Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Usvaja se ustavna žalba i utvrđuje povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je trajao preko 14 godina. Preostali deo žalbe, koji se odnosi na pravičnost suđenja, odbacuje se kao neosnovan.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija D raškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Z. M . i Z . J, oboje iz P, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 2. oktobra 2014. godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba Z. M . i Z . J . i utvrđuje da je u izvršnom postup ku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Pirotu u predmetu I. 1604/10 povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Z. M . i Z . J, oboje iz P, podneli su 27. decembra 2012. godine, preko punomoćnika Lj . R . i B . R, advokata iz P, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Pirotu Ipv. 142/12 od 14. novembra 2012. godine i I. 1604/10 od 30. oktobra 2012. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava , u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Pirotu u predmetu I. 1604/10.

Podnosioci su u ustavnoj žalbi, pored ostalog, naveli: da su u svojstvu izvršnih poverilaca 7. avgusta 2000. godine podneli Opštinskom sudu u Pirotu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika J.J, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude toga suda P. 694/99 od 21. februara 2000. godine; da je Opštinski sud u Pirotu 11. avgusta 2000. godine doneo rešenje o izvršenju I. 711/00; da je nakon smrti izvršnog dužnika J.J. postupak nastavljen protiv njegovih naslednika; da su na ročištu održanom 6. jula 2009. godine izvršni dužnici ustupili celokupnu nasleđenu imovinu izvršnim poveriocima; da je umesto da sačini ugovor o neposrednoj pogodbi, sud zaključkom I. 1604/11 od 27. novembra naložio izvršnim poveriocima da dostave overen ugovor o prometu nepokretnosti; da je sud, zatim, zaključkom I. 1604/10 od 23. januara 2011. godine odredio veštačenje radi utvrđivanja vrednosti predmetne nepokretnosti i odredio predujam troškova u iznosu od 7.500,00 dinara, uprkos tome što su izvršni poverioci prethodno tražili predaju stvari neposrednom pogodbom u skladu sa članom 96. Zakona o izvršenju i obezbeđenju; da je Osnovni sud u Pirotu osporenim rešenjem I. 1604/10 od 30. oktobra 2012. godine obustavio postupak, zbog toga što izvršni poverioci nisu uplatili predujam; da je rešenjem istog suda Ipv. 142/12 od 14. novembra 2012. godine potvrđeno prvostepeno rešenje kojim je postupak obustavljen. Nisu istakli zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe i uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Pirotu I. 1604/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosioci ustavne žalbe podneli su, u svojstvu izvršnih poverilaca, 7. avgusta 2000. godine Opštinskom sudu u Pirotu (u daljem tekstu: Opštinski sud) predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika J.J. iz P, i to popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika. Predlog je podnet na osnovu pravnosnažne i izvršne presude tog suda P. 694/99 od 21. februara 2000. godine, kojom je tuženi J.J. obavezan da tužiocima, ovde podnosiocima ustavne žalbe, isplati određene novčane iznose na ime naknade materijalne i nematerijalne štete.

Opštinski sud je rešenjem I. 711/00 od 11. avgusta 2000. godine usvojio predlog za izvršenje.

Izvršni poverioci su 26. septembra 2000. godine predložili da se izvršenje, umesto popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika, sprovede prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika koja se nalazi na katastarskoj parceli broj 4768, u KO O. Opštinski sud je rešenjem I. 711/00 od 27. septembra iste godine usvojio predlog izvršnih poverilaca.

Rešenjem Opštinskog suda I. 711/00 od 20. aprila 2001. godine odbijen je prigovor izvršnog dužnika i potvrđeno rešenje tog suda I. 711/00 od 27. septembra 2000. godine.

Na ročištu održanom 17. jula 2002. godine rešenjem je određeno građevinsko veštačenje radi utvrđivanja vrednosti predmetne nepokretnosti.

Na sledećem ročištu, održanom 16. marta 2006. godine, izvršni poverioci su predložili da se izvršenje, pored prodaje nepokretnosti, izvrši i na novčanim sredstvima na računu izvršnog dužnika. Opštinski sud je rešenjem I. 711/00 od 17. marta iste godine usvojio predlog izvršnih poverilaca.

Podneskom od 29. oktobra 2008. godine izvršni poverioci su predložili nastavak postupka izvršenja.

Zaključkom Opštinskog suda I. 1293/08 od 29. novembra 2008. godine naloženo je izvršnim poveriocima da dostave podatke o naslednicima pok. izvršnog dužnika koji je preminuo 18. aprila 2007. godine.

Izvršni poverioci su na održanom ročištu 27. maja 2009. godine kao izvršne dužnike označili naslednike pok. J. J, M.J, kao i maloletne M.J, A.J. i Al.J. Dopisom od istog dana Opštinski sud je od Centra za socijalni rad zatražio podatke o M.J, A.J. i Al.J.

Na zapisniku sa ročišta održanog 6. jula 2009. godine navedeno je: da su izvršni poverioci predložili da im izvršni dužnici „ustupe u svojinu i državinu nasleđenu imovinu kao naknadu za dug“; da su izvršni dužnik M.J, kao i zakonski zastupnici maloletnih izvršnih dužnika M.J. i A.J. saglasni da se njihovi nasledni delovi „ustupe u svojinu i državinu“ izvršnim poveriocima; da je izvršni dužnik Al.J. postala punoletna, te „da treba istu pozvati i od nje uzeti izjavu a ista se nalazi u domu u B. J . J . Z . u ul. B . J . 119“.

Nakon 1. januara 2010. godine i formiranja nove mreže sudova u Republici Srbiji, postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Pirotu (u daljem tekstu: Osnovni sud).

Na predlog izvršnih poverilaca Osnovni sud je rešenjem I. 1604/10 od 2. decembra 2010. godine odredio advokata I.K. iz P. za privremenog zastupnika Al.J.

Podneskom od 21. februara 2011. godine izvršni dužnik Al.J. je obavestila sud da nije u mogućnosti da pristupi u sud, te je predložila da sud odloži ročište.

Zaključkom Osnovnog suda I. 1604/10 od 27. decembra 2011. godine naloženo je izvršnim poveriocima da dostave overen ugovor o prometu predmetne nepokretnosti, „ukoliko postoji saglasnost izvršnih dužnika za zaključenje takvog ugovora“, te je navedeno da će u protivnom sud nastaviti postupak izvršenja utvrđivanjem vrednosti i prodajom nepokretnosti.

Osnovni sud je zaključkom od 23. januara 2012. godine odredio utvrđivanje vrednosti nepokretosti izvršnih dužnika i naložio izvršnim poveriocima da na ime troškova utvrđivanja vrednosti predmetne nepokretnosti u roku od tri dana od prijema zaključka uplate iznos od 7.530,00 dinara.

Zaključkom Osnovnog suda I. 1604/10 od 8. februara 2012. godine naloženo je izvršnom dužniku Al.J. da se u roku od pet dana od prijema zaključka izjasni o tome da li daje saglasnost da se predmetna nepokretnost proda izvršnim poveriocima putem neposredne pogodbe. Izvršni dužnik je zaključak primila 16. marta 2012. godine.

Osnovni sud je osporenim rešenjem I. 1604/10 od 30. oktobra 2012. godine obustavio postupak izvršenja i ukinuo sve sprovedene izvršne radnje. U obrazloženju rešenja navedeno je da izvršni poverioci nisu u ostavljenom roku uplatili predujam troškova izvršenja, te je sud stoga obustavio postupak izvršenja u skladu sa članom 34. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Protiv navedenog rešenja izvršni poverioci su izjavili prigovor.

Osporenim rešenjem Osnovnog suda Ipv. 142/12 od 14. novembra 2012. godine potvrđeno je prvostepeno rešenje tog suda I. 1604/10 od 30. oktobra 2012. godine. U obrazloženju ovog drugostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da se izvršni dužnik Al.J, kojoj je bio postavljen privremeni zastupnik, obratila sudu podneskom od 21. februara 2012. godine, te da joj je zaključkom od 21. februara 2012. godine naloženo da se izjasni da li daje saglasnost da se predmetna nepokretnost proda izvršnim poveriocima, na koji se ona nije izjasnila; da sporazum stranaka o prodaji neposrednom pogodbom iz člana 122. stav 3. Zakona o izvršenju i obezbeđenju podrazumeva saglasnost svih stranaka o bitnim elementima ugovora o kupoprodaji; da je s obzirom na nepostojanje takvog sporazuma, sud nastavio postupak izvršenja utvrđivanjem vrednosti i prodajom predmetne nepokretnosti; da izvršni poverioci nisu predujmili troškove postupka u skladu sa odredbom člana 34. stav 2. navedenog zakona, te je postupak stoga obustavljen.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu pozivaju podnosioci ustavne žalbe, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11 i 99/11), koji se u konkretnom slučaju primenjuje od 17. septembra 2011. godine, propisano je: da je izvršni poverilac dužan da predujmi troškove postupka, u skladu sa zakonom i propisom koji uređuje troškove postupka, te da je dokaz o uplaćenom predujmu dužan da dostavi uz predlog za izvršenje, kao i da će sud, odnosno izvršitelj obustaviti izvršenje ako izvršni poverilac ne dostavi dokaz o uplaćenom predujmu, osim ako je po zakonu oslobođen ili ga je sud oslobodio plaćanja troškova postupka (član 34. stav 2.); da se i zvršni poverilac i izvršni dužnik mogu tokom celog postupka sporazumeti o prodaji neposrednom pogodbom i o uslovima prodaje (član 122. stav 3.)

5. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud i u ovom slučaju konstatuje da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se postupak vodi u okviru razumnog roka ili ne, uzme u obzir stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije kojim se jemči pravo na suđenje u razumnom roku kao element prava na pravično suđenje i obezbeđuje ustavnosudska zaštita Ustavom zajemčenih prava i sloboda u postupku po ustavnoj žalbi, a iz razloga što sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu. Ustavni sud ukazuje da je razumna dužina trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju prema njihovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca ustavne žalbe, kriterijumi su koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Analizirajući dužinu trajanja osporenog izvršnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je izvršni postupak, koji su pokrenuli podnosioci ustavne žalbe u svojstvu izvršnih poverilaca, podnošenjem predloga za izvršenje Opštinskom sudu 7. avgusta 2000. godine a koji je okončan donošenjem rešenja Osnovnog suda Ipv. 142/12 od 14. novembra 2012. godine, trajao više od 14 godina.

Ustavni sud je ocenio da u ovom predmet u nije bilo naročito složenih činjeničnih i pravnih pitanja o kojima bi se sud izjašnjavao. Sud je trebalo da odluči o podnet om predlo gu za izvršenje i da sprovede odgovarajuće radnje kako bi izvršni poveri oci namirili svoj e potraživanj e.

Ustavni sud je ocenio da je postavljeni zahtev bio od nesumnjivog značaja za podnosioce ustavne žalbe, s obzirom na to da su predlo gom za izvršenje traži li namirenje novčanog potraživanja na ime naknade materijalne i nematerijalne štete. Ispitujući ponašanje podnosilaca ustavne žalbe u predmetnom izvršnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da su oni svojim pasivnim ponašanjem doprineli dužem trajanju postupka. Naime, izvršni poverioci od 17. jula 2002. godine, kada je određeno građevinsko veštačenje radi utvrđivanja vrednosti predmetne nepokretnosti do 16. marta 2006. godine, kao i u periodu od 16. marta 2006. godine do 29. oktobra 2008. godine, kada su predložili nastavak izvršnog postupka, nisu preduzimali druge radnje niti urgirali sprovođenje izvršenja.

Po oceni Ustavnog suda, dugom trajanju postupka doprinelo je pre svega neažurno postupanje Opštinskog suda, koji je, nakon što je rešenje o izvršenju tog suda I. 711/00 od 27. septembra 2000. godine potvrđeno u aprilu 2001. godine, održao ročište tek posle više od godinu dana (17. jula 2002. godine), kada je odredio sprovođenje građevinskog veštačenja radi utvrđivanja vrednosti predmetne nepokretnosti, da bi sledeće ročište održao tek nakon tri godine i osam meseci. Pored toga, Opštinski sud nije pozvao izvršnog dužnika Al.J. da se izjasni o toku postupka, niti je preduzimao druge radnje do 1. januara 2010. godine, a nakon što je 6. jula 2009. godine utvrđena njena adresa.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Pirotu u predmetu I. 1604/10, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), u prvom delu izreke usvojio ustavnu žalbu.

6. Povodom navoda podnosilaca da im je povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud, pre svega, ukazuje da nije nadležan da preispituje zaključke redovnih sudova u pogledu primene materijalnog prava. Zadatak Ustavnog suda je da ispita da li je eventualno došlo do povrede ili uskraćivanja ustavnih prava usled proizvoljne ili arbitrerne primene merodavnog prava od strane redovnih sudova. S tim u vezi, Ustavni sud je ocenio da je Osnovni sud u Pirotu dao ustavnopravno prihvatljivo obrazloženje za svoje odluke, obustavljujući predmetni izvršni postupak, odnosno odbijajući prigovor podnosilaca ustavne žalbe, sa obrazloženjem da stranke nisu postigle sporazum o prodaji nepokretnosti neposrednom pogodbom predviđen članom 122. stav 3. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, jer nije postignuta saglasnost svih stranaka o bitnim elementima takvog sporazuma, te je stoga sud nastavio postupak izvršenja utvrđivanjem vrednosti i prodajom predmetne nepokretnosti, a kako izvršni poverioci nisu predujmili troškove postupka u skladu sa odredbom člana 34. stav 2. navedenog zakona, postupak je obustavljen.

Na osnovu navedenog, Ustavni sud je ocenio da se navodi podnosilaca ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni razlozi kojima se argumentuju tvrdnje o povredi označenog prava, pa je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda (''Službeni glasnik RS'', broj 103/13), Ustavni sud je doneo O dluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti