Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u vanparničnom postupku za uređenje međe koji je trajao preko osam godina. Postupak po ustavnoj žalbi druge podnositeljke je obustavljen zbog njene smrti.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-9957/2016
18.10.2018.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tam ás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi I. P . iz Beograda i A . T . iz Stare Pazove , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa član om 170. Ustava Republike Sr bije, na sednici Veća održanoj 18. oktobra 201 8. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba I. P . i utvrđuje da je u vanparničnom postupku koji j e vođen pred Opštinskim sudom u Inđiji u predmetu R1. 23/08, a zatim pred Osnovnim sudom u Sremskom Mit rovici – Sudska jedinica u Inđiji i Osnivnim sudom u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji u predmetu R1. 78/10 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Obustavlja se postupak po ustavnoj žalbi A. T.

O b r a z l o ž e nj e

1. I. P . iz Beograda i A . T . iz Stare Pazove su , 26. decembra 2016 . godine, preko punomoćnika B. V, advokata iz Stare Pazove, Ustavnom sudu podneli ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 869/16 od 9. novembra 2016. godine zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 36. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, z ajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u vanparničnom postupku bliže označenom u tački 1. izreke .

U ustavnoj žalbi se navodi: da je osporeno rešenje Višeg suda u Sremskoj Mitrovici doneto uz grubo kršenje zakona na štetu podnosilaca ustavne žalbe , da je vanparnični postupak u kome je doneto osporeno rešenje trajao osam godina čime je povređeno pravo podnosilaca na suđenje u razumnom roku. Predlaže se da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi da su o sporenim rešenjem Višeg suda u Sremskoj Mitrovici povređena navedena ustavna prava podnosilaca, da poništi osporeno rešenje i odredi da Viši sud u Sremskoj Mitrovici donese novu odluku o žalbi koju su podnosioci izjavili protiv prvostepenog rešenja Osnovnog suda u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji, kao i da utvrdi povredu prava podnosilaca na suđenje u razumnom roku u osporenom vanparničnom postupku.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, iz dokumentacije dostavljene uz ustavnu žalbu i uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Staroj Pazovi, Sudska jedinica u Inđiji P. 51/17, u kome se nalaze spisi predmeta R1. 778/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosioci ustavne žalbe su 17. septembra 2008. godine podneli Opštinskom sudu u Inđiji predlog protiv protivnika predlagača P. P . iz Stare Pazove , radi uređenja međe.

Na prvom ročištu održanom pred prvostepenim sudom 25. novembra 2008. godine protivniku predlagača je uručen predlog predlagača i ostavljen rok za izjašnjenje.

Izjašnjenje protivnika predlagača o predlogu predlagača je primljeno u prvostepenom sudu 9. decembra 2008. godine, a dostavljeno predlagaču 6. februara 2009. godine. Predlagač se izjasnio o ovom podnesku protivnika 24. septembra 2009. godine, nakon što mu je Opštinski sud u Inđiji uputio zaključak od 10. jula 2009. godine sa pozivom za izjašnjenje. Na ovaj podnesak predlagača protivnik predlačaga se izjasnio podneskom od 9. oktobra 2009. godine.

Na ročištu održanom 24. septembra 2009. godine prvostepeni sud je odredio veštačenje na okolnost uređenja međe između parcela stranaka putem sudskog veštaka S . S, koje je iz vedeno izlaskom na lice mesta 21. oktobra 2009. godine. Veštak je dostavio nalaz i mišljenje 27. oktobra 2009. godine, o kome se protivnik predlagača izjasnio 1. decembra 2009. godine.

Sledeći akt u spisima predmeta je podnesak predlagača o d 10. marta 2011. godine kojim se on izjasnio o podnesku p rotivnika od 9. oktobra 2009. godine i kao novu stranku označio V . P .

Provostepeni sud je zatim 21. marta 2013. godine zatražio od V . P . da se izjasni o tome da li želi da stupi u postupak. Imenovani je obavestio sud da ne želi da stupi u postupak podneskom od 4. marta 2013. godine. Ovaj podnesak je sud dostavio predlagaču 11. decembra 2013. godine, koji se o njemu izjasnio podneskom od 20. decembra 2013. godine.

Prvostepeni sud je zatim 2. septembra 2015. godine zatražio od Republičkog geodetskog zavoda dostavljanje listova nepo kretnosti za katastarske parcele br. 5453, 5455/1 i 5454, KO N . S.

Predlagač je 9. septembra 2015. godine dostavio prvostepenom sudu podnesak sa izvodima iz listova nepokretnosti i predlogom za određivanje dopunskog veštačenja.

Saglasno rešenju sa ročišta o d 30. oktobra 2015. godine, prvostepeni sud je zatražio od Poreske uprave – F ilijale u Inđiji podatke o tržišnoj vrednosti parcele 5453 i spornog dela parcele. Poreska uprava je dostavila odgovor 24. novembra 2011. godine.

Na ročištu 14. juna 2016. godine Osnovni sud u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji je putem novog, četvrtog postupajućeg sudije u ovom postupku, doneo rešenje R1. 78/10, kojim je obustavljen vanparnični postupak po predlogu predlagača radi uređenja međe i predlagači upućeni na parnicu radi utvrđivanja prava svojine na spornom delu parcele 5453 KO N. S . (stav prvi izreke), odbijen predlog predlagača za određivanje dopunskog veštačenja po veštaku S . S, te izvođenje dokaza saslušanje m svedoka A. T . i J . P . (stav drugi izreke) i određeno da će se po pra vnosnažnosti rešenja postupak sprovesti po pravilima parničnog postupka pred nadležnim sudom (stav treći izreke).

Protiv navedenog rešenja predlagač je izjavio žalbu 22. jula, a protivnik predlagača 25. jula 2016. godine.

Viši sud u Sremskoj Mitrovici je osporenim rešenjem Gž. 869/16 od 9. novembra 2016. godine žalbe predlagača i protivnika predlagača odbio kao neosnovane i potvrdio ožalbeno rešenje Osnovnog suda u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji R1. 78/10 od 14. juna 2016. godine.

Iz podneska punomoćnika podnosilaca od 9. novembra 2017. godine sa kopijom izvoda iz matične knjige umrlih, koji se nalaze u spisima sudskog predmeta, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljka ustavne žalbe A . T . preminula 13. oktobra 2017. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 36. Ustava jemči se jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (stav 1.) i utvrđuje da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (stav 2.).

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Članom 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“, br. 25/82 i 48/88 i „Službeni glasnik RS“, br. 46/95 - drugi zakon, 18/05 - drugi zakon, 85/12, 45/13 - drugi zakon, 55/14 i 6/15) je propisano da se u vanparničnom postupku shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno;

Odredbama člana 10. Zakona o parničnom postupku („ Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 125/04 i 111/09 ), koji je važio u vreme pokretanja osporenog vanparničnog postupka, propisano je da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku ( stav 1.), kao i da je sud dužan da nastoji da postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova ( stav 2.) . Odgovarajuće odredbe sadržane su i u članu 10. važećeg Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 - Odluka US, 74/13 - Odluka US i 55/14).

Odredbom člana 88. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15) propisano je da će Ustavni sud obustaviti postupak: 1. ako je ustavna žalba povučena; 2. ako organ koji je doneo osporeni pojedinačni akt poništi, ukine ili izmeni taj akt u skladu sa zahtevom iz ustavne žalbe ili ako je prestala radnja koja je prouzrokovala povredu ili uskraćivanje zajemčenog Ustavom prava i sloboda, uz saglasnost podnosioca ustavne žalbe; 3. ako prestanu druge procesne pretpostavke za vođenje postupka kad prestanu procesne pretpostavke za vođenje postupka po ustavnoj žalbi.

5. S obzirom na to da je iz spisa predmeta utvrdio da je podnositeljka ustavne žalbe A . T . preminula, Ustavni sud je, saglasno članu 88. tačka 3. Zakona o Ustavnom sudu, utvrdio da je potrebno obustaviti postupak po ustavnoj žalbi podnositeljke, rešavajući kao u tački 2. izreke.

6. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe I. P . sa stanovišta prava na suđenje u razumnom roku, kao elementa prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava , a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na predmetni sudski postupak, Ustavni s ud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe pokrenuo vanparnični postupak podnošenjem predloga 17. septembra 2008. godine, a da je postupak pravnosnažno obustavljen rešenjem Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 9. novembra 2016. godine.

Ustavni sud je utvrdio da je vanparnični postupak, povodom čije dužine trajanja je podneta ustavna žalba, od svog pokretanja podnošenjem predloga do okončanja obustavom postupka trajao osam godina i nešto manje od dva meseca, što samo po sebi ukazuje na to da predmetni postupak nije okončan u okviru standarda razumnog trajanja sudskog postupka koji su prihvaćeni u praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava. Međutim, Ustavni sud je i u ovom slučaju pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, koje je potrebno proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova i prirode zahteva, odnosno značaja predmetnog prava za podnosioca.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je ocenio da predmet ovog vanparničnog postupka, kao ni sprovedeni postupak, ne mogu opravdati trajanje postupka od preko osam godina.

Ustavni sud je našao da je podnosilac imao legitimni interes da se postupak koji je vodio radi uređenja međe efikasno okonča.

Ustavni sud je zatim ocenio da je i sam podnosilac u znatnoj meri doprineo trajanju osporenog postupka. Tako se podnosilac o izjašnjenju protivnika predlagača o njegovom predlogu za pokretanje postupka , koji mu je dostavljen 6. februara 2009. godine, izjasnio tek pošto ga je prvostepeni sud zaključkom pozvao da to učini, podneskom od 24. septembra 2009. godine, tj. posle sedam i po meseci. O podnesku protivnika predlagača kojim je on odgovorio 9. oktobra 2009. godine, podnosilac se izjasnio posle godinu i pet meseci 10. marta 2011. godine. Ustavni sud takođe ukazuje da, iako nije zakonska obaveza podnosioca da urgira postupanje nadležnog suda, podnosilac je bio u drugim periodima neaktivnosti prvostepenog suda potpuno pasivan.

Međutim, po oceni Ustavnog suda, odlučujući doprinos dugom trajanju osporenog postupka dao je prvostepeni sud, svojim neažurnim i neefikasnim postupanjem. Tako je prvostepeni sud, povodom podneska predlagača od 10. marta 2011. godine kojim je on kao novu stranku označio V. P, od imenovanog zatražio izjašnjenje posle skoro dve godine, tj. 21. februara 2013. godine, a odgovor imenovanog od 4. marta 2013. godine dostavio punomoćniku predlagača posle više od devet meseci 11. decembra 2013. godine. Nakon izjašnjenja podnosioca od 20. decembra 2013. godine, sud je bio potpuno neaktivan godinu i osam i po meseci, kada je od Republičkog geodetskog zavoda zatražio listove nepokretnosti za predmetne katastarske parcele, a nakon pribavljanja obaveštenja od Poreske uprava 24. novembra 2015. godine, ročište na kome je obustavio postupak je zakazao posle skoro šest meseci. Ustavni sud, tako đe, ukazuje da je na efikasno odvijanje postupka morala uticati i okolnost da je u postupku postupalo četvoro sudija. Ustavni sud napominje da se, prema stanovištu Evropskog suda za ljudska prava, država smatra odgovornom zbog česte promene sudskih veća, što dovodi do odugovlačenja postupka usled potrebe da se novi sudija upozna sa predmetom (videti presudu u predmetu Lechner i Hess protiv Austrije, od 23. aprila 1987. godine, stav 58, Serija A, broj 118).

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da je u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Inđiji u predmetu R1. 23/08, a zatim pred Osnovnim sudom u Sremskom Mitrovici – Sudska jedinica u Inđiji i Osnovnim sudom u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji u predmetu R1. 78/10, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu , u tom delu ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Kako u ustavnoj žalbi nije stavljen zahtev za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je, krećući se u granicama postavljenog zahteva, saglasno članu 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca u konkretnom slučaju ostvari samim utvrđivanjem povrede ustavnog prava.

7. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, ustavna žalba se može izjaviti samo protiv pojedinačnog akta ili radnje kojima je odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, pošto samo takvim aktom ili radnjom podnosiocu može biti povređeno ili uskraćeno neko od Ustavom zajemčenih prava i sloboda.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu pravnu prirodu i sadržinu osporenog rešenja Višeg suda u Sremskoj Mitrovici, Ustavni sud je utvrdio da se ne radi o pojedinačnom aktu iz člana 170. Ustava, te je stoga saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u tom delu odbacio jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tač. 7) i 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89 . Poslovnika o radu Ustavnog suda ( „Službeni glasnik RS “, broj 103/13 ), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti