Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv presude Vrhovnog suda

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Vrhovnog suda Srbije u upravnom sporu o prestanku radnog odnosa. Žalba nije sadržala ustavnopravne razloge, već je osporavala zakonitost odluke i ukazivala na različitu sudsku praksu.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-999/2008
16.12.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Slobodana Filipovića iz Loznice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 16. decembra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Slobodana Filipovića izjavljena protiv presude Vrhovnog suda Srbije Uscg.1182/06 od 26. marta 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Slobodan Filipović iz Loznice je 15. avgusta 2008. godine, preko punomoćnika Milisava Vasića, advokata iz Loznice, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog suda Srbije Uscg.1182/06 od 26. marta 2008. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 36. Ustava Republike Srbije, te povrede člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 1. st. 1. i 2. Protokola broj 12 uz Evropsku konvenciju.

Podnosilac u ustavnoj žalbi navodi: da je rešenjem Ministarstva odbrane, Sektora za ljudske resurse, Uprave za odbranu Ministarstva odbrane u Republici Srbiji broj 118-313-42/2005-04 od 5. maja 2005. godine odlučeno da podnosiocu prestane radni odnos bez njegove saglasnosti, kao višku zaposlenih, zbog prestanka potrebe za njegovim radom, utvrđen otkazni rok i pravo na isplatu jednokratne otpremnine; da je protiv tog rešenja podneo prigovor dugostepenom organu, sa predlogom da se prvostepeno rešenje poništi u celosti kao nezakonito; da je drugostepeni organ osporenim rešenjem broj 118-313-42/2005-04 od 3. juna 2005. godine prigovor odbio kao neosnovan; da je protiv drugostepenog rešenja Sudu Srbije i Crne Gore podneo zahtev za ocenu zakonitosti konačnog upravnog akta institucije državne zajednice, o kome je odlučio Vrhovni sud Srbije osporenom presudom Uscg. 1182/08 od 23. marta 2008. godine, kojom je njegov zahtev, tj. tužba u upravnom sporu odbijena. Podnosilac smatra da su mu osporenim odlukama povređena prava zajemčena napred navedenim odredbama Ustava i Evropske konvencije.

Podnosilac je svoju ustavnu žalbu dopunio podneskom od 16. februara 2010. godine u kome navodi da je Vrhovni sud Srbije u istovetnim sporovima različito postupao, tj. dok je po njegovoj tužbi meritorno odlučio i tužbu odbio, u drugim slučajevima se oglasio nenadležnim i ustupio predmet opštinskom sudu na dalje rešavanje u parničnom postupku i dostavio kopije određenih odluka Vrhovnog suda Srbije.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.
Prema članu 85. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba, pored ostalog, mora da sadrži i razloge žalbe i navode u čemu se sastoji povreda ili uskraćivanje zajemčenog prava za koje se tvrdi da je povređeno.

3. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe, Ustavni sud je ostvario uvid u ustavnu žalbu, priloženu dokumentaciju, kao i spise predmeta Vrhovnog suda Srbije Uscg.1182/06, i utvrdio sledeće: Rešenjem Ministarstva odbrane, Sektora za ljudske resurse, Uprave za odbranu Ministarstva odbrane u Republici Srbiji broj 118-313-42/2005-04 od 5. maja 2005. godine, tačkom 1. dispozitiva utvrđeno je da podnosiocu ustavne žalbe, radniku Ministarstva odbrane SCG, Sektora za ljudske resurse, Uprave za odbranu MO u Republici Srbiji, Centra za odbranu Beograd, Odeljenje za odbranu Loznica, na radnom mestu rukovaoc MTS – referent, prestaje radni odnos bez njegove saglasnosti, kao višku zaposlenih, zbog prestanka potrebe za njegovim radom dana 6. juna 2005. godine, kog dana se razrešava od dužnosti, dok je u tač. 2. do 5. rešenja utvrđen je otkazni rok, pravo na isplatu jednokratne otpremnine u visini dvanaestostrukog iznosa bruto plate, koju je podnosilac ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kome mu prestaje radni odnos i druga prava po osnovu prestanka radnog odnosa. U obrazloženju rešenja je, pored ostalog, navedeno da je Savet ministara, na sednici od 25. aprila 2005. godine, dao saglasnost na Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta Područnog organa Ministarstva odbrane u Republici Srbiji 8 broj 021-14/2005 od 25. aprila 2005. godine, kojim je ukinuto radno mesto - poslovi i zadaci na koje je podnosilac ustavne žalbe bio raspoređen, da ne postoji slobodno radno mesto na koje se on može rasporediti, te da je podnosilac saglasno članu 393. stav 2. Zakona o osnovama sistema državne uprave i o Saveznom izvršnom veću i saveznim organima uprave („Službeni list SFRJ“, br. 23/78, 58/79, 21/82, 18/85, 31/88, 18/89, 72/89, 42/90, 74/90 i 35/91 i „Službeni list SRJ“, br. 31/93 i 50/93) ostao neraspoređen, usled čega mu prestaje radni odnos.

Protiv ovog rešenja podnosilac je blagovremeno izjavio prigovor drugostepenom organu u kome je istakao da je sporna činjenica da je njegovo radno mesto ukinuto, da je rešenjem tadašnjeg Ministarstva odbrane Republike Srbije broj 120-1264/92-02-9 od 1. marta 1992. godine bio raspoređen na radno mesto vozač-kurir uz određivanje zvanja, odnosno zanimanja referent, a obavljao je i obavlja i druge radne poslove i zadatke, kao što su referent za materijalnu obavezu i operativac u Centru za OB, te njegovo radno mesto nije ukinuto, barem jedno od onih na koje je raspoređen, bilo formalnim rešenjem ili faktičkim postavljenjem i obavljanjem tih poslova i zadataka, a navodi da je 2000. godine, prema oceni nadležnih organa, proglašen najboljim rukovacem u Republici Srbiji.

Rešenjem Ministarstva odbrane Srbije i Crne Gore, Uprave za odbranu Republike Srbije broj 118-313-42/2005-04 od 3. juna 2005. godine prigovor protiv prvostepenog rešenja je odbijen kao neosnovan, sa uputstvom da se protiv tog rešenja može podneti zahtev za ocenu zakonitosti Sudu Srbije i Crne Gore u roku od 30 dana od dana dostavljanja.

Protiv drugostepenog rešenja podnosilac je blagovremeno podneo zahtev za ocenu zakonitosti Sudu Srbije i Crne Gore. Vrhovni sud Srbije, koji je preuzeo nerešene predmete upravnih sporova pokrenutih pred Sudom Srbije i Crne Gore, je tužbu odbio osporenom presudom Uscg. 1182/06 od 26. marta 2008. godine. U obrazloženju presude je navedeno da Vrhovni sud Srbije nalazi da je tuženi organ pravilno postupio kada je odbio žalbu tužioca, nalazeći da je prvostepeno rešenje zasnovano na pravilno utvrđenom činjeničnom stanju i pravilnoj primeni materijalnog prava i da je prilikom donošenja istog postupljeno po pravilima postupka, te da je osporeno rešenje pravilno i na zakonu zasnovano, o čemu je dao obrazložene razloge.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na postojanje povrede Ustavom zajemčenih prava na koja se ustavnom žalbom poziva. Istovremeno, Ustavni sud nalazi da podnosilac ustavne žalbe ponavlja razloge iznete u prigovoru protiv prvostepenog rešenja i u tužbi protiv drugostepenog rešenja, kojima se osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i primene materijalnog prava u konkretnom slučaju, a koje Vrhovni sud Srbije nije prihvatio, o čemu je u osporenoj presudi dao obrazložene razloge. Na taj način se ustavnom žalbom od Ustavnog suda zahteva da kao instancioni sud ispita zakonitost osporene presude redovnog suda.

Što se tiče navoda ustavne žalbe o različitom postupanju Vrhovnog suda Srbije po tužbama koje se odnose na istu činjeničnu i pravnu situaciju, Ustavni sud je ocenio da različita sudska praksa sama po sebi ne ukazuje nužno na povredu prava na privično suđenje i jednaku pravnu zaštitu. Ovo posebno što se podnosilac ustavne žalbe poziva na različito odlučivanje Vrhovnog suda Srbije o pitanju njegove nadležnosti u istovrsnim sporovima.

4. Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. U postupku ustavnosudske zaštite po ustavnoj žalbi, Ustavni sud jedino utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom, pa se stoga i razlozi ustavne žalbe moraju zasnivati isključivo na konkretnim navodima kojima se ukazuje na povredu odredaba Ustavom zajemčenih prava, a sa stanovišta njihove Ustavom utvrđene sadržine. Formalno pozivanje na pojedine odredbe Ustava ne čini samo po sebi ustavnu žalbu dopuštenom.

S obzirom na to da se u ustavnoj žalbi ne navode razlozi koji se mogu dovesti u vezu sa povredom ili uskraćivanjem Ustavom zajemčenih prava ili sloboda, već se od Ustavnog suda traži da, ocenjujući zakonitost osporenih odluka, postupa kao instancioni sud u odnosu na nadležne organe, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, zbog toga što nisu ispunjene Ustavom i Zakonom predviđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv presude Vrhovnog suda

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti