Odbijena ustavna žalba zbog nepostojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je ustavnu žalbu, zaključivši da pravo na suđenje u razumnom roku nije povređeno. Sud je istakao da je značajan deo trajanja postupka, skoro tri godine, uzrokovan prekidom postupka koji je inicirao sam podnosilac ustavne žalbe.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Stojadina Milenkovića iz Zrenjanina , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. oktobra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Stojadina Milenkovića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Višim sudom u Zrenjaninu u predmetu P 3. 6/10.

O b r a z l o ž e nj e

1. Stojadin Milenković iz Zrenjanina podneo je 21. januara 2010. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog čla nom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i članom 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda , u postupku koji je vođen pr ed Opštinskim sudom u Zrenjaninu u predmetu P . 1178/09.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da je podnosilac podneo 12. septembra 2005. godine Opštinskom sudu u Zrenjaninu tužbu radi naknade štete i da parnični postupak do podnošenja ustavne žalbe nije pravnosnažno okončan; da je prvostepeni sud protivno Zakonu o parničnom postupku prekinuo parnični postup ak do okončanja krivičnog postupka, koji je podnosilac vodio protiv istih lica ; da je pismeni otpravak prvostepene presude izrađen i dostavljen stranakama nakon više od dva meseca, čime je sud povredio odredbe čl. 339. i 341. Zakona o parničnom postupku .

Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Višeg suda u Zrenjaninu P3. 6/10 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavno sudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 12. septembra 2005. godine podneo Opštinskom sudu u Zrenjaninu tužbu protiv tuženih M. V. i S. P, radi naknade štete. Predmet je zaveden pod brojem P. 1910/05.

Tužilac je podneskom od 3. aprila 2006. godine predložio da se prekine parnični postupak do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka koji se vodi pred istim sudom između istih lica, a po njegovoj privatnoj krivičnoj tužbi.

Opštinski sud u Zrenjaninu je 5. aprila 2006. godine doneo rešenje P. 2587/05, kojim je prekinuo parnični postupak do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka koji se vodi pred istim sudom pod brojem K. 527/05.

Tužilac je podneskom od 5. novembra 2008. godine predložio da se nastavi parnični postupak, s obzirom na to da je krivični postupak pravnosnažno okončan presudom Okružnog suda u Zrenjaninu Kž. 432/08 od 17. septembra 2008. godine.

Tužilac je uz podnesak od 20. januara 2009. godine dostavio Opštinskom sudu u Zrenjaninu prepis presude Okružnog suda u Zrenjaninu Kž. 432/08 od 17. septembra 2008. godine, kao dokaz da su ispunjeni uslovi za nastavak parničnog postupka.

Opštinski sud u Zrenjaninu je 27. januara 2009. godine doneo rešenje P. 2587/05, kojim je nastavio parnični postupak. Predmet je dobio novi broj P. 1178/09.

Opštinski sud u Zrenjaninu je 22. oktobra 2009. godine doneo presudu P. 1178/09, kojom je delimično usvojio tužbeni zahtev tužioca i obavezao tuženog prvog reda da tužiocu naknadi neimovinsku štetu zbog povrede časti i ugleda u odgovarajućem novčanom iznosu , sa pripadajućom zakonskom zateznom kamataom, kao i da mu naknadi troškove parničnog postupka, a odbio tužbeni zahtev tužioca kojim je traženo da sud obaveže tuženog drugog reda da tužiocu naknadi neimovinsku štetu u odgovarajućem novčanom iznosu .

Osnovni sud u Zrenjaninu je 11. februara 2010. godine doneo rešenje P. 1519/10, kojim je ispravio presudu Opštinskog suda u Zrenjaninu P. 1178/09 od 22. oktobra 2009. godine.

Apelacioni sud u Novom Sadu je 31. marta 2010. godine, odlučujući o žalbi tužioca, doneo rešenje Gž. 7999/10, kojim je uvažio žalbu tužioca, ukinuo presudu Opštinskog suda u Zrenjaninu P. 1178/09 od 22.oktobra 2009. godine, ispravljenu rešenjem Osnovnog suda u Zrenjaninu P. 1519/10 od 11. februara 2010. godine, u pobijanom odbijajućem delu i predmet vratio Višem sudu u Zrenjaninu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku koji je vođen pred Višim sudom u Zrenjaninu predmet je dobio novi broj P3. 6/10.

Viši sud u Zrenjaninu je 1. juna 2010. godine doneo presudu P3. 6/10, kojom je: u stavu prvom izreke odbio tužbeni zahtev tužioca kojim je traženo da se obaveže tuženi prvog reda da tužiocu isplati iznos od dosuđenih 40.000,00 dinara pa do traženih 400.000,00 sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom; u stavu drugom izreke odbio tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi drugog reda da tužiocu isplati iznos od 400.000,00 dinara, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom; u stavu trećem izreke odredio da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Apelacioni sud u Novom Sadu je 1. decembra 2010. godine, odlučujući o žalbi tužioca, doneo presudu Gž. 10203/10, kojom je , pored ostalog, u stavu prvom izreke žalbu tužioca delimično uvažio, a delimično odbio i presudu Višeg suda u Zrenjaninu P3. 6/10 od 1. juna 2010. godine potvrdio u odbijajućem delu za isplatu iznosa od 360.000,00 dinara, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom u odnosu na tuženog prvog reda, a preinačio presudu u odnosu na tuženog drugog reda , utoliko što je tuženi drugog reda obavezan da tužiocu isplati na ime naknade štete iznos od 30.000,00 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, dok je potvrdio preostali odbijajući deo presude u odnosu na tog tuženog, a u stavu drugom izreke preinačio odluku o troškovima, utoliko što je tuženi drugog reda obavezan da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u odgovarajućem novčanom iznosu,

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom rok u, na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, bitna je odredba člana 3 2. stav 1. Ustava kojom je utvrđeno da svako ima pra vo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe , a polazeći od činjenica i okolnosti ovog slučaja , Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak pokrenut 12. septembra 2005 . godine, podnošenjem tu žbe Opštinskom sudu u Zrenjaninu, a da je okončan presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 10203/10 od 1. decembra 2010. godine. Iako je period u kojem se građanima Republike Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom proglašenja Ustava Republike Srbije, Ustavni sud je, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, stao na stanovište da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period trajanja parničnog postupka.

Ustavni sud je utvrdio da je postupak trajao pet godina , dva meseca i devetnaest dana .

Pri utvrđivanju razumnog vremenskog trajanja sudskog postupka, mora se poći od činjenice da dužina postupka zavisi od niza činilaca koji se procenjuju u svakom konkretnom slučaju. Složenost pravnih pitanja i činjeničnog st anja u konkretnom sporu, ponašanje pod nosioca ustavne žalbe, postupanje sudova koji s u vodili postupak, kao i značaj istaknutog prava za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu vremenskog trajanja parničnog postupka i određuju da li je taj postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da su postojale objektivne okolnosti koje su doprinele produžavanju parničnog postupka. Naime, Opštinski sud u Zrenjaninu je, na predlog podnosioca ustavne žalbe, rešenjem P. 2587/05 od 5. aprila 2006. godine prekinuo parnični postupak do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka koji je vođen pred istim sudom između istih lica, a po privatnoj krivičnoj tužbi podnosioca ustavne žalbe. Parnični postupak je nastavljen 27. januara 2009. godine, nakon što je pravnosnažno okončan krivični postupak presudom Okružnog suda u Zrenjaninu Kž. 432/08 od 17. septembra 2008. godine. Dakle, parnični postupak je na predlog podnosioca bio prekinut skoro tri godine.

Ocenjujući značaj predmeta spora za podnosioca ustavne žalbe , Ustavni sud je našao da je podnosilac imao legitiman interes da se o njegovom tužbenom zahtevu odluči o razumnom roku.

Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da podnosilac, kao tužilac, nije u značajnijoj meri doprineo dugom trajanju parničnog postupka.

Ocenjujući postupanje sudova u predmetnoj parnici, Ustavni sud smatra neosnovanim navod podnosioca ustavne žalbe da je prvostepeni sud postupio protivno Zakonu o parničnom postupku kada je rešenjem P. 2587/05 od 5. aprila 2006. godine prekinuo parnični postupak do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka koji je istovremeno vođen po privatnoj krivičnoj tužbi podnosioca protiv tuženih . Naime, da li će sud prekinuti pa rnicu po tužbi za naknadu štete da bi sačekao presudu u krivičnom postupku koji teče, stvar je sudske ocene. U konkretnom slučaju, do prekida parničnog postupka upravo je došlo na predlog podnosioca ustavne žalbe, te se ne može staviti na teret sudu da je donošenjem rešenja o prekidu postupka postupio na štetu podnosioca. Ustavni sud, takođe, konstatuje da je predmetni postupak pravnosnažno okončan u roku od jedne godine, deset meseci i četiri dana od trenutka njegovog nastavka , što se ne može smatrati nerazumnim rokom za odlučivanje, niti se nerazumno dugim rokom za izradu sudske presude može smatrati period od dva meseca.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ocenio da su objektivne okolnosti koje se ne mogu staviti na teret sudu prevashodno dovele do toga da parnični postupak bude okončan nakon pet godina i dva meseca. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je zaključio da u parničnom postupku koji je vođen pred Višim sudom u Zrenjaninu u predmetu P3. 6/10 nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Sud odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11).

6. Na osnovu svega navedenog i odre daba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević