Odluka o pravu na imovinu naslednice u stečajnom postupku Čačak

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio žalbu naslednice pokojnog D. J, utvrdivši povredu prava na imovinu u stečaju preduzeća HI PKS „L.“ a.d. Čačak. Dosuđena je naknada materijalne štete u visini priznatog potraživanja, dok je postupak u odnosu na pokojnika obustavljen.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-996/2025
26.06.2025.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, dr Vladan Petrov i Vesna Ilić Prelić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. J.(1) iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. juna 2025. godine, doneo je

O D L U K U

1. Obustavlja se postupak po ustavnoj žalbi D. J.(2).

2. Usvaja se ustavna žalba D. J.(1) i utvrđuje da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, iz člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 4/10.

3. Utvrđuje se pravo D. J.(1) na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 4/10, umanjenog za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

4. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. J.(2) iz Čačka je, 25. aprila 2018. godine, preko punomoćnika J. B, advokata iz Čačka, na osnovu člana 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), podnela Osnovnom sudu u Čačku tužbu protiv Republike Srbije, radi naknade materijalne štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku.

Rešenjem Prr1. 247/20 od 20. jula 2023. godine Osnovni sud u Čačku je prekinuo postupak zbog smrti tužioca D. J.(2).

Podneskom od 3. oktobra 2024. godine, uz koji je dostavljeno rešenje o nasleđivanju, supruga tužioca, D. J.(1), je tražila nastavak prekinutog postupka.

Imajući u vidu da je odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, te da je odredbom člana 16. stav 4. istog zakona propisano da se tužba za naknadu imovinske štete koja je podneta u vezi sa povredom prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom ili izvršnom postupku iz člana 1. ovog zakona po kojoj nije doneta prvostepena odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatra ustavnom žalbom Osnovni sud u Čačku je dostavio ovaj predmet Ustavnom sudu na dalji postupak i odlučivanje.

U tužbi je tražena naknada materijalne štete u visini iznosa priznatog, a nenaplaćenog potraživanja u predmetnom stečajnom postupku, sa zakonskom zateznom kamatom. Takođe tražena i naknada troškova postupka.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u odnosu na prvobitno označenog podnosioca ustavne žalbe, pok. D. J.(2), koji je preminuo 29. aprila 2023. godine, nakon podnošenja ustavne žalbe, saglasno odredbi člana 88. tačka 3) Zakona o Ustavnom sudu („Sl. glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – odluka US, 103/15, 40/15 - dr. zakon, 10/23 i 92/23), obustavio postupak, odlučujući kao u tački 1. izreke.

4. Uvidom u rešenje javnog beležnika Dubravke Bojić iz Čačka UPP: 249-2023 od 16. septembra 2024. godine utvrđeno je da je za naslednika novčanog potraživanja pokojnog D. J.(2) utvrđenog zaključkom Trgovinskog suda u Čačku St. 3/06 od 14. maja 2007. godine oglašena D. J.(1).

Polazeći od navedenog, Ustavni sud konstatuje da je podnositeljka, kao zakonska naslednica preuzela postupak ustavnopravne zaštite iza pok. D. J.(2). Priznavanje podnositeljki svojstva stranke u postupku po ustavnoj žalbi, bez obzira na to što nije učestvovala u stečajnom postupku, predstavljalo bi odstupanje od do sada ustanovljene prakse Ustavnog suda. Međutim, Ustavni sud ukazuje da se ovde svojstvo stranke u postupku po ustavnoj žalbi priznaje podnositeljki u cilju zaštite ustavnih prava licima koja su trenutkom smrti ostavilaca ušla u njegova prava i obaveze, jer se radi o imovinskim pravima koja se nasleđuju. Prilikom priznavanja svojstva stranke u postupku po ustavnoj žalbi u ovom konkretnom slučaju, Sud je uzeo u obzir i to da se poštuju prava nekoga ko bi mogao biti žrtva kršenja prava, kao i da postoji legitiman interes na strani podnositeljke (videti mutatis mutandis presudu Evropskog suda za ljudska prava u slučaju „Marie-Louise Loyen i Bruneel protiv Francuske“, st. 29.).

5. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu i spise predmeta Osnovnog suda u Čačku, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjem Trgovinskog suda u Čačku St. 3/06 od 25. decembra 2006. godine otvoren je stečajni postupak nad HI PKS „L.“ a.d. Čačak. Pravni prethodnik podnositeljke ustavne žalbe je u tom postupku, koji je kasnije vođen pred Privrednim sudom u Čačku i dobio broj St. 4/10, prijavio svoje potraživanje, koje mu je priznato ali nije u celosti isplaćeno. Stečajni postupak je potom vođen nad stečajnom masom pod brojem St. 15/21. Rešenjem Privrednog suda u Čačku St. 15/21 od 27. jula 2023. godine, koje je postalo pravnosnažno 3. oktobra 2023. godine, zaključen je stečajni postupak i nad stečajnom masom.

Podnositeljka ustavne žalbe je u predmetnom stečajnom postupku dostavila rešenje o nasleđivanju i tražila izmenu zaključka o utvrđenom potraživanju.

Rešenjem Privrednog suda u Čačku R4 st. 20/17 od 21. avgusta 2017. godine usvojen je prigovor pravnog prethodnika podnositeljke i utvrđeno da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 4/10 i naloženo je stečajnom sudiji da u roku od četiri meseca od dana prijema ovog rešenja preduzme sve neophodne mere i radnje u cilju okončanja stečajnog postupka.

Iz dopisa Ministarstva privrede broj 000552215 2025 10810 005 000 023 013 od 20. februara 2025. godine proizlazi da je privredno društvo HI PKS „L.“ a.d. Čačak poslovalo sa većinskim društvenim kapitalom sve do 20. decembra 2002. godine kada je prodato 70% društvenog kapitala. Ugovor o kupoprodaji društvenog kapitala zaključen je 20. decembra 2002. godine i istog dana overen u Prvom opštinskom sudu u Beogradu pod II/2 Ov. br. 8394/02. Kako kupac društvenog kapitala nije ispunjavao obaveze preuzete navedenim ugovorom, Agencija za privatizaciju je 11. januara 2007. godine uputila kupcu dopis o raskidu ugovora o privatizaciji, nakon čega je 70% kapitala koji je bio predmet prodaje privrednog društva preneto Akcijskom fondu Republike Srbije.

6. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Odredbom člana 2. Zakona o izmeni i dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 92/23) propisano je da se u članu 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13, 40/15, 103/15 i 10/23) dodaje stav 2. koji glasi: „Izuzetno od stava 1. ovog člana ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, ako je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnim i izvršnim postupcima koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.”

Odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom. Odredbom člana 16. stav 4. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da se tužba za naknadu imovinske štete koja je podneta u vezi sa povredom prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom ili izvršnom postupku iz člana 1. ovog zakona po kojoj nije doneta prvostepena odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatra ustavnom žalbom.

Odredbom člana 3. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) je propisano da stranka ne plaća sudsku taksu u postupcima u kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku i da su oni hitni i imaju prvenstvo u odlučivanju.

7. Polazeći od navedenog, Ustavni sud konstatuje da je Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku stupio na snagu 1. januara 2016. godine i da je njime predviđeno da zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupcima koji su još uvek u toku pruža nadležni sud, a ne Ustavni sud. Takođe, iz odredbe člana 31. stav 1. ovog zakona proizlazi da se zaštita prava na imovinu u slučaju utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, ostvaruje pred nadležnim sudovima, i to podnošenjem tužbe protiv Republike Srbije, sa zahtevom za naknadu materijalne štete.

Međutim, citiranim odredbama Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku isključena je primena predmetnog zakona u odnosu na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, što znači da u ovoj vrsti postupaka sudovi više nisu nadležni za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, već je to postala isključiva nadležnost Ustavnog suda, bez obzira na to da li je predmetni postupak u toku ili je okončan.

Imajući navedeno u vidu, a posebno odredbu člana 16. stav 4. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da se predmetna tužba, koja je podneta nadležnom sudu radi naknade materijalne štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, smatra ustavnom žalbom.

Saglasno tome, Ustavni sud je u ovoj ustavnosudskoj stvari odlučivao o tome da li je podnositeljki povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, zbog kašnjenja u namirenju i isplati pravnosnažno utvrđenih potraživanja iz radnog odnosa prema preduzeću sa većinskim društvenim/državnim kapitalom, kao i o zahtevu za naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenih potraživanja u spornom stečajnom postupku.

S tim u vezi, Ustavni sud je imao u vidu praksu Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) u vezi sa pitanjem odgovornosti države za neizvršenje sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom, a koju prihvata i Ustavni sud. U više presuda koje su u ovoj vrsti predmeta donete protiv Republike Srbije, Evropski sud je zauzeo stav da je tužena država odgovorna ratione personae za neizvršenje odluka donetih protiv preduzeća sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravnosnažnim sudskim odlukama (videti presude u predmetima: Kačapor i drugi protiv Srbije, predstavke br. 2269/06, 3041/06, 3042/06, 3043/06, 3045/06 i 3046/06, od 15. januara 2008. godine, st. 96-99. i Crnišanin i drugi protiv Srbije, predstavke br. 35835/05, 43548/05, 43569/05 i 36986/06, od 13. januara 2009. godine, st. 110-111.). Navedeno stanovište prihvatio je i Ustavni sud u svojoj praksi (videti, pored drugih, odluke Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine i Už-7134/2017 od 8. novembra 2018. godine, dostupno na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs).

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu svoj stav da je utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku preduslov isticanja povrede prava na imovinu i zahteva za naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog potraživanja, te da je pravnosnažnim rešenjem nadležnog privrednog suda usvojen prigovor pravnog prethodnika podnositeljke i utvrđeno da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u spornom stečajnom postupku, u kome je prijavio svoja potraživanja iz radnog odnosa prema stečajnom dužniku, a koja su mu u tom postupku priznata, ali nisu namirena.

Ustavni sud takođe ukazuje da je privredno društvo HI PKS „L.“ a.d. Čačak poslovalo sa većinskim društvenim kapitalom sve do 20. decembra 2002. godine kada je prodato 70% društvenog kapitala, a koji ugovor je naknadno raskinut, nakon čega je taj kapital postao državni.

S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da je Evropski sud za ljudska prava u presudi Jovičić i drugi protiv Srbije od 13. januara 2015. godine, predstavke br. 37270/11, 37278/11, 47705/11, 47712/11, 47725/11, 56203/11, 56238/11 i 75689/11, stav 36, pored ostalog, konstaovao da je država neposredno odgovorna za dugove preduzeća pod državnom upravom, čak i kada je preduzeće radilo kao privatno lice kada je neizvršena sudska odluka postala pravnosnažna, ako je privatizacija kasnije poništena.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ocenio da propust Privrednog suda u Čačku da obezbedi namirenje potraživanja podnositeljke koje potiče iz radnog odnosa u stečajnom postupku u predmetu tog suda St. 4/10, prema stečajnom dužniku sa pretežnim državnim kapitalom, predstavlja povredu prava podnositeljke na imovinu iz člana 58. Ustava. Stoga je Ustavni sud usvojio ustavnu žalbu podnositeljke, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 2. izreke.

8. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 3. izreke utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 4/10, umanjenog za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Kako je podnositeljka istakla i zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate, Ustavni sud s tim u vezi ukazuje na stavove Evropskog suda izražene u presudi Stevanović i drugi protiv Srbije (broj predstavke 43815/17 i 15 drugih, od 27. avgusta 2019. godine, stav 17.) koji se tiču zahteva za obračunavanje i isplatu zakonske zatezne kamate za period trajanja stečajnog postupka. Naime, u navedenoj presudi je konstatovano da su podnosioci predstavki imali pravo na glavni dug i zakonsku zateznu kamatu do pokretanja stečajnog postupka, što im je i isplaćeno, a da im nakon tog datuma kamata nije isplaćena, jer na to nisu imali pravo, te je stoga zaključeno da su osporene domaće odluke u potpunosti izvršene. U tom kontekstu, Evropski sud je dalje izneo da se, iako je tužena država odgovorna za dugove društvenih, odnosno državnih preduzeća, koji su utvrđeni pravnosnažnim presudama, opšta pravila domaćeg prava i dalje primenjuju na bilo koji izvršni, odnosno stečajni postupak protiv takvog preduzeća.

9. U pogledu zahteva podnositeljke za naknadu troškova parničnog postupka koji je pred nadležnim sudom vođen do stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (a koji je nakon toga ustupljen na nadležnost Ustavnom sudu), Ustavni sud najpre ukazuje da je članom 3. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano da stranka ne plaća sudsku taksu u postupcima u kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku, zbog čega svakako nema osnova za naknadu troškova po navedenom osnovu, tj. sudske takse. Dalje, imajući u vidu da se tužba podnositeljke u smislu citiranih izmena zakona smatra ustavnom žalbom, Ustavni sud je zahtev za naknadu troškova parničnog postupka, razmatrao u smislu odredaba o troškovima postupka pred Ustavnim sudom iz člana 6. Zakona o Ustavnom sudu.

Ustavni sud ukazuje da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, pri čemu u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona (videti presudu u predmetu Evropskog suda Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.).

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 3. izreke.

10. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 7) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka o pravu na imovinu naslednice u stečajnom postupku Čačak

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti