično suđenje, zajemčenih odredbama čl. 25. i 32. Ustava, povodom koje je formiran predmet Už. 5198/2021.
Podnosilac ustavne žalbe je istakao i povredu prava na delotvoran pravni lek iz člana 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, čiju eventualnu povredu Ustavni sud ceni u odnosu na odgovarajuće odredbe Ustava.
Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 43. stav 3. u vezi stava 1. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), spojio predmete Už-9916/2020 i Už-5198/2021 radi jednovremenog odlučivanja, tako što je predmet Už-5198/2021 pripojio ranije formiranom predmetu Už-9916/2020.
U ustavnoj žalbi od 9. oktobra 2020. godine podnosilac je naveo da su ga policijski službenici Policijske stanice Kula A.Đ i M.B. dana 9. septembra 2020. godine oko 22.30 sati presreli džipom dok je upravljao biciklom, srušili ga na zemlju udarajući ga pesnicama u predelu glave i stomaka, a potom ga šutirali po celom telu, uključujući i genitalno područje govoreći mu: „ustaj pičko sad ćemo te ubiti“, što je sve posmatrao sa zadnjeg sedišta tog džipa izvesni R.Đ, nakon čega su mu ruke vezali lisicama naslonivši ga na haubu džipa i odvezli ga u policijsku stanicu gde su ga tukli plastičnom cevi za vodu dužine oko 1,5 metara, prethodno ga upitavši da li želi da ga tuku vezanog ili da ga odvežu, na koje pitanje je on odgovorio da bi bilo bolje da je odvezan, jer ga već boli levo rame. Podnosilac je naveo da su ga policajci pitali gde je sakrio cigare sve vreme ga udarajući šipkama uz reči: „priznaj za cigare“, a potom su mu izuli patike i tukli su ga šipkama po stopalima pitajući ga i za cigare i za trimer. U ustavnoj žalbi je navedeno da je predmetno zlostavljanje trajalo 45 minuta, nakon čega su mu rekli da ako hoće da ide kući da treba da potpiše zapisnik, te ga je on potpisao iako je u njemu sve netačno, samo da bi ga pustili da ide kući. U ustavnoj žalbi je potom navedeno da je podnosilac iz policijske stanice prvo otišao kući gde su ga žena i deca videli pretučenog, pa je nakon što se presvukao otišao po bicikl i vratio ga vlasniku, a potom je od prijatelja pozajmio automobil i tako se odvezao u bolnicu u Vrbasu gde je pregledan 10. septembra 2020. godine između 3 i 4 sata ujutru. Podnosilac je naveo da je 7. oktobra 2020. godine povodom kritičnog događaja od 9. septembra 2020. godine podneo krivičnu prijavu, a 8. oktobra 2020. godine disciplinsku prijavu protiv policijskih službenika.
U ustavnoj žalbi od 9. oktobra 2020. godine je istaknut zahtev da se utvrdi povreda prava iz člana 25. Ustava i člana 3. Evropske konvencije i utvrdi pravo podnosiocu ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 2.500.000,00 dinara. Troškove ustavnosudskog postupka tražio je u iznosu od 45.000,00 dinara.
U ustavnoj žalbi od 18. aprila 2021. godine navedeno je da u toku postupka podnosilac ustavne žalbe, kao oštećeni i njegov branilac nijedanput nisu bili obavešteni ni o jednoj radnji koje je javno tužilaštvo preduzimalo u cilju ispitivanja navoda iz krivične prijave, pri tome dokaznih radnji, osim veštačenja, nije ni bilo, te javno tužilaštvo čak nije neposredno saslušalo ni osumnjičene niti oštećenog, već se zadovoljilo pisanim izjavama, a jedini svedok kritičnog događaja je saslušan samo u prostorijama policijske stanice gde je podnosilac krivične prijave mučen radi iznuđivanja iskaza, te je moguće i da su ti policijski službenici isti metod primenjivali i prema svedoku. Podnosilac ustavne žalbe je naveo i da je sudsko-medicinsko veštačenje sprovedeno protivno odredbama Zakonika o krivičnom postupku jer je izvršeno bez pregleda oštećenog, koji nije čak ni obavešten o veštačenju, a nalaz i mišljenje sudskog veštaka je punomoćniku oštećenog dostavljeno 17. februara 2021. godine, dok mu je rešenje o odbačaju krivične prijave dostavljeno 23. februara 2021. godine, pa stoga nije mogao da podnese primedbe na veštačenje, ali je to učinio u prigovoru protiv rešenja o odbačaju krivične prijave koji je odbijen ovde osporenim drugostepenim rešenjem. U ustavnoj žalbi je navedeno da nije tačno da podnosilac nije imao povrede na stopalima, jer dijagnoza S90.3, koja je konstatovana u medicinskoj dokumentaciji ukazuje na povrede stopala u neoznačenim delovima. Podnosilac ponovo tvrdi da je kritične večeri prvo policijskim vozilom oboren sa bicikla, pa je pesnicama udaran u glavu i stomak, dok nije pao, pa je šutiran po čitavom telu uključujući genitalno područje, nakon čega je vezan lisicama za ruke iza leđa, a da je u policijskoj stanici tučen šipkama i rukama i da je prema njemu primenjena tehnika „falaka“, tako što su ga stavili na četiri stolice i tukli šipkama po tabanima. U ustavnoj žalbi je navedeno da, ukoliko Ustavni sud ne bi utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe bio izložen mučenju, svakako bi trebalo utvrditi da je bio izložen nečovečnom, odnosno ponižavajućem postupanju, kako je ono određeno u presudi Evropskog suda za ljudska prava Kudla protiv Poljske, broj predstavke 30210/96 od 26. oktobra 2000. godine u stavu 92. Povredu prava na pravično suđenje i delotvorno pravno sredstvo podnosilac obrazlaže navodima da u osporenim drugostepenim rešenjem nije dato adekvatno obrazloženje razloga zbog kojih nije uvažio argumente podnosioca prigovora.
U ustavnoj žalbo od 18. aprila 2021. godine istaknut je zahtev da se utvrdi povreda istaknutih prava, da se podnosiocu na ime naknade nematerijalne štete isplati iznos od 2.500.000,00 dinara. Troškove ustavnosudskog postupka tražio je u iznosu od 45.000,00 dinara.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je, iz navoda ustavne žalbe, dostavljene dokumentacije, te uvidom u spise predmeta Osnovnog javnog tužilaštva u Vrbasu Kt. 630/20 utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:
Podnosilac ustavne žalbe je 9. oktobra 2020. godine, preko punomoćnika D. Đ, podneo krivičnu prijavu Višem javnom tužilaštvu u Somboru protiv dvojice policijskih službenika A.Đ. i M.B, zbog krivičnog dela zlostavljanje i mučenje iz člana 137. stav 3. u vezi stava 2. Krivičnog zakonika i krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. Krivičnog zakonika, koja je prosleđena Osnovnom javnom tužilaštvu u Vrbasu kao stvarno i mesno nadležnom, te je formiran predmet Kt. 630/20.
Dopisom Policijske uprave u Somboru PUP. 1015/20 od 14. oktobra 2020. godine Osnovno javno tužilaštvo u Vrbasu je obavešteno da je protiv policijskih službenika Policijske stanice Kula Đ.A. i M.B. podneta disciplinska prijava od strane M. R.
Zahtevom za prikupljanje potrebnih obaveštenja Osnovnog javnog tužilaštva u Vrbasu Kt. 630/20 od 20. novembra 2020. godine i 31. decembra 2020. godine Sektoru unutrašnje kontrole Ministarstva unutrašnjih poslova, povereno je da se provere navodi krivične prijave M. R. i pravilnost postupanja prijavljenih policijskih službenika, te su precizno navedene radnje koje treba preduzeti kako bi se prikupila sva potrebna obaveštenja.
Postupajući, u svemu, po zahtevu za prikupljanje potrebnih obaveštenja, Sektor unutrašnje kontrole, Odeljenje za bezbednosne provere i operativnu podršku je aktom 06.5 broj 8265/S20 od 22. januara 2021. godine, na osnovu člana 282. stav 4. Zakonika o krivičnom postupku, dostavilo izveštaj o svim preduzetim radnjama, u kojem je navedeno da je od strane policijskih službenika Službe unutrašnje kontrole dana 19. januara 2021. godine izvršen uvid u celokupne spise predmeta PS Kula, na osnovu čega je konstatovano da je 6. septembra 2020. godine oko 12,00 časova oštećeni D.P. telefonom prijavio provalu svog poslovnog prostora Dežurnoj službi PS Kula, nakon čega su policijski službenici izašli na mesto događaja utvrdivši da je NN izvršilac obio ulazna vrata navedenog poslovnog prostora i otuđio jedan trimer za košenje trave „i druge predmete“; da su krivičnom prijavom D.P. zbog krivičnog dela teške krađe bili zaduženi policijski službenici A.Đ i M. B. i da je bilo određeno da rade u operativnoj delatnosti u vremenu od 7,00 do 15,00 časova, međutim zbog povećanog obima posla i preraspodele raspoloživog ljudstva i povećanog broja izvršenja krivičnih dela u večernjim satima, a u cilju rasvetljavanja istih i sprečavanja novih krivičnih dela imenovani policijski službenici su dana 9. septembra 2020. godine, angažovani da rade na istim poslovima i zadacima u vremenu od 18,00 do 1,00 časova; da je operativnim radom policijski službenici su došli do podatka da je mogući izvršilac prijavljenog krivičnog dela M. R, zbog čega su ga pozvali da dođe 9. septembra 2020. godine oko 19.00 sati u službene prostorije PS Kula radi davanja obaveštenja, a kako se on nije pojavio u naznačeno vreme, niti se javljao na telefon policijski službenici A.Đ. i M.B. su najpre pozvali izvesnog R.Đ. kod kojeg je pronađen ukradeni trimer, takođe radi davanja obaveštenja, a potom su zajedno sa njim krenuli do kuće M. R. od kojeg je R.Đ kupio taj trimer, a kako ga nisu zatekli kod kuće saznavši da je krenuo biciklom u pravcu Crvenke, krenuli su službenim vozilom tim putem i oko 21,30 sati su uočili biciklistu M. R, koji je na njihov poziv odmah stao i bezpogovorno je uveden u policijsko vozilo pored R.Đ. i odvezli ih do službenih prostorija PS Kula, kada su već ispitanom R.Đ. rekli da je slobodan i da može da ide kući, a M. R. su uveli u prostorije i od njega uzeli obaveštenje u formi službene beleške, te je sačinjena potvrda o privremeno oduzetim predmetima, a M. R. je pušten da ide kući; da je nakon toga u noći 10. septembra 2020. godine oko 4,10 sati dežurna služba PS Vrbas obaveštena od strane Službe hitne medicinske pomoći Doma zdravlja Vrbas da je M. R. ukazana lekarska pomoć koji se žalio da je 9. septembra 2020. godine oko 23,00 sati na putu između Crvenke i Kruščića od strane NN lica zadobio više udaraca po telu, a da je kasnije u službenim prostorijama PS Kula udaran plastičnim šipkama u predelu nogu i genitalija; da je potom M. R. pozvan od strane policijskih službenika PS Kula N.J. i M.P. da dođe radi davanja izjave povodom zadobijenih povreda, ali da je M. R. odbio da se izjasni o okolnostima događaja od 9. septembra 2020. godine, rekavši da će podneti krivičnu prijavu nadležnom javnom tužilaštvu u vezi sa tim događajem.
Uz izveštaj Sektora unutrašnje kontrole, Odeljenje za bezbednosne provere i operativnu podršku je aktom 06.5 broj 8265/S20 od 22. januara 2021. godine dostavljeni su dokazi o radnjama preduzetim po zahtevu za prikupljanje potrebnih obaveštenja Osnovnog javnog tužilaštva u Vrbasu Kt. 630/20 od 20. novembra 2020. godine i 31. decembra 2020. godine, pa je pored ostalih dostavljen izveštaj policijskog službenika A.Đ. od 16. oktobra 2020. godine o događaju od 9. septembra 2020. godine, službena beleška o obaveštenju primljenom od građana M. R. sačinjene 9. septembra 2020. godine u 22,30 sati, koju je podnosilac ustavne žalbe potpisao bez primedbi, a prijavljenim policijskim službenicima davao obaveštenja o događaju od 6. septembra 2020. godine povodom krivične prijave protiv NN učinioca za krivično delo teške krađe, izjavljujući da je sporni trimer koji je prodao R.Đ. kupio od izvesnog V.K;
zatim su dostavljeni i sledeći dokazi:
- službena beleška PS Kula USB-2187 od 10. septembra 2020. godine koju su sačinili policijski službenici N.J. i M.P. kojom se konstatuje da je tog dana u 4,10 sati dobijeno obaveštenje od strane službe hitne medicinske pomoći Vrbas da je medicinsku pomoć zatražio M. R. zbog povreda koje je zadobio od NN lica plastičnim šipkama, te da su lekarskim pregledom konstatovane lake telesne povrede – uganuće i istegnuće vratnog dela kičme, površinske povrede temena glave sa leve strane, nagnječenje spoljnih polnih organa i nagnječenje desnog stopala;
- službena beleška o obaveštenju primljenom od građana – M. R. od 11. septembra 2020. godine koju je sačinio policijski službenik M.B. u kojoj je podnosilac ustavne žalbe izjavio da ne želi da se izjašnjava o događaju od 9. septembra 2020. godine u kojem je od dva njemu poznata lica zadobio povrede, već da će protiv počinilaca podneti krivičnu prijavu;
- dve službene beleške Sektora unutrašnje kontrole, Odeljenje za bezbednosne provere 06.5 broj 8256/S20 od 19. januara 2021. godine koje su sačinjene povodom prikupljanja obaveštenja od prijavljenih policijskih službenika A.Đ. i M.B. povodom događaja od 9. septembra 2020. godine koji su u svemu bili saglasni o svim okolnostima konkretnog događaja, kako u pogledu razloga za odlazak na adresu stanovanja podnosioca ustavne žalbe sa izvesnim R.Đ, tako i u pogledu činjenice da M. R. nije pružao nikakva otpor, da nije bio vezivan, kao i da prema njemu nije upotrebljena bilo kakva prinuda, jer za tim nije ni bilo potrebe; da prilikom zaustavljanja i ispitivanja M. R. u službenim prostorijama nije bilo na njemu vidljivih povreda niti se on žalio na tegobe, te da je pušten kući u 22,30 sati;
- službena beleška Sektora unutrašnje kontrole, Odeljenje za bezbednosne provere 06.5 broj 8256/S20 od 19. januara 2021. godine o obaveštenju primljenom od građanina R.Đ. u kojoj su u potpunosti potvrđeni navodi policijskih službenika A.Đ. i M.B. povodom događaja od 9. septembra 2020. godine, kako u pogledu činjenice da je on bio prisutan u policijskom vozilu prilikom zaustavljanja bicikliste M. R. i prevoza do policijske stanice, tako i u pogledu okolnosti koje se tiču postupanja policijskih službenika prema M. R, osporavajući tvrdnje M. R. i navodeći da on takve postupke policije prema M. te večeri „nije primetio“.
- nalaz i mišljenje sudskog veštaka dr M.S. od 5. februara 2021. godine koje je obavljeno na osnovu medicinske dokumentacije za M. R. – izveštaja Službe hitne medicinske pomoći Doma zdravlja Vrbas i izveštaja lekara specijalista Opšte bolnice Vrbas od 10. septembra 2020. godine, u kojem je sudski veštak daje detaljnu analizu konstatovanih povreda i konstatacija lekara specijalista u predmetnoj dokumentaciji, te upoređivanjem tih povreda sa navodima podnosioca krivične prijave, ovde podnosioca ustavne žalbe, izneo je mišljenje da se u priloženom lekarskim izveštajima kod oštećenog M. R. navode dijagnoze povreda mekih tkiva: površinske povrede glave, istezanje mekih tkiva vrata, nagnječenje spoljašnjih genitalija i nagnječenje stomaka, a koje su postavljene na osnovu anamnestičkih podataka (da postoji bol) što je objašnjeno uz svaku povredu; da postojanje navedenih povreda nije objektivno utvrđeno (ne bazira se na principu „medicina zasnovana na dokazima“) od strane lekara, i ne može se ocenjivati njena težina i mehanizam nastanka, niti se uzročno može povezati sa konkretnim događajem. U mišljenju sudskog veštaka dalje stoji da pored navedenih dijagnoza povreda u medicinskoj dokumentaciji se opisuju i povrede za koje nisu navedene dijagnoze, a radi se o oguljotinama i krvnim podlivima koje pojedinačno i zajednički imaju grupna obeležja lake telesne povrede, a mogu nastati po mehanizmu udara, pada, a na rukama i mehanizmom stezanja kože šakom (mehanizam štipaljke), kao i da se na tabanima ne opisuju bilo kakve povrede, tako da se sa sudsko-medicinskog aspekta ne može potvrditi iskaz oštećenog da je 40 minuta udaran plastičnim crevom ili plastičnom cevi po tabanima.
Uz ustavnu žalbu dostavljena je kopija medicinske dokumentacije Doma zdravlja „Veljko Vlahović“ u Vrbasu od 10. septembra 2020. godine i Opšte bolnice u Vrbasu od 10, 14, 18. i 29. septembra, 2. i 5. oktobra 2020. godine, koja je bila predmet sudsko-medicinskog veštačenja, te je Ustavni sud radi nužnosti provere tvrdnji podnosioca ustavne žalbe da u navedenoj medicinskoj dokumentaciji postoji dijagnoza povreda na stopalima koja potvrđuje njegove navode da je plastičnim crevom tučen po stopalima, izvršivši uvid u izveštaj lekara specijaliste Opšte bolnice u Vrbasu od 10. septembra 2020. godine utvrdio da je lekarski pregled obavljen u periodu od 4.36 sati do 5.10 časova te da je konstatovano i da se u predelu dorzuma (donji deo) stopala u predelu 4. i 5. metatarzačne kosti nalazi „blagi otok“, kao i da je radiološkom dijagnoistikom desnog stopala i kičme, koja je urađena istog dana u 4.58 sati, utvrđeno da nema preloma („sine fractum“), a da su spoljne genitalije urednog palpatornog nalaza i dimenzija u skladu sa životnom dobi, odnosno da je ultrazvukom skrotuma (mošnice) utvrđeno da su oba testisa i epididimis „bez znaka traume“.
Iz medicinske dokumentacije, koja je dostavljena uz ustavnu žalbu, Ustavni sud je, takođe, utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe medicinsku pomoć zatražio 10. septembra 2020. godine, te da je lekarima Doma zdravlja „Veljko Vlahović“ u Vrbasu naveo da su ga tri nepoznata lica presrela kolima dok je vozio bicikl, koji su ga tukli, šutirali po glavi, udarali plastičnim predmetima po telu, ali da svest nije gubio, kao i da je dijagnoza povreda u tom nalazu konstatovana na osnovu njegovih tvrdnji da na pojedinim mestima oseća bol uz konstataciju „bez vidljivih povreda“ u odnosu na prijavljene povrede, osim što je konstatovano postojanje ekskorijacije na desnoj nadlaktici, za druge povrede ne postoji konstatacija da su pregledom bile vidljive, zbog čega je upućen na dodatni i detaljniji pregled u Opštu bolnicu u Vrbasu.
Iz lekarskih izveštaja Opšte bolnice u Vrbasu Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac pregledan u vremenskom periodu od 4.36 sati do 5.10 časova, te da je lekarima naveo da je povređen „u tuči“ tako što su ga napale dve nepoznate osobe prilikom vožnje bicikla, te je u lekarskom pregledu takođe konstatovano da na glavi nema vidljivih povreda, kao i da postoji hematom veličine 3 h 4 cm u predelu proksimalne trećine desne nadlaktice i proksimalne trećine leve femoralne regije, kao i dve linearne ekskorijacije dužine oko 4cm u predelu proksimalne trećine desne femoralne regije, kao i blagi otok u predelu dorzuma desnog stopala u predelu 4. i 5. metatarzične kosti, dok je nalaz na genitalijama bio uredan. Radiološkim pregledom desnog stopala i kičme utvrđeno je da nema preloma, a ultrazvučnim pregledom skrotuma utvrđeno je da su oba testisa i epididimis bez znaka traume.
Rešenjem Osnovnog javnog tužilaštva u Vrbasu Kt. 630/20 od 17. februara 2021. godine odbačena je krivična prijava koju je M. R. podneo protiv policijskih službenika A.Đ. i M.B. zbog krivičnog dela zlostavljanje i mučenje iz člana 137. stav 3. u vezi stava 2. Krivičnog zakonika i krivičnog dela teške telesne povrede iz člana 121. stav 1. Krivičnog zakonika, sa obrazloženjem da iz svih prikupljenih dokaza ne proizlazi postojanje osnova sumnje da su prijavljeni izvršili navedena krivična dela niti bilo koje drugo delo za koje se goni po službenoj dužnosti.
Protiv prvostepenog rešenja o odbačaju krivične prijave podnosilac ustavne žalbe je izjavio prigovor koji je odbijen kao neosnovan rešenjem Višeg javnog tužilaštva u Somboru KTPO. 12/21 od 10. marta 2021. godine, sa obrazloženjem da iz prikupljenih dokaza ne proizlazi osnovi sumnje da su osumnjičena lica učinila krivična dela za koje se goni po službenoj diužnosti.
4. Odredbama člana 25. Ustava je utvrđeno: da je fizički i psihički integritet nepovrediv (stav 1.); da niko ne može biti izložen mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju, niti podvrgnut medicinskim ili naučnim ogledima bez svog slobodno datog pristanka (stav 2.).
5. Ocenjujući osnovanost navoda ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava na nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta iz člana 25. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe povredu navedenog prava u odnosu na osporene radnje policijskih službenika zasniva na tvrdnji da je dana 9. septembra 2020. godine bio izložen fizičkom maltretiranju od strane policijskih službenika PS Kula-A.Đ i M.B, ukazujući na materijalni aspekt prava na nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta utvrđenog odredbama člana 25. Ustava, dok je u odnosu na osporena rešenja, povredu procesnog aspekta prava iz člana 25. Ustava, obrazložio navodima da nadležno javno tužilaštvo nije ispunilo svoj zadatak da sprovede delotvornu istragu.
Ustavni sud, najpre, ukazuje na to da pravo na nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta, garantovano članom 25. Ustava, jeste jedna od temeljnih vrednosti demokratskog društva, te predstavlja zabranu apsolutnog karaktera i ne dopušta nikakvo odstupanje, pa čak ni u vreme rata ili drugog vanrednog stanja koje ugrožava opstanak stanovništva. Kada se govori o postupanju sa licem lišenim slobode, Ustavni sud dodatno ukazuje na to da je svaki oblik zlostavljanja zabranjen, nezavisno od okolnosti i ponašanja žrtve. Takođe, Ustavni sud ukazuje i na to da zahtevi istrage i nesumnjivo velike poteškoće koje nosi borba protiv kriminala, te priroda krivičnog dela za koje postoji sumnja da je određeno lice izvršilo ne mogu biti opravdanje za postupanje kojim se vređa fizički i psihički integritet određene osobe.
Ustavni sud dalje konstatuje da državni organi moraju voditi računa o tome da svako pribegavanje fizičkoj sili koja nije neophodna zbog ponašanja lica prema kojem se preduzimaju službene radnje (npr: direktnog napada ili aktivnog/pasivnog otpora) u načelu može dovesti do ugrožavanja ili povrede njegovog fizičkog i psihičkog integriteta. Što se tiče upotrebe sile od strane policije, u situacijama održavanja reda, sprečavanja izvršenja krivičnih dela, hvatanja navodnih izvršilaca kaznenih dela i zaštite sebe i drugih pojedinaca, policijski službenici imaju pravo upotrebiti odgovarajuća sredstva prinude, uključujući i silu. Ipak, takva sila se sme upotrebiti samo ako je neophodna i ne sme biti prekomerna (videti odluku Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Ivan Vasilev protiv Bugarske, broj predstavke 48130/99, od 12. aprila 2007. godine, stav 63.). Pribegavanje sili, koje pojedinac nije učinio nužnim svojim ponašanjem, umanjuje ljudsko dostojanstvo, te u načelu predstavlja povredu zabrane zlostavljanja (videti odluku Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Kuzmenko protiv Rusije, broj predstavke 18541/04, od 21. decembra 2010. godine, stav 41.).
Međutim, kada se govori o materijalnom aspektu člana 25. Ustava, Ustavni sud konstatuje da navodi o zlostavljanju moraju biti potkrepljeni odgovarajućim dokazima. Evropski sud za ljudska prava je u svojoj praksi generalno primenjivao dokazni standard „van razumne sumnje“ (videti presudu Irska protiv Ujedinjenog Kraljevstva, od 18. januara 1978, serija A br. 25, str. 64–65, stav 161.). S tim da takav dokaz može proizlaziti iz koegzistencije dovoljno snažnih, jasnih i neprotivrečnih zaključaka ili sličnih neosporenih činjeničnih pretpostavki (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Salman protiv Turske, broj predstavke 21986/93, od 27 juna 2000. godine, stav 100.).
Sa druge strane, postoji pozitivna obaveza nadležnih državnih organa da poštuju i zaštite procesni aspekt člana 25. Ustava i člana 3. Evropske konvencije, a koji podrazumeva obavezu da se sprovede delotvorna zvanična istraga u slučaju kada pojedinac iznese potkrepljenu tvrdnju da je od strane službenih lica pretrpeo neki od oblika zlostavljanja. Iako obaveza istrage nije obaveza postizanja rezultata, već obaveza sredstava, postoji nekoliko kriterijuma koje istraga treba da ispuni u svrhu procesne obaveze iz člana 25. Ustava, odnosno člana 3. Evropske konvencije.
Prvo, delotvorna istraga je ona koja je adekvatna, odnosno istraga koja može da omogući identifikaciju i kažnjavanje odgovornih (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Labita protiv Italije, broj predstavke 26772/95, od 6. aprila 2000. godine, stav 131.).
Drugo, da bi se istraga mogla smatrati delotvornom, generalno se može smatrati neophodnim da osobe nadležne za sprovođenje istrage i osobe koje je sprovode budu nezavisne od osoba koje su učestvovale u događajima, što znači ne samo nepostojanje hijerarhijske ili institucionalne veze, već i praktičnu nezavisnost (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Ramsahai i drugi protiv Holandije, broj predstavke 52391/99, od 15. maja 2007. godine, stav 325.)
Treće, istraga mora biti temeljna, što znači da nadležni državni organi moraju uvek ozbiljno nastojati da utvrde šta se desilo i ne treba da se oslone na brze ili neosnovane zaključke radi završetka istrage ili kao osnovu za njihove odluke (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Assenov i drugi protiv Bugarske, broj predstavke 90/1997/874/1086, od 28. oktobra 1998. godine, stav 103.).
Četvrto, postoji obaveza da se odmah reaguje i preduzmu mere čim se podnese zvanična pritužba. Čak i ako, striktno govoreći, nije podneta nikakva pritužba, istraga mora početi ako postoje dovoljno jasne indikacije da se dogodilo zlostavljanje (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Stanimirović protiv Srbije, broj predstavke 26088/06 od 18. oktobra 2011. godine, stav 39.). Naime, brz odgovor nadležnih vlasti suštinski je važan za održavanje poverenja javnosti u njihovo poštovanje vladavine prava, kao i za sprečavanje bilo kakvog utiska o postojanju nekog dogovora ili tolerancije prema nezakonitim radnjama (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Šilih protiv Slovenije, broj predstavke 71463/01, od 9. aprila 2009. godine, stav 195.).
Peto, delotvorna istraga je ona koja ima dovoljan element javnog ispitivanja da bi se osigurala odgovornost. Iako stepen javnog ispitivanja može varirati, podnosiocu pritužbe se mora omogućiti delotvoran pristup postupku istrage u svim slučajevima (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Đekić i drugi protiv Srbije, br. 32277/07, od 29. aprila 2014. godine, stav 33.).
6. Primenom navedenih principa na konkretan slučaj, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe prilikom lekarskog pregleda 10. septembra 2020. godine i u Domu zdravlja „Veljko Vlahović“ (oko 4.00 sati) i u Opštoj bolnici Vrbas (pregled je trajao od 4.36 do 5.10 časova) tvrdio da je prethodnog dana (9. septembra 2020. godine) u večernjim satima oko 23.00 sata presretnut od strane NN lica dok je vozio bicikl i da su ga oni šutirali i tukli, o čemu je dežurni lekar Službe hitne medicinske pomoći Vrbas obavestio dežurnu službu Policijske stanice Vrbas. Policijski službenici dežurne službe PS Kula su pozvali podnosioca ustavne žalbe da dođe u prostorije policijske stanice i da da izjavu povodom konkretnog događaja, međutim on je tek 11. septembra 2020. godine došao u PS Vrbas sa svojim punomoćnikom izjašnjavajući se da je 9. septembra 2020. godine zadobio telesne povrede od strane njemu poznatih osoba, ali da ne želi ništa da izjavi, već da će podneti krivičnu prijavu protiv učinilaca. Podnosilac ustavne žalbe je 9. oktobra 2020. godine podneo disciplinsku i krivičnu prijavu protiv policijskih službenika PS Kula A.Đ. i M.B. zbog teže povrede službene dužnosti, odnosno krivičnog dela zlostavljanje i mučenje i krivičnog dela teška telesna povreda. Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da su u medicinskoj dokumentaciji konstatovane lake telesne povrede kod podnosioca ustavne žalbe, kao i da je podnosilac u krivičnoj prijavi od 9. oktobra 2020. godine za nanošenje tih povreda prvi put teretio policijske službenike, Ustavni sud smatra da su tvrdnje podnosioca ustavne žalbe iznete u krivičnoj prijavi, praćene telesnim povredama koje su konstatovane lekarskim pregledom, bile dovoljno ozbiljne da su zahtevale efikasnu zvaničnu istragu.
Ustavni sud je takođe utvrdio da je Osnovno javno tužilaštvo u Vrbasu 31. decembra 2020. godine (dva i po meseca nakon prosleđivanja krivične prijave od strane Višeg javnog tužilaštva u Somboru (15. oktobar 2020. godine), kojem je kao stvarno nenadležnom krivična prijava podneta (9. oktobra 2020. godine), podnelo zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja povodom kritičnog događaja od 9. septembra 2020. godine koje je poverilo Ministarstvu unutrašnjih poslova, Sektoru unutrašnje kontrole, koje nije u hijerarhijskoj podređenosti u odnosu na Direkciju policije u čijem sastavu se nalazi 27 Policijski uprava (za svaki grad) (među njima i Policijska uprava Sombor) i 135 Policijskih stanica - organizacione jedinice van sedišta Direkcije.
Ustavni sud je zatim utvrdio da policijski službenici Sektora unutrašnje kontrole u službenim prostorijama policijskih stanica u Vrbasu i u Kuli obavili razgovore kako sa prijavljenim policijskim službenicima, tako i sa svedokom R.Đ. (kupac trimera za travu od podnosioca ustavne žalbe), koji je 9. septembra 2020. godine sa policijskim službenicima išao najpre do kuće u kojoj stanuje podnosilac, a potom bio svo vreme prisutan u policijskom vozilu kada je podnosilac ustavne žalbe pronađen, zaustavljen i zajedno sa njim odvežen do policijske stanice, nakon čega je Osnovno javno tužilaštvo u Vrbasu naredilo sprovođenje sudsko-medicinskog veštačenja medicinske dokumentacije za podnosioca ustavne žalbe koja je dostavljena uz krivičnu prijavu.
Ustavni sud je uvidom u sveobuhvatnu dokumentaciju utvrdio da je osporenim rešenjem Osnovnog javnog tužilaštva u Vrbasu Kt. 630/20 od 17. februara 2021. godine pravnosnažno odbačena krivična prijava podnosioca ustavne žalbe s obzirom na to da u tom predmetu nema dokaza, osim njegovih tvrdnji, da su policijski službenici prema podnosiocu ustavne žalbe primenili sredstva prinude, naročito imajući u vidu da iz nalaza i mišljenja sudsko-medicinskog veštaka proizlazi da lake telesne povrede koje su konstatovane na telu oštećenog u vidu oguljotine sa zadnje strane desne nadlaktice S40, i dve linearne oguljotine oko 4cm u predelu gornje trećine desne butine S70, se ne mogu dovesti u logičnu vezu sa navodima prijave da su osumnjičeni tukli i zlostavljali oštećenog na opisane načine, niti se te povrede mogu dovesti u vezu sa postojanjem namere da osumnjičeni zlostavljaju oštećenog prilikom privođenja, a pored toga nema dokaza da su policijski službenici te povrede naneli oštećenom.
Sa druge strane, Ustavni sud je utvrdio da se podnosilac ustavne žalbe javio na lekarski pregled u dežurnu službu Doma zdravlja u Kuli pet sati nakon kritičnog događaja (u noći 10. septembra 2020. godine u 4.00 sati); da je prilikom tog pregleda bio sam i da je u svim lekarskim izveštajima, sačinjenim u dve ustanove (Dom zdravlja i Opšta bolnica Vrbas), konstatovano da je oštećeni naveo da je oko 23.00 sata 9. septembra 2020. godine presretnut i tučen od strane NN lica, ne navodeći da se radi o policijskim službenicima, a da je narednog dana (11. septembra) prilikom davanja iskaza u PS Kula u prisustvu izabranog punomoćnika prvi put policijskoj službenici koja je sa njim obavila razgovor rekao da je pretučen od strane poznatih osoba, ali da neće da otkriva njihov identitet, već će protiv njih da podnese krivičnu prijavu, i dalje ne navodeći da se u konkretnom radilo o policijskim službenicima, kao i da je krivičnu prijavu protiv policijskih službenika PS Kula podneo mesec dana nakon kritičnog događaja.
Nadalje, iz medicinske dokumentacije za podnosioca ustavne žalbe i nalaza i mišljenja sudskog veštaka proizlazi da su dijagnoze pojedinih povreda mekih tkiva postavljene isključivo na osnovu tvrdnji podnosioca ustavne žalbe da postoji bol u tim delovima, te njihovo postojanje nije objektivno utvrđeno (ne bazira se na principu „medicina zasnovana na dokazima“) od strane lekara, a kako je u mišljenju sudskog veštaka dalje navedeno da se pored navedenih dijagnoza povreda u medicinskoj dokumentaciji opisuju i povrede za koje nisu navedene dijagnoze, a radi se o oguljotinama i krvnim podlivima koje pojedinačno i zajednički imaju grupna obeležja lake telesne povrede, a mogu nastati po mehanizmu udara, pada, a na rukama i mehanizmom stezanja kože šakom (mehanizam štipaljke), kao i da se na tabanima ne opisuju bilo kakve povrede, tako da se sa sudsko-medicinskog aspekta ne može potvrditi iskaz oštećenog da je 40 minuta udaran plastičnim crevom ili plastičnom cevi po tabanima.
Ustavni sud konstatuje da je uvidom u medicinsku dokumentaciju, koja je bila predmet veštačenja, utvrdio da je u izveštaju lekara specijaliste Opšte bolnice u Vrbasu od 10. septembra 2020. godine konstatovano i da se u predelu dorzuma (donji deo) stopala u predelu 4. i 5. metatarzačne kosti nalazi „blagi otok“, bez preloma („sine fractum“), što po oceni Ustavnog suda ne potvrđuje tvrdnje podnosioca ustavne žalbe o nepravilnostima u izradi sudsko-medicinskog veštačenja, jer mišljenje sudskog veštaka da se na tabanima ne opisuju (bilo kakve) povrede, koje bi sa sudsko-medicinskog aspekta mogle da potvrde iskaz oštećenog da je 40 minuta udaran plastičnim crevom ili plastičnom cevi po tabanima, po oceni Ustavnog suda, nije u suprotnosti sa utvrđenim činjenicama koje su konstatovane u medicinskoj dokumentaciji.
Polazeći od navedenog Ustavni sud ne može utvrditi „izvan razumne sumnje“ da su povrede koje su konstatovane u dostavljenoj medicinskoj dokumentaciji podnosiocu ustavne žalbe nanete kritičnog dana 9. septembra 2020. godine od strane policijskih službenika PS Kula.
Navedeno, najpre, zbog toga što je podnosilac ustavne žalbe u prostorijama PS Kula nakon davanja izjave 9. septembra 2020. godine u 22,30 sati potpisao službenu belešku bez primedbi, čija kopija mu je na njegov zahtev uručena, nakon čega je napustio prostorije policijske stanice, te se na pregled lekara javio pet sati nakon otpuštanja iz policijske stanice. Naime, prema tvrdnjama policijskih službenika podnosilac je pušten da ide kući u 22,30 sati 9. septembra 2020. godine, a koje tvrdnje podnosilac nijednim navodom u toku postupka pred Osnovnim javnim tužilaštvom u Vrbasu niti u ustavnoj žalbi nije osporio. Naprotiv, podnosilac je u ustavnoj žalbi naveo da je nakon puštanja iz policijske stanice najpre otišao kući da se presvuče, pa potom da preuzme bicikl sa puta, gde je ostavljen kada su ga policajci odveli, nakon čega je bicikl vratio prijatelju, od kojeg ga je pozajmio, i uzeo automobil od prijatelja kako bi otišao lekaru na pregled.
Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da se tvrdnje podnosioca ustavne žalbe koje su prvi put iznete u krivičnoj prijavi mesec dana nakon kritičnog događaja o postupcima policijskih službenika (udarci pesnicama po glavi, šutiranje po glavi, stomaku i genitalijama, udaranje glavom o haubu vozila, udaranje plastičnim cevima po celom telu, udaranje šipkama po tabanima u trajanju od 45 minuta) ne mogu dovesti u vezu sa povredama koje su konstatovane u lekarskom izveštaju Doma zdravlja i Opšte bolnice u Vrbasu (hematom veličine 3 h 4 cm u predelu proksimalne trećine desne nadlaktice i proksimalne trećine leve femoralne regije, dve linearne ekskorijacije (oguljotine) dužine oko 4cm u predelu proksimalne trećine femoralne regije, blag otok u predelu dorzuma (gornji deo) desnog stopala u predelu 4. i 5. metatarzačne kosti) ), a drugi izvedeni dokazi ne ukazuju nesumnjivo na to da povrede koje su konstatovane u medicinskoj dokumentaciji u 4.00 sati 10. septembra 2020. godine, nisu mogle nastati nakon napuštanja PS Kula u 22,30 sati 9. septembra 2020. godine.
Prilikom ocene osnovanosti navoda o istaknutoj povredi materijalnog aspekta prava na nepovredivost psihičkog i fizičkog integriteta, zajemčenog odredbama člana 25. Ustava pored napred navedenog, Ustavni sud je, naročito, imao u vidu da je podnosilac, od prvog pregleda kod lekara na koji je otišao sam, (pregledan je bez prisustva policije-napomena US), do podnošenja krivične prijave mesec dana nakon kritičnog događaja navodio kontradiktorne tvrdnje o kritičnom događaju i njegovim akterima, što, po oceni Suda, umanjuje veru u istinitost svih njegovih optužbi protiv policijskih službenika na koje ukazuje u ustavnoj žalbi.
Kada je u pitanju ocena osnovanosti navoda ustane žalbe u odnosu na procesni aspekt prava na nepovredivost psihičkog i fizičkog integriteta utvrđenog članom 25. Ustava, Ustavni sud, na osnovu napred navedenog, nasuprot mišljenju podnosioca ustavne žalbe, smatra da da su nadležni državni organi krivičnog gonjenja preduzeli sve neophodne i hitne mere kako bi se detaljno i sveobuhvatno utvrdilo činjenično stanje u vezi sa postupanjem policijskih službenika prema podnosiocu ustavne žalbe i kako bi se utvrdilo šta se kritičnog dana zaista desilo.
Polazeći od toga da je Ustavni sud je utvrdio da su policijski službenici Sektora unutrašnje kontrole koji su prikupljali potrebna obaveštenja povodom krivične prijave podnosioca ustavne žalbe zbog krivičnog dela zlostavljanja i mučenja i teških telesnih povreda protiv policijskih službenika PS Kula bili hijerarhijski nezavisni od policijskih službenika koji su bili prijavljeni za izvršenje krivičnih dela, kao i da su sve neophodne istražne radnje bile sprovedene u roku od četiri meseca od podnošenja krivične prijave, te imajući u vidu da je podnosilac ustane žalbe imao mogućnost da se izjasni o dokazima koji su izvedeni u toku postupka – nalaz i mišljenje veštaka (nakon kojeg, ni po oceni Ustavnog suda nije bilo osnova da se osumnjičeni i svedok neposredno pred javnim tužilaštvom ponovo saslušavaju), a što je on učinio kroz prigovor protiv rešenja o odbačaju krivične prijave, iako je od dostavljanja sudsko-medicinskog veštačenja, po oceni Ustavnog suda, imao dovoljno vremena da iznese primedbe i predloži eventualno nove dokaze, što on nije učinio, Ustavni sud smatra da „istraga“ povodom kritičnog događaja od 9. septembra 2020. godine ispunila zahteve adekvatnosti, nepristrasnosti, temeljnosti i hitnosti. Stoga Ustavni sud, u konkretnim okolnostima slučaja, ne može utvrditi povredu prava na nepovredivost psihičkog i fizičkog integriteta, zajemčenog članom 25. Ustava.
Na temelju svega navedenog, Ustavni sud je ocenio da radnjama policijskih službenika PS Kula od 9. septembra 2020. godine i osporenim rešenjima Osnovnog javnog tužilaštva u Vrbasu Kt. 630/20 od 17. februara 2021. godine i Višeg javnog tužilaštva u Somboru Ktpo. 12/21 od 10. marta 2021. godine podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo iz člana 25. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu i odlučio kao u prvom delu izreke.
7. Što se tiče istaknute povrede prava na pravično suđenje i prava na pravno sredstvo, iz člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava, koju podnosilac vezuje za osporena rešenja, Ustavni sud je utvrdio da se navodima podnosioca od Ustavnog suda suštinski traži da, postupajući kao instancioni sud, ispita zakonitost osporenih akata. Ovakvu ocenu Ustavnog suda potvrđuje i to da podnosilac u ustavnoj žalbi uglavnom ponavlja navode koje su isticani u prigovoru koji je drugostepeno javno tužilaštvo ocenilo neosnovanim. S obzirom na navedeno, Ustavni sud ne može prihvatiti navode podnosioca kao ustavnopravne razloge kojima se argumentuju tvrdnje o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. Ustava.
U odnosu na istaknutu povredu prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud ukazuje da se označenim pravom jemči dvostepenost u odlučivanju, odnosno pravo da se u postupku po žalbi ili drugom propisanom pravnom sredstvu, pred organom više instance, ispita zakonitost prvostepene odluke, što ne podrazumeva i pravo na pozitivan ishod drugostepenog postupka za lice koje je izjavilo pravno sredstvo, ako za to nije bilo osnova. Kako je nesporno da je podnosilac ustavne žalbe imao i iskoristio pravo na preispitivanje zakonitosti prvostepene odluke, to je Ustavni sud i u ovom delu ocenio da nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.
Imajući u vidu sve navedeno Ustavni sud je u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u drugom delu izreke.
Povodom zahteva podnosioca za naknadu troškova za sastav ustavne žalbe, Ustavni sud ukazuje da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom (videti obrazloženje Odluke Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine, objavljene na internet stranici Ustavnog suda www.ustavni.sud.rs.). Ustavni sud posebno naglašava da praksa Evropskog suda za ljudska prava u pogledu naknade troškova postupka ne može biti relevantna u situaciji kada je ustavna žalba odbijena.
8. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42a stav 1. tačka 5), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
Snežana Marković, s.r.