Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažne presude protiv dužnika sa pretežnim društvenim kapitalom. Sud nalaže državi da isplati podnositeljki naknadu materijalne štete u visini dosuđenog potraživanja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-992/2015
17.11.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Milanke Velinov iz sela Rajčilovci kod Bosilegrada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. novembra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Milanke Velinov i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 202/13 podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Vranju I. 202/13 od 4. februara 2013. godine, umanjenog za iznos koji je po tom osnovu eventualno isplaćen. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milanka Velinov iz sela Rajčilovci kod Bosilegrada podnela je Ustavnom sudu, 10. februara 2015. godine , ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 202/13.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno da je neizvršenjem rešenja o izvršenju Osnovnog suda u Vranju I. 202/13 od 4. februara 2013. godine, donetog na osnovu pravnosnažne i izvršne presude zbog propuštanja Opštinskog suda u Bosilegradu P1. 100/08 od 27. februara 2008. godine, podnositeljki povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, kao i pravo na imovinu. Podnositeljka je istakla zahtev za naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Vranju I. 202/13 od 4. februara 2013. godine.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Vranju I. 202/13 i dopis Narodne Banke Srbije broj IX/12225/2/16 od 2 0. oktobra 2016. godine , utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe, u svojstvu izvršnog poverioca, podnela je 25. januara 2013. godine Osnovnom sudu u Vranju predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika „Jumko“ AD iz Vranja, i to plenidbom novčanih sredstava izvršnog dužnika i njihovim prenosom na račun izvršnog poverioca. Predlog je podnet na osnovu pravnosnažne i izvršne presude zbog propuštanja Opštinskog suda u Bosilegradu P1. 100/08 od 27. februara 2008. godine , kojom je obavezan tuženi „Jumko“ AD iz Vranja da tužiocu, ovde podnosiocu ustavne žalbe, na osnovu sporazuma o regulisanju međusobnih prava i obaveza po osnovu rada isplati određene novčane iznose. Osnovni sud u Vranju je rešenjem I. 202/13 od 4. februara 2013. godine usvojio predlog za izvršenje i naložio Narodnoj banci Srbije – Odeljenju za prinudnu naplatu Kragujevac (u daljem tekstu: Narodna banka) da sprovede rešenje o izvršenju. Rešenje je 7. februara 2013. godine dostavljeno Narodnoj banci.

Osnovni sud u Vranju je 7. februara 2013. godine doneo zaključak kojim je konstatovao da je u „predmetu I. 202/13 izvršenje provedeno i da predmet treba razvesti kao rešen“, a 28. marta 2013. godine je donet zaključak u kome je konstatovano da je predmet završen i da ga treba arhivirati. Navedeni zaključci nisu dostavljeni izvršnom poveriocu.

Rešenjem Osnovnog suda u Vranju R4.I. 153/16 od 21. aprila 2016. godine usvojen je prigovor Milanke Velinov i utvrđeno je da joj je u izvršnom koji se vodi pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 202/13 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, te je naloženo postupajućem sudiji da preduzme sve mere kako bi se predmetni izvršni postupak okončao u najkraćem roku.

Zaključkom Osnovnog suda u Vranju I. 202/13 od 11. maja 2016. godine promenjeno je sredstvo izvršenja, te je određeno da se isto sprovede popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika.

Osnovni sud u Vranju je rešenjem I. 202/13 od 5. jula 2016. godine obustavio postupak izvršenja, zbog toga što se izvršni poverilac nije u roku izjasnila da li je voljna da izvršenje sprovede sud ili javni izvršitelj, saglasno odredbama člana 547. Zakona o izvršenju i obezbeđenju ( "Službeni glasnik RS", broj 106/15 ), koji je počeo da se primenjuje od 1. jula 2016. godine.

Dopisom Narodne banke broj IX/12225/2/16 od 2 0. oktobra 2016. godine, Ustavni sud je obavešten da je rešenje Osnovnog suda u Vranju I. 202/13 od 4. februara 2013. godine primljeno u Narodnoj banci Srbije - Odeljenje za prijem, kontrolu i unos osnova i naloga u Kragujevcu 7. februara 2013. godine, ali da do 20. oktobra 2016. godine nije izvršeno zbog nedostatka sredstava na tekućim računima izvršnog dužnika.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Ispitujući pretpostavke za postupanje po ustavnoj žalbi, Ustavni sud, najpre, konstatuje da je podnositeljka nakon podnošenja ustavne žalbe Ustavnom sudu podnela i prigovor redovnom sudu radi ubrzanja postupka, te da je rešenjem Osnovnog suda u Vranju R4.I. 153/16 od 21. aprila 2016. godine utvrđeno da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 202/13. Stoga je Ustavni sud odlučivao samo o neodlučenom delu zahteva kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju Osnovnog suda u Vranju I. 202/13 od 4. februara 2013. godine. Stoga, Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud za ljudska prava, 29. januara 2013. godine , doneo odluku o dopuštenosti predstavke u predmetu Marinković protiv Srbije, u kojoj je podsetio na svoju ustaljenu sudsku praksu prema kojoj se tužena država dosledno smatra odgovornom ratione personae za neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, što podrazumeva da srpski organi mogu, a fortiori, biti odgovorni i u vezi sa onim preduzećima gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što za posledicu ima pretežan državni i društveni kapital, te da se podnosiocima predstavki, kad god se utvrde povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i/ili Protokola broj 1 uz ovu konvenciju, dosuđuje naknada i materijalne i nematerijalne štete, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravnosnažnim domaćim presudama. Evropski sud je u obrazloženju navedene odluke napomenuo da se ustavna žalba još ne može smatrati delotvornom u slučajevima koji uključuju odgovornost tužene države za neizvršenje presuda protiv društvenih preduzeća u postupku restrukturiranja i da u budućim slučajevima taj sud može ponovo razmotriti svoj stav, ako postoji jasan dokaz da je Ustavni sud naknadno uskladio u potpunosti svoj pristup sa relevantnom praksom Evropskog suda.

Evropski sud za ljudska prava je nakon toga u Odluci od 26. novembra 2013. godine, povodom predstavke broj 65713/13 koju je Vasvija Ferizović iz Novog Pazara podnela protiv Srbije, konstatovao da je Ustavni sud u potpunosti harmonizovao svoj pristup sa praksom Evropskog suda u pogledu neizvršenja presuda protiv preduzeća u društvenoj svojini koja su u postupku restrukturiranja , na način što je svojim odlukama pored utvrđene povrede „prava na s uđenje u razumnom roku“ i povrede „ prava na mirno uživanje imovine“, naložio državi da isplati naknadu nematerijalne štete i materijalne štete u visini iznosa opredeljenih u domaćim presudama.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust suda da namiri potraživanje utvrđeno pravnosnažnom presudom podnositeljki ustavne žalbe , a protiv izvršnog dužnika sa pretežnim društvenim kapitalom, u konkretnom slučaju predstavlja i povredu prava podnositeljke na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno tom presudom (isti stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs) . S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od svega izloženog , Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog rešenjem Osnovnog suda u Vranju I. 202/13 od 4. februara 2013. godine, kao meru otklanjanja štetnih posledica, pa i svojevrstan vid pravičnog zadovoljenja, zbog utvrđene povrede prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti