Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog nezakonitog dosuđivanja troškova

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i poništava rešenje Osnovnog suda u Užicu kojim su izvršnom dužniku nametnuti troškovi sastava ustavne žalbe izvršnih poverilaca. Redovni sud nije nadležan da odlučuje o troškovima postupka pred Ustavnim sudom, čime je povređeno pravo na pravično suđenje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. S . iz sela Z, opština Sevojno, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 15. oktobra 2020. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. S . i utvrđuje da je osporenim rešenjem Osnovnog suda u Užicu Ipv. (I) 47/18 od 19. jula 2018. godine, u delu kojim su izvršnim poveriocima priznati troškovi sastava ustavne žalbe, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno č lanom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se rešenje Osnovnog suda u Užicu Ipv. (I) 47/18 od 19. jula 2018. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o prigovoru izvršnih poverilaca izjavljenom protiv rešenja Osnovnog suda u Užicu I. 457/16 od 18. maja 2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. S . iz sela Z, opština Sevojno, je 30. avgusta 2018. godine , preko punomoćnika M. T . i I . T , advokata iz Užica, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Užicu Ipv. (I) 47/18 od 19. jula 2018. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava i člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju.

Osporenim rešenjem Osnovnog suda u Užicu odlučeno je o troškovima izvršnog postupka, koji je vođen pred tim sudom u predmetu I. 457/16 (prethodno I. 909/13), protiv izvršnog dužnika – ovde podnosioca ustavne žalbe.

U ustavnoj žalbi se iznosi tok navedenog izvršnog postupka pred Osnovnim sudom u Užicu, u toku koga su izvršni poverioci bili podneli ustavnu žalbu, koju je Ustavni sud usvojio O dlukom Už-9862/13 od 10. februara 2016. godine, navodi se da nije bilo osnova da podnosilac snosi sve troškove, posebno nepotrebne troškove poverilaca koji nisu buli nužni za vođenje postupka što se u ustavnoj žalbi bliže o brazlaže i ističe da su osporenim rešenjem, pored ostalih, poveriocima priznati i troškovi sastava ustavne žalbe u iznosu od 315.000,00 dinara uz obrazloženje da su isti bili nužni; da je ovakva odluka Osnovnog suda u Užicu neosnovana i protivna kogentnim normama i da sud nije ovlašćen da odlučuju o troškovima pred drugim organom i u drugom postupku.

Predlaže se da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi da su podnosiocu povređena navedena ljudska prava, poništi osporeno rešenje Osnovnog suda u Užicu i naloži istom sudu da ponovo donese zakonitu odluku, te da utvrdi pravo podnosioca na naknadu zbog povrede ustavnom garantovanih prava u iznosu od 5.000 evra u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbija na dan isplate.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , iz sadržine ustavne žalbe i uvidom u dokumentac iju dostavljenu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Izvršni poverioci S. D, T. C, A. D – Lj, D. S, G. S. i S. S, svi iz Užica su, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Užicu P. 1308/01 od 28. decembra 2001. godine, podneli istom sudu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika – ovde podnosioca ustavne žalbe, koji je Osnovni sud u Užicu usvojio rešenjem I. 909/13 od 24. aprila 2013. godine.

U daljem toku izvršnog postupka navedeni predlog za izvršenje je odbačen kao neuredan rešenjem Osnovnog suda u Užicu I. 909/13 od 18. septembra 2013. godine, koje je potvrđeno rešenjem Osnovnog suda u Užicu Ipv (I) 188/13 od 17. oktobra 2013. godine.

Protiv rešenja Osnovnog suda u Užicu Ipv (I) 188/13 od 17. oktobra 2013. godine izvršni poverioci su izjavili ustavnu žalbu, koju je Ustavni sud usvojio Odlukom Už-9862/13 od 10. februara 2016. godine i utvrdio povredu prava podnosilaca na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, poništio osporeno rešenje i odredio da Osnovni sud u Užicu ponovo odluči o prigovoru podnosilaca ustavne žalbe protiv rešenja Osnovnog suda u Užicu I. 909/13 od 18. septembra 2013. godine.

U daljem postupku, Osnovni sud u Užicu je doneo rešenje o izvršenju I. 457/16 od 15. septembra 2016. godine kojim je odredio predloženo izvršenje i odmerio troškove izvršnog postupka u iznosu od 89.333,40 dinara na celokupnoj imovini izvršnog dužnika. U toku postupka dužnik je izmirio dug, te je sud 26. februara 2018. godine doneo zaključak o namirenju.

U toku postupka preciziranim podnescima izvršni poverioci i izvršni dužnik su predložili da sud odluči o troškovima postupka koji su nastali tokom sprovođenja izvršenja.

Osnovni sud u Užicu je, rešenjem I. 4576 od 18. maja 2018. godine, utvrdio da troškovi sprovođenja izvršenja u ovom predmetu izvršenja iznose 241.500,00 dinara, obavezao izvršnog dužnika da izvršnim poveriocima isplati ovaj iznos u roku od pet radnih dana od dana prijema rešenja, odredio da se ukoliko u ostavljenom roku izvršni dužnik ne plati navedene troškove, sprovede izvršenje radi naplate odmerenih troškova, i to prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika upisan e u listu nepokretnosti broj 12603 KO Užice i namirenjem izvršnih poverilaca iz iznosa ostvarenog prodajom i odbio zahtev izvršnog dužnika podnet protiv iz vršnih poverilaca za naknadu troškova izvršenja.

Rešavajući o prigovorima izvršnih poverilaca i izvršnog dužnika protiv navedenog rešenja, Osnovni sud u Užicu je osporenim rešenjem Ipv. (I) 47/18 od 19. jula 2018. godine preinačio rešenje Osnovnog suda u Užicu I. 457/16 od 18. maja 2018. godine, tako što je utvrdio da troškovi sprovođenja izvršenja u ovom predmetu izvršenja iznose 910.875,00 dinara, obavezao izvršnog dužnika da ovaj iznos plati izvršnim poveriocima u roku od pet radnih dana od dana prijema ovog rešenja, odredio način naplate troškova u slučaju da u ostavljenom roku izvršni dužnik ne plati navedene troškove izvršnim poveriocima i odbio zahtev izvršnog dužnika podnet protiv izvršnih poverilaca za naknadu troškova izvršenja (stav I izreke ). Takođe je obavezao izvršnog dužnika da izvršnim poveriocima naknadi troškove ulaganja prigovora u iznosu od 42.000,00 dinara , u roku od osam dana od dana dostavljanja ovog rešenja pod pretnjom prinudnog izvršenja (stav II izreke ) i odbio kao neosnovan prigovor izvršnog dužnika protiv rešenja Osnovnog suda u Užicu I. 457/16 od 18. maja 2018. godine (stav III izreke ).

U obrazl oženju osporenog rešenja se, pored ostalog, navodi: da je odlučujući o troškovima koji su nastali na strani izvršnih poverilaca u toku sprovođenja izvršenja, sud izvršnim poveriocima dosudio troškove u ukupnom iznosu od 241.500,00 dinara, koji se odnose na troškove za sastav četiri obrazložena podneska i za pristup punomoćnika na ročište od 24. januara 2018. godine u navedenim iznosima; da sud izvršnim poveriocima nije priznato druge troškove precizirane podneskom od 16. maja 2018. godine, jer je našao da nisu bili nužni za vođenje postupka, te da im ne pripadaju troškovi koji su prethodili donošenju rešenja o izvršenju, budući da se isti ne mogu staviti na teret i obavezu izvršnog dužnika. U obrazloženju se zatim navode troškovi koji, po oceni veća, pripadaju izvršnim poveriocima, a pored ostalog, da su izvršni poverioci podneli ustavnu žalbu Ustavnom sudu Republike Srbije; da sastav ustavne žalbe po Advokatskoj tarifi iznosi 315.00 0,00 dinara; da je Ustavni sud Odlukom Už-9862/2013 od 10. februara 2016. godine usvojio ustavnu žalbu poverilaca, pa kako su navedene radnje poverilaca bile nužne i osnovane, to poveriocima pripadaju navedeni troškovi, na šta se u prigovoru izvršnih poverilaca osnovano ukazuje; da imajući prednje u vidu, izvršnim poveriocima se, pored dosuđenih troškova u iznosu od 241.500,00 dinara, priznaju troškovi u iznosu od još 669.375,00 dinara, što ukupno iznosi 910.875,00 dinara.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Kako su odredbama čl. 32. i 58. Ustava zajemčena prava koja su po svojoj sadržini u osnovi istovetna pravima iz člana 6. Evropske konvencije i člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju, to Ustavni sud povredu ovih prava u postupku ustavnosudske kontrole ceni u odnosu na Ustav Republike Srbije.

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11-drugi zakon, 109/13-Odluka US, 55/14 i 139/14), na osnovu koga je doneto osporeno rešenje, članom 34. je propisano: da t roškove postupka u vezi sa određivanjem i sprovođenjem izvršenja snosi izvršni dužnik (stav 1.), da je izvršni poverilac dužan da predujmi troškove postupka, u skladu sa zakonom i propisom koji uređuje troškove postupka (stav 2.), da je dokaz o uplaćenom predujmu izvršni poverilac je dužan da dostavi uz predlog za izvršenje, a sud, odnosno izvršitelj će obustaviti izvršenje ako izvršni poverilac ne dostavi dokaz o uplaćenom predujmu, osim ako je po zakonu oslobođen ili ga je sud oslobodio plaćanja postupka (stav 3.), da se t roškovi postupka koji je pokrenut po službenoj dužnosti predujmljuju iz sredstava suda koji sprovodi izvršenje (stav 4.), da je izvršni dužnik je dužan da izvršnom poveriocu nadoknadi troškove postupka koji su bili potrebni (stav 5.), da je izvršni poverilac dužan da izvršnom dužniku na njegov zahtev nadoknadi troškove postupka koje mu je neosnovano prouzrokovao (stav 6.), da o troškovima postupka odlučuje sud u izvršnom postupku i u tom postupku određuje izvršenje radi njihovog namirenja, osim ako je zakonom drugači je propisano (stav 7.), da o troškovima postupka nastalim pred izvršiteljem odlučuje izvršitelj obrazloženim zaključkom i određuje izv ršenje radi naplate tih troškova (stav 8.), da zahtev za naknadu troškova može se podneti u roku od osam dana od dana okončanja postupka (stav 9.), da p ropis iz stava 2. ovog člana donosi ministar nadležan za poslove pravosuđa (u daljem tekstu: ministar) (stav 10.) .

Zakonom o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), članom 6, je propisano: da se u postupku pred Ustavnim sudom plaća se taksa (stav 1.), da u česnici u postupku pred Ustavnim sudom snose svoje troškove, ako Ustavni sud ne odredi drukčije (stav 2.), da U stavni sud može naknaditi troškove drugim pozvanim licima i odrediti naknadu za njihovo učešće u postupku (stav 3.).

5. Ustavni sud ukazuje da se pravom na pravično suđenje, zajemčenim članom 32. stav 1. Ustava, građanima jemči, pre svega, da će postupak u kome se odlučuje o njihovim pravima i obavezama biti sproveden na način da im kroz nezavisnost i nepristrasnost suda, javno raspravljanje, ravnopravno učešće u postupku, odlučivanje u razumnom roku, primenom i poštovanjem propisanih pravila postupka, bude omogućeno pravično suđenje. Zadatak Ustavnog suda je da ispita da li je u konkretnom postupku od strane redovnih sudova došlo do povrede ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih garantija prava na pravično suđenje, te da li je osporeni postupak u celini bio pravičan u smislu navedene odredbe Ustava.

Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu konstatuje da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da preispituje zaključke i ocene redovnih sudova u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja, kao ni način na koji su redovni sudovi primenili pravo u postupku radi odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe. Izuzetno, Ustavni sud može razmatrati ova pitanja, ukoliko iz razloga navedenih u ustavno j žalbi i priloženih dokaza proizlazi da je zaključivanje redovnih sudova u osporenim odlukama bilo očigledno arbitrerno ili proizvoljno i ukoliko eventualni propusti nadležnog suda objektivno mogu imati značaj ustavnopravno relevantnog pitanja.

Polazeći od napred iznetog, Ustavni sud je ocenio da nije nadležan da vrši kontrolu načina na koji je nadležni redovni sud utvrdio i obračunao troškove postup ka u konkretnom slučaju, te navodi ustavne žalbe kojima se osporava pravilnost dosuđenih troškova nastalih u izvršnom postupku ne mogu predstavljati ustavnopravno prihvatljive razloge za tvrdnju o povredi prava na pravično suđenje. Međutim, podnosilac je u ustavnoj žalbi naveo i da je Osnovni sud u Užicu, a što proizlazi i iz obrazloženja osporenog rešenja Ipv. (I) 47/18 od 19. jula 2018. godine, izvršnim poveriocima dosudio troškove sastava ustavne žalbe podnete protiv rešenja donetog u predmetnom izvršnom postupku, a koju je Ustavni sud usvojio O dlukom Už-9862/2013 od 10. februara 2016. godine, jer je ocenio da je podnošenje ustavne žalbe bilo nužno i osnovano, te poveriocima pripadaju i troškovi sastava ustavne žalbe.

Razmatrajući ove navode ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da ovakvo pravno stanovište Osnovnog suda u Užicu nije ustavnopravno prihvatljivo. Po oceni Ustavnog suda, troškovi vezani za postupak po ustavnoj žalbi, u koje spadaju i troškovi sastava ustavne žalbe, ne mogu biti predmet odlučivanja u izvršnom ili bilo kom drugom sudskom postupku ili postupku pred drugim državnim organom. Naime, troškovi postupka pred Ustavnim sudom su regulisani članom 6. Zakona u Ustavnom sudu i o njima je isključivo nadležan da odlučuje Ustavni sud. U vezi s tim, Ustavni sud zauzeo je stav da nema osnova za određivanje naknade troškova postupka po ustavnoj žalbi , u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kojim je propisano da učesnici u postupku pred Ustavnim sudom snose svoje troškove, ako Ustavni sud ne odredi drukčije. Ustavni sud je pri tome imao u vidu da navedena odredba Zakona predviđa kao osnovno pravilo da učesnici u postupku snose svoje troškove, da je odredbom člana 83. st av 1. Zakona o Ustavnom sudu propisano da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata; da je odredbom člana 45. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) predviđeno da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni; da takođe Ustavni sud licima koja žele da izjave ustavnu žalbu, pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu (za ovakav stav videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine ).

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da je osporenim rešenjem Osnovnog suda u Užicu Ipv. (I) 47/18 od 19. jula 2018. godine, u delu kojom su izvršnim poveriocima priznati troškovi sastava ustavne žalbe, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da su u konkretnom slučaju posledice utvrđene povrede prava takve prirode da se mogu otkloniti samo poništaje m osporenog rešenja i određivanjem da Osnovni sud u Užicu u ponovnom postupku donese novu odluku o prigovoru izvršnih poverilaca izjavljenom protiv rešenja Osnovnog suda u Užicu I. 457/16 od 18. maja 2018. godine, te je, primenom odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno kao u tački 2. izreke.

7. S obziorm na to da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje, poništio osporeno rešenje Osnovnog suda u Užicu i naložio tom sudu da ponovo odluči o prigovoru izvršnih poverilaca izjavljenom protiv rešenja Osnovnog suda u Užicu I. 457/16 od 18. maja 2018. godine, te se može očekivati da u ponovnom postupku povreda prava podnosioca bude otklonjena, Ustavni sud je ocenio da je ustavna žalba u pogledu povrede prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava preuranjena, te je, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u tom delu, kao i zahtev podnosioca za naknadu štete, odbacio, jer ne postoje pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje utvrđene zakonom, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu , kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog nezakonitog dosuđivanja troškova

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti