Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu Slavice Marković i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku za utvrđenje bračne tekovine koji je trajao 13 godina. Podnositeljki je dosuđena naknada nematerijalne štete u iznosu od 800 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović , Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Slavice Marković iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 22. decemb ra 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Slavice Marković i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 3889/99, podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. Slavica Marković iz Beograda podne la je 27. decembra 201 2. godine, preko punomoćnika Gorana Miličića , advokata iz Beograda , Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u parničnom postupku navedenom u tački 1. izreke.

Podnositeljka ustavne žalbe navodi da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, budući da je osporeni postupak trajao 13 godina i da je za to vreme izveden dokazni postupak samo "saslušanjem tri svedoka i tužilje", kao i da je "ukupno bilo 11 ročišta od kojih je osam održano, dok tri ročišta nisu održana". Imajući u vidu navedeno, podnositeljka predlaže da se utvrdi povreda označenog prava, kao i da joj se odredi naknada nematerijalne štete i da joj se naknade troškovi sastava ove ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br . 109/07 , 99/11 i 18/13-Odluka US) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Višeg suda u Beogradu P. 6958/10 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje :

Ovde podnositeljka ustavne žalbe podne la je 17. septembra 1999. godine Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu tužbu protiv tuženog Z.M, radi utvrđenja bračne tekovine , sa predlogom za određivanje privremene mere. Povodom te tužbe formiran je predmet P. 3889/99.

U sprovedenom postupku zakazano je ukupno 31 ročišto za glavnu raspravu, od kojih je deset održano, na kojima je sproveden dokazni postupak saslušanjem tuži lje i tri svedoka, dok preostal a 21 ročišta nisu održana bez krivice tuži lje.

Prvo ročište je održano 29. oktobra 200 1. godine, da bi nakon četvrtog održanog ročišta 15. oktobra 2002. godine, na kojem je punomoćnik tužilje predložio da se zakaže ročište za saslušanje stranke, prvo naredno ročište bilo održano 26. aprila 2010. godine. U periodu od 15. oktobra 2002. godine pa do 15. septembra 2011. godine , kada je na predlog punomoćnika tužilje tuženom postavljen privremeni zastupnik, prvostepeni sud je u više navrata bezuspšešno pokušavao da tuženom, koji je imao prebivalište u inostranstvu - Republika Srpska, diplomatsko-konzularnim putem i preko Kompanije DHL International dostavi poziv za glavni pretres. Zakazana ročišta u navedenom periodu uglavnom nisu održavana zbog konstatacije prvostepenog suda da nema procesnih uslova za njihovo održavanje, budući da nije bilo dokaza da su tužiocu uredno dostavljeni pozivi za glavnu raspravu , s tim da ročište zakazano za 21. jun 2001. godine nije održano na predlog punomoćnika tuženog radi dostavljanja punomoćja za zastupanje, sa čim se saglasio punomoćnik tužilje, zatim ročište 11. septembar 2009. godine nije održano na predlog punomoćnika tuženog zbog hiruške intervencije sa čim je bio saglasan punomoćnik tužilje, a ročište zakazano za 27. oktobar 2009. godine nije održano jer je punomoćnik tuženog izjavio da je spreman na eventualno mirno rešenje spora.

U predmetu se nalazi dostavnica kojom se potvrđuje da je tuženi 12. februara 2001. godine primio tužbu i poziv za održavanje glavne rasprave zakazane za 21. jun 2001. godine, kao i dostavnica koja je Četvrtom opštinskom sudu dostavljena 8. jula 2009. godine kojom se potvrđuje da je tuženi 20. marta 2009. godine primio poziv za održavanje glavne rasprave zakazane za 11. septembar 2009. godine, koji su mu dostavljeni diplomatsko-konzularnim putem na adresu "Marković - Petrol", Karađorđeva bb, Janja kod Bijeljine.

Dopisom Osnovnog suda u Bijeljini od 8. jula 2008. godine koje je dostavljeno Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu, Ministarstvo pravde Bosne i Hercegovine je obavešteno da je tuženom, preko kurirske službe, pokušana dostava poziva za ročište zakazano za 23. septembar 2008. godine, ali je tuženi odbio da primi, pa je poziv 10. juna 2008. godine pribijen na vratima kuće. Takođe, u dva navrata, 17. jula 2006. godine i 4. novembra 2010. godine Kompanija DHL International je konstatovala da je tuženi odbio da primi pošiljku.

Osnovni sud u Bijeljini je dopisima od 13. januara 2005. godine obavestio Četvrti opštinski sud u Beogradu da nije bio u mogućnosti da postupi po zamolnicama kojima je traženo da se tuženom uruči poziv za ročišta zakazana za 23. februar 2004, 3. jun 2004. i 5. oktobar 2004. godine.

U predmetu se nalaze i punomoćja od 7. septembra 2001. godine kojim je tuženi ovlastio adv. Milana Savića iz Beograda da ga zastupa u predmetnom postupku, kao i od 10. septembra 2009. godine kojim je tuženi ovlastio advokata Branka Stražičića iz Beograda.

Četvrti opštinski sud u Beogradu je doneo rešenje P. 3889/99 od 9. septembra 2002. godine kojim je odredio predloženu privremenu meru.

Na ročištu održanom 26. aprila 2010. godine, Prvi osnovni sud u Beogradu se oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari i predmet ustupio na nadležnost Višem sudu u Beogradu pred kojim je predmet zaveden pod brojem P. 6958/10.

Presudom Višeg suda u Beogradu P. 6958/10 od 29. marta 2012. godine , stavom prvim izreke , delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje, pa je utvrđeno da je tužilja na osnovu sticanja u bračnoj zajednici nosilac prava svojine na po 1/2 idealnog dela na nepokretnim i pokretnim stvarima taksativno nevedenim u izreci te presude ; stavom drugim izreke odbijen je preostali deo tužbenog zahteva kojim je tužilja tražila da se utvrdi da je na osnovu sticanja u bračnoj zajednici nosilac prava svojine na po 1/2 idealnog del a taksativno određen ih nepokretn ih i pokr etnih stvari.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 4 026/12 od 31. oktobra 201 2. godine potvrđena je presuda Višeg suda u Beogradu P . 6958/10 od 29. marta 201 2. godine u njenim stavovima prvom i četvrtom izreke i žalba odbijena kao neosnovana.

4. Odredbom člana 32. sta 1. Ustava, na koju se poziva podnosi teljka ustavne žalbe, je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama (član 32. stav 1.).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni list SFRJ“, br. 4/77, 36/77, (6/80), 36/80, (43/82 i 72/82), 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i „Službeni list SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je važio u vreme pokretanja osporenog postupka, bilo je propisano: da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.) ; da će ako se u toku postupka pred prvostepenim sudom pokaže da bi redovan postupak oko postavljanja zakonskog zastupnika tuženom trajao dugo, pa bi zbog toga mogle da nastanu štetne posledice za jednu ili obe stranke, sud tuženom postaviti privremenog zastupnika, da će pod uslovom iz stava 1. ovog člana sud postaviti tuženom privremenog zastupnika naročito u ovim slučajevima ako je boravište tuženog nepoznato, a tuženi nema punomoćnika, te ako se tuženi ili njegov zakonski zastupnik, koji nemaju punomoćnika u SRJ, nalaze u inostranstvu, a dostavljanje se nije moglo izvršiti (član 84. stav 2. tač. 4) i 5)).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano: da s tranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, kao i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da će ako se u toku postupka pred prvostepenim sudom pokaže da bi redovan postupak oko postavljanja zakonskog zastupnika tuženom trajao dugo, pa bi zbog toga mogle da nastanu štetne posledice za jednu ili obe stranke, sud tuženom postaviti privremenog zastupnika sa spiska advokata koji sudu dostavlja advokatska komora, da će pod uslovom iz stava 1. ovog člana sud postaviti tuženom privremenog zastupnika naročito u ovim slučajevima ako je prebivalište, odnosno boravište tuženog nepoznato, a tuženi nema punomoćnika, kao i ako se tuženi ili njegov zakonski zastupnik, koji nemaju punomoćnika, nalaze u inostranstvu, a dostavljanje se nije moglo izvršiti (član 79. stav 2. tač. 4) i 5)).

5. Ustavni sud je najpre konstatovao da se građanima Republike Srbije ljudska i manjinska prava i slobode, među kojima je i pravo na suđenje u razumnom roku, kao element prava na pravično suđenje, jemče i ustavnosudska zaštita ovih prava i sloboda obezbeđuje od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da svaki postupak pred sudovima ili drugim nadležnim organima predstavlja jedinstvenu celinu, Sud je stao na stanovište da se prilikom ocene da li se postupak u konkretnom slučaju vodio u okviru razumnog roka ili ne, mora uzeti u obzir i stanje na dan stupanja na snagu Ustava.

Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe kojom se povreda prava na suđenje u razumnom roku ističe u odnosu na osporeni parnični postupak, Ustavni sud je na osnovu prethodno iznetih činjenica i okolnosti utvrdio da je od podnošenja tužbe do donošenja presude kojom je ovaj postupak pravnosnažno okončan proteklo 13 godina.

Navedeno trajanje osporenog parničnog postupka izaziva sumnju da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Ipak, prilikom ocene da li se trajanje predmetnog postupka može smatrati razumnim ili ne, Ustavni sud je imao u vidu da je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija i da ne zavisi samo od vremena njegovog trajanja, već i od niza drugih činilaca koji u konkretnom slučaju utiču na dužinu postupka, a to su, pre svega, složenost činjeničnih i pravnih pitanja koja u toku postupka treba raspraviti, značaj postupka za podnosioca ustavne žalbe, ponašanje podnosioca kao stranke u postupku i postupanje nadležnih sudova.

Ustavni sud je utvrdio da u parničnom postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe, nije bilo naročito složenih činjeničnih i pravnih pitanja. U prilog navedenom ukazuje i činjenica da je sproveden dokazni postupak saslušanjem tužilje i tri svedoka.

U pogledu ponašanja podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da podnosi teljka nije doprine la dužini trajanja osporenog sudskog postupka, budući da su se i ona i nje n punomoćnik uredno odazvali na pozive za zakazana ročišta, kao i da je aktivno učestvova la u postupku. Ustavni sud je zaključio da je podnositeljka ustavne žalbe imala legitimni interes da se osporeni postupak okonča u razumnom roku.

Ustavni sud je ocenio da je osnovni razlog dugom vremenskom trajanju parničnog postupka nedelotvorno postupanje Četvrtog opštinskog suda u Beogradu . Naime, prvostepena presuda je doneta tek nakon skoro 12 i po godin a od podnošenja tužbe, i to pre svega zbog neefikasnog i neažurno g postupanj a navedenog prvostepenog suda koje je došl o do izražaja u ovom postupku zbog činjenice da taj sud u periodu od skor o sedam i po godin a nije održao nijedno ročište za glavnu raspravu . U navedenom vremenskom intervalu prvostepeni sud jeste preduzimao neke radnje, kao što je pokušaj dostave tuženom poziva za glavnu raspravu koji se nalazio u inostranstvu, međutim ta postupanja suda ne mogu biti opravdanje za činjenicu da se za navedeni period ne održi nijedno ročište , imajući u vidu činjenicu da je sve vreme pokušavana lična dostava poziva tuženom radi saslušanja kao stranke u postupku, da bi nakon postavljenja privremenog zastupnika, iako je sve vreme tuženog zastupao advokat iz Beograda, prvostepena presuda bila doneta i bez sprovođenja navedenog dokaza. Pri tome je adresa tuženog u inostranstvu koju je navela podnositeljka ustavne žalbe, a na koju je pokušavana dostava poziva bila tačna, a što potvrđuju i činjenice da je u tri navrata tuženi bio na toj adresi i odbio da primi poziv, odnosno da je u dva navrata tuženom na toj adresi i dostavljen poziv.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je, saglasno odredb i člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde .

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpela podnosi teljka ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja osporenog postupka i da je tokom postupka u više navrata pokušavana lična dostava poziva tuženom čije se prebivalište nalazilo u inostranstvu , radi saslušanja kao stranke u postupku u kojem je predmet spora bila bračna tekovina, a što je činjenica koja je uticala na dužinu trajanja postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrp ela zbog neažurnog postupanja nadležnih sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je, takođe, imao u vidu praksu ovog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

6. U pogledu zahteva podnositeljke za određivanje naknade troškova za rad advokata za sastav ustavne žalbe, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova imajući u vidu da je članom 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu određeno da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. Takođe, odredbom člana 83. stav 1. Zakona utvrđeno je da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Odredbom člana 4 5. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13) predviđeno je da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, licima koja žele da izjave ustavnu žalbu Sud pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.

7. Polazeći od svih iznetih razloga, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić