Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavne žalbe i utvrđuje povredu prava na imovinu zbog nenamirenja potraživanja u dugotrajnom stečajnom postupku protiv dužnika sa državnim kapitalom. Određuje naknadu materijalne štete, dok odbacuje žalbu na visinu naknade nematerijalne štete dosuđene od redovnih sudova.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-9974/2016
06.07.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnim žalb ama G. K . iz sela Š . kod Leskovca, D . S . iz sela B . kod Leskovca i S . M . iz sela Ž . kod Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. jula 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvajaju se ustavn e žalb e G. K, D . S . i S . M . i utvrđuje da je u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10, podnositeljkama ustavn ih žalb i povređeno pravo na imovinu, zajemčeno član om 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljki ustavnih žalb i na naknadu materijalne štete svakoj u visini iznosa potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu St. 11/10, umanjenog za eventualno već isplaćen e iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuju se ustavn a žalba podnositeljki ustavne žalbe iz tačke 1. izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 107/15 od 6 . juna 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 1072/16 od 30. avgusta 2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Podnositeljke ustavnih žalb i navedene u uvodu i tački 1. izreke su, preko punomoćnika T. S , advokata iz Leskovca, Ustavnom sudu podnele ustavne žalbe, i to podnositeljka G. K . iz sela Š . kod Leskovca – 24. aprila 2014. godine, podnositeljka D . S . iz sela B . kod Leskovca – 25. aprila 2014. godine i podnositeljka S. M . iz sela Ž . kod Leskovca – 22. aprila 2014. godine. Sve ustavne žalbe su podnete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. Ustava Republike Srbije, u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10. Ustavne žalbe su bile zavedene pod brojem Už-2506/2014.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni redovni sud, Ustavni sud je ustavne žalbe ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Po pravnosnažnosti rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 107/15 od 6. juna 2016. godine, Privredni apelacioni sud je dopisom R4. St. 107/15 od 12. januara 2017. godine Ustavnom sudu ustupio ustavne žalbe radi donošenja odluke o povredi prava na imovinu i zahtevu za naknadu materijalne štete.

Podnositeljke ustavne žalbe su , 27. decembra 2016. godine, preko istog punomoćnika, Ustavnom sudu podnele ustavn u žalb u protiv rešenj a Privrednog apelacionog suda R4. St. 107/15 od 6. juna 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 1072/15 od 30 . avgusta 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. Ustava.

Ova ustavna žalba zavedena je pod novim brojem Už-9974/2016, pa je spojena sa ranijom ustavnom žalbom Už-2506/2014, saglasno odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13).

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , uvidom u ustavnu žalbu i dostavljenu dokumentaciju , utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljke ustavnih žalb i su prijavile svoja potraživanja u postupku stečaja koji je pokrenut rešenjem Trgovinskog suda u Leskovcu St. 7/09 od 23. aprila 2009. godine nad stečajnim dužnikom DP „V.“ iz Vučja. Podnositeljke nisu namirile svoja potraživanja u stečajnom postupku koji i dalje nije okončan i vodi se pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10.

Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda R4. St. 107/15 od 6. juna 2016. godine, u stavu prvom izreke, usvojen i su zahtevi predlagača i utvrđeno je da je u postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu pod brojem St. 11/10 (St. 7/09) , povređeno pravo predlagača na suđenje u razumnom roku; u stavu drugom izreke naloženo je Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve mere kako bi se stečajni postupak St. 11/10 okončao u najkraćem roku; u stavu trećem izreke delimično su usvojen i zahtev i predlagača, pa im je određena primerena naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 30.000,00 dinara i troškovi u iznosu od 6.000,00 dinara, koji će se isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova, u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva; u stavu četvrtom izreke delimično su odbijeni kao neosnovani zahtevi predlagača za isplatu naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku preko dosuđenog iznosa u stavu trećem izreke; u stavu petom izreke je određeno da se po pravnosnažnosti spisi dostave Ustavnom sudu radi odlučivanja o povredi prava na imovinu predlagača i zahtevu za naknadu materijalne štete.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 1072/16 od 30. avgusta 2016. godine, u stavu prvom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba predlagača i potvrđeno je ožalbeno rešenje Privrednog apelacionog suda R4. St. 107/15 od 6. juna 2016. godine u stavu trećem njegove izreke, u delu koj im je odlučeno o troškovima postupka i u stavu četvrtom njegove izreke; u stavu drugom izreke odbijen je zahtev predlagača za naknadu troškova žalbenog postupka.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust suda da namiri potraživanja utvrđena u stečajnom postupku podnosi teljki ustavn ih žalb i, a protiv stečajnog dužnika DP „V.“ iz Vučja, koji ima pretežan državni kapital, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnositeljki na mirno uživanje imovine zajemčeno g odredbom člana 58. Ustava koju čine potraživanja utvrđena sudsk im odlukama (isti stav izražen je u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici : www.ustavni.sud.rs).

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavn e žalb e usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr.zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio pravo podnositeljki ustavnih žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10, a koji im nisu isplaćen i (videti , pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine).

Imajući u vidu sve izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio p ravo podnositeljki ustavn ih žalbe na naknadu materijalne štete svakoj u visini iznosa potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10, umanjenog za iznose koji su im po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove o dluke Ministarstvu.

5. Odlučujući o ustavnoj žalb i od 27. decembra 2016. godine izjavljenoj protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St . 107/15 od 6. juna 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 1072/16 od 30. avgusta 2016. godine , u delu kojim je odlučeno o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ustanovljen kao pravno sredstvo nakon izmena i dopuna Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11 i 101/13) preventivno -kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioce. Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije.

Podnositeljkama ustavne žalbe je usvojen zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, naloženo je da se preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni stečajni postupak okončao u najkraćem roku i dosuđena je naknada. Međutim, po stanovištu Ustavnog suda, potrebno je u konkretnom slučaju utvrditi da li je dosuđena novčana naknada odgovarajuća i dovoljna i sa aspekta sudske prakse ovoga suda. Naime, podnositeljke mo gu tvrditi da su „žrtv e“ povrede prava na suđenje u razumnom roku ukoliko je iznos koji je dodeljen manji od iznosa koji se dodeljuje u sličnim slučajevima (videti presude Evropskog suda za ljudska prava Cocchiarella protiv Italije, broj aplikacije 64886/01, st. 65-107, ECHR 2006-V i Carić protiv Hrvatske, broj aplikacije 58650/12, stav 39.).

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi podnositeljkama dosudili novčanu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku i obrazložili razloge na kojima temelje svoju odluku. Polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životnog standarda i materijalnih prilika u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da vrednost iznosa od 30.000,00 dinara nije nerazumna, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao i to da je Ustavni sud ovom odlukom utvrdio povredu prava na imovinu i naknadu materijalne štete. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi izjavljenoj protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 107/15 od 6. juna 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 1072/16 od 30. avgusta 2016. godine ne navode ustavnopravni razlozi kojima bi se argumentovala tvrdnja o povredi ustavnog prava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom preispita odluke redovnih sudova. Stoga je Ustavni sud, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovu ustavnu žalbu , jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 3. izreke.

6. U pogledu zahteva podnositeljki za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

7. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti