Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao preko osam godina. Povreda je nastala prvenstveno zbog neefikasnog postupanja prvostepenog suda. Zahtev za materijalnu štetu je odbačen.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi L . S . iz Ćuprije , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 5. jula 201 8. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba L. S . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Paraćinu - Sudska jedinica u Ćupriji u predmetu P. 1800/15 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. L. S . iz Ćuprije podnela je Ustavnom sudu, 23. decembra 201 6. godine, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Jagodini Gž. 1615/16 od 25. novembra 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog odredb om člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Ustavnom žalbom se ističe i povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe .

U ustavnoj žalbi se navodi: da je tužilja J . S . 4. marta 2008. godine podnela tužbu protiv tuženog I . S . i tužene, ovde podnositeljke ustavne žalbe, radi utvrđenja prava svojine, kojom je , između ostalog, tražila da se utvrdi da je po osnovu zajedničkog sticanja vlasnik da 1/2 idealna dela na lokalu – poslovnom prostoru u ul. M . bb u Ćupriji; da su tuženi radi smanjenja troškova angažovali zajedničkog punomoćnika; da je do 10. marta 2015. godine, kada je prekinut postupak, sud zakazao 32 ročišta; da je tužilja 17. septembra 2015. godine povukla tužbu u odnosu na tuženu, ovde podnositeljku ustavne žalbe, a da je tužena podnela zahtev za naknadu troškova postupka, koji je sud odbio rešenjem P. 1800/15 od 1. septembra 2016. godine; da je navedeno rešenje potvrđeno osporenim rešenjem Višeg suda u Jagodini P. 1615/16 od 25. novembra 2016. godine; da je do povred e prava na pravično suđenje došlo jer nakon povlačenja tužbe 27. novembra 2015. godine , tuženoj nisu priznati troškovi postupka sa obrazloženjem da je tužena faktički priznala tužilji tužbeni zahtev tako što je priznala tužbeni zahtev u parnici P. 255/15 u ko joj je 4. juna 2015. godine doneta presuda. Dalje se ističe da je podnositeljki povređeno pravo na pravično suđenje jer je sam postupak trajao više od osam godina, u kom periodu je održano 32 ročišta od kojih su neka odlagana bez razumljivog razloga, mnogo puta je ponavljano saslušanje parničnih stranaka, određivana veštačenja ekonomske struke, mada je predmet veštačenja bio u nadležnosti veštaka mašinske struke, da je sam postupak nepotrebno i nerazumno dugo trajao, na koji način po oceni Ustavnog suda, podnositeljka ističe povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

Od Ustavnog suda se zahteva da poništi osporeno rešenje i vrati predmet Višem sudu radi odlučivanja o žalbi drugotužene, ovde podnositeljke ustavne žalbe, izjavljenoj 5. oktobra 2016. godine. Podnositeljka predlaže da Ustavni sud utvrdi da joj je u predmetu koji je vođen pred Osnovnim sudom u Paraćinu - Sudska jedinica u Ćupriji P. 1800/15 povređeno pravo na pravično suđenje i da joj se odredi naknada štete u iznosu od 455.400,00 dinara. Iz navoda ustavne žalbe sledi da traženi iznos naknade štete odgovara visini materijalne štete za koju podnositeljka smatra da joj je pričinjena donošenjem osporenog rešenja.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Paraćinu - Sudska jedinica u Ćupriji i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužilja J. S . je , 4. marta 2008. godine, Opštinskom sudu u Ćupriji podnela tužbu protiv tuženog I. S . i tužene L . S, kojom je tražila da se utvrdi da je po osnovu zajedničkog sticanja u bračnoj i ekonomskoj zajednici sa prvotuženim stekla pravo svojine sa 1/2 na bliže opisanim pokretnim stvarima, te da se obaveže tuženi da tužilji isplati 4.000,00 CHF, u dinarskoj protivvrednosti , na ime zarade za F . klub i 6.000,00 CHF na ime otuđenja putničkog auta marke G, kao i da se utvrdi da je tužilja vlasnik sa 1/2 poslovnog prostora u Ćupriji u ul. M. u prizemlju , površine 58,87 m2, pa ugovor o kupoprodaji od 26. avgusta 2004. godine zaključen između prvotuženog kao prodavca i drugotužene kao kupca , overen pod brojem Ov. 2462/04 , ne proizvodi pravno dejstvo za 1/2 , što su tuženi dužni da priznaju.

Prvostepeni sud je 11. marta 2008. godine dostavio tuženima t užbu na odgovor, a drugotužena je 14. aprila 2008. godine u odgovoru na tužbu osporila tužbeni zahtev tužilje u celosti .

Imajući u vidu da su se tužilja i prvotuženi, koji su razvedeni bračni drugovi, nalazili na radu u Švajcarskoj, sud je najpre pokušao diplomatskim putem preko Ministarstva pravde Republike Srbije da tuženom dostavi tužbu sa prilozima , radi davanja odgovora , sa pozivom na pripremno ročište koje je održano 9. septembra 2008. godine.

Sud je tokom postupka, zakazao ukupno 36 ročišta, od kojih deset nije održano – dva zbog bolesti postupajuće sudije, dva jer punomoćnik tuženih nije uredno pozvan, a jedno jer prvotuženi nije uredno pozvan, dva na saglasan predlog stranaka, jedno kako bi se stranke upoznale sa nalazom sudskog veštaka koji im je neposredno pre ročišta uručen od strane suda, a jedno jer veštak mašinske struke nije dostavio nalaz sa mišljenjem o visini tržišne vrednosti vozila marke G . i jedno zbog toga što su se spisi nalazili u Apelacionom sudu pošto je reč o starom predmetu.

Prvotuženi I . S. je 13. marta 2012. godine podneo protivtužbu kojom je tražio da sud obaveže tužilju da mu isplati bliže označene novčane iznose, sa pripadajućom kamatom i utvrdi da je tuženi-protivtužilac po osnovu sticanja u bračnoj zajednici vlasnik 75% od putničkog motornog vozila marke M . B, usisivača i kompjutera, što je tužilja dužna da mu prizna.

Na ročištu 10. marta 2015. godine punomoćnik tužilje obavestio je sud da je tužilja podnela tužbu radi poništaja ugovora o kupoprodaji sporne nepokret nosti zaključenog između tuženih i overenog pod Ov. br. 2462/04, sa predlogom da se postupak prekine s obzirom da je reč o prethodnom pitanju.

Rešenjem Osnovnog suda u Paraćinu - Sudska jedinica u Ćupriji P. 1524/10 od 26. marta 2015. godine prekinut je postupak u ovoj pravnoj stvari do pravnosnažnog okončanja postupka u predmetu Osnovnog suda u Paraćinu - Sudska jedinica u Ćupriji P. 255/1 5, ali je rešenjem od 6. novembra 2015. godine postupak nastavljen, imajući u vidu da je presudom Osnovnog suda u Paraćinu - Sudska jedinica u Ćupriji P. 255/15 od 4. juna 2015. godine utvrđeno da je ništav ugovor o kupoprodaji nepokretnosti zaključen 26. avgusta 2004. godine i overen pred Opštinskim sudom u Ćupriji pod Ov. br. 2462/04 između prvotuženog I . kao prodavca i drugotužene L . kao kupca , što su tuženi dužni priznati i trpeti ispis vlasništva sa imena drugotužene u roku od 15 dana, te odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove. Pošto su se stranke odrekle prava na žalbu presuda je postala pravnosnažna danom donošenja.

Rešenjem Osnovnog suda u Paraćinu - Sudska jedinica u Ćupriji P. 1800/15 od 27. novembra 2015. godine utvrđeno je da je tužba prema tuženoj L . S . povučena u celosti.

Podnositeljka je prihvatila povlačenje tužbe i podneskom od 1. decembra 2015. godine ponovila ranije postavljeni zahtev za naknadu troškova postupka .

Parnični postupak je nastavljen između tužilje i tuženog Igora na još tri održana ročišta, na ko jima je dopunjeno mašinsko veštačenje radi utvrđenja vrednosti spornih putničkih automobila.

Na ročištu 25. jula 2016. godine stranke su povukle tužbene i protivtužbe ne zahtev e u celosti, koji su se odnosili na p okretne stvari stečene tokom trajanja bračne zajednice, dok su u pogledu sporne nepokretnosti okončale parnicu zaključenjem poravnanja, te je utvrđeno da je tužilja po osnovu zajedničkog sticanja u bračnoj i ekonomskoj zajednici sa tuženim I . S. vlasnik jedne idealne polovine bliže opisane nepokretnosti – poslovnog prostora u Ćupriji, u ul. M . u prizemlju stambenog objekta, površine 58 ,87 m2, što joj tuženi priznaje, a svaka stranka snosi svoje troškove.

Rešenjem Osnovnog suda u Paraćinu - Sudska jedinica u Ćupriji P. 1800/15 od 1. septembra 2016. godine odbijen je kao neosnovan zahtev drugotužene L . S . kojim je tražila da se obaveže tužilja da drugotuženoj nadoknadi troškove postupka.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Jagodini Gž. 1615/16 od 25. novembra 2016. godine odbijena je kao neosnovana žalba punomoćnika drugotužene i potvrđeno ožalbeno rešenje Osnovnog suda u Paraćinu - Sudska jedinica u Ćupriji P. 1800/15 od 1. septembra 2016. godine.

Ustavni sud je konstatovao da je u obrazloženju osporen og rešenja, između ostalog, navedeno: da je tužilja protiv tuženih podnela tužbu radi isplate označenih novčanih iznosa, kao i radi utvrđivanja prava svojine na pokretnim stvarima i na nepokretnosti – poslovnom prostoru površine 58 ,87m2 koji se nalazi u ul. M. u Ćupriji, a čiji je vlasnik bila drugotužena u momentu podnošenja tužbe po osnovu ugovora o kupoprodaji poslovnog prostora zaključenog 26. avgusta 2004. godine između tuženih i overenog od strane Opštinskog suda u Ćupriji pod Ov. br. 2462/04; da je postupak prekinut do okončanja postupka u drugoj parnici P. 255/15 po tužbi tužilje podnetoj radi poništaja ugovora o kupoprodaji na osnovu koga je drugotužena stekla pravo svojine na istoj nepokretnosti; da je u postupku P. 255/15 dana 4. juna 2015. godine doneta presuda i utvrđeno da je ništav ugovor o kupoprodaji nepokretnosti zaključen 26. avgusta 2004. godine između tuženih , te da su tuženi dužni da to priznaju i trpe ispis prava vl asništva sa imena drugotužene, pa je određeno da svaka stranka snosi svoje trošk ove; da presuda ne sadrži obrazloženje, jer su se stranke odrekle prava na žalbu; da je nakon donošenja presude u parnici P. 255/15 nastavljen postupak u ovoj parnici, te je tužilja pov ukla tužbu prema drugotuženoj kojoj je prestalo svojstvo vlasnika na spornoj nepokretnosti koja je predmet tužbe, sa kojim se povlačenjem saglasio zajednički punomoćnik tuženih i istakao zahtev za naknadu troškova postupka; da je prvostepeni sud rešenjem od 27. novembra 2015. godine utvrdio da je tužba povučena prema drugotuženoj, ali nije odlučio o troškovima; da je postupak okončan zaključenjem poravnanja između tužilje i tuženog 25. jula 2016. godine kada stranke nisu tražile troškove, već je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove; da je prvostepeni sud pravilno našao da je drugotužena dala povod da tužilja protiv nje podnese tužbu u ovoj pravnoj stvari, jer je u momentu podnošenja tužbe – 4. marta 2008. godine, bila vlasnik nepokretnosti koja je stečena u toku trajanja bračne zajednice između tužilje i prvotuženog; da se u postupku P. 255/15 saglasila da sud utvrdi da nije vlasnik nepokretnosti, jer je ništav ugovor o kupoprodaji, te se odrekla prava na žalbu, pa pravilno prvostepeni sud zaključuje da je tužena svojom krivicom bila stranka u postupku sve dok tužba prema njoj nije povučena, odnosno dok joj nije prest alo svojstvo vlasnika nepokretnosti na kojoj se traži utvrđivanje prava svojine; da se uspeh stranaka u ovom postupku ne može posmatrati nezavisno od postupka u predmetu P. 255/15 u kome je tužena praktično ispunila zahtev tužilje, jer je tuženoj u tom postupku prestalo svojstvo vlasnika na nepokretnosti; da je sudskim poravnanjem utvrđeno pravo svojine tužilje na spornoj nepokretnosti na kojoj je vlasnik bila drugotužena; da je tužilja uspela u odnosu na tuženu L . sa postavljenim tužbenim zahtevom, jer je u posebnoj parnici utvrđena ništavost ugovor a o kupoprodaji, kao i da tužena u tom postupku nije izjavila žalbu ; da je stoga pravilan zaključak prvostepenog suda da je tužilja uspela u sporu, zbog čega je rešenje prvostepenog suda kao pravilno potvrđeno.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu ukazuje podnositeljka u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega .

Odredbama člana 10. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije", br. 125/04 i 111/09 ), koji se primenjivao u konkretnom postupku , bilo je propisano da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (stav 1.), kao i da je sud dužan da nastoji da postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (stav 2.). Odgovarajuća odredba je sadržana i u članu 10. važećeg Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 - Odluka US, 74/13 - Odluka US i 55/14).

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak pokrenut podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Ćupriji, 4. marta 2008. godine, i da je u odnosu na podnositeljku ustavne žalbe postupak okončan donošenjem osporenog rešenja Višeg suda u Jagodini Gž. 1615/16 od 25. novembra 2016. godine.

Navedeno trajanje parničnog postupka od osam godina i osam meseci samo po sebi, ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, prilikom odlučivanja o tome da li je podnositeljki ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kojima se u postupku odlučuje za podnosioca.

Razmatrajući uticaj svakog od navedenih činilaca na trajanje osporenog postupka, Ustavni sud je ocenio da je predmetni postupak bio u izvesnoj meri činjenično i pravno složen , imajući pre svega u vidu da je prvostepeni sud postupao po tužbi tužilje i po protivtužbi prvotuženog, kao i radnje koje je sud preduzeo u cilju utvrđivanja činjeničnog stanja bitnog za presuđenje više tužbenih i više protivtužbenih zahteva , da je u sprovedenom postupku obavljen o više veštačenja, kao i više dopuna tih veštačenja radi utvrđivanja vrednosti spornih stvari koje su bile predmet tužbenog i protivtužbenog zahteva, za koje je bilo potrebno stručno znanje kojim sud ne raspolaže.

Ustavni sud konstatuje da podnositeljka ustavne žalbe svojim ponašanjem nije uticala na dužinu trajanja pos tupka, jer se uredno odazivala pozivu suda i nije zloupotrebljava la procesna ovlašćenja .

Po nalaženju Ustavnog suda, osnovni razlog neprimereno dugog trajanja predmetnog postupka jeste neažurno i neefikasno postupanje prvostepenog suda koji je radi odlučivanja o zahtevima stranaka zakazao ukupno 36 ročišta, od kojih deset nije održano, uglavnom zbog nedostatka procesnih pretpostavki , pri čemu je pripremno ročište održano šest meseci posle podnošenja tužbe. Sud je u dokaznom postupku, u pravilu na odvojenim ročištima, saslušao tužioca i tužene tri puta , saslušao je tri svedoka i izveo više veštačenja, i to od strane određenih sudskih veštaka trgovinske, građevinske i mašinske struke, radi utvrđenja vrednosti pokretnih stvari i spornih putničkih automobila, kao i vrednosti sporne nepokretnosti, iako je bio dužan i ovlašćen da preduzme mere kojima se koncentriše izvođenje dokaza na manjem broju ročišta. Veštaci su takođe više puta pozivani na ročišta da usmeno odgovore na pitanja suda i stranaka, što je takođe doprinelo dužem trajanju postupka. Pri tome, p rvostepeni sud je, u postupku u kome je postupalo pet sudija , nekoliko puta određivao da se dopune veštačenja što je takođe dovelo do odugovlačenja postupka. Postupak je radi odlučivanja o prethodnom pitanju bio u prekidu skoro sedam meseci – od 21. aprila 2015. do 6. novembra 2015. godine kada je nastavljen, jer je o prethodnom pitanju pravnosnažno odlučeno u postupku pred Osnovnim sudom u Paraćinu - Sudska jedinica u Ćupriji P. 255/15.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je, pre svega, nedovoljno efikasnim postupanjem prvostepenog suda podnositeljki ustavne žalbe u predmetnom parničnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 , 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Budući da podnositeljka ustavne žalbe nije istakla zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u smislu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud smatra da je donošenje odluke kojom je utvrđena povreda označenog prava, dovoljno da se postigne adekvatno pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe.

U pogledu zahteva za naknadu materijalne štete (u visini od 455.400,00 dinara koji u suštini predstavlja iznos troškova parničnog postupka) zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud ukazuje da se kao vid pravičnog zadovoljenja zbog utvrđene povrede navedenog prava može utvrditi pravo na naknadu nematerijalne štete, ukoliko je takav zahtev postavljen, a koja predstavlja satisfakciju zbog stanja nesigurnosti i neizvesnosti u kome se podnosilac nalazio u dužem periodu u pogledu svojih građanskih prava i obaveza.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da podnositeljka nije pružila dokaze o postojanju materijalne štete, te je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio njen zahtev za naknadu materijalne štete, odlučujući kao u tački 2. izreke.

7. Ocenjujući navode ustavne žalbe kojima se ističe povreda prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je konstatovao da podnositeljka ustavne žalbe osporava pravnosnažnu odluku parničnih sudova kojom je odbijen njen zahtev za naknadu troškova postupka.

Ustavni sud najpre ukazuje na stav Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: ESLjP), prema kome se odlučivanje o troškovima postupka smatra sastavnim delom suđenja, odnosno „delom utvrđenja građanskih prava i obaveza“, u smislu člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (presude ESLjP Robins protiv Ujedinjenog Kraljevstva, od 23. septembra 1997. godine, broj predstavke 22410/93 i Rotaru protiv Rumunije, od 4. maja 2000. godine, broj predstavke 28341/95, stav 78.). Ustavni sud je takvo stanovište prihvatio u svojoj praksi (videti, pored ostalih, odluke Už-914/2012 od 5. februara 2015. godine i Už-10865/2013 od 17. decembra 2015. godine).

Razmatrajući navode ustavne žalbe u odnosu na osporeno rešenje Višeg suda u Jagodini Gž. 1615/16 od 25. novembra 2016. godine, Ustavni sud je zaključio da j e Viši sud u Jagodini izneo ustavnopravno prihvatljive razloge zbog kojih je odbijen zahtev tužene, ovde podnositeljke ustavne žalbe, kojim je tražila da sud obaveže tužilju da joj nadoknadi troškove parničnog postupka. Iz obrazloženja osporenog rešenja kao i dokumentacije koja je priložena uz ustavnu žalbu proizlazi da je u posebnoj parnici koja je vođena po tužbi tužilje pred Osnovnim sudom u Paraćinu - Sudska jedinica u Ćupriji P. 255/15 presudom od 4. juna 2015. godine utvrđeno da je ništav ugovor o kupoprodaji nepokretnosti – spornog poslovnog prostora zaključen između prvotuženog kao prodavca i drugotužene kao kupca i overen po d Ov. br. 2462/04 , kao i da je tužilja nakon okončanja navedenog postupka povukla tužbu prema drugotuženoj. Drugostepeni sud je naveo da je drugotužena u postupku P. 255/15 praktično ispunila zahtev tužilje, te da od donošenja presude P. 255/15 od 4. juna 2015. godine više nije vlasnik spornog poslovnog prostora u pogledu koga tužilja traži utvrđ enje prava svojine sa 1/2 idealna dela, te nije bilo potrebe da više bude stranka u postupku. Takođe, drugostepeni sud navodi da je drugotužena svojom krivicom bila stranka u ovom postupku sve dok tužba prema njoj nije povučena, kao i da je pravilno zaključio prvostepeni sud da se uspeh stranaka u ovom postupku ne može posmatrati nezavisno od postupka u predmetu P. 255/15 . Polazeći od navedenog, Ustavni sud smatra da su sudovi za svoju odluku o zahtevu drugotužene za naknadu troškova postupka dali argumentovano obrazloženje , koje se ne može smatrati proizvoljnim ni arbitrernim.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio u ovom delu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, i rešio kao u drugom delu tačk e 1 . izreke.

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti