Odluka Ustavnog suda o ustavnosti rešenja o produženju pritvora zbog uznemirenja javnosti

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu u delu koji se odnosi na povredu prava iz člana 31. Ustava. Sud nalazi da je rešenje o produženju pritvora zbog uznemirenja javnosti zasnovano na relevantnim i dovoljnim razlozima, dok ostale navode odbacuje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić , dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i Tatjana Đurkić , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Z. M . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. novembra 2019. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Z. M . izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Kpp. 303/17 – Kv. 3326/17 od 26. oktobra 2017. godine u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 31. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Z. M . iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, 9. novembra 2017. godine, preko punomoćnika S. J, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Kpp. 303/17 – Kv. 3326/17 od 26. oktobra 2017. godine, zbog povrede prava iz čl. 23, 27. i 31, člana 32. stav 1. i člana 34. stav 3. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno:

- da se u „rešenju ne navodi nijedan konkretan materijalni dokaz na osnovu kojeg bi postojala osnovana sumnja da je Z. M . učinio krivično delo, iz čega proizlazi da je podnosiocu određen pritvor bez ijednog prihvatljivog dokaza , što je u suprotnosti sa stavovima Evropskog suda za ljudska prava,…, u ožalbenim rešenjima nisu navedene konkretne činjenice i okolnosti koje ukazuju da je zaista došlo do uznemirenja javnosti, a zbog težine ili posledice krivičnog dela koje se podnosiocu ustavne žalbe stavlja na teret, te da one mogu zbog svojih manifestacionih oblika ozbiljno i neposredno ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka “;

- da „formulacija koju Viši sud koristi u svojem rešenju o produženju pritvora“ (misli se na rešenje Višeg suda u Beogradu Kpp. 303/17 od 13. oktobra 2017. godine), „kao i u rešenju po žalbi, a koje se ovde napada, kao punomoćnik ovde podnosioca ustavne žalbe smatram da je iz same sadržine osporenog rešenja povređena pretpostavka nevinosti, budući da se kao utvrđena činjenica uzima da je Z. M . počinio krivično delo koje mu se naredbom za sprovođenje istrage stavlja na teret,…, na ovaj način Viši sud se poistovećuje sa dnevnom štampom odnosno medijima koji konstantno krše pretpostavku nevinosti“.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporeno rešenje Višeg suda u Beogradu Kpp. 303/17 – Kv. 3326/17 od 26. oktobra 2017. godine.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom prethodnom postupku, iz dostavljene dokumentacije uz ustavnu žalbu i uvidom u internet stranicu „ Portal sudova Srbije“ (www.portal.sud.rs), između ostalog, utvrdio:

Naredbom o sprovođenju istrage Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Kti. 362/17 od 15. septembra 2017. godine pokrenuta je istraga protiv osumnjičenog Z. M, ovde podnosioca ustavne žalbe, zbog krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09).

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Kpp. 303/17 od 16. septembra 2017. godine prema osumnjičenom određen je pritvor na osnovu člana 211. stav 1. tačka 2. Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 i 45/13 ), a koji mu se računa od dana lišenja slobode 15. septembra 2017. godine.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Kpp. 303/17 – Kv. 29870/17 od 28. septembra 2017. godine uvažena je žalba Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, dok je delimično uvažena žalba branilaca osumnjičenog Z . M, te je preinačeno rešenje Višeg suda u Beogradu Kpp. 303/17 od 16. septembra 2017. godine, tako što je prema osumnjičenom Z . M . određen pritvor po zakonskom osnovu propisanom odredbom člana 211. stav 1. tačka 4 ) Zakonika o krivičnom postupku, dok je otklonjen zakonski osnov za određivanje pritvora propisan odredbom člana 211. stav 1. tačka 2 ) Zakonika o krivičnom postupku, te su u preostalom delu žalbe branilaca osumnjičenog odbijene kao neosnovane.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Kpp. 303/17 od 13. oktobra 2017. godine, na osnovu člana 211. stav 1. tačka 4) Zakonika o krivičnom postupku, prema osumnjičenom Z . M . produžen je pritvor, a koji po ovom rešenju može trajati najduže 30 dana.

U obrazloženju rešenja je, između ostalog, navedeno da je „Sud našao da postoji osnovana sumnja da je osumnjičeni M. Z . izvršio krivično delo teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 1. Krivičnog zakonika, a osnovana sumnja proizlazi iz dokaza priloženih uz krivičnu prijavu MUP RS, Direkcija policije, PU za grad Beograd – UKP – Odeljenje za suzbijanje krvnih i seksualnih delikata i ostalih dokaza, te je sud našao da i dalje stoje razlozi za pritvor propisani članom 211. stav 1. tačka 4. Zakonika o krivičnom postupku. Naime, imajući u vidu da se osumnjičenom stavlja na teret izvršenje krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114. tačka 1. Krivičnog zakonika, na način bliže opisan u naredbi o sprovođenju istrage Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Kti. 362/17 od 15. septembra 2017. godine, te imajući u vidu da je za predmetno krivično delo propisana kazna zatvora preko deset godina, kao i način izvršenja krivičnog dela i težinu nastupele posledice, odnosno činjenicu da se osumnjičenom stavlja na teret da je na svirep način lišio života svoju suprugu, sada pokojnu M. J, čime je prilikom izvršenja krivičnog dela za koje je osnovano sumnjiv pokazao naročitu upornost i bezobzirnost, jer mu se stavlja na teret da je svoju suprugu lišio života u popodnevnim časovima, u blizini kanala koji se nalazi prvi od nasipa desno gledano iz pravca B . prema ulici Put za C, a gde su prethodno došli zajedno sa svojom maloletnom ćerkom J.M, da bi se osumnjičeni potom sa svojom suprugom spustio sa nasipa ka kanalu, gde je je neutvrđenim oštrim predmetom ubo u predelu vrata i ruke, nakon čega je ona počela da beži, te joj je potom neutvrđenim predmetom zadao više udaraca u predelu glave, nanevši joj višestruke prelome lobanje, nakon čega ju je potopio u kanal, usled kojih povreda je ona preminula, a pri čemu se njihova maloletna ćerka za to vreme nalazila u neposrednoj blizini na navedenom nasipu, pa sud nalazi da su napred navedene okolnosti dovele do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje ovog krivičnog postupka, a naročito imajući u vidu da je navedeni događaj izazvao veliku pažnju javnosti, odnosno da su od trenutka pronalaska beživotnog tela sada pokojne M. J pa do lišenja slobode osumnjičenog, u periodu od više od 18 meseci, o navedenom događaju izveštavali brojni štampani i elektronski mediji, zbog čega se zadržavanje osumnjičenog po zakonskom osnovu iz člana 211. stav 1. tačka 4. Zakonika o krivičnom postupku pokazuje kao nužna i neophodna mera u cilju nesmetanog vođenja krivičnog postupka“.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu Kpp. 303/17 – Kv. 3326/17 od 26. oktobra 2017. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu od 17. oktobra 2017. godine i branilaca okrivljenog Z. M . izjavljene protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Kpp. 303/17 od 13. oktobra 2017. godine.

U obrazloženju osporenog rešenja je, između ostalog, navedeno da „naime, imajući u vidu da iz spisa predmeta proizlazi postojanje osnovane sumnje da je okrivljeni M. Z . izvršio krivično delo teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 1. Krivičnog zakonika, za koje krivično delo je propisana kazna zatvora preko deset godina, te imajući u vidu način izvršenja predmetnog krivičnog dela, kao i težinu posledica istog, a koje okolnosti se konkretno ogledaju u činjenici da postoji osnovana sumnja da je okrivljeni na svirep način lišio života svoju suprugu pokojnu oštećenu M . J, iskazujući po nalaženju veća prilikom izvršenja krivičnog dela za koje je osnovano sumnjiv naročitu upornost i bezobzirnost, jer je svoju suprugu lišio života u popodnevnim časovima, u blizini kanala koji se nalazi prvi od nasipa desno gledano iz pravca B . prema ulici Put za C, a gde su prethodno došli zajedno sa njihovi m maloletnim detetom J.M, kako bi njegova supruga na tom nasipu rekreativno trčala, da bi potom sa svojom suprugom spustio sa nasipa ka kanalu gde ju je neutvrđenim oštrim predmetom uboo u predelu vrata i ruke, nakon čega je ona počela da beži, te je potom neutvrđenim predmetom zadao više udaraca u predelu glave nanevši joj višestruke prelome lobanje, nakon čega je potopio u kanal usled kojih povreda je preminula, a pri čemu se njihova maloletna ćerka za to vreme nalazila u neposrednoj blizini, na navedenom nasipu, to je i po nalaženju ovog veća pravilno sudija za prethodni postupak našao da su napred navedene okolnosti dovele do uznemirenja javnosti koja može ugroziti nesmetano i pravično vođenje ovog krivičnog postupka, a pritom imajući u vidu i da je navedeni događaj izazvao veliku pažnju javnosti, odnosno da su od trenutka pronalaska beživotnog tela pokojne J. M . i do lišenja slobode okrivljenog M . Z, u periodu od skoro 18 meseci o navedenom događaju izveštavali brojni štampani mediji i elektronski mediji, zbog čega i po nalaženju ovog veća zadržavanje okrivljenog M . Z . u pritvoru po zakonskom osnovu iz člana 211. stav 1. tačka 4. Zakonika o krivčnom postupku, predstavlja nužnu i neophodnu meru za nesmetano vođenje ovog krivi čnog postupka,…, pravilno je sudija za prethodni postupak našao da su ispunjena oba kumulativno propisana uslova za dalje zadržavanje okrivljenog u pritvoru po navedenom zakonskom osnovu, odnosno da je okrivljeni osnovano sumnjiv da je izvršio krivično delo teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 1. Krivičnog zakonika, za koje krivično delo je propisana kazna zatvora preko 10 (deset) godina, kao i da su način izvršenja predmetnog krivičnog dela i težina posledica istog, doveli do uznemirenja javnosti koja može ugroziti nesmetano i pravično vođenje ovog krivičnog postupka, te da s toga pritvor po navedenom zakonskom osnovu predstavlja nužnu i neophodnu meru za nesmetano vođenje ovog krivičnog postupka. Naposletku veće je imalo u vidu u navode žalbi branilaca okrivljenog u delu u kojem se ističe da mera pritvora po zakonskom osnovu iz člana 211. stav 1. tačka 4. Zakonika o krivičnom postupku ne predstavlja nužnu i neophodnu meru za nesmetano vođenje ovog krivičnog postupka, te da se ista svrha može ostvariti blažim merama, pa je našlo da isti nisu od uticaja na drugačiju odluku veća, jer je i po nalaženju ovog veća, a kako je to pravilno našao sudija za prethodni postupak, stepen uznemirenja javnosti izazvan načinom izvršenja krivičnog dela za koje okrivljeni M. Z . osnovano sumnjiv, a koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka i dalje takvog intenziteta da meru pritvora po navedenom zakonskom osnovu čini nužnom i neophodnom merom, te da se ista svrha, nesmetano vođenje krivičnog postupka, ne može ostvariti predloženim blažim merama“.

Podnosilac ustavne žalbe se nalazio u pritvoru do 12. jula 2018. godine, kada mu je rešenjem ukinut pritvor.

Protiv podnosioca ustavne žalbe je podignuta optužnica, a pripremno ročište je održano 11. septembra 2019. godine.

4. Odredbama Ustava, na čije povrede se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da je ljudsko dostojanstvo neprikosnoveno i svi su dužni da ga poštuju i štite (član 23. stav 1.); da svako ima pravo na slobodan razvoj ličnosti, ako time ne krši prava drugih zajemčena Ustavom (član 23. stav 2.); da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je l išenje slobode dopušteno je samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom (član 27. stav 1.); lice koje je lišeno slobode od strane državnog organa odmah se, na jeziku koji razume, obaveštava o razlozima lišenja slobode, o optužbi koja mu se stavlja na teret kao i o svojim pravima i ima pravo da bez odlaganja o svom lišenju slobode obavesti lice po svom izboru (član 27. stav 2.); svako ko je lišen slobode ima pravo žalbe sudu, koji je dužan da hitno odluči o zakonitosti lišenja slobode i da naredi puštanje na slobodu ako je lišenje slobode bilo nezakonito (član 27. stav 3.); kaznu koja obuhvata lišenje slobode može izreći samo sud (član 27. stav 4.); da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, da pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca, kao i da ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica, okrivljeni se pušta na slobodu ( član 31. stav 1. ); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se svako smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda (član 34. stav 3).

Zakonikom o krivičnom postupku („ Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 i 55/14) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom ( član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen ( član 210. st. 1. do 3.); da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako, pored ostalog, je za krivično delo koje mu se stavlja na teret propisana kazna zatvora preko deset godina, odnosno kazna zatvora preko pet godina za krivično delo sa elementima nasilja ili mu je presudom prvostepenog suda izrečena kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, a način izvršenja ili težina posledice krivičnog dela su doveli do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka ( član 211. stav 1. tačka 4)); da se pritvor u istrazi može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem sudije za prethodni postupak ili veća (član 21. stav 4.), da se rešenje o produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca okrivljenog, da protiv rešenja o pritvoru stranke i branilac okrivljenog mogu izjaviti žalbu veću (član 21. stav 4.), da se žalba, rešenje i ostali spisi dostavljaju odmah veću, kao i da žalba ne zadržava izvršenje rešenja, a da se odluka o žalbi donosi u roku od 48 sati ( stav 4.) (član 214. st. 1. do 4. ); da se na osnovu rešenja sudije za prethodni postupak, okrivljeni može zadržati u pritvoru najviše tri meseca od dana lišenja slobode, da je sudija za prethodni postupak dužan da i bez predloga stranaka i branioca okrivljenog, po isteku svakih mesec dana ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, da veće neposredno višeg suda (član 21. stav 4.) može, na obrazloženi predlog javnog tužioca, iz važnih razloga produžiti pritvor najviše za još tri meseca i da je protiv ovog rešenja dozvoljena žalba koja ne zadržava izvršenje rešenja, te da će se , ako se do isteka roka iz st. 1. i 2. ovog člana ne podigne optužnica, okrivljeni pustiti na slobodu (član 215. st. 1. do 3.) .

Članom 114. stav 1. tačka 1) Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09) propisano je da će se zatvorom najmanje deset godina ili zatvorom od trideset do četrdeset godina kazniti ko drugog liši života na svirep ili podmukao način.

5. Polazeći od navedenog, kao i od sadržine ustavne žalbe, Ustavni sud je istaknutu povredu prava iz čl. 27. i 31. i člana 32. stav 1. Ustava cenio u o kviru prava iz člana 31. stav 1. Ustava, pri čemu je imao u vidu i stavove koje je u ovoj oblasti zauzeo Evropski sud za ljudska prava.

U odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 31. stav 1. Ustava, Ustavni sud naglašava da je sa aspekta zaštite ljudskih prava, pravo na slobodu jedno od osnovnih ljudskih prava zajemčenih Ustavom i da pritvor predstavlja posebno osetljivu meru njegovog ograničenja (videti, pored ostalih, odluke Ustavnog suda Už-8018/2013 od 28. novembra 2013. godine, tačka 5. obrazloženja i Už-4256/2012 od 9. oktobra 2015. godine, tačka 5. obrazloženja). Pored toga, u više svojih odluka, Ustavni sud je zauzeo stanovište da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31. stav 1. podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere pritvora i iskazuju posebnu hitnost u vođenju postupka (videti, pored ostalih, Odluku Už-4940/2010 od 31. marta 2011. godine, tačka 5. obrazloženja).

U odnosu na aspekt proteka vremena, Ustavni sud ističe da je u nadležnosti redovnih sudova da osiguraju da pritvor okrivljenog lica ne prelazi razumni vremenski rok. U tom smislu redovni sudovi su dužni da pažljivo ispitaju opravdanost produženja pritvora s obzirom na okolnosti svakog konkretnog slučaja, odnosno da u svakom konkretnom slučaju utvrde i navedu dalje postojanje zakonske osnove za pritvor, te podrobno argumentuju razloge zbog kojih smatraju da legalni i legitimni ciljevi pritvora i dalje postoje. Ukoliko postupajući sud oceni da okrivljenog treba zadržati u pritvoru, u rešenju mora navesti detaljne i individualizovane razloge za takvu odluku.

Pritvorski osnov na kome se zasniva osporena sudska odluka o produženju pritvora, definisan Zakonikom o krivičnom postupku u članu 211. stav 1. tačka 4), takođe je razmatran u dosadašnjem radu Ustavnog suda više puta. Ustavni sud naglašava da je kod ovog pritvorskog osnova, koji se pojednostavljeno naziva uznemirenje javnosti, „nadležan sud (...) dužan da utvrdi postojanje nekoliko kumulativno ispunjenih uslova, i to: 1) objektivni element, visinu zaprećene ili izrečene kazne; 2) da je usled načina izvršenja ili težine posledica krivičnog dela došlo do uznemirenja javnosti, koje objektivno mora nastupiti; 3) da takvo uznemirenje javnosti može ugroziti nesmetano vođenje krivičnog postupka, posebno imajući u vidu da nije svako uznemirenje javnosti razlog za pritvor, već samo ono koje može realno i neposredno ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka“ (videti Odluku Ustavnog suda Už-8018/2013 od 28. novembra 2013. godine).

U praksi Evropskog suda za ljudska prava bazičan stav za razumevanje pritvorskog osnova ugrožavanje javnog reda, glasi: „(...) ovaj osnov se može smatrati relevantnim i dovoljnim samo ako je zasnovan na činjenicama koje mogu pokazati da bi oslobađanje optužene zaista omelo javni red. Takođe, pritvor će i dalje biti legitiman samo ako je javni red i dalje stvarno ugrožen“ (presuda u slučaju Letellier protiv Francuske, od 26. juna 1991. godine, stav 51.).

Imajući u vidu napred navedene kriterijume za procenu ustavnosti rešenja o produženju pritvora na koja se žali podnosilac ustavne žalbe, Ustavni sud konstatuje da je osporeno rešenje Višeg suda u Beogradu doneto u skladu sa relevantnim odredbama Ustava i Zakonika o krivičnom postupku.

Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe rešenjem Višeg suda u Beogradu Kpp. 303/17 od 13. oktobra 2017. godine, a koje rešenje je potvrđeno osporenim rešenjem, produžen za najduže 30 dana po zakonskom osnovu iz člana 211. stav 1. tačka 4 ) ZKP. Podnosilac ustav ne žalbe je bio u pritvoru od 15. septembra 2017. godine, kada je liše slobode, pa do 12. jula 2018. godine, kada mu je pritvor ukinut. Dakle, podnosilac je bio u pritvoru deset meseci.

U odnosu na navedeni pritvorski razlog, u obrazloženju osporenog rešenja Višeg suda u Beogradu Kpp. 303/17 – Kv. 3326/17 od 26. oktobra 2017. godine je, pored ostalog, navedeno da „naime, imajući u vidu da iz spisa predmeta proizlazi postojanje osnovane sumnje da je okrivljeni M. Z . izvršio krivično delo teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 1. Krivičnog zakonika, za koje krivično delo je propisana kazna zatvora preko deset godina, te imajući u vidu način izvršenja predmetnog krivičnog dela, kao i težinu posledica istog, a koje okolnosti se konkretno ogledaju u činjenici da postoji osnovana sumnja da je okrivljeni na svirep način lišio života svoju suprugu pokojnu oštećenu M . J, iskazujući po nalaženju veća prilikom izvršenja krivičnog dela za koje je osnovano sumnjiv naročitu upornost i bezobzirnost, jer je svoju suprugu lišio života u popodnevnim časovima, u blizini kanala koji se nalazi prvi od nasipa desno gledano iz pravca B . prema ulici Put za C, a gde su prethodno došli zajedno sa njihovim maloletnim detetom M . J, kako bi njegova supruga na tom nasipu rekreativno trčala, da bi potom sa svojom suprugom spustio sa nasipa ka kanalu gde ju je neutvrđenim oštrim predmetom uboo u predelu vrata i ruke, nakon čega je ona počela da beži, te je potom neutvrđenim predmetom zadao više udaraca u predelu glave nanevši joj višestruke prelome lobanje, nakon čega je potopio u kanal usled kojih povreda je preminula, a pri čemu se njihova maloletna ćerka za to vreme nalazila u neposrednoj blizini, na navedenom nasipu, to je i po nalaženju ovog veća pravilno sudija za prethodni postupak našao da su napred navedene okolnosti dovele do uznemirenja javnosti koja može ugroziti nesmetano i pravično vođenje ovog krivičnog postupka, a pritom imajući u vidu i da je navedeni događaj izazvao veliku pažnju javnosti, odnosno da su od trenutka pronalaska beživotnog tela pokojne J . M . i do lišenja slobode okrivljenog M . Z, u periodu od skoro 18 meseci o navedenom događaju izveštavali brojni štampani mediji i elektronski mediji, zbog čega i po nalaženju ovog veća zadržavanje okrivljenog M . Z . u pritvoru po zakonskom osnovu iz člana 211. stav 1. tačka 4. Zakonika o krivčnom postupku, predstavlja nužnu i neophodnu meru za nesmetano vođenje ovog krivičnog postupka,…, pravilno je sudija za prethodni postupak našao da su ispunjena oba kumulativno propisana uslova za dalje zadržavanje okrivljenog u pritvoru po navedenom zakonskom osnovu, odnosno da je okrivljeni osnovano sumnjiv da je izvršio krivično delo teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 1. Krivičnog zakonika, za koje krivično delo je propisana kazna zatvora preko 10 (deset) godina, kao i da su način izvršenja predmetnog krivičnog dela i težina posledica istog, doveli do uznemirenja javnosti koja može ugroziti nesmetano i pravično vođenje ovog krivičnog postupka, te da s toga pritvor po navedenom zakonskom osnovu predstavlja nužnu i neophodnu meru za nesmetano vođenje ovog krivičnog postupka. Naposletku veće je imalo u vidu u navode žalbi branilaca okrivljenog u delu u kojem se ističe da mera pritvora po zakonskom osnovu iz člana 211. stav 1. tačka 4. Zakonika o krivičnom postupku ne predstavlja nužnu i neophodnu meru za nesmetano vođenje ovog krivičnog postupka, te da se ista svrha može ostvariti blažim merama, pa je našlo da isti nisu od uticaja na drugačiju odluku veća, jer je i po nalaženju ovog veća, a kako je to pravilno našao sudija za prethodni postupak, stepen uznemirenja javnosti izazvan načinom izvršenja krivičnog dela za koje okrivljeni M. Z . osnovano sumnjiv, a koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka i dalje takvog intenziteta da meru pritvora po navedenom zakonskom osnovu čini nužnom i neophodnom merom, te da se ista svrha, nesmetano vođenje krivičnog postupka, ne može ostvariti predloženim blažim merama“.

Po oceni Ustavnog suda, Viši sud u Beogradu je osporeno rešenje zasnovao na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju procesnog prava i postupio je u skladu sa ZKP kada je utvrdio da postoje uslovi za produženje pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe po označenom zakonskom osnovu. Nadležni sud je u osporenoj odluci argumentovano obrazložio, pored visine zaprećene kazne, konkretne okolnosti koje su u ovom slučaju, zbog načina izvršenja i težine posledica krivičnog dela, dovele do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka. Ustavni sud je našao da su osporenim rešenjem utvrđene konkretne činjenice koje ukazuju da je usled načina izvršenja i težine posledice krivičnog dela za koje se podnosilac sumnjiči, došlo do odgovarajućeg stepena uznemirenja javnosti, koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka.

Takođe, Ustavni sud je utvrdio da je nadležni sud, po službenoj dužnosti, blagovremeno i bez predloga okrivljenog, ispitao opravdanost produženja pritvora, odnosno utvrdio i naveo dalje postojanje zakonskog osnova za pritvor, obrazlažući razlog zbog kojeg je smatrao da je produženje pritvora opravdano. Pri tome, Viši sud u Beogradu je u rešenju Kpp. 303/17 od 13. oktobra 20178. godine i osporenom rešenju Kpp. 303/17 – Kv. 3326/17 od 26. oktobra 2017. godine detaljno obrazložio, na ustavnopravno prihvatljiv način zašto ne postoji pritvorski osnov iz člana 211. stav 1. tačka 2) ZKP, a što ukazuje da je postupajući sud posvetio naročitu pažnju konkretnom predmetu. Nadležni sud je na ustavnopravno prihvatljiv način utvrdio da su ispunjeni zakonski uslovi i razlozi za dalje zadržavanje okrivljenog u pritvoru.

Sa druge strane, ocenjujući navode podnosioca ustavne žalbe da se „u ožalbenom rešenju ne navodi nijedan konkretan materijalni dokaz na osnovu kojeg bi postojala osnovana sumnja da je Z . M . učinio krivično delo“, Ustavni sud ističe da postojanje osnovane sumnje na kojoj se zasniva lišenje slobode predstavlja suštinski deo garancija protiv proizvoljnog hapšenja i predstavlja conditio sine qua non kako za određivanje, tako i za produženje mere pritvora. Istovremeno, Ustavni sud naglašava da nije u njegovoj nadležnosti da ceni da li na osnovu dokaza na kojima se zasniva rešenje o određivanju ili produženju mere pritvora proizlazi osnovana sumnja da je neko lice izvršilo krivično delo.

Polazeći od svega do sada iznetog, Ustavni sud je ocenio da je nadležni sud u osporenom rešenju naveo iscrpne i jasne razloge zbog kojih je smatrao da je zadržavanje okrivljenog u pritvoru bilo neophodno radi vođenja krivičnog postupka. Takođe, Ustavni sud napominje da je najkraće neophodno vreme trajanja pritvora relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima. Podnosilac se do trenutka izjavljivanja ustavne žalbe u pritvoru nalazio nepuna dva meseca, odnosno u pritvoru je bio ukupno deset meseci (od trenutka lišenja slobode 15. septembra 2017. godine, pa do 12. jula 2018. godine, kada mu je pritvor ukinut). Stoga je Ustavni sud ocenio da se dužina trajanja pritvora objektivno ne može smatrati nerazumno dugom.

Polazeći od svega izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je ust avnu žalbu u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 31. stav 1. Ustava odbio kao neosnovanu, odlučujući kao u prvom delu izreke.

6. Po oceni Ustavnog suda, očigledno nisu osnovani ni navodi ustavne žalbe kojima se obrazlaže povreda prava na pretpostavku nevinosti iz člana 34. s tav 3. Ustava. Uvidom u osporeno rešenje, Ustavni sud je utvrdio da je Viši sud u Beogradu, obrazlažući postojanje pritvorskog razloga, koristio termine koje je propisao zakonodavac, te u osporenom rešenju nisu iznete tvrdnje da je podnosilac kriv za izvršenje krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret.

Takođe, Ustavni sud je ocenio da se pravo iz člana 23. Ustava samo formalno osporava.

Imajući u vidu navedeno, Sud je , saglasno odredbama člana 36. stav 1. tač. 5) i 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, odlučujući kao u drugom delu izreke.

7. S obzirom na sve izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. stav 1. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.