Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji je okončan obustavom zbog apsolutne zastarelosti. Postupak je trajao skoro deset godina, a sud utvrđuje da je kašnjenje posledica neefikasnosti suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Vlastimira Stojanovića iz Negotina, na osnovu člana 167. stav 4. u sa vezi članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 20. aprila 2011. godine, doneo je

 

O D L U K U

 

1. Usvaja se ustavna žalba Vlastimira Stojanovića i utvrđuje da je u krivičnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Negotinu u predmetu K. 526/07 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete, koje može ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Vlastimir Stojanović iz Negotina je 13. avgusta 2008. godine, preko punomoćnika Ivice Radonjića, advokata iz Negotina, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu jer mu je rešenjem Opštinskog suda u Negotinu Kv. 276/08 od 27. juna 2008. godine, kao i "celokupnim postupkom koji mu je prethodio" u predmetu K. 526/07 koji se vodio pred Opštinskim sudom u Negotinu povređeno "pravo na suđenje u razumnom roku zagarantovano članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, posebna prava okrivljenog iz člana 33. stav 6. Ustava Republike Srbije i pravo na naknadu štete zagarantovano članom 35. stav 2. Ustava". Podnosilac ustavne žalbe smatra da je donošenjem osporenog rešenja Opštinskog suda u Negotinu Kv. 276/08 od 27. juna 2008. godine, kojim je obustavljen krivični postupak protiv njega, zbog krivičnog dela falsifikovanje javne isprave iz člana 233. stav 3. u vezi stava 1. KZ RS, usled nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja, onemogućen, kao i saokrivljenoj Olgi Katalinić, da zvanično dokaže svoju nevinost. Predlaže da Ustavni sud utvrdi da su mu povređena naznačena ljudska prava i slobode, da poništi osporeno rešenje, da odredi uklanjanje štetnih posledica i dosudi naknadu štete "u iznosu od najmanje 2.000.000,00 dinara, u zakonskom roku, pod pretnjom prinudnog izvršenja".

2. Ustavni sud je, u skladu sa članom 31. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) i članom 72. stav 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08 i 27/08), zahtevao od Opštinskog suda u Negotinu na uvid spise predmeta K. 526/07. Iz odgovora suda od 10. marta 2011. godine proizlazi da su traženi spisi združeni uz spise predmeta K-22/10 koji se nalaze u Apelacionom sudu Beograd od 22. februara 2011. godine. S obzirom na to da je Ustavni sud u predmetu Už-769/08 podnositeljke ustavne žalbe Olge Katalinić iz Negotina, saokrivljene u istom krivičnom postupku, dobio odgovor predsednika Opštinskog suda u Negotinu Su. 885/08 od 10. decembra 2008. godine u kome je iscrpno izloženo činjenično stanje u pogledu postupanja tog suda u predmetu K. 526/07, to je izvršen uvid u navedeni odgovor predsednika suda.

3. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

4. U sprovedenom postupku, na osnovu uvida u osporeni akt-rešenje Opštinskog suda u Negotinu Kv. 276/08 od 27. juna 2008. godine, priložen uz ustavnu žalbu, i navoda iz dopisa predsednika Opštinskog suda u Negotinu Su. 885/08 od 10. decembra 2008. godine, datog na osnovu uvida u spise predmeta tog suda K. 526/07, Ustavni sud je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Oštećene, kao tužilje, Ljiljana Grubić i Živka Stojanović su, po odustanku Opštinskog javnog tužilaštva u Negotinu od daljeg krivičnog gonjenja, preuzele gonjenje podnosioca ustavne žalbe i ostalih okrivljenih, u svojstvu supsidijarnih tužilaca, tako što su 29. oktobra 1998. godine podnele Opštinskom sudu u Negotinu optužnicu protiv Olge Katalinić, Vlastimira Stojanovića, ovde podnosioca ustavne žalbe, i Zlatomira Milosavljevića, svih iz Negotina, zbog izvršenja krivičnog dela u odnosu na koje je prethodno i vođena istraga-zbog krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 233. stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ RS u vezi sa članom 22. KZ SRJ.

Predmet je u Opštinskom sudu u Negotinu zaveden pod brojem K.372/98, ali optužnica supsidijarnih tužilaca nije dostavljena okrivljenima na prigovor sve do 26. februara 2001. godine. U međuvremenu je preminuo okr. Zlatomir Milosavljević, pa je rešenjem od 25. septembra 2002. godine u odnosu na njega obustavljen krivični postupak. Prvi glavni pretres, zakazan za 26. novembar 2002. godine, dakle nakon više od četiri godine po predaji optužnice supsidijarnih tužilaca sudu, odložen je na neodređeno vreme zbog nedolaska oštećenih kao tužilaca i okrivljene, Olge Katalinić. Podneskom od 21. novembra 2003. godine, Opštinsko javno tužilaštvo u Negotinu je obavestilo postupajući sud da će preuzeti gonjenje i zastupati podnetu optužnicu. Sledeći glavni pretres je zakazan za 10. decembar 2003. godine, na kom je rešenjem obustavljen krivični postupak zbog nedolaska oštećenih kao tužilaca, nezavisno od izjave javnog tužioca da preuzima gonjenje okrivljenih u tom predmetu. Na zahtev oštećenih kao tužilaca, postupajući sudija im je dozvolio povraćaj u pređašnje stanje rešenjem od 14. aprila 2004. godine, čime je prethodno rešenje o obustavi krivičnog postupka stavljeno van snage, a predmet je dobio nov broj K. 132/04. Naredni glavni pretres ovaj sudija nije zakazao, a u septembru 2004. godine je izabran za sudiju Okružnog suda u Negotinu, što znači da za šest godina koliko je spis bio kod njega, isti u predmetu praktično nije ni postupao. Nakon što je predmet dodeljen u rad drugom sudiji, glavni pretres je zakazan za 16. mart 2005. godine, kada su saslušani okrivljeni i oštećene kao tužilje u svojstvu svedoka. Glavni pretresi su dalje održavani 9. maja, 23. juna, 12. septembra i 26. decembra 2005. godine, te 24. marta, 12. juna, 20. oktobra i 21. decembra 2006. godine, kada je, nakon saslušanja veštaka grafologa, Opštinski javni tužilac odustao od optužbe protiv okrivljenih. Podneskom od 26. januara 2007. godine, punomoćnik oštećenih je obavestio sud da oštećene ponovo preuzimaju, odnosno nastavljaju gonjenje okrivljenih po predmetnoj optužnici.

Glavni pretres zakazan za 16. februar 2007. godine nije održan zbog bolesti sudije, a pretres zakazan za 7. mart iste godine je odložen jer oštećeni kao tužioci nisu uredno pozvani. Na glavnom pretresu 18. aprila 2007. godine sud je doneo rešenje da se krivični postupak protiv okrivljenih obustavlja, jer se, zbog nedolaska na pretres, smatra da su oštećeni kao tužioci odustali od gonjenja. Rešenjem od 10. maja 2007. godine, prvostepeni sud nije uvažio molbu punomoćnika supsidijarnih tužilaca za povraćaj u pređašnje stanje, ali je Okružni sud u Negotinu rešenjem Kž. 294/07 od 15. juna 2007. godine ukinuo oba prethodno navedena rešenja i predmet vratio opštinskom sudu na ponovno odlučivanje. Nakon glavnog pretresa održanog 20. avgusta 2007. godine, doneta je prvostepena presuda K. 285/07 kojom su podnosilac ustavne žalbe i saokrivljena Olga Katalinić oslobođeni optužbe da su izvršili krivično delo koje im je optužnicom stavljeno na teret, jer delo nije dokazano. Okružni sud u Negotinu je, uvažavajući žalbu supsidijarnih tužilaca, rešenjem Kž. 453/07 od 6. novembra 2007. godine ukinuo navedenu prvostepenu presudu i predmet vratio na ponovno suđenje.

Rešenjem Opštinskog suda u Negotinu K. 526/07 od 25. decembra 2007. godine odlučeno je da nema mesta optužbi i da se obustavlja krivični postupak protiv saokrivljene Olge Katalinić, jer je zastarelo krivično gonjenje za delo koje joj je stavljeno na teret, dok je na glavnom pretresu održanom 22. februara 2008. godine prema podnosiocu ustavne žalbe krivični postupak nastavljen. U međuvremenu, dok su se spisi predmeta nalazili u Okružnom sudu u Negotinu po žalbi saokrivljene, i u odnosu na podnosioca ustavne žalbe nastupila je apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, pa je Opštinski sud u Negotinu osporenim rešenjem Kv. 276/08 od 27. juna 2008. godine obustavio krivični postupak, i prema njemu.

5. Odredbama Ustava na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1. Ustava); da svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da mu se sudi bez odugovlačenja (član 33. stav 6.) i da svako ima pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ, imalac javnog ovlašćenja, organ autonomne pokrajine ili organ jedinice lokalne samouprave ( član. 35. stav 2.).

6. Garancija suđenja u razumnom roku, u pogledu krivičnog postupka, ustanovljena je prvenstveno u korist okrivljenog lica, koje ima pravo da očekuje da će sud što pre pravnosnažno odlučiti o tome da li su optužbe protiv njega osnovane, jer vođenje krivičnog postupka po pravilu sa sobom povlači određenu društvenu stigmatizaciju i neprijatnosti po onoga ko je takvom postupku podvrgnut, koje mogu biti moralne, materijalne, emocionalne, psihološke ili druge prirode.

Prilikom ocene o postajanju povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je period koji spada u nad­lež­nost ovog suda, ratione temporis, počeo 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda, i svakome jemči pravo na javnu i nepristrasnu raspravu u razumnom roku. Međutim, imajući u vidu da je sudski postupak po svojoj prirodi nedeljiva celina, Ustavni sud je zauzeo stanovište da se kod odluke o osnovanosti predmetne ustavne žalbe mora uzeti u obzir celokupno trajanje krivičnog postupka, počev od donošenja rešenja o sprovođenju istrage, preko preuzimanja gonjenja od strane oštećenih kao tužilja podizanjem supidijarne optužnice 29. oktobra 1998, pa do 15. jula 2008. godine kada je podnosilac primio rešenje kojim je ovaj krivični postupak pravnosnažno obustavljen usled nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja.

Navedeno trajanje krivičnog postupka od skoro deset godina, pri čemu nije doneta meritorna odluka o osnovanosti optužbe kojom je podnosiocu stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela falsifikovanje isprave, već je postupak okončan procesnim rešenjem zbog proteka desetogodišnjeg roka u kome je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja za delo za koje je bio optužen, samo po sebi ukazuje da krivični postupak nije okončan u okviru razumnog roka.

I pored ovakve konstatacije, a polazeći od činjenice da je razumna dužina sudskog postupka re­la­tivna kategorija koja zavisi od niza činilaca, Ustavni sud je ispitivao da li su, i u kojoj meri, složenost pravnih i faktičkih pi­ta­nja u kon­kret­nom predmetu, ponašanje okrivljenih i postupanje suda koji je vodio postupak, uticali na ovako dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je mišljenja da u ovom krivičnom predmetu nije bilo posebno složenih činjeničnih i pravnih pitanja koja bi zahtevala obiman dokazni postupak, jer je sporno bilo jedino to da li je naznačeni testator (zaveštalac) svojeručno potpisao poslednju izjavu volje ili je umesto njega to učinilo neko drugo lice.

Ustavni sud ocenjuje da podnosilac ustavne žalbe svojim radnjama kao okrivljeni nije doprineo dužem trajanju sud­s­kog postupka. Podnosilac ustavne žalbe je na sve pretrese uredno pristupao i imao aktivan odnos u toku postupka. Ustavni sud zaključuje da je podnosilac imao opravdan interes da se krivični postupak što pre okonča i to meritornom odlukom suda, te da se dokaže istinitost njegovih tvrdnji da nije izvršio krivično delo za koje je optužen, jer je samo vođenje ovog postupka za njega nesumnjivo bilo stresno, te ga je izložilo nesumnjivim neprijatnostima u sredini u kojoj živi, a zastarelošću krivičnog gonjenja nije otklonjena sumnja u pogledu osnovanosti optužbi koje su mu bile stavljene na teret.

Ustavni sud nalazi da je do okončanja predmetnog postupka donošenjem rešenja o obustavi krivičnog postupka došlo zbog izuzetno neefikasnog i nedelotvornog rada prvostepenog suda. Ovakav za­klju­čak nedvosmisleno pro­iz­la­zi i iz odgovora koji je dostavio predsedni­k Opštinskog suda u Negotinu povodom ustavne žalbe Olge Katalinić Už-769/2008, inače saokrivljene sa Vlastimirom Stojanovićem - ovde podnosiocem ustavne žalbe u istom krivičnom postupku, a koji je sastavni deo činjeničnog stanja ove odluke. Primera radi, supsidijarna optužnica je dostavljena okrivljenima na prigovor nakon dve godine i četiri meseca od predaje sudu, prvi glavni pretres je zakazan posle više od četiri godine od podnošenja optužnice, a prvi sudija koji je bio zadužen predmetom nije za šest godina rada na predmetu odmakao dalje od samog početka, odnosno nije održao ni jedan glavni pretres na kome bi makar saslušao okrivljene. U prilog neefi­kas­nom suđenju bilo je i postupanje Opštinskog javnog tužilaštva u Negotinu, koje je zahtevalo sprovođenje istrage protiv podnosioca pa potom odustalo od gonjenja, zatim je opet 21. novembra 2003. godine preuzelo gonjenje od supsidijarnih tužilaca i zastupalo podnetu optužnicu, da bi tokom glavnog pretresa ponovo odustalo od gonjenja podnosioca.

Ni promena postupajućeg sudije, koja je mogla objektivno da us­lo­­vi posto­ja­nje određenog perioda neaktivnosti suda, ne može se smatrati valjanim raz­lo­gom koji može da opravda prekoračenje razumnog roka za donošenje sudske odlu­ke. Ustavni sud i ovde naglašava da je u svakoj pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje sudskih odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se povratilo i održalo poverenje građana u sudove.

Na osnovu izloženog, a u skladu sa praksom i kriterijumima ovog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud zaključuje da je podnosiocu ustavne žal­be povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, jer je Opštinski sud u Negotinu prekoračio razuman rok za javno raspravljanje i od­lu­čivanje o osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv podnosioca. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke - prvi deo.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke od­lu­čio da se pravično zadovoljenje podnosioca zbog utvrđene povrede ustavnog prava u ovom slučaju ostvari odgovarajućom naknadom nematerijalne štete, koju može ostvariti na način pred­viđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.

7. Povreda posebnih prava okrivljenog iz člana 33. stav 6. Ustava je suštinski konsumirana kroz utvrđenu povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, a osporeno rešenje kojim je obustavljen krivični postupak zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja se ratione materiae ne može dovesti u vezu sa sadržinom zajemčenog prava iz člana 35. stav 2. Ustava. Stoga je Sud u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, kao u tački 1. izreke - drugi deo, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

8. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda, odlučio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević