Odbijanje ustavne žalbe zbog nepostojanja povrede prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu izjavljenu protiv presuda Apelacionog suda u Beogradu. Nakon što je prvobitna odluka ukinuta, Apelacioni sud je u ponovnom postupku izneo ustavnopravno prihvatljivo obrazloženje za svoju odluku, koja nije zasnovana isključivo na nezakonitom dokazu.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-9926/2016
20.06.2019.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, Sabahudin Tahirović, dr Dragana Kolarić, dr Milan Škulić, dr Jovan Ćirić, dr Vladan Petrov i mr Tomislav Stojković , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. B . iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. juna 2019. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba M. B . izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1. 2579/13 od 23. maja 2013. godine i presud e Apelacionog suda u Beogradu Kž3. 36/16 od 21. oktobra 2016. godine u odnosu na istaknutu povredu prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. B . iz Novog Sada je, 23. decembra 201 6. godine, preko punomoćnika C. M. M , advokata iz Loznice, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1. 2579/13 od 23. maja 2013. godine i presude Apelacionog suda u Beogradu Kž3. 36/16 od 21. oktobra 2013. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava Republike Srbije i prava na pravično suđenje, posebnih prava okrivljenog i prava na pravnu sigurnost u kaznenom pravu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 33. stav 2. i člana 34. st. 1. i 2. Ustava, kao i zbog povrede prava iz člana 6. st. 1. i 3, člana 7. stav 1. i člana 14. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Kako se prava garantovana označenim odredbama Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda sadržinski ne razlikuju od prava zajemčenih Ustavom, to Ustavni sud postojanje njihove povred e ceni u odnosu na odgovarajuće odredbe Ustava.

U ustavnoj žalbi se, pored ostalog, navodi:

- da je Odlukom Ustavnog suda Už-9820/2013 od 19. maja 2016. godine, pored ostalog, usvojena ustavna žalba podnosioca i da je utvrđeno da mu je presudama Apelacionog suda u Beogradu Kž1. 2579/13 od 23. maja 2013. godine i Kž3. 29/13 od 4. oktobra 2013. godine povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, te da je poništena presuda Apelacionog suda u Beogradu Kž3. 29/13 od 4. oktobra 2013. godine i određeno da isti sud donese novu odluku po žalbi njegovog branioca izjavljenoj protiv presude istog suda Kž1. 2579/13 od 23. maja 2013. godine;

- da je Apelacioni sud u Beogradu osporenom presudom Kž3. 36/16 od 21. oktobra 2016. godine ponovo odbio kao nesonovanu žalbu njegovog branioca tvrdeći da „postupanjem suda u krivičnom postupku protiv M. B . nije povređeno pravo na pravično suđenje zagarantovano odredbom člana 32. stav 1. Ustava“;

Podnosilac dalje navodi da u svemu ostaje pri ustavnoj žalbi o kojoj je Ustavni sud već odlučivao i dodaje:

- da Apelacioni sud u osporenoj presudi „u potpunosti marginalizuje pravnosnažno rešenje Višeg suda u Šapcu K. 82/11 od 4. jula 2011. godine o izdvajanju potvrde o privremeno oduzetim predmetima od okrivljenih“, uz obrazloženje da je „greškom suda doneto ovo rešenje o izdvajanju potvrde o oduzetim predmetima“ i da je „potvrda naime sastavni deo zapisnika, a da je zapisnik inače zakonito sačinjen, te da manjkavost samih potvrda o oduzetim stvarima od okrivljenih i nije takva da dovodi u pitanje zakonito postupanje“.

Podnosilac zaključuje da se dokazi koje je prvostepeni sud prethodno izdvojio iz spisa, kao nezakonito pribavljen i, ne mogu ni posredno koristiti za „donošenje bilo kakvog indukovanog zaključka na kome se zasniva presuda“.

Predložio je , pored ostalog, da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih načela i prava i poništi osporene akte.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice od značaja za odlučivanje:

Protiv podnosioca ustavne žalbe i još jednog lica vođen je krivični postupak pred Višim sudom u Šapcu u predmetu K. 36/12, koji je pravnosnažno okončan.

Tokom trajanja prvostepenog postupka, potvrda o privremeno oduzetim predmetima Ministarstva unutrašnjih poslova – Dirkcija policije – Policijska uprava u Šapcu – Policijska stanica Loznica – Odsek kriminalističke policije Ku. 142/09 od 15. aprila 2009. godine (kojom je od okrivljenog D.N. oduzet PVC paketić u kome se nalazi la praškasta supstanca bele boje nalik na opojnu drogu „spid“ bruto mase 1,1 gram i PVC paket u kome se nalazila praškasta materija bele boje nalik na opojnu drogu „spid“ bruto mase 4,3 grama) je na osnovu pravnosnažnog rešenja Višeg suda u Šapcu K. 82/11 od 4. jula 201 1. godine izdvojena iz spisa predmeta, jer je utvrđeno da nije sačinjen a u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, odnosno jer je pretres lica izvršen bez naredbe suda, te se na njoj ne može zasnivati sudska odluka.

Viši sud u Šapcu je u dokaznom postupku, pored ostalog: ispitao u svojstvu svedoka M.I; pročitao nalaz Ministarstva unutrašnjih poslova broj 13881/09 od 26. maja 2009. godine, kojim je, nakon fizičko-hemijskog veštačenj a sadržine dva PVC paketića oduzeta od D.N, utvrđeno da je reč o amfetaminu – stimulansu u obliku sulfatnih soli , te da se amfetamin i njegove soli nalaze na listi opojnih droga i psihotropnih supstanci ; pribavio nalaz Instituta bezbednosti u B. (od 7. i 11. novembra 2012. i 16. januara 2013. godine), te saslušao veštak e navedenog Instituta, kojim je , pored ostalog, utvrđeno da se na dva PVC paketića koji su oduzeti od D.N. nalaze biološki tragovi – DNK podnosioca ustavne žalbe.

Podnosilac ustavne žalbe je stavom 1. izreke presude Višeg suda u Šapcu K. 36/2012 od 13. marta 2013. godine oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika.

Osporenom drugostepenom presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1. 2579/13 od 23. maja 2013. godine je uvažena žalba Višeg javnog tužilaštva u Šapcu, pa je preinačena prvostepena presuda Višeg suda u Šapcu K. 36/2012 od 13. marta 2013. godine , tako što je podnosilac ustavne žalbe oglašen krivim jer je:

„Dana 14. aprila 2009. godine u K. oko 21,00 čas u kući optuženog D.N, u uračunljivom stanju, svestan svog dela i svestan da je njegovo delo zabranjeno, sa umišljajem optuženom D.N. za iznos od 2.000,00 dinara neovlašćeno prodao dva paketića opojne droge amfetaminsulfata takozvanog spida ukupne neto mase 3,85 grama“, čime je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja , držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci.

Iz obrazloženja osporene drugostepene presude Apelacionog suda proizlazi:

- da je „na osnovu izvedenih i pravilno ocenjenih dokaza, a pre svega na osnovu odbrane sa priznanjem optuženog D.N. utvrdio da je upravo optuženi M . B . dana 14. aprila 2009. godine u K . oko 21,00 čas u kući optuženog neovlašćeno prodao dva paketića opojne droge amfetamin sulfata takozvanog spida ukupne neto mase 3,85 grama.....“;

- da je odbrana okrivljenog D.N. „potvrđena izvedenim pismenim dokazima, i to zapisnikom o pretresanju stana i drugih prostorija PS Loznica Ku. 757/09 od 15. aprila 2009. godine iz koga je vidljivo da su kod optuženog D.N pronađena dva pvc paketića ... za koju materiju je fizičko-hemijskim veštačenjem NKTC MUP RS broj 13881/09 od 26. maja 2009. godine utvrđeno da ista predstavlja amfetamin – stimulans u obliku sulfatnih so li ... te da se amfetamin i njegove soli nalaze na listi opojnih droga i psihotropnih supstanci ... i DNK veštačenjem Instituta bezbednosti od 15. januara 2013. godine u kome je konstatovano da su na kesicama amfetamina koji su oduzeti od D.N. utvrđeni biološki tragovi optuženog M. B“.

Branilac okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe je protiv drugostepene presude izjavio žalbu, u kojoj je pored ostalog, istakao da se drugostepena presuda zasniva na dokazima na kojima se ne može zasnivati.

Apelacioni sud u Beogradu je , kao sud trećeg stepena, doneo 4. oktobra 2013. godine presudu Kž3. 29/13 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu branioca podnosioca ustavne žalbe i potvrdio drugostepenu presudu Apelacionog suda u Beogradu K ž1. 2579/13 od 23. maja 2013. godine, navodeći, pored ostalog: da je „i po stavu Apelacionog suda u Beogradu kao suda trećeg stepena ovakva odbrana okrivljenog D.N. potvrđena izvedenim pismenim dokazima i to zapisnikom o pretresanju stana i drugih prostorija PS Loznica Ku. 757/09 od 15. aprila 2009. godine iz koga je vidljivo da su tom prilikom kod okrivljenog D.N. pronađena dva pvc paketića ... za koju materiju je fizičko-hemijskim veštačenjem NKTC MUP RS broj 13881/09 od 26. maja 2009. godine utvrđeno da ista predstavlja amfetamin – stimulans u obliku sulfatnih soli ... te da se amfetamin i njeg ove soli nalaze na listi opojnih droga i psihotropnih supstanci ... i DNK veštačenjem Instituta bezbednosti od 15. januara 2013. godine u kome je konstatovano da su na kesicama amfetamina koji su oduzeti od D.N. utvrđeni biološki tragovi okrivljenog M. B .“; da je okrivljeni D.N. policiji koja je vršila pretres stana 15. aprila 2009. godine „dobrovoljno predao dva celofanska paketa u kojima se nalazila opojna droga spid ... te je pravilno prvostepeni sud utvrđeno činjenično stanje zasnovao na fizičko-hemijskom veštačenj u NKTC MUP RS broj 13881/09 od 26. maja 2009. godine , budući da je istim upravo veštačena supstanca koja se nalazila u kesicama ...“.

Podnosilac ustavne žalbe je, 26. novembra 2013. godine, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presuda Apelacionog suda u Beogradu Kž1. 2579/13 od 23. maja 2013. godine i Kž3. 29/13 od 4. oktobra 2013. godine zbog, pored ostalog, povrede prava na pravično suđenje , koja je u Sudu zavedena pod brojem Už-9820/2013.

Ustavni sud je 19. maja 2016. godine doneo Odluku Už-9820/2013 kojom je , pored ostalog, usvojio ustavnu žalbu M . B . i utvrdio da je presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1. 2579/13 od 23. maja 2013. godine i presudom istog suda Kž3. 29/13 od 4. oktobra 2013. godine podnosiocu povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, te je poništio presud u Apelacionog suda u Beogradu Kž3. 29/13 od 4. oktobra 2013. godine i odre dio da isti sud donese novu odluku po žalbi njegovog branioca izjavljenoj protiv presude istog suda Kž1. 2579/13 od 23. maja 2013. godine . Ustavni sud je u obrazloženju Odluke Už-9820/2013 istakao da je u sprovedenom postupku utvrdio da je Viši sud u Šapcu izdvojio iz spisa predmeta potvrdu o privremen o oduzetim predmetima od D.N. (dva PVC paketića – budući da navedena potvrda nije sačinjena u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku jer je pretres lica izvršen bez naredbe suda, te se na njoj ne može zasnivati sudska odluka), a da se osporene presude Apelacionog suda u Beogradu pretežno zasnivaju na fizičko-hemijskom veštačenju sadržine navedenih PVC paketića i veštačenju bioloških – DNK tragova podnosioca ustavne žalbe sa površine paketića.

Takođe, Ustavni sud je istakao da suština nekog pravila koje zabranjuje pribavljanje dokaza na određeni način nije samo u nemogućnosti upotrebe tog dokaza pred sudom‚ već u tome da on ne može biti upotrebljen, ni posredno tj. izvođenjem drugih dokaza koji se zasnivaju na nezakonito pribavljenom dokazu, te da je potvrda o privremeno oduzetim predmetima postala nevažeći dokaz, imajući u vidu da je izdvojena iz spisa. Drugim rečima, Ustavni sud je zaključio da suštinski ne postoji dokaz da su od saokrivljenog oduzete dve PVC kesice sa praškastom supstancom, te da se navedeno nije moglo otkloniti korišćenjem drugih dokaza – u konkretnom slučaju veštačenjima – jer je reč o dokazima koji ne bi postojali da nije bilo predmeta koji su oduzeti, a koji su potom izdvojeni iz spisa i da se u sled toga ni presuda ne može na njima zasnivati.

Apelacioni sud u Beogradu je u ponovnom postupku odlučivanja po žalbi branioca podnosioca ustavne žalbe doneo osporenu presudu Kž3. 36/16 od 21. oktobra 2016. godine kojom je istu odbio kao neosnovanu i potvrdio označenu presudu Apelacionog suda u Beogradu Kž1. 2579/13 od 23. maja 2013. godine.

U obrazloženju osporene presude od 21. oktobra 2016. godine Apelacioni sud u Beogradu detaljno navodi iz kojih razloga smatra da podnosiocu ustavne žalbe M. B . nije povređeno pravo na pravično suđenje, pre svega ističući:

- da je pretres stana D.N. izvršen na osnovu naredbe nadležnog suda i u svemu u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku;

- da su „o preduzetim radnjama po pomenutoj naredbi ovlašćena službena lica PS Loznica … sačinili zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija dana 15. aprila 2009. godine, postupajući u svemu u skladu sa odredbom člana 79. stav 8. Zakonika o krivičnom postupku“;

- da su prilikom pretresanja pronađena „dva paketića sa praškastom materijom bele boje, nalik na opojnu drogu spid“, te da je „za oduzete predmete izdata potvrda koja se smatra sastavnim delom ovog zapisnika“;

- da je „greškom suda doneto rešenje kojim se iz spisa predmeta izdvaja potvrda o oduzetim predmetima …“;

- da navedena potvrda o privremeno oduzetim predmetima od okrivljenog D.N. „nema dokazni ni procesnopravni zanačaj koji joj se daje odlukom Ustavnog suda“, jer takav značaj „kako u formalnom tako i u činjeničnom smislu ima zapisnik o pretresanju stana…“;

. da iz „zapisnika o pretresanju stana … nesumnjivo proizlazi da su prilikom pretresanja nađeni … dva PVC paketića sa praškastom materijom bele boje nalik na oponu drogu spid “;

- da su „žalbeni navodi branioca M. B, advokata C . M, da je sud rešenjem K. 82/11 od 4. jula 2011. godine izdvojio iz spisa predmeta potvrde o oduzetim predmetima…jer iste nisu pribavljene shodno Zakoniku o krivičnom postupku, te stoga presuda nije mogla biti zasnovana na veštačenju predmeta koji su oduzeti od D.N. ocenjeni kao neosnovani, imajući u vidu obrazloženje na stranama 3, 4. i 5. ove odluke, kao i činjenici da se pobijana presuda ne zasniva na ovom dokazu, već na odbrani okrivljenog D.N. koju nije menjao tokom čitavog postupka, kao i na osnovu zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija PS Loznica…koji se sastavljen u skladu sa tada važećim odredbama Zakonika o krivičnom postupku“.

4. Odredbama Ustava, na čije povrede se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da su pred Ustavom i zakonom svi su jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije, da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta i da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima (član 21.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ko je okrivljen za krivično delo ima pravo na odbranu i pravo da uzme branioca po svom izboru, da s njim nesmetano opšti i da dobije primereno vreme i odgovarajuće uslove za pripremu odbrane (član 33. stav 2.); da se niko ne može oglasiti krivim za delo koje, pre nego što je učinjeno, zakonom ili drugim propisom zasnovanim na zakonu nije bilo predviđeno kao kažnjivo, niti mu se može izreći kazna koja za to delo nije bila predviđena i da se kazne određuju prema propisu koji je važio u vreme kad je delo učinjeno, izuzev kad je kasniji propis povoljniji za učinioca i da se krivična dela i krivične sankcije određuju se zakonom ( član 34. st. 1. i 2.).

Odredbom člana 18. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09 i 76/10) (u daljem tekstu: ZKP), koji je važio u vreme donošenja osporene presud e Apelacionog suda u Beogradu Kž1. 2579/13 od 23. maja 2013. godine, bilo je propisano da se sudske odluke ne mogu zasnivati na dokazima koji su sami po sebi ili prema načinu pribavljanja u suprotnosti sa Ustavom ili potvrđenim međunarodnim ugovorom, ili su ovim zakonikom ili drugim zakonom izričito zabranjeni. Pored toga, odredbom člana 368. stav 1. tačka 10) ZKP bilo je predviđeno da bitna povreda odredaba krivičnog postoji ako se presuda zasniva na dokazu na kome se prema odredbama ovog zakonika ne može zasnivati.

5. Razmatrajući navode podnosioca ustavne žalbe kojima u odnosu na osporene presude ističe povredu prava na pravično suđenje, Ustavni sud je prethodno konstatovao da se suština navoda podnosioca ustavne žalbe o povredi označenog Ustavom zajemčen og prava ponovo zasniva na tvrdnji da se presude Apelacionog suda u Beogradu zasnivaju na veštačenjima Nacionalnog kriminalističkog centra Ministarstva unutrašnjih poslova i iskazima veštaka Instituta za bezbednost, što je u suprotnosti sa Ustavom, jer su navedeni dokazi izvedeni na osnovu potvrde o privremeno oduzetim predmetima od saokrivljenog, a koja potvrda je izdvojena kao dokaz iz spisa, jer je utvrđeno da je pribavljena protivno Zakoniku o krivičnom postupku.

Ustavni sud i ovom prilikom istuče da nije nadležan da preispituje način na koji su redovni sudovi cenili dokaze i utvrđivali činjenično stanje, niti da kao instancioni sud ocenjuje zakonitost osporene presude. S tim u vezi, Sud podseća na stav Evropskog suda za ljudska prava ( u daljem tekstu: ESLjP) da nezakonitost pojedinog dokaza ne dovodi automatski do nepravičnog postupka, već se to ocenjuje u svetlu sledećih kriterijuma: prava odbrane u odnosu na nezakoniti dokaz, okolnosti pod kojima je dokaz pribavljen, kao i da li se osuđujuća presuda zasniva isključivo na nezakonitom dokazu (ESLjP, odluke Schenk protiv Švajcarske , broj 10862/84, od 12. jula 1988 . godine, §§ 46-48. i Bykov protiv Rusije , broj 4378/02, od 10. marta 2009 . godine, §§ 88-90.). S obzirom da je reč o minimalnom standardu za ocenu prihvatljivosti određenog dokaza, Ustavni sud je prilikom ispitivanja da li su poštovani zahtevi iz člana 32. stav 1. Ustava u vezi s pravičnošću postupka imao u vidu relevantne odredbe domaćeg prava koje standarde prihvaljivosti dokaza podižu na viši nivo (u smislu navedenog, videti Odluku Ustavnog suda Už-3650/2012 od 11. decembra 2012. godine, stav 6.) .

Ustavni sud, pre svega, ukazuje da je svojom Odlukom Už-9820/2013 od 19. maja 2016. godine, pored ostalog, usvojio ustavnu žalbu podnosioca i utvrdio da mu je osporenim presudama povređeno pravo na pravično suđenje, jer su se, po oceni Suda, presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1. 2579/13 od 23. maja 2013. godine i Kž3. 29/13 od 4. oktobra 2013. godine pretežno zasnivale na fizičko-hemijskom veštačenju sadržine PVC paketića i veštačenju bioloških – DNK tragova podnosioca ustavne žalbe sa površine paketića, a koji predmeti su oduzeti od saokrivljenog D.N. i o čemu je sačinjena potvrda o privremeno oduzetim predmeima koja je rešenjem Višeg sud a u Šapcu izdvoj ena iz spisa . Ustavni sud zaključio da je potvrda o privremeno oduzetim predmetima postala nevažeći dokaz, imajući u vidu da je izdvojena iz spisa, te da suštinski ne postoji dokaz da su od saokrivljenog oduzete dve PVC kesice sa praškastom supstancom , što se nije moglo otkloniti korišćenjem drugih dokaza (u konkretnom slučaju veštačenjima), jer je reč o dokazima koji ne bi postojali da nije bilo predmeta koji su oduzeti, a koji su potom izdvojeni iz spisa, usled čega se ni presuda ne može na njima zasnivati , te je poništio presudu Apelacionog suda u Beogradu Kž3. 29/13 od 4. oktobra 2013. godine i odredio da isti sud donese novu odluku po žalbi branioca podnosioca.

Ustavni sud dalje ukazuje da je Apelacioni sud u Beogradu postupajući po nalogu ovog suda, doneo osporenu presudu Kž3. 36/16 od 21. oktobra 2016. godine kojom je ponovo odbio kao neosnovanu žalbu branioca podnosioca ustavne žalbe.

Međutim, Apelacioni sud u Beogradu je u presudi Kž3. 36/16 od 21. oktobra 2016. godine, za razliku od prethodne presude Kž3. 29/13 od 4. oktobra 2013. godine, detaljno i na ustavnopravno prihvatljiv način obrazložio na osnovu kojih dokaza je, mimo izdvojene potvrde o oduzetim predmetima od saokrivljenog D.N, utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe kriv zbog izvršenja krivičnog dela koje mu je optužnicom stavljeno na teret.

Naime, u konkretnom slučaju, nezakonit dokaz je potvrda o privremeno oduzetim predmetima od okrivljenog D.N. koja je izdvojena iz spisa predmeta.

Ustavni sud ponavlja gore pomenuti stav Evropskog suda za ljudska prava da nezakonitost pojedinog dokaza ne dovodi automatski do nepravičnog postupka, već se to ocenjuje u svetlu sledećih kriterijuma: prava odbrane u odnosu na nezakoniti dokaz, okolnosti pod kojima je dokaz pribavljen, kao i da li se osuđujuća presuda zasniva isključivo na nezakonitom dokazu.

U smislu prethodno pomenutog stava, Ustavni sud ukazuje da iz obrazloženja presude Apelacionog suda u Beogradu koja je osporena ovom ustavnom žalbom, a koja je doneta nakon što je Sud poništio prethodn o donetu presudu, proizlazi:

1) da je odbrana imala i iskoristila pravo da osporava sporni dokaz u postupku pred redovnim sudovima ;

2) da je navedeni dokaz – potvrda o privremeno oduzetim predmetima , iako izdvojen iz spisa predmeta kao nezakonit, pribavljen pod okolnostima koje su u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, budući da je okrivljeni D.N. lično predao dve PVC kesice nadležnim policijskim službenicima tokom pretresa stana koj i je u svemu izvršen saglasno Ustavom utvrđenim i Zakonikom predviđenim postupkom, o čemu je sastavljen validan zapisnik;

3) da je krivica podnosioca ustavne žalbe utvrđena na osnovu odbrane saokrivljenog D.N. ( koja nije menjana tokom čitavog postupka ) i na osnovu zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija PS Loznica (sastavljenog nakon izvršenog pretresa stana koji je izvršen po naredbi nadležnog suda, u skladu sa Ustavom i Zakonikom) , dakle ne jedino i isključivo na spornom dokazu – potvrdi o privremeno oduzetim predmetima.

Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je ocenio da je Apelacioni sud u Beogradu u ponovnom postupku u osporenoj presudi Kž3. 36/16 od 21. oktobra 2016. godine izneo ustavnopravno prihvatljivo tumačenje merodavnog prava, koje je u skladu sa garancijama prava na pravično suđenje.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je utvrdio da podnosiocu ustavne žalbe osporenim presudama nije povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu , odlučujući kao u prvom delu izreke.

U odnosu na ostale navode iz ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da su očigledno neosnovani, pa je odlučio kao u drugom delu izreke, saglasno članu 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu.

6. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odbijanje ustavne žalbe zbog nepostojanja povrede prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti