Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u sporu iz ugovora o gradnji

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parnici iz ugovora o gradnji koja je trajala preko 12 godina. Glavna odgovornost za dužinu postupka pripisana je prvostepenom sudu.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-992/2010
20.12.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević , predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Aleksandre Zravković i Vladimira Zdravkovića, oboje iz Beograd a, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. decembra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba Aleksandre Zdravković i Vladimira Zdravkovića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je v ođen pred Opštinskim sudom u Zaječaru u predmetu P. 597/05 povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Aleksandra Zdravković i Vladimir Zdravković , oboje iz Beograda, su 18. januara 2010. godine, preko punomoćnika Petra Zdravkovića, advokata iz Zaječara, Ustavnom sudu podneli ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom ro ku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Z aječaru u predmetu P. 597/05, kao i protiv presude Opštinskog suda u Zaječaru P. 597/05 od 16. januara 2007. godine i presude Okružnog suda u Zaječaru Gž. 1755/07 od 22. oktobra 2009 . godine, zbog povrede prava na pravično suđenje garantovanog odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Podnosioci ustavne žalbe su, između ostalog, n aveli: da su njihovi pravni prethodnici podneli 26. avgusta 1997. godine tužbu Opštinskom sudu u Zaječaru i da je spor okončan presudom Okru žnog suda u Zaječaru Gž. 1755/07 od 22. oktobra 2009. godine; da su postupajući sudovi zauzeli stav da je rok za podnošenje tužbe u ovom sporu bio šest mese ci, što bi dalje značilo da je tužba neblagovremena, pa je prvostepeni sud bio dužan da još u toku preispitivanja tužbe istu odbaci, a ne da posle dvanaest godina tužbeni zahtev odbije; da su sudovi pogrešno primenili materijaln o pravo kada su tum ačili odredbe ugovora o zajedničkoj gradnji pozivajući se na odredbe Zakon a o obligacionim odnosima, a u pitanju je bio svojevrstan i specifičan ugovor „sui generis“ i da je neprihvatljiv stav sudova da je rok za podnošenje tužbe bio šest meseci, jer su tužioci 16. novembra 1999. godine proširili tužbu, odmah po dostavljanju mišljenja veštaka , tako da se za tužbene zahteve koje su postavili proširenjem tužbe, ne može smatrati da je protekao rok od šest meseci.

Podnosioci ustavne žalbe su predložili da Ustavni sud usvoji žalbu, utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, kao i da ukine osporene presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Ukoliko se zbog trajanja postupka ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku, prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), kojom se uređuje postupak po ustavnoj žalbi, ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena sva pravna sredstva, dakle pre nego što je postupak okončan.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Zaječaru u predmetu P. 597/05 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Majka podnosilaca ustavne žalbe N. Z. iz Beograda i D. N. iz Beograd a, su 26. avgusta 1997. godine podnel e tužbu O pštinskom sudu u Zaječaru protiv tuženog , radi ispunjenja ugovora o zajedničkoj izgradnji.

Tuženi je tokom postupka istakao protivtužbeni zahtev kojim je tražio da sud obaveže protivtužioce da mu isplate određeni novčani iznos na ime vrednosti radova koj e je izveo mimo projekta i koje je bliže naveo.

Opštinski sud u Zaječaru je prvu presudu P. 597/05 od 16. januara 2007. godine doneo posle gotovo punih deset godina od dana podnošenja tužbe . Navedenom presudom je odbijen tužbeni zahtev tužilaca i protivtužbeni zahtev protivtužio ca i odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove.

Do donošenja navedene presude pred prvostepenim sudom je zakaz ano čak 62 ročišta za glavnu rasprav u, od kojih je 18 ročišta odloženo zbog neuredne dostave poz iva strankama ili nedolaska pozvanih svedoka na zakazana ročišta. Na ročištima koja su održana sud je sprovodio dokazni postupak građevinskim veštačenjem , uvidom u određenu dokumentaciju, saslušanjem predloženih svedoka i parničnih stranaka.

Na ročištu koje je održano 2. decembra 1999. godine sud je rešenjem odbio preinačenje tužbe koje su učinile tužilje podneskom od 16. novembra 1999. godine, posle dostavljanja nalaza i mišljenja veštaka.

Prvostepeni sud je na ročištu od 18. novembra 2003. godine na zapisniku konstatovao da je rasprava zaključena i da će se pismeni otpravak odluke dostaviti strankama, ali je tek rešenjem P. 1571/99 od 17. marta 2005. godine konstatovano da se postupak prekida usled smrti jedne od tužilja . Stranke nisu tražile pismeni otpravak rešenja.

Zakonski naslednici jedne od tužilja , ovde podnosioci ustavne žalbe, su 15. juna 2005. godine podneli predlog za nastavak postupka , iza smrti majke, N. Z. iz Beograda. Opštinski sud u Zaječaru je u predmetu , kojem je, nako n nastavka postupka, dodeljen tada novi broj P. 597/05, odložio tri ročišta za glavnu raspravu (od 9. septembra 2005. godine, 5. oktobra i 14. novembra 2006. godine) i održao tri ročišta (od 16. decembra 2005, 14. novembra 2006. godine i 16. januara 2007. godine), na kojima je saslušao predložene svedoke i parnične stranke, da bi doneo presudu P. 597/05 od 16. januara 2007. godine .

Parnične stranke su izjavile žalbe protiv navedene prvostepene presude .

Okružni sud u Zaječaru je presudom Gž. 1755/07 od 22. oktobra 2009. godine odbio kao neosnovane žalbe stranaka i potvrdio presudu Opštinskog suda u Zaječaru P. 597/05 od 16. januara 2007. godine kojom su odbijeni tužbeni zahtevi tužilaca i protivtužbeni zahtev protivtužioca.

U obrazloženju drugostepene presude je, između ostalog, navedeno: da su tužilje N. Z. iz Beograda i D. N. iz Beograda i tuženi kao suinvestitori zaključili ugovor o zajedničkoj izgradnji, koji je overen pred Opštinskim sudom u Zaječaru pod brojem Ov. 1740/91 od 1. avgusta 1991. godine, za izgradnju poslovno -stambenog objekta bliže opisanog u samom ugovoru; da je navedenim ugovorom tuženi preuzeo obavezu da tužiljama po izvršenoj primopredaji celokupnog objekta preda njihov stambeni prostor, a takođe se ugovorom tuženi obavezao da samostalno izvrši sve radove koji se odnose na izgradnju objekta čija je izgradnja ugovorena, kao i da istu finansira i da po završetku objekta tužiljama preda istu na upotrebu; da su tužilje kao investitori, odnosno suinvestitori uložile pravo korišćenja na placu u ulici Ljube Nešića broj 51 u Zaječaru, i svoje pravo svojine na zagradama koje se nalaze na navedenom placu, a koje je po ugovoru trebal o da budu p retvorene u poslovni prostor; da je n a osnovu izvedenih dokaza prvostepeni sud utvrdio da su radovi na objektu završeni krajem 1995. godine, ali da zvanična primopredaja objekta nikada nije izvršena; da su tužilje počele sa korišćenjem oba stana koja su bila predmet izgradnje i poslovnog prostora i da su stanove i izdavale, i sve to krajem 1995. godine, te bez obzira što nikada nije izvršena zvanična primopredaja između tužilja i tuženog, izvršena je fakti čka predaja krajem 1995. godine; da su tužilje, u konkretnom sporu, podnele tužbu protiv tuženog zbog nedostataka na izgrađenom objektu, po navedenom ugovoru iz 1991. godine, a tužba je podneta avgusta 1997. godine; da je prvostepeni sud primenom odredaba člana 645. Zakona o obligacionim odnosima odbio tužbeni zahtev tužilja za otklanjanje nedostataka u stanovima na stambeno–poslovnom objektu u ulici Ljube Nešića br. 51 u Zaječaru, navodeći da su tužilje otpočele sa korišćenjem objekta i primile ga u stanju u kakvom se nalazio 1995. godine , bez obzira što nije izvršena zvanična primopredaja ovih objekata, te da su tužilje mogle da se na nedostatke pozovu u roku od šest meseci , pod pretnjom gubitka ovog prava, a objektivni rok za prijavu ovih nedostataka je bio godinu dana od kada je naručilac radova obavestio projektanta , odnosno izvođača radova o nedostatku.

Dalje je navedeno: da su sudovi ocenili da je neosnovan i žalbeni navod tužilja da su one kao investitori svoje investitorsko pravo prenele na tuženog tako da je tuženi postao investitor s obzirom na to da u ugovoru koji su stranke zaključile 1991. godine stoji da su sve stranke investitori na gradnji poslovno -stambenog objekta, te da tužilje kao svoj deo investicije ulažu pravo korišćenja na placu u ulici Ljube Nešića broj 51 i objekte koji se na tom placu nalaze, a koji su pretvoreni u poslovno-stambeni prostor; da su sudovi žalbeni navod tužilja da su one na ovaj način izgubile sva svoja investitorska prava, te da su ona preneta na tuženog, ocenili kao neosnovan, navodeći da kad bi ova prava bila preneta u celini na tuženog on bi postao vlasnik svih adaptiranih objekata koji se nalaze na placu u ulici Ljube Nešića broj 51 u Zaječaru.

Punomoćnik tužilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe, je pismeni otpravak drugostepene presude primio 21. decembra 2009. godine.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se pozivaju podnosioci u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Za ocenu navoda podnosilaca ustavne žalbe od značaja su odredbe Zakona o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, (6/80), 36/80, (43/82 i 72/82), 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91, "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02 i "Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09), kojima je bilo propisano da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.).

Ustavni sud nalazi da su za odlučivanje o postojanju povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje na koje se podnosioci ustavne žalbe poziva ju, a u odnosu na osporene presude, od značaja odredbe Zakona o obligacionim odnosima "Službeni list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89 i " Službeni list SRJ", br. 31/93, (22/99, 23/99, 35/99 i 44/99) (u daljem tekstu: ZOO), kojima je propisano: da prava naručioca prema izvođaču zbog nedostatka građevine prelaze i na sve docnije sticaoce građevine ili njenog dela ali s tim da docnijim sticaocima ne teče novi rok za obaveštenje i tužbu, već im se uračunava rok prethodnika (član 642.); da je n aručilac ili drugi sticalac dužan da o nedostacima obavestiti izvođača i projektanta u roku od šest meseci od kad je nedostatak ustanovio, inače gubi pravo da se pozove na njega i da pravo naručioca ili drugog sticaoca prema izvođaču, odnosno projektantu po osnovu njihove odgovornosti za nedostatke prestaje za godinu dana računajući od dana kad je naručilac, odnosno sticalac obavestio projektanta, odnosno izvođača o nedostatku (član 645. st. 1. i 2.).

5. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku na koju se u ustavnoj žalbi ukazuje , Sud je utvrdio da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja osnovanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja predmetnog sudskog postupka, počev od 26. avgusta 1997. godine kada je podneta tužba Opštinskom sudu u Z aječaru.

Kada je reč o dužini trajanja predmetnog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak započeo 26. avgusta 1997. godine kada su tužilje, među kojima i majka podnosilaca ustavne žalbe, podnele tužbu Opštinskom sudu u Zaječaru i da je okončan nakon više od 12 godina presudom Okružnog suda u Zaječaru Gž. 1755/07 od 22. oktobra 2009. godine.

Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud ispitivao povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da su podnosioci ustavne žalbe stupili u parnicu posle smrti svoje majke sredinom 2005. godine, kada je postupak trajao već osam godina, a da nije bila doneta nijedna prvostepena presuda.

S obzirom na to da su podnosioci ustavne ža lbe, kao naslednici pok. tužilje N. Z . iz Beograda, preuzeli parnicu u vreme kada je ona trajala već osam godina, Ustavni sud je stao na stanovište da se u ovom slučaju razumna dužina trajanja postupka ima ceniti od momenta podnoše nja tužbe Opštinskom sudu u Zaječaru. Pri tome Ustavni sud je imao u vidu i praksu Evropskog suda za ljudska prava ( videti Odluku ''Fütterer protiv Hrvatske'' od 20. decembra 2001. godine, pas. 24. i 25.).

Navedeno trajanje parničnog postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda post avljenog zahteva, odnosno značaj prava o kojima se u postupku odlučuje za podnosioca su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje eventualne povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo posebno složenih činjeničnih i pravnih pitanja o kojima bi se sud izjašnjavao. Naime, tužilje su protiv tuženog podnele tužbu radi ispunjenja ugovora o zajedničkoj izgradnji, a tuženi–protivtužilac je tražio da sud obaveže protivtužioce da mu isplate određeni novčani iznos na ime vrednosti radova koje je izveo mimo projekta i koje je bliže naveo.

Sud je trebalo da sprovede odgovarajući dokazni postupak i da odluči o podnetom tužbenom i protivtužbenom zahtevu .

Ispitujući p onašanje podnosilaca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da svojim ponašanjem nisu dopri neli dužini trajanja parničnog postupka, kao i da su imali legitiman interes da sud odluči o tužbenom zahtevu koji je postavila njihova majka , a kojem su se priključili i tražili da sud obaveže tuženog na ispunjenje ugovora o zajedničkoj izgradnji .

Ispitujući uticaj svih navedenih kriterijuma na trajanje konkretnog parničnog postupka, Ustavni sud je na osnovu prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti ocenio da je dužini postupka presudno doprinelo postupanje prvostepenog suda. Naime, O pštinski sud u Z aječaru je prvu presudu, kojom je odlučio o tužbenom i protivtužbenom zahtevu, doneo posle više od devet godina. Navedeni sud nije održao znatan broj zakazanih ročišta. Prvostepeni sud je na ročištu od 18. novembra 2003. godine konstatovao da je rasprava zaključena i da će se pismeni otpravak odluke dostaviti parničnim strankama, a tek nakon godinu dana i četiri meseca je rešenjem I. 1571/99 od 17. marta 2005. godine prekinuo postupak zbog smrti jedne od tužilja.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava u parničnom postupku koji je vođen pr ed Opštinskim sudom u Zaječaru u predmetu P. 597/05.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u prvom delu izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da iz sadržine ustavne žalbe proizlazi da podnosioci ustavne žalbe, nezadovoljni ishodom vođenog parničnog postupka, zbog neispunjenja ugovora o zajedničkoj izgradnji, ponovo osporavaju zakonitost sudskih odluka, ukazujući, u suštini, na to da su sudovi pogrešno tumačili odredbe ugovora o zajedničkoj gradnji pozivajući se na odredbe Zakona o obligacionim odnosima, jer je po njihovom miš ljenju bio u pitanju svojevrstan i specifičan ugovor „sui generis“ i da sudovi nisu uzeli u obzir da su tužilje 16. novembra 1999. god ine preinačile tužbeni zahtev .

Ustavni sud je ocenio da su osporene presude Opštinskog suda u Zaječaru P. 597/05 od 16. januara 2007. godine i Okružnog suda u Zaječaru Gž. 1755/07 od 22. oktobra 2009. godine doneli zakonom ustanovljeni sudovi, u granicama svojih nadležnosti, nakon postupka sprovedenog u skladu sa zakonskim odredbama, te da se osporene presude zasnivaju na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog materijalnog prava.

Naime, tužilje su, u konkretnom sporu, podnele tužbu protiv tuženog zbog nedostataka na izgrađenom objektu, po navedenom ugovoru iz 1991. godine, a tužba je podneta avgusta 1997. godine. Prvostepeni sud je primenom odredaba člana 645. Zakona o obligacionim odnosima odbio tužbeni zahtev tužilja za otklanjanje nedostataka u stanovima na stambeno–poslovnom objektu u ulici Ljube Nešića br. 51 u Zaječaru , navodeći da su tužilje otpočele sa korišćenjem objekta i primile ga u stanju u kakvom se nalazio 1995. godine bez obzira što nije izvršena zvanična primopredaja ovih objekata, te da su tužilje mogle da se na nedostatke pozovu u roku od šest meseci , pod pretnjom gubitka ovog prava, a objektivni rok za prijavu ovih nedostataka je bio godinu dana od kada je naručilac radova obavestio projektanta odnosno izvođača radova o nedostatku.

U pogledu navoda podnosilaca koji se odnose na preinačenje tužbe od 16. novembra 1999. godine, Ustavni sud je uvidom u spise predmeta utvrdio da je na ročištu od 2. decembra 1999. godine sud rešenjem odbio p reinačenje tužbe.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud ocenio da razlozi navedeni u ustavnoj žalbi ne daju dovoljno osnova za sumnju da su osporene presude donete proizvoljnom primenom materijalnog prava, te da je njima povređeno pravo podnosilaca na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

S obzirom na izneto, Ustavni sud je ustavnu žalbu u odnosu na osporene presude odbacio, saglasno o dredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje po podnetoj ustavnoj žalbi i odlučio kao u drugom delu izreke.

7. Na osnovu izloženog, kao i odredaba člana 42b stav 1 tačka 1) , člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u sporu iz ugovora o gradnji

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti