Odluka Ustavnog suda o povredi prava deteta u postupku odlaganja krivičnog gonjenja

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio žalbu maloletnog podnosioca, utvrdivši povredu prava deteta. Javni tužilac je, primenjujući odlaganje krivičnog gonjenja, propustio da odredi obavezu koja bi bila u najboljem interesu deteta, poput naknade štete, već je odredio uplatu u humanitarne svrhe.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi maloletnog R. P, čiji je zakonski zastupnik J . R . iz Valjeva , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. decembra 2020. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba maloletnog R. P . i utvrđuje da su podnosiocu ustavne žalbe u postupku koji je vođen u predmetu Kt. 780/16 Osnovnog javnog tužilaštva u Valjevu povređena prava deteta iz člana 64. stav 3. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde .

O b r a z l o ž e nj e

1. Maloletni R. P, čiji je zakonski zastupnik majka J. R . iz Valjeva, podneo je Ustavnom sudu, 26. decembra 2016. godine, preko punomoćnika A. O, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu, dopunjenu podneskom od 30. aprila 2018. godine, protiv „radnji službenika gradske uprave grada Valjeva N.I. u vidu pretnji i fizičkog napada na podnosioca ustavne žalbe od 21. juna 2016. godine“ i protiv akta Osnovnog javnog tužilaštva u Valjevu Kt. 780/16 od 17. novembra 2016. godine, zbog povrede načela i prava iz čl. 21, 25. i 36. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava iz čl. 3. i 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Kako se prava garantovana čl. 3. i 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda jemče i Ustavom Republike Srbije, Ustavni sud je postojanje ovih povreda praga ocenjivao u odnosu na odredbe čl. 25. i 36. Ustava.

Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je povređeno i pravo iz člana 64. stav 3. Ustava, a kako to proizlazi iz navoda same ustavne žalbe.

Podnosilac suštinski osporava radnje Osnovnog javnog tužilaštva u Valjevu u predmetu Kt. 780/16.

U ustavnoj žalbi je navedeno:

- da je podnosilac ustavne žalbe lice romske nacionalnosti i da je učenik četvrtog razreda Osnovne škole „P. “ u B;

- da je podnosilac 21. jula 2016. godine radnjom službenika gradske uprave grada Valjeva N.I. bio izložen nečovečnom i ponižavajućem postupanju, a čime je povređen materijalnopravni aspekt člana 25. Ustava;

- da je procesnopravni aspekt člana 25. Ustava povređen jer Osnovno javno tužilaštvo u Valjevu nije ispunilo svoje obaveze u pogledu sprovođenja delotvorne istrage, da Tužilaštvo nije ni povelo istragu koja bi rasvetlila sve okolnosti konkretnog slučaja, da nisu uzete u obzir izjave podnosioca, njegove majke i sestre, te da je primena instituta odlaganje krivičnog gonjenja iz člana 283. Zakonika o krivičnom postupku nekompatibilna sa obavezama iz napred navedenog člana Ustava;

- da je podnosiocu povređeno pravo iz člana 36. stav 2. Ustava jer nije imao pravo žalbe protiv akta Osnovnog javnog tužilaštva u Valjevu Kt. 780/16 od 17. novembra 2016. godine;

- da je „bilo dovoljno indicija da je napad motivisan mržnjom i/ili utemeljenim predrasudama prema romskoj zajednici, ali OJT Valjevo to nije uzelo u obzir niti je istragu sprovodilo u tom pravcu“;

- da „uprkos dokazima da je izvršeno zastrašivanje i napad na maloletno lice, pripadnika manjinske zajednice, od strane službenika lokalne samouprave, OJT Valjevo ne samo da je izvršilo neadekvatnu kvalifikaciju dela, već umesto da donese nalog za sprovođenje istrage, odlučilo je da odloži krivično gonjenje i konačno odbaci krivičnu prijavu..., Osnovno javno tužilaštvo u Valjevu nije ispunilo obavezu da istraži da li je i u kojoj meri etnička pripadnost podnosioca ustavne žalbe bila povod za napad na njega. Kao što će sud videti iz priloženih dokaza, lice koje je identifikovano kao napadač N.I. nije lično poznavao podnosioca, ali je bio svestan njegove etničke pripadnosti. Imajući u vidu činjenicu da su Romi u Srbiji jedna od najdiskriminisanijih grupa i da postoji izrazito izražena društvena distanca i uvrežena netrpeljivost prema ovoj manjini, podnosilac ustavne žalbe smatra da je službenik lokalne samouprave u najblažem slučaju olako držao da će napad na romskog dečaka proći bez ozbiljnijih sankcija i osude“.

Podnosilac je predložio da Ustavni sud utvrdi povredu označenih ustavnih prava, da poništi rešenje Osnovnog javnog tužilaštva Kt. 780/16 od 17. novembra 2016. godine, da naloži Tužilaštvu da sprovede delotvornu istragu, te da utvrdi pravo podnosioca na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud, pre svega, konstatuje da spisi predmeta Kt. 780/16 Osnovnog javnog tužilaštva nisu hronološki složeni i da su u lošem stanju.

Ustavni sud je u sprovedenom postupku, iz spisa predmeta Kt. 780/16 Osnovnog javnog tužilaštva u Valjevu i Pr. 7133/16 Prekršajnog suda u Valjevu, kao i dostavljene dokumentacije uz ustavnu žalbu utvrdio:

3.1. Činjenice koje se odnose na postupak pred Osnovnim javnim tužilaštvom u Valjevu

- da iz službene beleške Policijske uprave u Valjevu – Dežurna služba br. 4202/16 od 21. jula 2016. godine proizlazi da je „u 12,47 R. J . iz Brankovine telefonski prijavila izvesnog D.I. da je 'šamarom' udario njenog sina P . R . (2006. godište) dok su se nalazili ispred GU Valjevo i udaljio se u NN pravcu. Patrola 11-59 obavešten OJT, OKP. O događaju obavešten zamenik OJT N.J. kome su predočeni detalji napred navedenog događaja, a koji se izjasnio da u konkretnom događaju postoje obeležja prekršaja i da se po utvrđivanju činjeničnog stanja podnese prekršajna prijava za učinjeni prekršaj i da se u vezi navedenog dostavi izveštaj OJT Valjevo“;

- da je u službenoj belešci Policijske uprave u Valjevu – Dežurna služba br. 4202/16 od 21. jula 2016. godine, a koja je sačinjena u prostorijama Dežurne službe, navedeno da „u 12,47 R. J . telefons ki prijavi izvesnog D.I. da je 'šamarom' udario njenog sina P . R . (2006. god.) dok su se nalazili ispred GU Valjevo i udaljio se u NN pravcu. Patrola 11-59, obavešten OJT N.J, OKP J.P, dež. Centra za socijalni rad Lj.P, VJT Z.Š. O događaju obavešten zamenik VJT Z.Š. kome su predočeni detalji napred navedenog događaja i koji se izjasnio da se u vezi navedenog događaja obavesti OJT “;

- da iz službene beleške Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Odeljenje kriminalističke policije od 21. juna 2016. godine o obaveštenju primljenom od strane građanina maloletnog R. P. proizlazi „Ja sa svojom porodicom živim u selu Brankovina. Idem u OŠ „P .“ i sada idem u četvrti razred. Harmoniku sviram već dve godine tako što vežbam uz pomoć računara. Od pre dve nedelje dolazim sa majkom i svojom sestrom S. ispred zgrade opštine u Valjevu gde na klupi koja se nalazi ispred ulaza u zgradu opštine i svirao sam harmoniku, a prolaznici su mi davali novac koji su stavljali u papirnu kutiju koja se nalazila ispred mene. Mislim da je bilo oko 13,30 časova, prišao mi je čovek koga ja ne poznajem dok sam svirao i obratio mi se rečima da će da mi izlupa harmoniku i da će mene da prebije išutira iz razloga što sviram ispred opštine. Ja sam prestao sa sviranjem i kada je on otišao ja sam otišao kod majke koja je sedela na obližnjoj klupi i rekao joj šta mi je taj čovek rekao. Majka mi je rekla da se ne bojim i da se vratim i nastavim sa sviranjem. Nakon nekoliko minuta taj čovek se vratio i kada sam ga video prestao sam da sviram, on mi je prišao i stavio mi levu ruku na obraz a desnom rukom mi udario šamar u predelu levog obraza. Taj čovek je odmah otišao u pravcu pošte, a moja majka je to gledala iz daljine i potrčala je ka meni i ka tom čoveku ali je on pobegao“;

- da je u službenoj belešci Odeljenja kriminalističke policije Pu. 1890/16 od 22. jula 2016. godine o obaveštenju primljenom od građanina J. R . navedeno da „oko 13,00 časova R. i S . su došli do mene na klupi i rekli mi da im je prišao neki stariji čovek i rekao R . da odmah prestane da svira ili će ga polomiti i njega i harmoniku. Ja sam im rekla da se ne boje jer sam ja tu i da se vrate i nastave sa sviranjem. Nakon 10 minuta pošto sam sedela na klupi iza njih tj. bila sam im okrenuta leđima čula sam „pljesak“ i kada sam se okrenula videla sam čoveka u crvenoj majici, prosede kose, a R . je plakao, dok je S . vrištala. Odmah sam krenula ka njima, ali je taj čovek išao brže i pobegao je ispred mene u pravcu pošte. Dok sam išla za njim pozvala sam policiju koja je odmah došla“;

- da je u službenoj belešci Pu. 1890/16 od 22. jula 2016. godine o obaveštenju primljenom od građanina S . P . (sestre R . P .), između ostalog, navedeno „dana 21. jula 2016. godine oko 13,00 časova ja i moj brat R. smo sedeli na klupi koja se nalazi ispred Turističke organizacije pod drvetom i brat je svirao harmoniku, odjednom je prišao neki čovek, sede kratke kose u crvenoj majici i rekao mom bratu da prestane da svira ili će ga prebiti i polomiti mu harmoniku. Moj brat je odmah prestao da svira i zajedno smo otišli do majke koja se nalazila na obližnjoj klupi i ispričali joj šta se desilo. Majka nam je rekla da se vratimo na klupu da R. nastavi da svira i da se ne bojimo jer je ona blizu nas. Vratili smo se na klupu i R . je ponovo počeo da svira i nakon par minuta ponovo nam je prišao taj čovek i bez reči levu ruku je stavio na R . desni obraz a svojom desnom rukom je udario R . otvorenom šakom u predelu njegovog levog obraza. R . je počeo da plače i obraz mu se odmah zacrveneo, ja sam se mnogo uplašila i počela sam da vrištim. Sve je iz daleka gledala majka koja je odmah krenula da ga stigne i pozvala je policiju koja je odmah došla. Brata smo zajedno kasnije odveli kod lekara“;

- da je Policijska uprava u Valjevu 28. jula 2016. godine podnela izveštaj br. 1-701-00392/16 Osnovnom javnom tužilaštvu u Valjevu o događaju od 21. jula 2016. godine u kome je navedeno da je „prijavljeni prišao maloletnim licima koja su sedela na klupi i svirala, P. R . i njegovoj sestri P . S . iz Brankovine i obratio se R . rečima da će izlupati harmoniku i njega ukoliko ne prestanu da sviraju gde su R . i S . nakon toga sa sviranjem odmah i prestali. Nakon par minuta kada je R . nastavio sa sviranjem, jer je prethodno svoju majku J . obavestio šta mu se desilo, iz pravca glavnog ulaza zgrade opštine, ponovo im prilazi N.I. gde R . zadaje jedan udarac otvorenom šakom /šamarom/ u predelu levog obraza, a potom se udaljava u pravcu glavne pošte u Valjevu“. U izveštaju je navedeno da je protiv N.I. podneta prekršajna prijava;

- da se protiv okrivljenog N.I. vodio predistražni postupak u predmetu Kt. 780/16 Osnovnog javnog tužilaštva u Valjevu;

- da je u službenoj belešci Osnovnog javnog tužilaštva u Valjevu Kt. 780/16 od 13. septembra 2016. godine navedeno da je „postupajući zamenik u prisustvu Višeg stručnog saradnika M.M. obavio usmene konsultacije sa Višim javnim tužiocem D.M, jer su u vezi sa istim događajem podnete i prekršajna i krivična prijava, te da postoji velika verovatnoća da će se predmet u sudu za prekršaje završtiti pre krivičnog postupka i da se ovaj predmet završi odbačajem zbog ne bis in idem. Viši tužilac je rekla da bi ovaj predmet u tom slučaju trebalo rešiti oportunitetom, ukoliko osumnjičeni na to pristane“;

- da je osumnjičeni N.I. saslušan 13. oktobra 2016. godine u predmetu Kt, 780/16, zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika i krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. Krivičnog zakonika. U zapisniku je, između ostalog, navedeno da se N.I. „ne seća da je dana 21. jula 2016. godine na prostoru ispred Turističkog saveza Valjeva, na obližnjim klupama, a za vreme dok sam bio van zgrade Gradske uprave, primetio neko lice romske nacionalnosti kako sedi i svira harmoniku. Inače, poznato mi je da je na tom prostoru tokom juna i jula meseca 2016. godine u više navrata dolazio jedan dečak romske nacionalnosti koji je tu svirao harmoniku i prosio. Ne sećam se da je dana 21. jula 2016. godine u pomenuto vreme na opisanom mestu – klupama sedela neka devojčica romske nacionalnosti niti u blizini starija ženska osoba romske nacionalnosti,…, Nakon što je osumnjičeni upoznat sa smislom i značajem instituta odlaganja krivičnog gonjenja iz člana 283. Zakonika o krivičnom postupku, isti izjavi: Ja sam zainteresovan za primenu navedenog instituta s tim što bih želeo da se prethodno upoznam i sa stavom oštećene strane po pitanju primene istog“;

- da iz službene beleške Osnovnog javnog tužilaštva u Valjevu Kt. 780/16 od 13. oktobra 2016. godine proizlazi da su u Tužilaštvo pristupili osumnjičeni, oštećena J. R, majka podnosioca ustavne žalbe, i njen punomoćnik advokat B . P , sa advokatskim pripravnikom, radi eventualne primene instituta odlaganja krivičnog gonjenja iz člana 283. Zakonika o krivičnom postupku. Oštećena je izjavila da potražuje naknadu štete u iznosu od 300.000 dinara i javno izvinjenje u porodičnom domaćinstvu podnosioca svim članovima porodica P . i R. Osumnjičeni je izjavio da nije saglasan da se javno izvini niti da plati iznos od 300.000 dinara, jer smatra da nije kriv, ali da pristaje da u humanitarne svrhe uplati iznos od 30.000 dinara;

- da je Osnovno javno tužilaštvo u Valjevu 28. oktobra 2016. godine donelo naredbu Kt. 780/16 kojom je odloženo krivično gonjenje osumnjičenog N.I, zbog krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. Krivičnog zakonika, učinjeno na štetu maloletnog oštećenog R. P. Takođe, naloženo je N.I. da uplati iznos od 30.000 dinara u svrhu otklanjanja posledica vanrednih okolnosti – poplava u roku od mesec dana od dana prijema ove naredbe;

- da je rešenjem Osnovnog javnog tužilaštva u Valjevu Kt. 780/16 od 17. novembra 2016. godine, stavom prvim izreke, odbačena krivična prijava podneta protiv osumnjičenog N.I, zbog krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. Krivičnog zakonika, jer je osumnjičeni izvršio obavezu iz člana 283. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, a stavom drugim izreke odbačena je krivična prijava podneta protiv osumnjičenog zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika jer ne postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti;

- da je osporenim aktom Osnovnog javnog tužilaštva u Valjevu Kt. 780/16 od 17. novembra 2016. godine obaveštena J. R . da je krivična prijava PU u Valjevu zasnovana na izveštaju broj 03/18/1/1 broj 1-701-00392/16 od 28. jula 2016. godine podneta protiv osumnjičenog N.I, zbog krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. Krivičnog zakonika , odbačena jer je osumnjičeni izvršio obavezu iz člana 283. stav 1. tačka 2 ) Zakonika o krivičnom postupku. Takođe, krivična prijava PU u Valjevu zasnovana na izveštaju broj 03/18/2/1 br. 06-5008/16 od 22. avgusta 2016. godine podneta protiv istog osumnjičenog zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika, je odbačena jer ne postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti. J . R . je obaveštena da shodno članu 51. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku ima pravo da u roku od osam dana od dana prijema ove obavesti podnese prigovor Višem javnom tužiocu u Valjevu a u pogledu odbačaja krivične prijave zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika .

3.2. Činjenice koje se odnose na postupak pred Prekršajnim sudom u Valjevu

- da je Ministarstvo unutrašnjih poslova – Policijska uprava u Valjevu 1. avgusta 2016. godine podnelo zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv N.I, zbog prekršaja iz člana 9. stav 1. Zakona o javnom redu i miru;

- da je rešenjem Pr. 7133/16 od 11. oktobra 2016. godine pokrenut prekršajni postupak protiv osumnjičenog N.I;

- da je u toku postupka saslušan okrivljeni i ispitani su svedoci J . R, podnosilac i S.P;

- da je na saslušanju od 24. januara 2017. godine podnosilac ustavne žalbe izjavio „sećam se događaja od 21. jula 2016. godine koji se desio ispred opštine u Valjevu kada sam svirao harmoniku dok je sa mnom bila moja sestra S. i mama J. U jednom momentu prišao mi je jedan čov ek i rekao mi 'polomiću i tebe i tvoju harmoniku ako te vidim opet da sviraš, jebem li ti majku cigansku'. Ja i sestra smo se uplašili i odmah otišli do mame i to joj rekli, a ona je rekla da se ne brinemo, da tuda prolaze svakakvi ljudi i da slobodno nastavim sa sviranjem. Meni do tada niko nije rekao da mu smeta to što ja sviram čak su mi prolaznici i davali novac i slatkiše i meni i sestri i nikada nisam imao problem, a inače ja mislim da ja lepo sviram i znam da sviram, otac koji mi je muzičar mene i sestru je učio da sviramo. Posle izvesnog vremena taj čovek se ponovo vratio kod mene i rekao mi „šta sam ja tebi rekao, jebem ti majku cigansku“ i tada me uhvatio jednom rukom za obraz, a drugom udario po obrazu i to u predelu levog obraza, tada je moja majka počela da vrišti i prišla nam je, a taj čovek za koga sam kasnije saznao da se zove N.I. i da radi u opštini Valjevo, počeo je da trči prema pošti…“;

- da je J. R . 24. januara 2017. godine prilikom ispitivanja u svojstvu svedoka, između ostalog, izjavila da „tog dana videla sam da je jedna muška osoba prišla mom detetu i nešto sa njim pričala ali od zvuka harmonike nisam čula šta, kada se taj čovek udaljio moj sin R . mi je prišao i rek ao mi da mu je taj čovek rekao 'jebem ti majku cigansku, kada se vratim da nisi tu inače ću ti polomiti tu tvoju harmoniku', ja sam pomislila da je to neki slučajni prolaznik koji je pod dejstvom alkohola i rekla sam detetu da nastavi da svira. Posle nekih desetak minuta taj čovek se vratio i ja sam videla kada je prišao R. jednom rukom mu udario šamar po obrazu, a drugom rukom ga držao za d rugi obraz pri tom mu je rekao 'šta sam ja tebi rekao e sada ćeš da vidiš'. Odmah nakon što ga je udario ja sam krenula ka detetu i njemu, on kada je video da ja prilazim i čuo kako vrištim počeo je da trči u pravcu Osnovnog suda, ja sam potrčala za njim i za to vreme sam zvala policiju, a onda sam odustala od trčanja za njim i vratila se kod dece da sačekam policiju. Ističem da je udarac bio jačeg intenziteta i da su na obrazu mog deteta ostali otisci njegovih prstiju. Nakon ovog događaja moje dete više nije dolazilo da svira ispred opštine, jer je zastrašeno“;

- da je rešenjem Prekršajnog suda u Valjevu Pr. 7133/16 od 8. avgusta 2017. godine obustavljen prekršajni postupak protiv okrivljenog, na osnovu člana 248. stav 2. Zakona o prekršajima, jer je za krivično delo koje konsumira obeležja prekršaja, javni tužilac odbacio krivičnu prijavi; Ustavni sud u pogledu takve oduke Prekršajnog suda u Valjevu primećuje da rešenje o odbacivanju krivične prijave formalno ne proizvodi pravno dejstvo u smislu člana 34. stav 4. Ustava (načelo ne bis in idem), jer zabrana dvostrukog kažnjavanja, odnosno zabrana vođenja jednog kaznenog postupka nakon što je već donesena pravnosnažna odluka u drugom kaznenom postupku, a u odnosu na isto kažnjivo delo, postoji samo kada se radi o pravnosnažnom rešenju o obustavi krivičnog/kaznenog postupka, odnosno ukoliko postoji pravnosnažna presuda bilo koje vrste, dakle kako oslobađajuća, tako i odbijajuća, odnosno osuđujuća presuda.

3.3. Činjenice koje se odnose na postupak pred Višim sudom i Valjevu

- da se pred Višim sudom u Valjevu vodi parnični postupak u predmetu P. 188/17;

- da su tužioci maloletni R. P, njegova sestra maloletna S . P . i njihova majka J . R, a tuženi su N.I. i grad Valjevo;

- da je predmet spora diskriminacija i naknada štete.

4. Odredbe Ustava i međunarodnih ugovora od značaja za odlučivanje

Članom 21. Ustava utvrđeno je da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki (stav 1.), da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu bez diskriminacije (stav 2.), da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (stav 3.), da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima (stav 4.).

Članom 25. Ustava utvrđeno je da je fizički i psihički integritet nepovrediv (član 1.), kao i da niko ne može biti izložen mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju, niti podvrgnut medicinskim ili naučnim ogledima bez svog slobodno datog pristanka (član 2.).

Članom 36. Ustava jemči se jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 1.), i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 2.).

Odredbama člana 64. stav 3. Ustava ustanovljeno je da su deca zaštićena od psihičkog, fizičkog, ekonomskog i svakog drugog iskorišćavanja ili zloupotrebljavanja.

Odredbama Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta propisano je: da je za svrhe ove konvencije dete ljudsko biće koje nije navršilo 18 godina života, ako se na osnovu zakona koji se odnosi na dete, punoletstvo ne stiče ranije (član 1.); da u svim aktivnostima koje se tiču dece od primarnog značaja su interes deteta bez obzira na to da li ih sprovode javne ili privatne institucije za socijalnu zaštitu, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela (član 3. stav 1.); da države članice obezbeđuju detetu koje je sposobno da formira svoje sopstveno mišljenje pravo slobodnog izražavanja tog mišljenja o svim pitanjima koja se tiču deteta, a tim što se mišljenju deteta posvećuje dužna pažnja u skladu sa godinama života i zrelošću deteta (član 12. stav 1.); da se u tu svrhu detetu posebno daje prilika da bude saslušano u svim sudskim i administrativnim postupcima koji se odnose na njega, bilo neposredno ili preko zastupnika ili odgovarajućeg organa, na način koji je u skladu sa proceduralnim pravilima nacionalnog zakona (član 12. stav 2.); da države članice preduzimaju sve odgovarajuće zakonodavne, administrativne, socijalne i obrazovne mere radi zaštite deteta od svih oblika fizičkog ili mentalnog nasilja, povreda ili zloupotrebe, zanemarivanja ili nemarnog odnosa, maltretiranja ili eksploatacije, uključujući i seksualnu zloupotrebu, dok je na brizi kod roditelja, zakonitih staratelja ili nekog drugog lica kome je poverena briga o detetu (član 19. stav 1.); da takve zaštitne mere treba da obuhvate, po potrebi, efikasne postupke za ustanovljavanje socijalnih programa za obezbeđenje podrške neophodne detetu i onima kojima je poverena briga o detetu, kao i ostale oblike sprečavanja, utvrđivanja, prijavljivanja, prosleđivanja, istrage, postupanja i praćenja slučajeva ovde navedenog zlostavljanja deteta i, po potrebi, obraćanje sudu (član 19. stav 2.); da države članice obezbeđuju da ni jedno dete ne bude izloženo mučenju ili drugim okrutnim, neljudskim ili pon ižavajućim postupcima ili kazni, da se smrtna kazna i kazna doživotnog zatvora, bez mogućnosti puštanja na slobodu, ne može se izreći za krivična dela koja su učinila lica mlađa od 18 godina (član 37. stav 1. tačka a).

Odredbom člana 3. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Evropska konvencija) je utvrđeno da niko ne sme biti podvrgnut mučenju ili nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju. Odredbom člana 13. Evropske konvencije je utvrđeno da svako kome su povređena prava i slobode predviđeni u ovoj konvenciji ima pravo na delotvoran pravni lek pred nacionalnim vlastima, bez obzira na to da li su povredu izvršila lica koja su postupala u službenom svojstvu.

Smernicama Komiteta ministara Saveta Evrope o pravosuđu po meri deteta propisano je: da je u smislu ovih smernica o pravosuđu po meri deteta, dete – svako lice mlađe od 18 godina ( II Definicije stav 1. tačka a); da „pravosuđe po meri deteta označava pravosudne sisteme koji jemče poštovanje i delotvorno sprovođenje svih prava deteta na najvišem mogućem nivou, vodeći računa o načelima i posvećujući dužnu pažnju nivou zrelosti i razumevanja deteta i okolnostima samog predmeta. To je pre svega pravosuđe koje je dostupno, primereno uzrastu, brzo, marljivo, prilagođeno potrebama i pravima deteta i usredsređeno na te potrebe i prava, uz poštovanje prava deteta, uključujući pravo na ispravan postupak, pravo da učestvuje u postupku i da razume postupak, na poštovanje privatnog i porodičnog života i na integritet i dostojanstvo“ ( II Definicije stav 1. tačka b); da „sudije treba da poštuju pravo dece da se njihova mišljenja čuju u svim pitanjima koja se tiču njih samih ili barem da se čuju onda kada se smatra da imaju dovoljan nivo razumevanja pitanja o kojima je reč. Sredstva koja se u te svrhe korist treba prilagoditi nivou razumevanja deteta i njegovoj sposobnosti komunikacije i pritom treba uzeti u obzir sve okolnosti predmeta. Decu treba konsultovati na način na koji ona žele da se njihovo mišljenje čuje“ (član 3. stav 1.); da „treba pridati odgovarajuću težinu stavovima i mišljenjima deteta u skladu sa njegovim uzrastom i zrelošću“ (član 3. stav 2.); da je pravo da se čuje glas deteta pravo, a ne dužnost deteta (član 3. stav 3.); da „dete ne može biti sprečeno da se njegov glas čuje isključivo na osnovu njegovog uzrasta. Kad god dete pokrene inicijativu da se njegov glas čuje u predmetu koji ga se neposredno tiče, sudija ne bi trebalo, sem ukoliko je to u najboljem interesu deteta, da dobije da sasluša dete, već treba da čuje njegove stavove u mišljenjima o pitanjima koja ga se u datom predmetu tiču“ (član 3. stav 4.).

Odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 i 55/14) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da je oštećeni lice čije je lično ili imovinsko pravo krivičnim delom povređeno ili ugroženo (član 2. stav 1. tačka 11.); da je javni tužilac dužan da preduzme krivično gonjenje kada postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo ili da je određeno lice učinilo krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti (član 6. stav 1.); da izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, javni tužilac može odlučiti da odloži ili ne preduzme krivično gonjenje, pod uslovima propisanim ovim Zakonikom (član 6. stav 3.); da je osnovno pravo i osnovna dužnost javnog tužioca gonjenje učinilaca krivičnih dela (član 43. stav 1.); da je za krivična dela za koja se goni po službenoj dužnosti, javni tužilac nadležan da rukovodi predistražnim postupkom i da odlučuje o nepreduzimanju ili odlaganju krivičnog gonjenja (član 43. stav 2. tač. 1. i 2.); da državni i drugi organi, pravna i fizička lica prijavljuju krivična dela za koja se goni po službenoj dužnosti, o kojima su obaveštena ili za njih saznaju na drugi način, pod uslovima predviđenim zakonom ili drugim propisom (član 280. stav 1.); da se krivična prijava podnosi nadležnom javnom tužiocu, pismeno, usmeno ili drugim sredstvom, da ako se krivična prijava podnosi usmeno, o njoj će se sastaviti zapisnik i podnosilac će se upozoriti na posledice lažnog prijavljivanja, da ako je prijava saopštena telefonom ili drugim telekomunikacionim sredstvom sačiniće se službena beleška, a ako je prijava podnesena elektronskom poštom sačuvaće se na odgovarajućem nosiocu podataka i odštampati (član 281. st. 1. i 2..); da ako javni tužilac iz same krivične prijave ne može oceniti da li su verovatni navodi prijave ili ako podaci u prijavi ne pružaju dovoljno osnova da može odlučiti da le će sprovesti istragu ili ako je na drugi način saznao da je izvršeno krivično delo, javni tužilac može sam prikupiti podatke; pozivati građane, pod uslovima iz člana 288. st. 1. do 6. ovog Zakonika i podneti zahtev državnim i drugim organima i pravnim licima da mu pruže potrebna obaveštenja (član 282. stav 1.); da ako nije u mogućnosti da sam preduzme radnju iz stava 1. ovog člana, javni tužilac će zahtevati od policije da prikupi potrebna obaveštenja i da preduzme druge mere i radnje u cilju otkrivanja krivičnog dela i učinioca (čl. 286. do 288.); da javni tužilac može odložiti krivično gonjenje za krivična dela za koja je predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do pet godina, ako osumnjičeni prihvati jednu ili više od sledećih obaveza da otkloni štetnu posledicu nastalu izvršenjem krivičnog dela ili da naknadi pričinjenu štetu, da na račun propisan za uplatu javnih prihoda uplati određeni novčani iznos, koji se koristi za humanitarne ili durge javne svrhe, da obavi određeni društvenokorisni ili humanitarni rad, da ispuni dospele obaveze izdržavanja, da se podvrgne odvikavanju od alkohola iliu opojnih droga, da se podvrgne psihosocijalnom tretmanu radi otklanjanja uzroka nasilničkog ponašanja, da izvrši obavezu ustanovljenu pravnosnažnom odlukom suda, odnosno poštuje ograničenje utvrđeno pravnosnažnom sudskom odlukom, da ako osumnjičeni u roku izvrši obavezu iz stava 1. ovog člana, javni tužilac će rešenjem odbaciti krivičnu prijavu i o tome obavestiti oštećenog, a odredba člana 51. stav 2. Zakonika se neće primenjivati (član 283. st. 1. i 3.); da javni tužilac rukovodi predistražnim postupkom , da radi vršenja ovlašćenjas iz stava 1. ovog člana javni tužilac preduzima potrebne radnje radi gonjenja učinilaca krivičnih dela, da javni tužilac može naložiti policiji da preduzima određene radnje radi otkrivanja krivičnih dela i pronalaženja osumnjičenih a policija je dužna da izvrši nalog javnog tužioca, kao i da ga o preduzetim radnjama redovno obaveštava, da je u toku predistražnog postupka javni tužilac ovlašćen da od policije preuzme vršenje radnje koju je policija na osnovu zakona samostalno preduzela (član 285. st. 1. do 3. i stav 5.); da ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, policija je dužna da preduzme potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela, da se učinilac ili saučesnik ne sakrije ili ne pobegne, da se otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz, kao i da prikupi sva obaveštenja koja bi mogla biti od koristi za uspešno vođenje krivičnog postupka, da u cilju ispunjenja dužnosti iz stava 1. ovog člana, policija može da traži potrebna obaveštenja od građana,... (član 286. st. 1. i 2.); da ako policija u predistražnmom postupku preduzme dokaznu radnju, o tome će bez odlaganja obavestiti javnoig tužioca (član 287. stav 1.); da polic ija može pozivati građane radi prikupljanja obaveštenja, da se u pozivu mora naznačiti razlog pozivanja i svojstvo u kome se građanin poziva i da se prinudno može dovesti lice koje se nije odazvalo pozivu samo ako je u pozivu bilo na to upozoreno (član 288. stav 1.).

Odredbama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09) propisano je: da se detetom smatra lice koje nije navršilo 14 godina, da se maloletnikom smatra lice koje je navršilo 14 godina, a nije navršilo 18 godina , te da se maloletnim licem smatra lice koje nije navršilo 18 godina (član 112. st. 8. do 10.); da će se onaj ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica, kazniti zatvorom da tri godine (član 138. stav 1.); da će se onaj ko grubim vređanjem ili zlostavljanjem drugog, vršenjem nasilja prema drugom, izazivanjem tuče ili drskim ili bezobzirnim ponašanjem značajnije ugrožava spokojstvo građana ili teže remeti javni red i mir, kazniti zatvorom do tri godine (član 344. stav 1.);

5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da su mu u postupku koji je vođen u predmetu Kt. 780/16 Osnovnog javnog tužilaštva u Valjevu povređena prava iz člana 25. i člana 64. stav 3. Ustava.

Pre svega, Ustavni sud ukazuje na to da se samim podnošenjem krivične prijave ne stiče pravo da se po podnetoj krivičnoj prijavi pokrene krivični postupak, te da podnosilac krivične prijave nema ni Ustavom, ni zakonom zajemčeno pravo da će se protiv trećeg lica voditi krivični postupak, niti da će lice koje je okrivljeno biti i osuđeno, odnosno da će mu biti izrečena određena krivična sankcija. Stoga se oštećeni, odnosno podnosilac krivične prijave iz razloga što po krivičnoj prijavi nije pokrenut krivični postupak po službenoj dužnosti, ne može pozivati na to da su rešenja o odbačaju krivične prijave nepravična. Ovakav stav je Ustavni sud izrazio u više svojih odluka (videti npr. Rešenje Už – 713/08 od 27. januara 2010. godine). Isti stav je zauzeo i Evropski sud za ljudska prava u presudi donetoj 6. aprila 2004. godine u predmetu Krzak protiv Poljske, predstavka broj 51515/99, st. 23. do 25.), kada je ocenio da Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda ne garantuje pravo da će se protiv trećeg lica pokrenuti krivični postupak, niti da će to lice biti osuđeno.

Ustavni sud ukazuje i na to da navodi podnosioca ustavne žalbe o povredi člana 25. Ustava, koja proizlazi iz neispunjavanja dužnosti Osnovnog javnog tužilaštva u Valjevu da sprovede delotvornu istragu, nisu osnovani, jer je u konkretnom slučaju vođen predistražni postupak protiv osumnjičenog, a sam takav postupak kojim u skladu sa pravilima Zakonika o krivičnom postupku rukovodi javni tužilac ima po definiciji odgovarajući istražni karakter, iako ne predstavlja formalnu istragu, iz čega proizlazi i da za razjašnjenje krivičnog dela, kako u konkretnom slučaju, tako i inače, te prikupljanje dokaza potrebnih za eventualno optuženje, nije uvek neophodno i formalno vođenje istrage, koja ne samo što nije obavezna u opštem krivičnom postupku, kada uvek postoji procesna mogućnost i za neposredno optuženje, do kojeg dolazi bez prethodno vođene formalne istrage, već istrage nikada ni nema u skraćenom postupku.

U vezi sa ovim Ustavni sud ukazuje i da nije prihvatljiva tvrdnja podnosioca ustavne žalbe da je „primena instituta odlaganja krivičnog gonjenja iz člana 283. Zakonika o krivičnom postupku nekompatibilna sa obavezama iz člana 25. Ustava“. Takav navod podnosioca ustavne žalbe nije opravdan, jer je mogućnost odlaganja krivičnog gonjenja, uz ispunjenje određenih uslova propisanih odredbama Zakonika o krivičnom postupku, što se svodi na primenu načela oportuniteta krivičnog gonjenja u obliku koji se svodi na tzv. uslovljeni oportunitet, sama po sebi legitimna, te i ustavnopravno prihvatljiva, i ona načelno ne mora biti, niti bi po pravilu smela biti u suprotnosti sa interesima oštećenog krivičnim delom, pa ni onda kada je oštećeni dete, odnosno maloletno lice. Takve procesne mogućnosti u vidu tzv. diverzionih modela (prema anglosaksonskom krivičnoprocesnoj terminologiji), odnosno u procesnoj formi delovanja načela oportuniteta uopšte (prema klasičnoj kontinentalno-evropskoj krivičnoprocesnoj terminologiji), postoje i u većini drugih savremenih krivičnoprocesnih sistema u uporednopravnom smislu.

Međutim, Ustavni sud ukazuje i da primena načela oportuniteta krivičnog gonjenja, iako je načelno ustavnopravno prihvatljiva, ne mora biti uvek opravdana u svakom konkretnom slučaju, a naročito kada se radi o uslovljenom oportunitetu krivičnog gonjenja, s obzirom na vrstu i prirodu obaveze koja je tada određena osumnjičenom i kategoriju oštećenog o kojem se radi, a u konkretnom slučaju je u pitanju dete, koje po definiciji u suštinskom smislu spada u tzv. posebno ranjive žrtve krivičnog dela, a u pravnom smislu, kao i u skladu sa članom 64. Ustava, načelno uživa pojačanu pravnu zaštitu.

Naime, kao što će to biti detaljnije objašnjeno u daljem obrazloženju ove odluke, Ustavni sud smatra da je javni tužilac u konkretnom slučaju pogrešio što je svoje inače legitimno i ustavnopravno prihvatljivo postupanje prema načelu oportuniteta krivičnog gonjenja, uslovio određivanjem osumnjičenom konkretne obaveze koja je opšteg humanitarnog karaktera, umesto da je racionalno iskoristio postojeću zakonsku mogućnost koja se tiče tzv. uslovljenog oportuniteta krivičnog gonjenja, koja je restorativnog karaktera, odnosno predstavlja vid tzv. restorativnog pravosuđa/restorativne pravde, te bi se svela na obavezivanje osumnjičenog da naknadi štetu oštećenom, koji s obzirom na svoj uzrast mora, u skladu sa relevantnim ustavn im pravil ima i međunarodnim obavez ama koje je Srbija prihvatila, imati pojačan stepen zaštite u pravnom sistemu uopšte, a posebno u njegovom krivičnopravnom segmentu.

Imajući u vidu da je u konkretnom slučaju reč o specifičnoj situaciji u kojoj je oštećeni dete i u kojoj je primenjen institut odlaganja krivičnog gonjenja, koji se svodi na načelo oportuniteta krivinčpog gonjenja u njegovom obliku koji je uslovljen (uslovljeni oportunitet krivičnog gonjenja), Ustavni sud je cenio navode ustavne žalbe kroz istaknutu povredu prava deteta iz člana 64. stav 3. Ustava.

Podnosilac navodi da je 21. jula 2016. godine radnjom službenika gradske uprave grada Valjeva N.I. bio izložen nečovečnom i ponižavajućem postupanju, da nadležno tužilaštvo nije ni povelo istragu koja bi rasvetlila sve okolnosti konkretnog slučaja, da nisu uzete izjave podnosioca, njegove majke i sestre, te da je primena instituta odlaganja krivičnog gonjenja iz člana 283. Zakonika o krivičnom postupku nekompatibilna sa obavezama iz napred navedenog člana Ustava, kao i da „uprkos dokazima da je izvršeno zastrašivanje i napad na maloletno lice, pripadnika manjinske zajednice, od strane službenika lokalne samouprave, OJT Valjevo ne samo da je izvršilo neadekvatnu kvalifikaciju dela, već umesto da donese nalog za sprovođenje istrage, odlučilo je da odloži krivično gonjenje i konačno odbaci krivičnu prijavu“.

Ustavni sud ukazuje da je već prethodno objasnio da nisu prihvatljivi navodi podnosioca ustavne žalbe o nekomptatibilnosti instituta odlaganja krivičnog gonjenja, tj. primene uslovljenog načela oportuniteta krivičnog gonjenja sa obavezama iz člana 25. Ustava, kao i da predistražni postupak sam po sebi i po svojoj sadržini ima odgovarajući istražni karakter.

Pored toga, Ustavni sud konstatuje i da podnosilac ustavne žalbe pogrešno navodi da postoji propust javnog tužioca da „donese nalog za sprovođenje istrage“, jer ne samo što formalna istraga prema pravilima Zakonika o krivičnom postupku nikada nije obavezna, već uvek postoji mogućnost neposrednog optuženja u opštem krivičnom postupku, a istraga se ni ne može voditi u skraćenom postupku, već se istraga, i onda kada se vodi, pokreće naredbom javnog tužioca, a ne nalogom, kao što to pogrešno i donekle laički navodi advokat koji je punomoćnik podnosioca ustavne žalbe.

Ustavni sud, prilikom ocene da li je došlo do povrede prava iz člana 64. stav 3. Ustava, smatra da treba dati odgovor na sledeća ustavnopravna pitanja: 1. da li je u konkretnom slučaju reč o detetu u smislu Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta i Ustava Republike Srbije; 2. da li dete ima svojstvo oštećenog, odnosno žrtve psihičkog, fizičkog, ekonomskog ili nekog drugog iskorišćavanja ili zloupotrebljavanja; 3. da li su nadležni organi pružili adekvatnu zaštitu detetu, odnosno da li je postupanje nadležnih državnih organa bilo u najboljem interesu deteta u smislu Konvencije ujedinjenih nacija o pravima deteta i Smernica Komiteta ministara Saveta Evrope o pravosuđu po meri deteta.

Prvo, Ustavni sud konstatuje da je odredbom člana 1. Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta propisano da je, za svrhe ove konvencije, dete ljudsko biće koje nije navršilo 18 godina života, ako se na osnovu zakona koji se odnosi na dete punoletstvo ne stiče ranije, kao i da je članom II Definicije iz Smernica Komiteta ministara Saveta Evrope o pravosuđu po meri deteta propisano da je dete svako lice mlađe od 18 godina. Ustav ne sadrži definiciju deteta, ali imajući u vidu napred navedeno, te član 37. Ustava, može se zaključiti da je dete svako ljudsko biće mlađe od 18 godina. Takođe, odredbom člana 112. stav 8. Krivičnog zakonika propisano je da se detetom smatra lice koje nije navršilo 14 godina.

Dakle, nesporno je da je podnosilac ustavne žalbe dete u smislu člana 37. i člana 64. stav 3. Ustava, kao i u smislu člana 1. Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta , te člana 112. stav 8. Krivičnog zakonika.

Drugo, Ustavni sud konstatuje da podnosilac ustavne žalbe ima svojstvo oštećenog u predmetu Osnovnog javnog tužilaštva u Valjevu Kt. 780/16.

Iz službene beleške Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Odeljenje kriminalističke policije od 21. juna 2016. godine o obaveštenju primljenom od strane građanina maloletnog R. P . proizlazi „Ja sa svojom porodicom živim u selu Brankovina. Idem u OŠ „P.“ i sada idem u četvrti razred. Harmoniku sviram već dve godine tako što vežbam uz pomoć računara. Od pre dve nedelje dolazim sa majkom i svojom sestrom S. ispred zgrade opštine u Valjevu gde na klupi koja se nalazi ispred ulaza u zgradu opštine i svirao sam harmoniku, a prolaznici su mi davali novac koji su stavljali u papirnu kutiju koja se nalazila ispred mene. Mislim da je bilo oko 13,30 časova, prišao mi je čovek koga ja ne poznajem dok sam svirao i obratio mi se rečima da će da mi izlupa harmoniku i da će mene da prebije išutira iz razloga što sviram ispred opštine. Ja sam prestao sa sviranjem i kada je on otišao ja sam otišao kod majke koja je sedela na obližnjoj klupi i rekao joj šta mi je taj čovek rekao. Majka mi je rekla da se ne bojim i da se vratim i nastavim sa sviranjem. Nakon nekoliko minuta taj čovek se vratio i kada sam ga video prestao sam da sviram, on mi je prišao i stavio mi levu ruku na obraz a desnom rukom mi udario šamar u predelu levog obraza. Taj čovek je odmah otišao u pravcu pošte, a moja majka je to gledala iz daljine i potrčala je ka meni i ka tom čoveku ali je on pobegao“ .

Osporenim aktom Osnovnog javnog tužilaštva u Valjevu Kt. 780/16 od 17. novembra 2016. godine obaveštena je J. R, majka podnosioca ustavne žalbe , da je krivična prijava PU u Valjevu zasnovana na izveštaju broj 03/18/1/1 broj 1-701-00392/16 od 28. jula 2016. godine, podneta protiv osumnjičenog N.I, zbog krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. Krivičnog zakonika odbačena, jer je osumnjičeni izvršio obavezu iz člana 283. stav 1. tačka 2 ) Zakonika o krivičnom postupku.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud konstatuje da je podnosilac ustavne žalbe bio pasivni subjekt, odnosno žrtva krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. Krivičnog zakonika.

Treće, iz Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta proizlazi da je u svim aktivnostima koje se tiču dece od primarnog značaja interes deteta, bez obzira na to da li ih sprovode javne ili privatne institucije za socijalnu zaštitu, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela (član 3. stav 1.); da države članice obezbeđuju detetu koje je sposobno da formira sopstveno mišljenje pravo slobodnog izražavanja tog mišljenja o svim pitanjima koja se tiču deteta, s tim što se mišljenju deteta posvećuje dužna pažnja u skladu sa godinama života i zrelošću deteta (član 12. stav 1.) i da se u tu svrhu, detetu posebno daje prilika da bude saslušano u svim sudskim i administrativnim postupcima koji se odnose na njega, bilo neposredno ili preko zastupnika ili odgovarajućeg organa, na način koji je u skladu sa proceduralnim pravilima nacionalnog zakona (član 12. stav 2.).

Iz navedenog nesporno proizlazi da su svi državni organi koji su postupali u ovoj situaciji, tj. policija i nadležno tužilaštvo, morali da imaju u vidu najbolji interes deteta.

Ustavni sud ukazuje da je primena instituta odlaganja krivičnog gonjenja iz člana 283. ZKP, odnosno mehanizam postupanja prema načelu oportuniteta krivičnog gonjenja (uslovljeni oportunitet krivičnog gonjenja), legitimna mogućnost kojom raspolaže javni tužilac, koja je načelno ustavnopravno prihvatljiva i da se Ustavni sud ne može upuštati u ocenu da li je trebalo ili nije trebalo primeniti navedeni institut ako su za to bili ispunjeni svi uslovi propisani ZKP, kao u konkretnom slučaju, a nadležno Tužilaštvo je odlučilo da primeni navedeni institut.

Međutim, Ustavni sud smatra da je u situaciji kada je postupajući tužilac bio obavešten o tome da je desetogodišnje dete eventualna žrtva krivičnog dela, a imajući u vidu Konvenciju Ujedinjenih nacija o pravima deteta i Smernice Komiteta ministara Saveta Evrope o pravosuđu po meri deteta, da je trebalo da postupi u skladu sa svojim ovlašćenjima propisanim ZKP, te da sam prikupi informacije od podnosioca ustavne žalbe, a ne da prikupljanje informacija poverava policiji. Ustavni sud napominje da je podnosilac nesporno mogao samostalno da da izjavu o kritičnom događaju, što je i učinio u prostorijama Policijske uprave u Valjevu, a kako to proizlazi iz službene beleške Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Odeljenje kriminalističke policije od 21. juna 2016. godine koja je sastavljena prilikom prikupljanja obaveštenja od podnosioca. Pri tome, Ustavni sud smatra da bi izjava podnosioca mogla da bude pouzdan orijentir tužiocu da li će u konkretnom slučaju primeniti član 283. ZKP ili ne, te da ako primenjuje institut odlaganja krivičnog gonjenja, odnosno postupa prema načelu oportuniteta krivičnog gonjenja u njegovom uslovljenom obliku, odluči koju će konkretnu obavezu odrediti osumnjičenom.

Sa druge strane, Ustavni sud smatra da je prilikom izbora obaveza osumnjičenom napravljen propust, jer je osumnjičenom trebalo odrediti obavezu da podnosiocu ustavne žalbe naknadi pričinjenu štetu. Odredbama člana 283. ZKP propisane su različite obaveze osumnjičenom čije ispunjavanje javni tužilac može zahtevati u zavisnosti od konkretnog slučaja, a uzimajući u obzir ciljeve ovog instituta. Imajući u vidu prirodu obaveze, bilo bi svrsishodno i elementarno pravično da se osumnjičeni na prvom mestu obavezuje na otklanjanje štetne posledice, odnosno naknadu pričinjene štete oštećenom.

Ustavni sud stoga, smatra da bi obaveza otklanjanja štete podnosiocu bila u najboljem interesu deteta, a kako je to i striktno predviđeno Konvencijom Ujedinjenih nacija o pravima deteta. Takođe, Ustavni sud naročito napominje da je postupajući tužilac u formalnom smislu bio slobodan prilikom odlučivanja o izboru između više obaveza, rukovodeći se svojim slobodnim uverenjem, te da nije bio vezan predlogom osumnjičenog.

Polazeći od svega prethodno iznetog, Ustavni sud je ocenio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo iz člana 64. stav 3. Ustava, te je usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 , 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15).

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, rešavajući kao u tački 2. izreke.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju. Ustavni sud je posebno cenio činje nicu da je podnosilac dete od deset godina koje je žrtva krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. Krivičnog zakonika, kao i životni standard države, samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje povrede prava koje je pretrpe o, te činjenicu da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljuska prava.

Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo .

7. Podnosilac smatra da mu je povređeno i pravo iz člana 36. stav 2. Ustava jer nije imao pravo na žalbu niti na neko drugo pravno sredstvo. Ustavni sud je ocenio ove navode kao očigledno neosnovane.

Naime, Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 283. stav 3. ZKP propisano da ako osumnjičeni u roku izvrši obavezu iz stava 1. ovog člana, javni tužilac će rešenjem odbaciti krivičnu prijavu i o tome obavestiti oštećenog, a odredba člana 51. stav 2. Zakonika neće se primenjivati (oštećeni ima pravo da podnese prigovor u roku od osam dana od dana kada je primio obaveštenje i pouku iz stava 1. ovog člana ; ako oštećeni nije obavešten, može da podnese prigovor u roku od tri meseca od dana kada je javni tužilac odbacio prijavu, obustavio istragu ili odustao od krivičnog gonjenja). Imajući u vidu navedeno, Sud konstatuje da podnosilac nema Zakonikom o krivičnom postupku propisanu mogućnost da izjavi žalbu ili neko drugo pravno sredstvo protiv akta Osnovnog javnog tužilaštva u Valjevu Kt. 780/16 od 17. novembra 2016. godine.

U odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da samo formalno pozivanje na povredu ili uskraćivanje pojedinih Ustavom zajemčenih prava i sloboda, a bez navođenja ustavnopravnih razloga na kojima se te tvrdnje zasnivaju, ne čini ustavnu žalbu dopuštenom.

Podnosilac smatra da mu je povređeno i načelo zabrane diskriminacije. Imajući u vidu da se pred Višim sudom u Valjevu u predmetu P. 188/17 vodi parnični postupak protiv tuženog N.I, zbog diskriminacije i naknade štete, Ustavni sud nije posebno razmatrao povredu načela iz člana 21. Ustava.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasn o odredbi člana 36. stav 1. tač. 5) i 7) Zakona o Ustavnom sudu , odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. stav 1. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Slični dokumenti

• Už 7951/2015: Odluka Ustavnog suda o povredi prava zbog neistraživanja zločina iz mržnje
• Už 17471/2021: Odluka Ustavnog suda o povredi prava deteta u postupku sporazuma o priznanju krivičnog dela
• Už 15514/2021: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nepostojanja ustavnopravnih razloga