Odluka Ustavnog suda o poništaju odluka o izboru javnih tužilaca
Kratak pregled
Ustavni sud usvaja žalbu kandidata i poništava odluke Visokog saveta tužilaštva o izboru javnih tužilaca u Više javno tužilaštvo u Beogradu. Sud je utvrdio da postupak izbora nije sproveden u skladu sa zakonom, a odluke nisu dovoljno obrazložene.
Tekst originalne odluke
Republika SrbijaUSTAVNI SUD
VIIIU-36/2024
26.09.2024.
Beograd
Republika Srbija
USTAVNI SUD
Broj: VIIIU-36/2024
_______ 2024. godine
B e o g r a d
Ustavni sud u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković i sudije Gordana Ajnšpiler Popović, Tatjana Đurkić, Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), Miroslav Nikolić, dr Vladan Petrov, dr Nataša Plavšić, dr Milan Škulić i dr Tijana Šurlan, u postupku po žalbi J. S . (1), S. M, B . M, J . S . (2), J. M . G, N . S, M . L, svih iz Beograda, A . B . iz Strazbura, Republika Francuska i J . K . iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 26. septembra 202 4. godine, doneo je
O D L U K U
1. Usvaja se žalba J. S . (1), S. M, B . M, J . S . (2), J. M . G, N . S, M . L, A . B . i J . K . izjavljena protiv odluka Visokog saveta tužilaštva A. br. 82/24, 83/24, 84/24, 85/24, 86/24, 87/24 i 88/24, sve od 30. januara 2024. godine.
2. Poništavaju se odluke Visokog saveta tužilaštva A. br. 82/24, 83/24, 84/24, 85/24, 86/24, 87/24 i 88/24.
3. Ovu odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
O b r a z l o ž e nj e
1. J. S . (1), S. M, B . M, J . S . (2), J. M . G, N . S . i M . L, svi iz Beograda, A . B . iz Strazbura, Republika Francuska i J . K . iz Niša su u periodu od 5. do 7. marta 2024. godine izjavili Ustavnom sudu žalbe, između ostalog, protiv odluka Visokog saveta tužilaštva A. br. 82/24, 83/24, 84/24, 85/24, 86/24, 87/24 i 88/24, sve od 30. januara 2024. godine.
Saglasno članu 43. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je iz predmeta u kojima su bile osporene odluke Visokog saveta tužilaštva A. br. 82/24, 83/24, 84/24, 85/24, 86/24, 87/24 i 88/24 izdvojio žalbe izjavljene protiv tih odluka i spojio predmetu VIIIU-36/2024, radi vođenja jedinstvenog postupka i odlučivanja.
U žalbama je, pored ostalog, navedeno:
- da su podnosioci žalbi podneli prijavu na konkurs za izbor zamenika javnog tužioca, sada javnih tužilaca, i to za Više javno tužilaštvo u Beogradu, te da je Visoki savet tužilaštva doneo osporene odluke koje su, po njihovom mišljenju, nedovoljno obrazložene, kao i da je izostalo obrazloženje za kandidate koji nisu izabrani;
- da su izabrani kandidati koji su bili korisnici početnih obuka Pravosudne akademije i tužilački pomoćnici, koji nikada ranije nisu obavljali javnotužilačku funkciju, samim tim nisu dežurali, niti su samostalno postupali u predmetima u kojima je propisana kazna zatvora u trajanju ni do 3 godine, što po zakonu i ne mogu, pa je nejasno na koji način su izabrani kandidati dobili prednost u odnosu na kandidate javne tužioce, koji svoj posao obavljaju samostalno više godina i koji su kao javni tužioci svakodnevno pokazivali motivisanost, sposobnost i samostalnost u radu;
- da izabrani kandidati nisu bili na rang listi na kojoj su se nalazili i podnosioci, te se postavlja pitanje potrebe rangiranja i bodovanja kandidata, jer nije poznato koliko su bodova ostvarili korisnici početnih obuka i tužilački pomoćnici koji su se do sada birali isključivo i rangirali na rang listama za osnovna tužilaštva;
- da je nejasno iz kog razloga je Visoki savet tužilaštva preskočio kandidate - javne tužioce sa rang liste i izabrao tužilačke pomoćnike i korisnike početnih obuka koji nisu bili rangirani, jer ta praksa nije uočena prilikom izbora za ostala tužilaštva, a i ukoliko je i bilo, nije bila u ovakvom obimu;
- da su postojale dve rang liste, a da je bilo neophodno da Visoki savet tužilaštva za sve kandidate sačini jedinstvenu rang listu;
- da je nejasno iz koje evidencije predmeta je utvrđeno da su izabrani kandidati samostalno postupali i izrađivali odluke, kao i vrstu odluka, s obzirom na to da tužilački pomoćnici u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije nemaju zadužene predmete na sopstveno ime, ne mogu ni biti zaduženi njima, a u odeljenju za visokotehnološki kriminal i ukoliko imaju predmete zadužene na svoje ime, u istima ne mogu samostalno da postupaju, jer ne mogu da donesu ni potpišu rešenje o odbačaju, niti da potpišu optuženje ili žalbu, svoj rad jedino sprovode pod nadzorom javnog tužioca, svog principala, a korisnici početne obuke Pravosudne akademije ni po zakonu ne mogu samostalno da postupaju u predmetima tužilaštva; da tužilački pomoćnici i korisnici početnih obuka mogu da izrađuju nacrte odluka, koje pregleda, odobrava i potpisuje javni tužilac;
- da je, ukoliko je Visoki savet tužilaštva posebno cenio radno iskustvo upoređujući radne biografije tužilačkih pomoćnika i korisnika početnih obuka sa radnom biografijom podnosilaca, ostalo nejasno kojim kriterijumima se Visoki savet tužilaštva rukovodio i vrednovao dužinu staža označenih kandidata, a ne dužinu staža kandidata - javnih tužilaca koji nisu izabrani;
- da su prilikom izlaganja izvestioca biografije podnosilaca nepotpuno prezentovane;
- da je za skoro sve tužilačke pomoćnike navedeno da su prilikom obavljanja razgovora sa komisijom pokazali visok nivo u pogledu veštine komuniciranja, jaku volju za obavljanjem javnotužilačke funkcije, kao i naglašeni profesionalni integritet, te da poseduju znanja u oblasti borbe protiv korupcije i privrednog kriminala, kao i visokotehnološkog kriminala, pa se postavlja pitanje koja lica i kojim mernim jedinicama mere „veštinu komuniciranja", potom „izražavanje volje za obavljanjem javnotužilačke funkcije", ali i „želju za stručnim usavršavanjem" i „izraženi profesionalni inetegritet", kao i gde su polagani testovi koji svedoče da su izabrani kandidati iskazali navedeno u većem obimu od podnosilaca;
- da je podnositeljka J . S . (1) u Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije postupala kao javni tužilac od 1. marta 2022. godine, za koje vreme je zadužila stotine predmeta u kojima je postupala, te samostalno realizovala veliki broj predmeta i da je nejasno je koji su to kriterijumi kojima se rukovodio Visoki savet tužilaštva kada je ocenio da podnositeljka koja radi u tužilaštvu 15 godina i tužilac je od 2017. godine i koja je dve godine neprekidno radila u Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije ne ispunjava uslove da bude javni tužilac u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, u Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije, a gde je postupala poslednje dve godine, a da navedeno ispunjavaju tužilački pomoćnici i korisnici početnih obuka;
- da podnositeljka A . B . ima višegodišnje iskustvo u antikoruptivnom posebnom odeljenju Višeg javnog tužilaštva u Beogradu;
- da je podnosilac S. M . radio u Tužilaštvu za organizovani kriminal i samostalno postupao u pojedinim predmetima organizovanog kriminala i korupcije;
- da je za podnosioca N. S . dat komentar da je „kandidat potrebniji u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu“;
- da je podnositeljka J . K . u periodu od 12. decembra 2022. godine do 12. decembra 2023. godine bila upućena u Više javno tužilaštvo u Beogradu, u posebno odeljenje za suzbijanje korupcije, gde je postupala u složenim predmetima sa koruptivnim elementom;
- da pojedinim podnosiocima nije bilo poznato da je postojala mogućnost polaganja testa za visokotehnološki kriminal i da je polaganje testa uopšte bilo predviđeno, niti su pojedini kandidati sa tim bili upoznati prilikom obavljanja razgovora sa komisijom;
- da podnosioci nisu imali mogućnost da stave prigovor na rang listu;
- da su, prema navodima obrazloženja osporenih odluka, korisnici početne obuke Pravosudne akademije koji su obavljali poslove u Posebnom odeljenju za visokotehnološki kriminal, samostalno vršili poslove i imali zadužene predmete u kojima su samostalno postupali, što je u koliziji sa zakonskim odredbama;
- da je povređen zakon, jer su odluke o izboru za javnog tužioca obrazložene i time da kandidati ispunjavaju uslove za posebna odeljenja, što je samo po sebi nejasno i iz razloga što se konkurs sprovodio za mesta u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu;
- da rang lista na kojoj su bili rangirani kandidati javni tužioci prema rednim brojevima nema značaj, a nije postojala lista za korisnike početne obuke i tužilačkih pomoćnika, odnosno isti se nisu nalazili na listi rangirani sa javnim tužiocima;
- da se ne može zaključiti koja su to merila bila od značaja prilikom donošenja odluka, da li je odlučivano po slobodnoj oceni ili prema redosledu na rang listi, jer ukoliko je Visoki savet tužilaštva odlučivao po slobodnoj oceni prema Zakonu o opštem upravnom postupku, obrazloženje je moralo da sadrži razloge kojima se rukovodio prilikom odlučivanja i u kojim granicama je primenio ovlašćenja da odlučuje po slobodnoj volji.
Podnosioci su predložili da Ustavni sud usvoji njihove žalbe i poništi odluke Visokog saveta tužilaštva A. br. 82/24, 83/24, 84/24, 85/24, 86/24, 87/24 i 88/24, sve od 30. januara 2024. godine.
2. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu člana 99. stav 2, a u vezi sa članom 103. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), zatražio od Visokog saveta tužilaštva da dostavi odgovor na žalbe i celokupne spise predmeta.
U odgovoru je, pored ostalog, navedeno:
- da je tadašnje Državno veće tužilaca uputilo dopis Posebnim odeljenjima za suzbijanje korupcije i Posebnom odeljenju za visokotehnološki kriminal radi dostavljanja obrazloženog predloga o potrebi povećanja broja zamenika javnog tužioca kako bi Veće razmotrilo potrebu za povećanjem broja zamenika javnih tužilaca koji bi postupali u navedenim specijalizovanim odeljenjima; da su početkom marta 2023. godine, sva četiri viša javna tužilaštva u kojima se takva odeljenja nalaze (Beograd, Novi Sad, Kraljevo i Niš) dostavila obrazložene predloge o potrebi povećanja broja zamenika javnog tužioca; da je 10. marta 2023. godine, upućen predlog ministru pravde radi davanja saglasnosti za izmenu Odluke o broju zamenika javnog tužioca u navedenim tužilaštvima; da je Ministarstvo pravde na navedeni dopis pozitivno odgovorilo i odobrilo povećanje broja mesta za zamenike javnih tužilaca u skladu sa predloženim brojem u navedenim odeljenjima; da je 31. marta 2023. godine Veće na osnovu prethodno navedenog odobrenja na javnoj sednici donelo Odluku o izmenama Odluke o broju zamenika javnih tužilaca, na osnovu koje odluke je 12. aprila 2023. godine objavljen oglas u „Službenom glasniku PC", broj 28/23, za izbor javnih tužilaca (tada zamenika) u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu - 38 mesta, Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu - 7 mesta, Višem javnom tužilaštvu u Kraljevu - 9 mesta, Višem javnom tužilaštvu u Nišu - 4 mesta i da je u tekstu tog oglasa izričito pisalo da će „prilikom izbora zamenika javnog tužioca u Posebno odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, prednost imati kandidati koji poseduju posebna znanja i veštine iz oblasti informatičkih tehnologija koje će biti utvrđene polaganjem ispita"; da su sve odluke, kako o upućivanju dopisa javnim tužilaštvima i Ministarstvu pravde, tako i o proširenju sistematizacije i objavljivanju oglasa za izbor, donesene na javnim sednicama početkom 2023. godine, čiji su zapisnici objavljeni na internet stranici tadašnjeg Veća i svaka zainteresovana strana je mogla izvršiti uvid u iste;
- da su pojedini podnosioci žalbe Ustavnom sudu puni predrasuda, pa čak i diskriminatornih kvalifikacija u odnosu na izabrane javne tužioce iz reda tužilačkih pomoćnika - viših tužilačkih saradnika/savetnika i polaznika početne obuke Pravosudne akademije; da su svi prijavljeni kandidati kod Visokog saveta tužilaštva bili u jednakoj početnoj poziciji jer su ispunjavali uslove za izbor na funkciju javnog tužioca u višem javnom tužilaštvu propisane odredbama čl. 81. i 82. Zakona o javnom tužilaštvu; da nijedna odredba Zakona ni drugog propisa ne sadrži zabranu da se kandidati koji ispunjavaju sve potrebne uslove biraju odmah (kod prvog izbora) za javne tužioce u višem javnom tužilaštvu i obratno, ne postoji bilo kakva zakonska obaveza po kojoj bi Visoki savet tužilaštva morao da bira (izuzetno dobre) kandidate za javnotužilačku funkciju prvo na mesto javnog tužioca u osnovnom javnom tužilaštvu, kako to predmetne žalbe očito zahtevaju; da Ustav Republike Srbije u članu 53. jemči da građani pod jednakim uslovima stupaju u javne službe i na javne funkcije, dok navodi žalbi ovu ustavnu normu direktno negiraju, očekujući da pojedini kandidati početno budu privilegovani i „ravnopravniji" u odnosu na druge, samo zato što već obavljaju neku javnu funkciju na koju i drugi sa potpuno jednakim pravom žele da stupe; da član 85. Zakona o javnom tužilaštvu propisuje da je prilikom izbora i predlaganja kandidata za javnotužilačku funkciju zabranjena diskriminacija po bilo kom osnovu, a da se podnositeljka u žalbi upravo poziva na diskriminaciju tužilačkih pomoćnika prilikom izbora na funkciju javnog tužioca;
- da je jedan od navoda žalbe da izabrani kandidati nisu ranije obavljali funkciju javnog tužioca pa „samim tim nisu ni dežurali", kao da je dežurstvo uslov za izbor na funkciju javnog tužioca, a ne stručnost, osposobljenost i dostojnost;
- da navod da su izabrani kandidati mogli da se prijave na oglas za izbor javnih tužilaca na osnovnom nivou, pa da tek kasnije podnesu prijavu za napredovanje u više tužilaštvo, predstavlja verovatno dobronamernu sugestiju i smernicu Visokom savetu tužilaštva kako da vrši svoju izbornu funkciju, koja je po Ustavu i Zakonu u njegovoj isključivoj nadležnosti;
- da izbor saradnika na javnotužilačku funkciju višeg tužilaštva nije nikakav presedan, već praksa koja je periodično primenjivana, a može biti poželjna i sasvim opravdana u situacijama kada se, u skladu sa zakonom, traže posebna usko-specijalizovana znanja za obavljanje javnotužilačkog posla (npr. posebna odeljenja za sprečavanje korupcije, visokotehnološki kriminal itd.);
- da, vezano za navod da je „žalba protiv odluke Visokog saveta tužilaštva dozvoljena, te da je postupak izbora nosilaca javnotužilačke funkcije dvostepen", iz čega proizlazi da „Ustavni sud učestvuje u postupku izbora na javnotužilačku funkciju", Visoki savet tužilaštva ističe da je „protiv odluke Visokog saveta tužilaštva dozvoljena žalba Ustavnom sudu, u slučajevima propisanim Ustavom i zakonom" (član 165), ali i da je Visoki savet tužilaštva „samostalan državni organ", koji, inter alia, „bira glavne javne tužioce i javne tužioce i odlučuje o prestanku njihove funkcije" (član 162); da je izbor javnih tužilaca poveren samo i isključivo Visokom savetu tužilaštva, a pravno sredstvo protiv njegove odluke podrazumeva proveru od strane Ustavnog suda ispunjenosti svih uslova koje nalaže procedura izbora, u skladu sa Ustavom, zakonom i podzakonskim aktima, ali ne i dvostepenost u smislu toga da Ustavni sud raspolaže izbornim pravom kada je reč o samom izboru nosilaca javnotužilačke funkcije; da Ustavni sud može ceniti ispunjenost objektivno merljivih kriterijuma i preduslova za izbor, ali ne i odlučivati u delu koji spada u domen diskrecione ocene, kao i kod donošenja odluke o tome da li je konkretan kandidat bolji od nekog drugog; da bi potpuna dvostepenost o kojoj suštinski govori podnositeljka značila povredu Ustava i Ustavom definisanih obrisa uloge Visokog saveta tužilaštva kao samostalnog, krovnog i zaštitnog organa javnog tužilaštva, najvišeg - ustavnog ranga;
- da, vezano za navod da su odluke Visokog saveta tužilaštva o izboru nedovoljno obrazložene i da je izostalo obrazloženje za ostale kandidate koji nisu izabrani, Visoki savet tužilaštva ističe da član 92. Zakona o javnom tužilaštvu predviđa da „Visoki savet tužilaštva donosi odluku o izboru na javnotužilačku funkciju glavnog javnog tužioca i javnog tužioca, koja mora biti obrazložena", odnosno obaveza davanja obrazloženja se odnosi na kandidate koji jesu izabrani, a Savet nije dužan obrazlagati neizbor pojedinih kandidata, kojih na konkursima može biti veliki broj;
- da podnosioci žalbi nepotpuno i očito selektivno citiraju delove obrazloženja pobijanih odluka, namerno izostavljajući njihove ključne navode iz kojih proizilaze detaljni i jasni razlozi za izbor upravo tih kandidata za nosioce javnotužužilačkih funkcija u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu;
- da je članom 88. važećeg Zakona o javnom tužilaštvu propisan način pribavljanja podataka i mišljenja o kandidatima, u koje su ubrojani i podaci o stručnosti, osposobljenosti u radu i dostojnosti kandidata, te da je, u tom smislu, Savet koristio priložene i pribavljene biografije i stručne specijalističke reference koje su, uz zakonom i podzakonskim aktima propisan i dalje razrađen postupak vrednovanja rada i obavljanja razgovora sa kandidatima, jedini osnov za izbor;
- da je petoro od izabranih kandidata koji se žalbom osporavaju, prevashodno zato „što nikad nisu dežurali“, radilo do sada kao viši tužilački saradnici - i to četvoro upravo u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, a jedan kao viši savetnik u Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal, dok su dvoje polaznici početne obuke Pravosudne akademije; da su svi izabrani tužilački pomoćnici - viši saradnici/savetnici dobili izuzetno pohvalna i naglašeno pozitivna mišljenja kolegijuma matičnih javnih tužilaštva, u pogledu svog dosadašnjeg rada, stručnih znanja, profesionalne osposobljenosti i ličnog integriteta, da su, po osnovu vrednovanja radne uspešnosti, dobili maksimalne ocene - „prevazišao/prevazišla očekivanja" i svi imaju položen ispit provere stručnosti i osposobljenosti pred Visokim savetom tužilaštva, sa ocenom pet (5); da je kandidatkinja J . Đ, radila u Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu od dana osnivanja tog odeljenja u aprilu 2018. godine pa do marta 2023. godine, da B . A . radi u istom odeljenju počev od juna 2018. godine pa sve do sada, da J . J . radi u POSK od 2019. godine do danas i da navedene izabrane kandidatkinje poseduju visoko specijalizovana stručna znanja i višegodišnja iskustva upravo na predmetima u vezi krivičnih dela sa elementom korupcije, zbog čega je predmetni oglas primarno i bio raspisan, te zbog čega je proširenje javnotužilačke sistematizacije u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu i odobreno; da je njihovo lično predstavljanje u razgovoru pred komisijom Visokog saveta tužilaštva bilo istinski izuzetno, što nije samo subjektivni doživljaj članova komisije, već je potkrepljeno i napred pomenutim konsensualnim mišljenjima kolegijuma Višeg javnog tužilaštva u Beogradu; da je viši tužilački saradnik J . N . nesumnjivi i vrhunski osposobljeni ekspert u oblasti borbe protiv visokotehiološkog kriminala, koji je sa razvojem informacionih tehnologija i broja korisnika društvenih mreža u stalnom i velikom porastu, te postoji urgentna društvena potreba za njegovim suzbijanjem; da su, takođe, vrhunski eksperti u VTK oblasti i izabrani kandidati T . R . i M . P, polaznici početne obuke Pravosudne akademije, uz ponovno isticanje da je izborni oglas raspisan sa namerom da se i u Javnom tužilaštvu za VTK, kao organizacionom delu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, popuni još deset mesta prema odobrenoj proširenoj sistematizaciji i da na ta mesta, po funkcionalnoj logici stvari, ne mogu birati javni tužioci koji nemaju visoko specijalizovana stručna znanja u ovoj posve specifičnoj („sajber") oblasti krivičnog prava; da, takođe, članovi 5. stav 2. i 11. stav 3. važećeg Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala propisuju kao obavezu postojanje prednosti nosilaca javnotužilačkih i sudskih funkcija koji poseduju posebna znanja iz informatičke oblasti prilikom postavljenja ili raspoređivanja u ove visoko specijalizovane organizacione celine javnog tužilaštva i suda, te u smislu primene te prednosti treba posmatrati i navedeno testiranje; da se mutatis mutandis, ove odredbe mogu primeniti i prilikom izbora na javnotužilačku funkciju u ovom specijalizovanom odeljenju, Posebnom javnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal; da su mišljenja koja su data i priložena u pogledu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti ovih kandidata, kao i ocena položenog testa, takođe, u celini opravdana kroz njihov upečatljiv intervju pred nadležnom komisijom Visokog saveta tužilaštva; da kandidati koji su polaznici Pravosudne akademije, kao što nisu privilegovani, ne smeju nipošto ni biti diskriminisani prilikom izbora javnih tužilaca, jer je svrha osnivanja Akademije bila upravo u tome da doprinese profesionalnom, nezavisnom, nepristrasnom i efikasnom obavljanju sudijske i tužilačke funkcije; da je izabrani kandidat V . Č . u javnotužilačkoj organizaciji još od 2008. godine, prošao je kroz sve materije kao pripravnik i javnotužilački pomoćnik, između ostalog i VTK, a već više od osam godina radi kao tužilački saradnik u Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal, dakle na najtežim krivičnim delima, sa najvišim ocenama matičnog kolegijuma (trenutno u zvanju višeg savetnika) i sa velikim iskustvom i nespornim stručnim znanjem u različitim i brojnim oblastima javnotužilačke više nadležnosti; da za javnotužilačke pomoćnike - više stručne saradnike koji rade i koji su obučavani u Posebnom javnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, treba istaći i činjenicu da oni u potpunosti samostalno postupaju u svim fazama krivičnog postupka shodno članu 48. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, s obzirom da se u nadležnosti tog tužilaštva nalaze krivična dela za koja je u pretežnom broju slučajeva zaprećena kazna zatvora do osam godina, te da se, u smislu tog zakonika, osim prava potpisa meritornog akta, praktično u radu u ovom posebnom odeljenju ne razlikuju od javnih tužilaca, tj. bivših zamenika javnih tužilaca; da su biografije i stručne specijalističke reference bile jedini osnov za izbor ovih sedam žalbom pobijanih kandidata, dakle ono što ih je pozitivno izdvojilo u odnosu na druge kandidate koji ovaj put nisu izabrani, a što je sve u ožalbenim odlukama detaljno napisano i objašnjeno;
- da, vezano za navod podnosilaca žalbi da je prilikom izlaganja izvestioca njihova biografija nepotpuno prezentovana, iz čega proizlazi da članovima Visokog saveta tužilaštva prilikom izbora nije poznata njihova potpuna biografija, Visoki savet tužilaštva ističe da je ovaj navod potpuno netačan, jer, usled obimnosti količine biografskih podataka, izvestioci po pravilu o kandidatu za izbor na samoj sednici iznose samo najvažnije podatke, što ne znači da svi članovi Saveta nisu imali uvid u celokupnu konkursnu dokumentaciju svih kandidata danima pre održavanja same sednice;
- da je netačan navod da izabrani kandidati nisu bili na rang listi, jer postoji posebna rang lista kandidata za javne tužioce u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu na kojoj se nalaze oni kandidati koji u vreme konkurisanja nisu bili nosioci javnotužilačke funkcije i koji su imali samo ocene polaganog ispita stručnosti i osposobljenosti i ta rang lista je sastavljena/usvojena od strane Visokog saveta tužilaštva na sednici održanoj 30. januara 2024. godine, te je odmah i objavljena na internet stranici Saveta, jednako kao i rang lista kandidata iz redova javnih tužilaca sa ostvarenim ukupnim brojem bodova u postupku izbora; da su za Visoki savet tužilaštva svi kandidati početno isti, a potrebe efikasnog, stručnog i uspešnog funkcionisanja javnotužilačke organizacije u svim segmentima su jedini prioritet i izborni kriterijum zbog čega su i obe rang liste kandidata imale potpuno jednak međusobni tretman; da je odredbom člana 84. Zakona o javnom tužilaštvu propisano da se kandidatu koji se prvi put bira na javnotužilačku funkciju stručnost i osposobljenost posebno proverava na ispitu koji organizuje Visoki savet tužilaštva, a uspeh na ispitu izražava ocenama od 1 do 5, dok se kandidatu koji je završio početnu obuku na Pravosudnoj akademiji kao merilo stručnosti i osposobljenosti uzima završna ocena na početnoj obuci na ovoj instituciji; da rang lista za kandidate koji se biraju iz redova javnotužilačkih pomoćnika ne sadrži bodove, jer bodova ni nema, već sadrži ocenu ispita, odnosno završnu ocenu ispita za polaznike Pravosudne akademije; da Visoki savet tužilaštva na sednici odluku o izboru kandidata donosi na osnovu svih raspoloživih informacija, pa tako i iz predloga rang liste, što ne znači da je redosledom na rang listi Visoki savet tužilaštva nužno i apsolutno vezan, jer, u protivnom, nosioce javnotužilačkih funkcija bi zapravo birala sama tročlana komisija Saveta, isključivo kroz postupak davanja ocena o obavljenom neposrednom razgovoru sa kandidatima (koje ocene u konačnom i kreiraju predlog rang liste), što bi preostalih čak osam članova Saveta stavilo u potpuno pasivnu poziciju - da prostom aklamacijom praktično moraju da prihvate bodovima iskazane utiske jednog pomoćnog radnog tela Saveta, bez obzira na sopstvene stavove o tome ko od prijavljenih kandidata, prema priloženoj radnoj i profesionalnoj biografiji, najviše ispunjava utvrđene kriterijume za izbor;
- da je začuđujući navod žalbe da pojedinim podnosiocima nije bilo poznato da je postojala mogućnost polaganja testa za VTK i da je polaganje testa uopšte bilo predviđeno, jer je, kao što je već navedeno, u raspisanom oglasu izričito stajalo da će „prilikom izbora zamenika javnog tužioca u Posebno odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, prednost imati kandidati koji poseduju posebna znanja i veštine iz oblasti informatičkih tehnologija, koje će biti utvrđene polaganjem ispita"; da Visokom savetu tužilaštva nije poznato da li su pojedini podnosioci pročitali ceo tekst oglasa, niti je to krivica Visokog saveta tužilaštva, ali je ovakva tvrdnja očigledno neosnovana, kao i navod da komisija Visokog saveta tužilaštva nije ukazala na mogućnost da takav posebni test za VTK polažu naknadno; da su, takođe, mogućnost prijave za polaganje testa, kao i datumi polaganja bili objavljeni na internet stranici Saveta, te su podnosioci mogli da se prostim uvidom u istu interesuju i obaveste; da je obaveštenje o mogućnosti polaganja testa Komisija za obavljanje razgovora sa kandidatima saopštavala svakom od kandidata na početku obavljanja razgovora, upravo iz razloga ravnopravnog pristupa i ovoj proceni stručnosti i osposobljenosti kandidata, što su neki od njih i iskoristili, te je razgovor sa tim kandidatom iz razloga testiranja bio odlagan da bi bio nastavljen odmah nakon učešća na istom, čiji eventualni negativan ishod nikako nije uticao na mogućnost izbora kandidata u Više javno tužilaštvo u Beogradu, gde bi radili javnotužilačke poslove u drugoj materiji, mimo VTK; da je, takođe, bitno napomenuti da se navedeni test nije koristio u smislu bodovanja rezultata vrednovanja rada i uspešnosti obavljenog razgovora, i time nije imao uticaj na ukupan broj bodova kandidata niti njihov položaj na rang listi, već kao dodatni pokazatelj članovima Saveta o osposobljenosti kandidata; da članovi 5. stav 2. i 11. stav 3. važećeg Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala propisuju kao obavezu postojanje prednosti nosilaca javnotužilačkih i sudskih funkcija koji poseduju posebna znanja iz informatičke oblasti, prilikom postavljenja ili raspoređivanja u ove visoko specijalizovane organizacione celine javnog tužilaštva i suda, te u smislu primene te prednosti treba posmatrati i navedeno testiranje;
- da na navod da je Visoki savet tužilaštva odlučivao po slobodnoj oceni prema Zakonu o opštem upravnom postupku, Savet samo želi da podseti da ovaj organ prevashodno radi u skladu sa odredbama Zakona o javnom tužilaštvu i Zakona o Visokom savetu tužilaštva, te da Zakon o opštem upravnom postupku primenjuje eventualno supsidijarno, u situacijama kada neko pitanje nije pokriveno odredbama primarnih zakona; da Visoki savet tužilaštva nije organ uprave, već samostalan državni organ ustavnog ranga, koji kada postupa u upravnim stvarima može primenjivati Zakon o opštem upravnom postupku, ali na koji se prevashodno, kao lex specialis, primenjuju Zakon o Visokom savetu tužilaštva i Zakon o javnom tužilaštvu;
- da podnosioci žalbi navode „da je nejasno na osnovu čega i na koji način se kandidati boduju“, tj. „da kriterijumi nisu jasno određeni i da se menjaju u zavisnosti od potrebe obrazlaganja odluka“, iako bi trebalo da im je poznato da su u primeni Pravilnik o kriterijumima i merilima vrednovanja rada javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca ("Službeni glasnik PC", broj 58/14), Pravilnik o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata u postupku predlaganja i izbora nosilaca javnotužilačke funkcije ("Službeni glasnik PC", broj 43/15 od 15. maja 2015, 80/16 od 30. septembra 2016 - dr. pravilnik), kao i Pravilnik o programu i načinu polaganja ispita na kome se proverava stručnost i osposobljenost kandidata koji se bira prvi put na funkciju zamenika javnog tužioca ("Službeni glasnik PC" br. 82/17 i 92/18), u delovima u kojima odredbe istih nisu u suprotnosti sa važećim Zakonom o javnom tužilaštvu, kao i sam navedeni zakon u članovima koji se bave izborom javnih tužilaca i glavnih javnih tužilaca, a na osnovu kojih se vrši bodovanje kandidata u postupku izbora, kao i prikupljanje i ocena dodatnih podataka i mišljenja koja služe članovima Saveta prilikom donošenja odluke o glasanju koja je diskrecionog karaktera;
- da su pobijane odluke o izboru predmetnih sedam kandidata za javne tužioce u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu donete u svemu u skladu sa važećim materijalnim i procesnim odredbama koje propisuju pravilno postupanje Visokog saveta tužilaštva u vršenju svojih suverenih, Ustavom i Zakonom datih izbornih nadležnosti, te da su iste jasno, detaljno i (u meritornom smislu) veoma sadržajno obrazložene;
- da su biografije i stručne specijalističke reference bile jedini osnov za izbor ovim sedam žalbama pobijanih kandidata.
Ustavni sud je, na osnovu uvida u osporene akte i spise predmeta, utvrdio:
Državno veće tužilaca je, na osnovu čl. 78. i 79. Zakona o javnom tužilaštvu („Službeni glasnik RS”, br. 116/08, 104/09, 101/10, 78/11 – dr. zakon, 101/11, 38/12 – odluka US, 121/12, 101/13, 111/14 – odluka US, 117/14, 106/15, 63/16 – odluka US), čl. 49. i 50. Poslovnika o radu Državnog veća tužilaca („Službeni glasnik RS”, br. 29/17, 46/17 i 39/21), a u vezi sa Odlukom o broju zamenika javnih tužilaca („Službeni glasnik RS”, br. 106/13, 94/15, 114/15, 80/16, 39/18, 68/18, 36/19, 32/21, 123/21 i 25/23), oglasilo izbor za zamenike javnih tužilaca u javnim tužilaštvima u Republici Srbiji i to za: Više javno tužilaštvo u Beogradu - 38, Više javno tužilaštvo u Novom Sadu - 7, Više javno tužilaštvo u Kraljevu - 9 i Više javno tužilaštvo u Nišu - 4, kojim se pozivaju zainteresovani kandidati koji ispunjavaju uslove propisane Zakonom o javnom tužilaštvu da podnesu prijavu. U oglasu je navedeno: da se u prijavi na oglas obavezno navodi naziv javnog tužilaštva za koji se prijava podnosi; da je potrebno da u prijavi na oglas svi kandidati dostave potpunu ličnu i radnu biografiju, na formularu koji je objavljen na internet prezentaciji Veća; da kandidati uz prijavu na oglas dostavljaju i sledeću konkursnu dokumentaciju: overenu kopiju diplome o završenom akreditovanom Pravnom fakultetu sa nazivom „diplomirani pravnik“, overenu kopiju uverenja o položenom pravosudnom ispitu, uverenje o državljanstvu Republike Srbije, izveštaj iz kaznene evidencije, uverenje o zdravstvenoj sposobnosti, izjavu podnosioca o tome da li mu je prestao radni odnos zbog teže povrede dužnosti iz radnog odnosa u državnom organu, potvrdu o radnom iskustvu u pravnoj struci posle položenog pravosudnog ispita, ličnu i radnu biografiju sa navođenjem podataka o završenim specijalističkim akademskim, master akademskim, magistarskim ili doktorskim studijama; podatke o objavljenim stručnim i naučnim radovima iz oblasti pravne struke i nauke; podatke o poznavanju jezika nacionalnih manjina; opciono podatke o nacionalnoj pripadnosti ukoliko konkuriše za neko od javnih tužilaštava gde se primenjuje član 60. Poslovnika o radu Državnog veća tužilaca, kao i druge podatke od značaja za odlučivanje; da kandidat koji je nosilac javnotužilačke funkcije ne podnosi dokaze o ispunjenosti uslova za izbor; da će prilikom izbora zamenika javnog tužioca u Posebno odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, prednost imati kandidati koji poseduju posebna znanja i veštine iz oblasti informatičkih tehnologija, koje će biti utvrđene polaganjem ispita; da je rok za podnošenje prijava 15 dana od dana objavljivanja oglasa u „Službenom glasniku Republike Srbije”; da neblagovremene i nepotpune prijave komisija odbacuje zaključkom; da se prijave podnose Državnom veću tužilaca, Beograd, Resavska 42, sa naznakom: „Oglas za izbor zamenika javnih tužilaca”.
Osporenom Odlukom Visokog saveta tužilaštva A broj 82/24 od 30. januara 2024. godine B. A, javnotužilački pomoćnik u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, izabrana je na funkciju javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu.
Osporenom Odlukom Visokog saveta tužilaštva A broj 83/24 od 30. januara 2024. godine J. Đ, javnotužilački pomoćnik u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, izabrana je na funkciju javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu.
Osporenom Odlukom Visokog saveta tužilaštva A broj 84/24 od 30. januara 2024. godine J. J, javnotužilački pomoćnik u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, izabrana je na funkciju javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu.
Osporenom Odlukom Visokog saveta tužilaštva A broj 85/24 od 30. januara 2024. godine J. N, javnotužilački pomoćnik u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, izabran je na funkciju javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu.
Osporenom Odlukom Visokog saveta tužilaštva A broj 86/24 od 30. januara 2024. godine M. P, korisnik početne obuke Pravosudne akademije, izabran je na funkciju javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu.
Osporenom Odlukom Visokog saveta tužilaštva A broj 87/24 od 30. januara 2024. godine T. R, korisnik početne obuke Pravosudne akademije, izabrana je na funkciju javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu.
Osporenom Odlukom Visokog saveta tužilaštva A broj 88/24 od 30. januara 2024. godine V. Č, javnotužilački pomoćnik u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, izabran je na funkciju javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu.
U obrazloženju ovih odluka je, pored ostalog, navedeno: da je Državno veće tužilaca, na sednici održanoj 31. marta 2023. godine, na osnovu člana 75. stav 5. Zakona o javnom tužilaštvu („Službeni glasnik RS”, br. 116/08, 104/09, 101/10, 78/11 – dr. zakon, 101/11, 38/12 – US, 121/12, 101/13, 111/14 – US, 117/14, 106/15 i 63/16 – US), po prethodno pribavljenoj saglasnosti ministra nadležnog za pravosuđe, donelo Odluku o izmenama Odluke o broju zamenika javnih tužilaca, radi potrebe jačanja posebnih odeljenja za suzbijanje korupcije i Posebnog odeljenja za visokotehnološki kriminal u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu; da je u skladu sa odredbama čl. 78. i 79. Zakona o javnom tužilaštvu, Državno veće tužilaca, sada Visoki savet tužilaštva, objavilo oglas za izbor zamenika javnih tužilaca, sada javnih tužilaca, u „Službenom glasniku RS”, broj 28 od 12. aprila 2023. godine, i to za Viša javna tužilaštva u Beogradu, Novom Sadu, Kraljevu i Nišu, gde se i nalaze sedišta posebnih odeljenja za suzbijanje korupcije, odnosno za visokotehnološki kriminal; da se postupak za izbor javnih tužilaca koji je započet po odredbama starog Zakona o javnom tužilaštvu, a nije okončan do dana konstituisanja Visokog saveta tužilaštva, okončava po odredbama novog zakona u smislu odredbe člana 150. stav 1. Zakona o javnom tužilaštvu („Službeni glasnik RS”, broj 10/23); da je na oglas za izbor 38 javnih tužilaca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, prijave podnelo ukupno 88 kandidata, iz reda nosilaca javnotužilačke funkcije 66 kandidata i 22 kandidata iz reda javnotužilačkih pomoćnika i korisnika početne obuke Pravosudne akademije; da je Komisija Visokog saveta tužilaštva izvršila proveru podnetih prijava za Više javno tužilaštvo u Beogradu i utvrdila da su prijave blagovremene, dozvoljene i potpune; da je kandidatima koji su završili početnu obuku na Pravosudnoj akademiji i koji se prvi put biraju na javnotužilačku funkciju, kao merilo stručnosti i osposobljenosti, uzeta završna ocena na početnoj obuci na Pravosudnoj akademiji; da je u skladu sa odredbom člana 88. stav 1. Zakona o javnom tužilaštvu, Visoki savet tužilaštva pribavio podatke i mišljenja o stručnosti, osposobljenosti u radu i dostojnosti kandidata, dok je shodno st. 3. i 6. navedenog člana zakona za kandidate koji rade u javnom tužilaštvu pribavljeno mišljenje kolegijuma javnog tužilaštva u kome je kandidat radio; da je odlukom A br. 1038/23 od 4. decembra 2023. godine, Visoki savet tužilaštva, na osnovu člana 112. Zakona o javnom tužilaštvu, imenovao privremenu komisiju radi vanrednog vrednovanja rada pojedinih kandidata iz osnovnih javnih tužilaštava sa područja Višeg javnog tužilaštva u Beogradu; da je Visoki savet tužilaštva odlukom A br. 411/23 od 26. jula 2023. godine, obrazovao Komisiju za obavljanje razgovora sa kandidatima koji su konkurisali za izbor na funkciju javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu, Višem javnom tužilaštvu u Kraljevu i Višem javnom tužilaštvu u Nišu; da je nakon obavljenog razgovora sa kandidatima za izbor javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, Komisija ocenila kandidate u skladu sa odredbama člana 13. Pravilnika o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata u postupku predlaganja i izbora nosilaca javnotužilačke funkcije tužilaštvu („Službeni glasnik RS”, br. 43/15 i 80/16 – dr. pravilnik); da je Savet na sednici održanoj 30. januara 2024. godine, shodno članu 91. Zakona o javnom tužilaštvu, sastavio rang listu na osnovu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata za izbor javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu; da je rang lista objavljena i na internet stranici Saveta; da je u postupku izbora Savet cenio radnu biografiju kandidata, ocenu rada, pribavljeno mišljenje kolegijuma javnog tužilaštva i Pravosudne akademije, razgovor kandidata sa Komisijom, kao i druge aktivnosti od značaja za obavljanje javnotužilačke funkcije.
U osporenim odlukama su nakon ovog obrazloženja navedene biografije izabranih kandidata, te da su svi izabrani kandidati javnotužilački pomoćnici „prevazišli očekivanja“ i da su položili ispit i ostvarili ocenu pet, a izabrani kandidati korisnici početne obuke Pravosudne akademije dobili završnu ocenu pet kao završnu ocenu na početnoj obuci.
Takođe je za izabrane kandidate navedeno da su tokom obavljanja razgovora sa komisijom Visokog saveta tužilaštva, u skladu sa odredbama člana 89. Zakona o javnom tužilaštvu i člana 13. Pravilnika o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata u postupku predlaganja i izbora nosilaca javnotužilačke funkcije, pokazali visoki nivo u pogledu veštine komuniciranja, jaku volju za obavljanje javnotužilačke funkcije, kao i naglašeni profesionalni integritet koji poseduju, kao i posebna znanja iz oblasti borbe protiv korupcije i privrednog kriminala, odnosno posebna znanja i veštine u oblasti visokotehnološkog kriminala i informacionih tehnologija.
U obrazloženju osporene Odluke Visokog saveta tužilaštva A broj 82/24 od 30. januara 2024. godine je dalje navedeno da je, nalazeći da je postupak za izbor javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu sproveden u celini u skladu sa zakonom, da su ispunjeni svi uslovi za izbor propisani u čl. 81, 82. i 83. novog Zakona o javnom tužilaštvu, da u potpunosti ispunjava opšte uslove za izbor (kriterijume stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti), da ima potrebno zakonom i podzakonskim aktima predviđeno radno iskustvo, kao i da je tokom obavljanja razgovora sa komisijom Visokog saveta tužilaštva, pokazala visoki nivo u veštini komuniciranja, jaku volju za obavljanje javnotužilačke funkcije, kao i da je na ispitu na kome se proverava stručnost i osposobljenost kandidata koji se prvi put bira na funkciju javnog tužioca ostvarila ocenu pet (5), da je cenjena vrsta poslova koje je obavljala posle položenog pravosudnog ispita, da poseduje posebna znanja i veštine iz oblasti borbe protiv korupcije i privrednog kriminala, zainteresovana za usvajanje novih znanja u sferi privrede, finansija i javne službe, te da poseduje teorijsko i praktično znanje potrebno za obavljanje javnotužilačke funkcije u Višem javnom tužilaštvu na visokom nivou specijalizacije, Visoki savet tužilaštva, na osnovu člana 92. stav 1. Zakona o javnom tužilaštvu i člana 17. stav 1. tačka 2) Zakona o Visokom savetu tužilaštva, odlučio da B . A, izabere na funkciju javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu.
U obrazloženju osporene Odluke Visokog saveta tužilaštva A broj 83/24 od 30. januara 2024. godine je dalje navedeno da je, nalazeći da je postupak za izbor javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu sproveden u celini u skladu sa zakonom, da su ispunjeni svi uslovi za izbor propisani u čl. 81, 82. i 83. novog Zakona o javnom tužilaštvu, da u potpunosti ispunjava opšte uslove za izbor (kriterijume stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti), da ima potrebno zakonom i podzakonskim aktima predviđeno radno iskustvo, kao i da je tokom obavljanja razgovora sa komisijom Visokog saveta tužilaštva, pokazala visoki nivo u veštini komuniciranja, jaku volju za obavljanje javnotužilačke funkcije, kao i da je na ispitu na kome se proverava stručnost i osposobljenost kandidata koji se prvi put bira na funkciju javnog tužioca ostvarila ocenu pet (5), da je cenjena vrsta poslova koje je obavljala posle položenog pravosudnog ispita, da poseduje posebna znanja i veštine iz oblasti borbe protiv korupcije i privrednog kriminala, zainteresovana za usvajanje novih znanja u sferi privrede, finansija i javne službe, te da poseduje teorijsko i praktično znanje potrebno za obavljanje javnotužilačke funkcije u Višem javnom tužilaštvu na visokom nivou specijalizacije, Visoki savet tužilaštva, na osnovu člana 92. stav 1. Zakona o javnom tužilaštvu i člana 17. stav 1. tačka 2) Zakona o Visokom savetu tužilaštva, odlučio da J . Đ, izabere na funkciju javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu.
U obrazloženju osporene Odluke Visokog saveta tužilaštva A broj 84/24 od 30. januara 2024. godine je dalje navedeno da je, nalazeći da je postupak za izbor javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu sproveden u celini u skladu sa zakonom, da su ispunjeni svi uslovi za izbor propisani u čl. 81, 82. i 83. novog Zakona o javnom tužilaštvu, da u potpunosti ispunjava opšte uslove za izbor (kriterijume stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti), da ima potrebno zakonom i podzakonskim aktima predviđeno radno iskustvo, kao i da je tokom obavljanja razgovora sa komisijom Visokog saveta tužilaštva, pokazala visoki nivo u veštini komuniciranja, jaku volju za obavljanje javnotužilačke funkcije, kao i da je na ispitu na kome se proverava stručnost i osposobljenost kandidata koji se prvi put bira na funkciju javnog tužioca ostvarila ocenu pet (5), da je cenjena vrsta poslova koje je obavljala posle položenog pravosudnog ispita, da poseduje posebna znanja i veštine iz oblasti borbe protiv korupcije i privrednog kriminala, zainteresovana za usvajanje novih znanja, te da poseduje teorijsko i praktično znanje potrebno za obavljanje javnotužilačke funkcije u Višem javnom tužilaštvu na visokom nivou specijalizacije, Visoki savet tužilaštva, na osnovu člana 92. stav 1. Zakona o javnom tužilaštvu i člana 17. stav 1. tačka 2) Zakona o Visokom savetu tužilaštva, odlučio da J . J, izabere na funkciju javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu.
U obrazloženju osporene Odluke Visokog saveta tužilaštva A broj 85/24 od 30. januara 2024. godine je dalje navedeno da je, nalazeći da je postupak za izbor javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu sproveden u celini u skladu sa zakonom, da su ispunjeni svi uslovi za izbor propisani u čl. 81, 82. i 83. novog Zakona o javnom tužilaštvu, da u potpunosti ispunjava opšte uslove za izbor (kriterijume stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti), da ima potrebno zakonom i podzakonskim aktima predviđeno radno iskustvo, kao i da je tokom obavljanja razgovora sa komisijom Visokog saveta tužilaštva, pokazao visoki nivo u veštini komuniciranja, jaku volju za obavljanje javnotužilačke funkcije, kao i da je na ispitu na kome se proverava stručnost i osposobljenost kandidata koji se prvi put bira na funkciju javnog tužioca ostvario ocenu pet (5), da je cenjena vrsta poslova koje je obavljao posle položenog pravosudnog ispita, da poseduje posebna znanja i veštine iz oblasti informatičkih tehnologija i visokotehnološkog kriminala, da je spreman za preduzimanje novih radnih zaduženja i rad sa modernim informacionim tehnologijama, da je zainteresovan za stalno usavršavanje, te da poseduje teorijsko i praktično znanje potrebno za obavljanje javnotužilačke funkcije u Višem javnom tužilaštvu na visokom nivou specijalizacije, Visoki savet tužilaštva, na osnovu člana 92. stav 1. Zakona o javnom tužilaštvu i člana 17. stav 1. tačka 2) Zakona o Visokom savetu tužilaštva, odluč io da J. N . izabere na funkciju javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu.
U obrazloženju osporene Odluke Visokog saveta tužilaštva A broj 86/24 od 30. januara 2024. godine je dalje navedeno da je, nalazeći da je postupak za izbor javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu sproveden u celini u skladu sa zakonom, da su ispunjeni svi uslovi za izbor propisani u čl. 81, 82. i 83. novog Zakona o javnom tužilaštvu, da u potpunosti ispunjava opšte uslove za izbor (kriterijume stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti), da ima potrebno zakonom i podzakonskim aktima predviđeno radno iskustvo, kao i da je tokom obavljanja razgovora sa komisijom Visokog saveta tužilaštva, pokazao visoki nivo u veštini komuniciranja, jaku volju za obavljanje javnotužilačke funkcije, kao i da je na završnom ispitu na Pravosudnoj akademiji dobio ocenu pet (5), da je cenjena vrsta poslova koje je obavljao posle položenog pravosudnog ispita, da poseduje posebna znanja i veštine iz oblasti informatičkih tehnologija i visokotehnološkog kriminala, da je spreman za preduzimanje novih radnih zaduženja i rad sa modernim informacionim tehnologijama, da je zainteresovan za stalno usavršavanje, te da poseduje teorijsko i praktično znanje potrebno za obavljanje javnotužilačke funkcije u Višem javnom tužilaštvu na visokom nivou specijalizacije, Visoki savet tužilaštva, na osnovu člana 92. stav 1. Zakona o javnom tužilaštvu i člana 17. stav 1. tačka 2) Zakona o Visokom savetu tužilaštva, odlučio da M . P, izabere na funkciju javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu.
U obrazloženju osporene Odluke Visokog saveta tužilaštva A broj 87/24 od 30. januara 2024. godine je dalje navedeno da je, nalazeći da je postupak za izbor javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu sproveden u celini u skladu sa zakonom, da su ispunjeni svi uslovi za izbor propisani u čl. 81, 82. i 83. novog Zakona o javnom tužilaštvu, da u potpunosti ispunjava opšte uslove za izbor (kriterijume stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti), da ima potrebno zakonom i podzakonskim aktima predviđeno radno iskustvo, kao i da je tokom obavljanja razgovora sa komisijom Visokog saveta tužilaštva, pokazala visoki nivo u veštini komuniciranja, jaku volju za obavljanje javnotužilačke funkcije, kao i da je na završnom ispitu na Pravosudnoj akademiji dobila ocenu pet (5), da je cenjena vrsta poslova koje je obavljala posle položenog pravosudnog ispita, da poseduje posebna znanja i veštine iz oblasti informatičkih tehnologija i visokotehnološkog kriminala, da je zainteresovana za stalno usavršavanje, te da poseduje teorijsko i praktično znanje potrebno za obavljanje javnotužilačke funkcije u Višem javnom tužilaštvu na visokom nivou specijalizacije, Visoki savet tužilaštva, na osnovu člana 92. stav 1. Zakona o javnom tužilaštvu i člana 17. stav 1. tačka 2) Zakona o Visokom savetu tužilaštva, odlučio da T . R, izabere na funkciju javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu.
U obrazloženju osporene Odluke Visokog saveta tužilaštva A broj 88/24 od 30. januara 2024. godine je dalje navedeno da je, nalazeći da je postupak za izbor javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu sproveden u celini u skladu sa zakonom, da su ispunjeni svi uslovi za izbor propisani u čl. 81, 82. i 83. novog Zakona o javnom tužilaštvu, da u potpunosti ispunjava opšte uslove za izbor (kriterijume stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti), da ima potrebno zakonom i podzakonskim aktima predviđeno radno iskustvo, kao i da je tokom obavljanja razgovora sa komisijom Visokog saveta tužilaštva, pokazao visoki nivo u veštini komuniciranja, jaku volju za obavljanje javnotužilačke funkcije, kao i da je na ispitu na kome se proverava stručnost i osposobljenost kandidata koji se prvi put bira na funkciju javnog tužioca ostvario ocenu pet (5), da je cenjena vrsta poslova koje je obavljao posle položenog pravosudnog ispita, da poseduje posebna znanja i veštine iz oblasti organizovanog kriminala, komunikacionih tehnologija, da je spreman za preduzimanje novih radnih zaduženja , zainteresovan za stalno usavršavanje, te da poseduje teorijsko i praktično znanje potrebno za obavljanje javnotužilačke funkcije u Višem javnom tužilaštvu, Visoki savet tužilaštva, na osnovu člana 92. stav 1. Zakona o javnom tužilaštvu i člana 17. stav 1. tačka 2) Zakona o Visokom savetu tužilaštva, odlučio da V . Č, izabere na funkciju javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu.
3. Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 100. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, zakazao raspravu, koja je održana 16. maja 2024. godine, u prisustvu podnosilaca žalbi i ovlašćenih predstavnika donosioca osporenih odluka. Na održanoj raspravi je, pre svega, trebalo razjasniti sledeća sporna pitanja postavljena u pripremljenom referatu:
1) Da li je, u konkretnom slučaju, u obrazloženjima osporenih odluka Visokog saveta tužilaštva, dato jasno, temeljno i činjenično argumentovano obrazloženje za izbor konkretnih kandidata koji prethodno nisu vršili javnotužilačku funkciju u Više javno tužilaštvo u Beogradu? S tim u vezi, koji su objektivni kriterijumi i merila istima dali prednost u odnosu na kandidate koji su u momentu kandidovanja vršili javnotužilačku funkciju? Pri postojanju dve „rang liste“, jedne na kojoj se nalaze kandidati iz redova javnih tužilaca i druge, na kojoj se nalaze kandidati koji u vreme konkurisanja nisu bili nosioci javnotužilačke funkcije (iako redosled na rang listama nije uvek presudan za izbor, kako je to navedeno u odgovoru na žalbu koji je dao Visoki savet tužilaštva), na koji način je vršeno upoređivanje ostvarenih bodova, odnosno dobijenih ocena kandidata?
2) Da li su kandidati, kako javnotužilački pomoćnici, tako i korisnici početne obuke Pravosudne akademije, koji su osporenim odlukama izabrani za nosioce javnotužilačke funcije, a koji prethodno nisu obavljali tu funkciju, samostalno postupali i u kojim predmetima?
3) Da li je u oglasu za izbor nosilaca javnotužilačke funkcije u viša javna tužilaštva, u ovom slučaju, Više javno tužilaštvo u Beogradu, moglo biti navedeno „da će prilikom izbora zamenika javnog tužioca u Posebno odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, prednost imati oni kandidati koji poseduju posebna znanja i veštine iz oblasti informatičkih tehnologija koje će biti utvrđene polaganjem ispita“, imajući u vidu šta predstavlja sadržinu oglasa, saglasno članu 49. tada važećeg Poslovnika o radu Državnog veća tužilaca, ali i šta obuhvata postupak izbora saglasno odredbama člana 45. navedenog akta?
4) Da li je u samom oglasu uopšte moglo biti navedeno da će se prilikom izbora zamenika javnog tužioca u Posebno odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala u Višem javnom tužilaštvu u Beograd polagati ispit za utvrđivanje da li kandidati poseduju posebna znanja i veštine iz oblasti informatičkih tehnologija, ili se takav ispit mogao organizovati i polagati tek nakon izbora u Više javno tužilaštvo u Beogradu, a pre raspoređivanja u posebno odeljenje, te da li se radi o ispitu ili testu, jer između pojma test i pojma ispit postoje značajne razlike?
5) Kako su i zašto pojedini kandidati u skladu sa oglasom Visokog saveta tužilaštva praktično, odnosno u de facto smislu birani za javne tužioce u Posebnom odeljenju za borbu protiv visokotehnološkog kriminala u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, kada za takav izbor ne postoji valjana pravna osnova, odnosno nema bilo kakve pravne osnove, jer se ne radi o nekom „posebnom javnom tužilaštvu za VTK“, već je reč samo o „posebnom odeljenju za borbu protiv visokotehnološkog kriminala“ u okviru Višeg javnog tužilaštva u Beogradu?
Pored iznošenja navoda na samoj raspravi, kako od strane podnosilaca žalbi, tako i od strane ovlašćenih predstavnika donosioca osporenih odluka, koji, u suštini, odgovaraju svim onim navodima koji su već izneti u žalbama i odgovorima na žalbe, dostavljen je i dopis donosioca osporenih odluka A. broj 316/24 od 16. maja 2024. godine u kome je navedeno da Visoki savet tužilaštva u pisanoj formi daje odgovor na pojedina sporna pitanja koja su postavljena u referatu sudije izvestioca. U ovom dopisu je, pored ostalog, navedeno: da je svaki kandidat sa obe rang liste razmatran pojedinačno i vršeno je međusobno poređenje kandidata, ali ne samo na osnovu pozicije na rang listi, odnosno ostvarenih bodova i ocena, već na osnovu svih raspoloživih informacija; da su i korisnici početne obuke Pravosudne akademije samostalno postupali u svim fazama krivičnog postupka, što je utvrđeno prilikom razgovora sa kandidatima i iz priložene konkursne dokumentacije i oni, ne samo da samostalno postupaju u predmetima u kojima su zaduženi, već to čine sami, bez pomoći tužilačkih pomoćnika; da tužilački saradnici i korisnici početne obuke Pravosudne akademije ravnopravno sa javnim tužiocima dobijaju predmete na svoje ime i potpuno samostalno kao obrađivači predmeta postupaju po predmetima za krivična dela kod kojih je zaprećena kazna zatvora do osam godina; da samostalno postupanje podrazumeva donošenje niza samostalnih odluka od strane obrađivača predmeta, počev od obrade krivične prijave, i to, između ostalog, preduzimanje samostalnih radnji u cilju utvrđivanja identiteta izvršilaca krivičnih dela i prikupljana dokaza za vođenje krivičnog postupka, samostalno donošenje odluke u pogledu prikupljanja potrebnih obaveštenja, samostalno donošenje odluke da su ispunjeni uslovi da se predmet arhivira, ili donese rešenje o odbačaju krivične prijave, stalnu pripravnost i direktnu (neposrednu i telefonsku) komunikaciju sa policijskim službenicima koji postupaju po zahtevima obrađivača predmeta, donošenje samostalne odluke da li se osumnjičeni poziva na saslušanje, ili je potrebno ići u pretres stana i drugih prostorija osumnjičenog, prilikom pretresa stana od strane policijskih službenika donošenje samostalne odluke o postupanju sa osumnjičenima i pronađenim predmetima, da li se pronađeni predmeti oduzimaju i koji, samostalno davanje odobrenja za zadržavanje osumnjičenog radi saslušanja do 48 sati, samostalno saslušanje osumnjičenog, donošenje samostalne odluke o predlogu za određivanje pritvora ili druge mere za obezbeđenje prisustva okrivljenog i za nesmetano vođenje postupka, donošenje samostalne odluke o načinu izvođenja digitalnih dokaza koji su oduzeti od okrivljenog (uviđaj, pretresanje, veštačenje), odluke o drugim dokazima, koje svedoke ispitati, samostalno ispitivanje svedoka, donošenje samostalne odluke o podnošenju optužnog akta, zaključenje sporazuma o priznanju krivičnog dela (uz obaveznu konsultaciju sa prvim zamenikom), zastupanje optužnog predloga na glavnom pretresu, držanje uvodnih izlaganja, učešće u dokaznom postupku, držanje završnih reči, donošenje samostalne odluke o podnošenju žalbe na odluku suda ili vanrednog pravnog leka; da samostalno postupanje ne obuhvata samo izradu tužilačkog akta, već i donošenje odluke da se preduzme konkretna radnja, odnosno svaka navedena radnja osim "potpisa meritornog akta", i to u predmetima kojima su tužilački saradnici i korisnici početne akademije zaduženi kao samostalni obrađivači predmeta; da su termin test i ispit (možda zaista pogrešno) korišćeni kao sinonimi, a da je u pitanju ispit koji se sastojao iz dva dela - testa (od 20 pitanja) i izrade optužnog akta iz oblasti VTK, da je ispit sastavila Ispitna komisija (koja ga je i pregledala i ocenila) i da je 15 kandidata polagalo ovaj ispit (u prijavi na oglas se prijavilo sedam kandidata, dok se tokom obavljanja razgovora sa komisijom prijavilo deset kandidata, a u međuvremenu su prijavu povukla dva kandidata), pod šifrom i da je u odnosu na formulisana pitanja postojao odgovarajući „ključ“ koji se odnosio na tačne odgovore; da pravni osnov za sprovođenje ispita proizlazi iz Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, ali da istim nije određen način na koji se proverava posedovanje posebnih znanja i veština iz oblasti informacionih tehnologija, pa je Visoki savet tužilaštva primenio odredbe Pravilnika o programu i načinu polaganja ispita na kome se proverava stručnost i osposobljenost kandidata koji se prvi put bira na funkciju zamenika javnog tužioca; da nijednom odredbom Poslovnika o radu Državnog veća tužilaca ili bilo kog drugog zakona i podzakonskog akta nije isključena mogućnost da se u samom oglasu navede da postoji mogućnost da neko od izabranih 38 kandidata u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu bude raspoređen u Posebno odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala; da Visoki savet tužilaštva smatra da je opravdano i logično da se provera posebnih znanja i veština kandidata izvrši pre stupanja na funkciju, jer bi u suprotnom postojala opasnost da niko od izabranih kandidata nije zainteresovan ni sposoban da odmah postupa na predmetima u nadležnosti Posebnog odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala; da, saglasno odredbama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, postoji zakonska obaveza da se ceni posedovanje ovih znanja i veština i da je tim Zakonom propisana prednost nosilaca javnotužilačkih i sudskih funkcija koji poseduju posebna znanja iz informatičke oblasti prilikom postavljanja i raspoređivanja; da osporenim odlukama kandidati nisu izabrani za neka od posebnih odeljenja, već za Više javno tužilaštvo, već je samo glavnom javnom tužiocu dostupan u poslednjem stavu obrazloženja osporenih odluka podatak o tome ko od izbranih kandidata poseduje posebna znanja i veštine iz oblasti informacionih tehnologija; da odredbe lex specialis u ovoj oblasti, koji izjednačava rukovodioca posebnog odeljenja za borbu protiv VTK sa funkcijom, glavnog javnog tužioca daju i pravo na izradu Godišnjeg plana i rasporeda poslova, a na koji postoji mogućnost ulaganja prigovora o kome odlučuje Visoki savet tužilaštva.
4. Ustavni sud ukazuje da su za odlučivanje o žalbi podnosilaca merodavne sledeće odredbe zakona i podzakonskih akata:
Odredbama Zakona o Visokom savetu tužilaštvu („Službeni glasnik RS“, broj 10/23), propisano je: da Savet bira glavne javne tužioce i javne tužioce (član 17. stav 1. tačka 2.); da odluka Saveta mora biti obrazložena, ako zakonom nije drukčije određeno (član 20. stav 5.).
Odredbama Zakona o javnom tužilaštvu („Službeni glasnik RS“, broj 10/23), propisano je: da u rukovođenju poslovima uprave u javnom tužilaštvu, Vrhovni javni tužilac i glavni javni tužilac donose plan i program rada javnog tužilaštva čija se sadržina bliže uređuje aktom o upravi u javnom tužilaštvu; da plan i program rada sadrži odluku o godišnjem rasporedu poslova u javnom tužilaštvu i odluku o izmeni odluke o godišnjem rasporedu poslova u javnom tužilaštvu; da Vrhovni javni tužilac ili glavni javni tužilac saopštava na kolegijumu odluku o godišnjem rasporedu poslova u javnom tužilaštvu do 1. novembra tekuće godine; da javni tužilac može izjaviti prigovor protiv odluke o godišnjem rasporedu poslova u javnom tužilaštvu ili odluke o izmeni odluke o godišnjem rasporedu poslova u javnom tužilaštvu Visokom savetu tužilaštva, u roku od tri dana od dana saopštavanja rasporeda na kolegijumu javnog tužilaštva ili upoznavanja sa godišnjim rasporedom poslova u javnom tužilaštvu ili izmenom godišnjeg rasporeda poslova u javnom tužilaštvu, ako javni tužilac iz opravdanih razloga nije prisustvovao kolegijumu; da se prigovor podnosi preko glavnog javnog tužioca, koji može u skladu sa podnetim prigovorom da izmeni odluku o godišnjem rasporedu poslova; da ako glavni javni tužilac ne usvoji prigovor dužan je da prigovor, sa obrazloženjem za neprihvatanje prigovora, dostavi Visokom savetu tužilaštva u roku od tri dana od dana prijema prigovora; da je Visoki savet tužilaštva dužan da donese odluku o prigovoru u roku od 30 dana od dana dostavljanja prigovora; da ako Visoki savet tužilaštva ne odluči o prigovoru u propisanom roku, smatra se da je prigovor usvojen (član 39. st. 1, 2, 3, 4, 5. i 7.); da vrhovnog javnog tužioca bira Narodna skupština, na predlog Visokog saveta tužilaštva, na šest godina; da glavnog javnog tužioca bira Visoki savet tužilaštva, na šest godina; da javnog tužioca bira Visoki savet tužilaštva na stalnu javnotužilačku funkciju u javnom tužilaštvu; da broj javnih tužilaca za svako javno tužilaštvo utvrđuje Visoki savet tužilaštva (član 80.); da za nosioca javnotužilačke funkcije može biti izabran državljanin Republike Srbije koji ispunjava opšte uslove za rad u državnom organu, koji je završio pravni fakultet, položio pravosudni ispit, koji je stručan i dostojan za vršenje javnotužilačke funkcije (član 81.); da za nosioca javnotužilačke funkcije može biti izabrano lice koje, pored opštih uslova, ima radno iskustvo u pravnoj struci posle položenog pravosudnog ispita, i to: sedam godina za višeg glavnog javnog tužioca i šest godina za javnog tužioca višeg javnog tužilaštva (član 82. stav 1. tačka 2); da su ostali uslovi za izbor na javnotužilačku funkciju stručnost, osposobljenost i dostojnost; da stručnost podrazumeva posedovanje teorijskog i praktičkog znanja potrebnog za obavljanje javnotužilačke funkcije; da osposobljenost podrazumeva veštine koje omogućavaju efikasnu primenu specifičnih pravničkih znanja u rešavanju javnotužilačkog predmeta; da dostojnost podrazumeva moralne osobine koje nosilac javnotužilačke funkcije treba da poseduje i ponašanje u skladu sa tim osobinama; da su moralne osobine: poštenje, savesnost, pravičnost, dostojanstvenost, istrajnost i uzornost, a ponašanje u skladu sa tim osobinama podrazumeva čuvanje ugleda javnog tužilaštva u službi i izvan nje, svest o društvenoj odgovornosti, održavanje samostalnosti i nepristrasnosti, pouzdanosti i dostojanstva u službi i izvan nje i preuzimanje odgovornosti za unutrašnju organizaciju i pozitivnu sliku o javnom tužilaštvu u javnosti; da se kriterijumi i merila za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata i postupak izbora bliže uređuju aktom Visokog saveta tužilaštva (član 83.); da se u postupku izbora nosioca javnotužilačke funkcije, kandidatu koji se prvi put bira na javnotužilačku funkciju u javnom tužilaštvu, posebno proverava stručnost i osposobljenost; da se stručnost i osposobljenost kandidata proverava na ispitu koji organizuje Visoki savet tužilaštva; da se uspeh na ispitu izražava ocenama od 1 do 5; da kandidat za javnog tužioca koji se bira za javnog tužioca u osnovnom javnom tužilaštvu, a koji je završio početnu obuku na Pravosudnoj akademiji nije dužan da polaže ispit koji organizuje Visoki savet tužilaštva, već se njemu kao merilo stručnosti i osposobljenosti uzima završna ocena na početnoj obuci na Pravosudnoj akademiji; da Visoki savet tužilaštva propisuje program i način polaganja ispita na kome se proverava stručnost i osposobljenost kandidata (član 84.); da Visoki savet tužilaštva pribavlja podatke i mišljenja o stručnosti, osposobljenosti u radu i dostojnosti kandidata; da se podaci i mišljenja pribavljaju od organa i organizacija u kojima je kandidat radio u pravnoj struci; da se za kandidata koji je radio u javnom tužilaštvu podaci pribavljaju iz ličnog lista kandidata, a obavezno se pribavlja mišljenje kolegijuma javnog tužilaštva u kome je radio kandidat; da se za kandidata iz reda glavnih javnih tužilaca i javnih tužilaca uzima u obzir ocena dobijena u postupku vrednovanja rada; da se prilikom izbora kandidata iz reda glavnog javnog tužioca i javnog tužioca mogu uzeti u obzir i druge aktivnosti od značaja za obavljanje javnotužilačke funkcije; da se za kandidata koji radi kao javnotužilački pomoćnik obavezno pribavlja ocena rada; da će za kandidata koji ranije nije vršio javnotužilačku funkciju, Visoki savet tužilaštva posebno ceniti i vrstu poslova koje je obavljao posle položenog pravosudnog ispita; da pre izbora kandidat ima pravo uvida u celokupnu dokumentaciju i mišljenja koja su osnov za odluku o njegovom izboru (član 88.); da pre donošenja odluke o izboru Visoki savet tužilaštva obavlja razgovor sa prijavljenim kandidatom koji ima za cilj da utvrdi veštinu komunikacije, spremnost za obavljanje javnotužilačke funkcije i profesionalni integritet kandidata; da se razgovor iz stava 1. ovog člana sprovodi i vrednuje u skladu sa aktom Visokog saveta tužilaštva kojim se bliže uređuje postupak izbora kandidata (član 89.); da se u postupku za izbor glavnog javnog tužioca i javnog tužioca obezbeđuje javnost rada, koja se bliže uređuje aktom Visokog saveta tužilaštva (član 90.); da za izbor glavnog javnog tužioca i javnog tužioca Visoki savet tužilaštva sastavlja rang listu kandidata na osnovu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata; da se rang lista iz stava 1. ovog člana objavljuje na internet stranici Visokog saveta tužilaštva (član 91.); da Visoki savet tužilaštva donosi odluku o izboru na javnotužilačku funkciju glavnog javnog tužioca i javnog tužioca, koja mora biti obrazložena; da se odluka iz stava 1. ovog člana sa obrazloženjem objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije“ i na internet stranici Visokog saveta tužilaštva (član 92.); da protiv odluke o izboru na javnotužilačku funkciju glavnog javnog tužioca i javnog tužioca kandidat može izjaviti žalbu Ustavnom sudu, koja isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe, u roku od 15 dana od dana objavljivanja odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije“ (član 93. stav 1.); da javnotužilački pomoćnik pomaže glavnom javnom tužiocu i javnom tužiocu, izrađuje nacrte akata, prima na zapisnik prijave, podneske i izjave građana i samostalno ili pod nadzorom vrši poslove predviđene zakonom i drugim propisom; da rad javnotužilačkog pomoćnika nadzire glavni javni tužilac ili javni tužilac koga on odredi (član 132. st. 1. i 2.); da će se postupak započet po odredbama Zakona o javnom tužilaštvu („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 78/11 - dr. zakon, 101/11, 38/12 - US, 121/12, 101/13, 111/14 - US, 117/14, 106/15 i 63/16 - US) koji nije okončan do dana konstituisanja Visokog saveta tužilaštva, okončati po odredbama ovog zakona (član 150. stav 1.); da se podzakonski akti propisani ovim zakonom donose u roku od jedne godine od dana konstituisanja Visokog saveta tužilaštva; da se podzakonski akti doneti u skladu sa Zakonom o javnom tužilaštvu („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 78/11 - dr. zakon, 101/11, 38/12 - US, 121/12, 101/13, 111/14 - US, 117/14, 106/15 i 63/16 - US) primenjuju do donošenja akata iz stava 1. ovog člana, ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom (član 151.).
Odredbama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala („Službeni glasnik RS“, br. 61/05, 104/09, 10/23-dr. zakon), propisano je: da je za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 3. ovog zakona nadležno Više javno tužilaštvo u Beogradu za teritoriju Republike Srbije; da se u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu obrazuje posebno odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala (u daljem tekstu: Posebno javno tužilaštvo); da se ako ovim zakonom nije drukčije određeno, na Posebno javno tužilaštvo primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje javno tužilaštvo (član 4.); da radom Posebnog javnog tužilaštva rukovodi posebni javni tužilac za visokotehnološki kriminal (u daljem tekstu: Posebni javni tužilac); da Posebnog javnog tužioca postavlja Vrhovni javni tužilac iz reda javnih tužilaca višeg javnog tužilaštva, apelacionog javnog tužilaštva, javnog tužilaštva posebne nadležnosti ili Vrhovnog javnog tužilaštva; da prilikom postavljenja prednost imaju javni tužioci koji poseduju posebna znanja iz oblasti informatičkih tehnologija (član 5. st. 1. i 2.); da posebni javni tužilac ima prava i dužnosti kao glavni javni tužilac (član 6. stav 1.).
Odredbom člana 48. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14, 35/19, 27/21 i 62/21), propisano je da javni tužilac preduzima radnje u postupku neposredno ili preko svog zamenika, a u postupku za krivično delo za koje je propisana kazna zatvora do pet godina i preko tužilačkog saradnika, odnosno u postupku za krivično delo za koje je propisana kazna zatvora do osam godina i preko višeg tužilačkog saradnika.
Odredbama Zakona o Pravosudnoj akademiji („Službeni glasnik RS“, br. 104/09, 32/14 i 106/15), propisano je: da je početna obuka organizovano sticanje praktičnih i teorijskih znanja i veština, razumevanje uloge i osnovnih principa postupanja sudije i zamenika javnog tužioca u cilju samostalnog, stručnog i efikasnog vršenja funkcije sudije u prekršajnom i osnovnom sudu i zamenika javnog tužioca u osnovnom javnom tužilaštvu (član 25.); da po završetku početne obuke korisnici početne obuke polažu završni ispit na kome se proveravaju isključivo praktična znanja i sposobnosti stečena na početnoj obuci za obavljanje posla sudije prekršajnog suda, osnovnog suda i zamenika javnog tužioca u osnovnom tužilaštvu (član 37. stav 1.); da na kraju početne obuke korisnik početne obuke dobija završnu ocenu koja predstavlja zbir ocena dobijenih za pojedine delove obuke i ocene sa završnog ispita (član 38.); da je po završenoj početnoj obuci korisnik dužan da konkuriše na mesta sudije prekršajnog suda ili osnovnog suda, odnosno zamenika osnovnog javnog tužioca (član 40. stav 8.).
Odredbama člana 20. st. 1. i 2. Pravilnika o upravi u javnim tužilaštvima („Službeni glasnik RS“, br. 110/09, 87/10, 5/12, 54/17, 14/18 i 57/19), predviđeno je: da u Republičkom javnom tužilaštvu, apelacionim, višim i osnovnim javnim tužilaštvima sa većim brojem zamenika javnog tužioca, kao i u javnim tužilaštvima koja postupaju pred različitim sudovima ili pred istim sudom u više različitih pravnih oblasti mogu se obrazovati posebne organizacione jedinice za vršenje određenih srodnih grupa poslova (u daljem tekstu: odeljenja); da se godišnjim rasporedom poslova tužilaštva koji donosi javni tužilac, po prethodno pribavljenom mišljenju odeljenja, određuje broj i sastav odeljenja i raspoređuju zamenici javnog tužioca, tužilački pomoćnici i pripravnici, koji vrše poslove u okviru odeljenja.
Odredbama Pravilnika o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata u postupku predlaganja i izbora nosilaca javnotužilačke funkcije („Službeni glasnik RS“, br. 43/15 i 80/16) predviđeno je: da se ovim pravilnikom utvrđuju kriterijumi i merila za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti u postupku za predlaganje i izbor kandidata za javne tužioce i zamenike javnih tužilaca (član 1.); da su kriterijumi za predlaganje i izbor kandidata za nosioca javnotužilačke funkcije, u skladu sa zakonom, stručnost, osposobljenost i dostojnost; da u okviru kriterijuma osposobljenost, veštine predstavljaju sposobnost donošenja odluka, spremnost za obavljanje funkcije, posvećenost, objektivnost, sposobnost planiranja i organizacije, pregovaranja i posredovanja, rešavanja konfliktnih situacija, jasno izražavanje, spremnost za preduzimanje novih radnih zaduženja i rad sa modernim informacionim i komunikacionim tehnologijama i zainteresovanost za stalno usavršavanje; da osposobljenost uključuje i dodatno obrazovanje od značaja za rad javnog tužilaštva, radno iskustvo u inostranstvu u vezi sa strukom i radno iskustvo predavača u institucijama od značaja za rad javnog tužilaštva; da se kriterijum dostojnosti pretpostavlja i da nedostojan kandidat ne može biti predložen ili izabran za nosioca javnotužilačke funkcije (član 3.); da se ispunjenost kriterijuma za predlaganje i izbor kandidata za nosioca javnotužilačke funkcije utvrđuje merilima; da se merila iskazuju bodovima; da najveći broj bodova iznosi 70 (član 4.); da Državno veće tužilaca (u daljem tekstu: Veće) pribavlja podatke i mišljenja o stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata, u skladu sa zakonom; da se podaci i mišljenja za kandidate koji su nosioci javnotužilačke funkcije pribavljaju u skladu sa Pravilnikom o kriterijumima i merilima za vrednovanje rada javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, odnosno u skladu sa odgovarajućim aktom Visokog saveta sudstva kada su kandidati sudije (član 5.); da u postupku za izbor zamenika javnog tužioca stepen ispunjenosti kriterijuma kandidata utvrđuje se na osnovu sledećih merila: vrednovanja stručnosti i osposobljenosti; razgovora (član 11.); da se stručnost i osposobljenost kandidata za izbor za zamenika javnog tužioca utvrđuje na osnovu ocene vrednovanja rada prema Pravilniku o kriterijumima i merilima za vrednovanje rada javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca; da se ocena vrednovanja rada "izuzetno uspešno obavlja javnotužilačku funkciju" vrednuje sa 50 bodova (član 12. st. 1. i 2.); da pre donošenja odluke o izboru Veće obavlja razgovor sa prijavljenim kandidatom; da razgovor ima za cilj da utvrdi veštinu komunikacije, spremnost za obavljanje javnotužilačke funkcije i profesionalni integritet neophodan za funkciju na koju se kandiduje; da se ocena razgovora se iskazuje bodovima od 1 do 20 (član 13.); da Veće sastavlja rang listu kandidata za predlaganje i izbor zamenika javnog tužioca nakon sprovedenog postupka, na osnovu zbira bodova; da ukoliko više kandidata koji su nosioci javnotužilačke funkcije ostvare isti broj bodova, prednost ima kandidat koji ima duži staž posle položenog pravosudnog ispita; da ukoliko više kandidata koji nisu nosioci javnotužilačke funkcije i kandidat koji obavlja javnotužilačku funkciju imaju isti broj bodova, prednost ima kandidat koji obavlja javnotužilačku funkciju; da ukoliko više kandidata koji nisu nosioci javnotužilačke funkcije ostvare isti broj bodova, prednost ima kandidat koji ima duži staž na pravnim poslovima posle položenog pravosudnog ispita (član 14. st. 1. do 4.).
Odredbama Pravilnika o programu i načinu polaganja ispita na kome se proverava stručnost i osposobljenost kandidata koji se prvi put bira na funkciju zamenika javnog tužioca („Službeni glasnik RS“, br. 82/17 i 91/18) bilo je predviđeno: da se ovim pravilnikom propisuju program i način polaganja ispita na kome se proverava stručnost i osposobljenost kandidata koji se prvi put bira na funkciju zamenika javnog tužioca, organ nadležan za sprovođenje ispita i ocenjivanje kandidata (član 1.); da se stručnost i osposobljenost kandidata u postupku predlaganja za izbor za zamenika javnog tužioca koji se prvi put bira na funkciju u javnom tužilaštvu (u daljem tekstu: kandidat) utvrđuje na osnovu merila koja se izražavaju ocenama od 1 do 5 prema uspehu postignutom na ispitu koji organizuje Državno veće tužilaca (u daljem tekstu: Veće), u skladu sa ovim pravilnikom (član 2.); da kandidat za zamenika javnog tužioca koji se prvi put bira na funkciju u osnovnom javnom tužilaštvu i koji je završio početnu obuku na Pravosudnoj akademiji nije dužan da polaže ispit koji organizuje Veće, već se njemu kao merilo stručnosti i osposobljenosti uzima završna ocena na početnoj obuci na Pravosudnoj akademiji; da kandidat koji je završio početnu obuku na Pravosudnoj akademiji može da polaže ispit, u kom slučaju se tom kandidatu kao merilo stručnosti i osposobljenosti uzima ocena dobijena na ispitu (član 3.).
Odredbama Poslovnika o radu Državnog veća tužilaca („Službeni glasnik RS“, br. 29/17, 46/17 i 39/21), bilo je predviđeno: da postupak izbora obuhvata: oglašavanje izbora, formu i sadržinu oglasa, sadržinu prijave na oglas, proveru urednosti prijava, utvrđivanje stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti, obavljanje razgovora sa kandidatima, sastavljanje rang liste, prigovor na rang listu, odlučivanje Veća po prigovoru na rang listu,
formu i sadržinu odluke o predlogu kandidata za zamenika javnog tužioca koji se prvi put bira, formu i sadržinu odluke o izboru zamenika javnog tužioca, formu i sadržinu odluke o predlogu kandidata za izbor Republičkog javnog tužioca i javnog tužioca, posebna pravila o izboru na stalnu funkciju zamenika javnog tužioca koji je prvi put izabran, formu i sadržinu odluke o izboru na stalnu funkciju zamenika javnog tužioca koji je prvi put izabran, dostavljanje odluke o izboru (član 45.); da se na internet prezentaciji Veća objavljuje: oglas povodom raspisanog konkursa; podatak o danu, času i mestu održavanja pisanog ispita i razgovora, rezultat sa pisanog ispita pod šifrom, rang lista, konačna rang lista, predlog za izbor i odluka o izboru (član 46.); da se Oglas objavljuje u formi koju je utvrdilo Veće; da oglas koji se objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije" sadrži: broj i naziv javnotužilačkih mesta za koje je oglas raspisan, opšte i posebne uslove za prijavu, način prijavljivanja, rok za podnošenje prijave (član 49.); da se prijave podnose u pisanoj formi Veću u roku od 15 dana od dana objavljivanja oglasa u "Službenom glasniku Republike Srbije"; da uz prijavu na oglas kandidat dostavlja konkursnu dokumentaciju; da se pod konkursnom dokumentacijom podrazumeva: overena kopija diplome o završenom akreditovanom pravnom fakultetu sa nazivom "diplomirani pravnik", overena kopija uverenja o položenom pravosudnom ispitu, uverenje o državljanstvu Republike Srbije, izveštaj iz kaznene evidencije, uverenje o zdravstvenoj sposobnosti, izjava podnosioca o tome da li mu je prestao radni odnos zbog teže povrede dužnosti iz radnog odnosa u državnom organu, potvrda o radnom iskustvu u pravnoj struci posle položenog pravosudnog ispita, lična i radna biografija sa navođenjem podataka o završenim specijalističkim akademskim, master akademskim, magistarskim ili doktorskim studijama; podatka o objavljenim stručnim i naučnim radovima iz oblasti pravne struke i nauke; podatka o poznavanju jezika nacionalnih manjina; opciono podatak o nacionalnoj pripadnosti ukoliko konkuriše za neko od javnih tužilaštava gde se primenjuje član 60. ovog poslovnika, kao i druge podatke od značaja za odlučivanje; da kandidat koji je nosilac javnotužilačke funkcije ne podnosi dokaze o ispunjenosti uslova za izbor (član 50. st. 1, 2, 3. i 6.).
5. Ocenjujući navode i razloge iznete u žalbama protiv odluka Visokog saveta tužilaštva A. br. 82/24, 83/24, 84/24, 85/24, 86/24, 87/24 i 88/24, sve od 30. januara 2024. godine, Ustavni sud najpre konstatuje da iz navedenih odredaba zakona i podzakonskih akata proizlazi sledeće:
- da Visoki savet tužilaštva bira javne tužioce;
- da glavni javni tužilac donosi plan i program rada javnog tužilaštva koji sadrži odluku o godišnjem rasporedu poslova;
- da se za nosioca javnotužilačke funkcije može izabrati lice koje , pored opštih uslova za izbor, kumulativno ispunjava i tri posebna uslova – stručnost, osposobljenost i dostojnost za obavljanje javnotužilačke funkcije;
- da ispunjenost ovih uslova utvrđuje Visoki savet tužilaštva u postupku izbora glavnih javnih tužilaca i javnih tužilaca;
- da se u postupku izbora nosioca javnotužilačke funkcije, kandidatu koji se prvi put bira na javnotužilačku funkciju u javnom tužilaštvu, posebno proverava stručnost i osposobljenost;
- da se stručnost i osposobljenost kandidata proverava na ispitu koji organizuje Visoki savet tužilaštva; da se uspeh na ispitu izražava ocenama od 1 do 5;
- da se ne proverava stručnost i osposobljenost kandidata koji su već nosioci javnotužilačke funkcije;
- da kandidat za javnog tužioca koji se bira za javnog tužioca u osnovnom javnom tužilaštvu, a koji je završio početnu obuku na Pravosudnoj akademiji nije dužan da polaže ispit koji organizuje Visoki savet tužilaštva, već se njemu kao merilo stručnosti i osposobljenosti uzima završna ocena na početnoj obuci na Pravosudnoj akademiji;
- da javnotužilački pomoćnik pomaže glavnom javnom tužiocu i javnom tužiocu, izrađuje nacrte akata, prima na zapisnik prijave, podneske i izjave građana i samostalno ili pod nadzorom vrši poslove predviđene zakonom i drugim propisom; da rad javnotužilačkog pomoćnika nadzire glavni javni tužilac ili javni tužilac koga on odredi;
- da odluka Visokog saveta tužilaštva o izboru na javnotužilačku funkciju mora biti obrazložena;
- da protiv odluke o izboru na javnotužilačku funkciju glavnog javnog tužioca i javnog tužioca kandidat može izjaviti žalbu Ustavnom sudu, koja isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe, u roku od 15 dana od dana objavljivanja odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije“;
- da u Višem javnom tužilaštvu postoji posebno odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, da njegovim radom rukovodi posebni javni tužilac za visokotehnološki kriminal koga postavlja Vrhovni javni tužilac iz reda javnih tužilaca višeg javnog tužilaštva, apelacionog javnog tužilaštva, javnog tužilaštva posebne nadležnosti ili Vrhovnog javnog tužilaštva, te da prilikom postavljenja posebnog javnog tužioca prednost imaju javni tužioci koji poseduju posebna znanja iz oblasti informatičkih tehnologija i da posebni javni tužilac ima prava i dužnosti kao glavni javni tužilac;
- da je odredbama Poslovnika o radu Državnog veća tužilaca bilo predviđeno šta obuhvata postupak izbora i šta predstavlja sadržinu oglasa.
Ustavni sud konstatuje da je osporenim odlukama izvršen izbor javnih tužilaca u Više javno tužilaštvo u Beogradu. Ustavni sud ukazuje da u postupku odlučivanja o žalbi protiv odluke o izboru na javnotužilačku funkciju ispituje da li je odluka o izboru zakonita, odnosno da li je celokupan postupak izbora sproveden u skladu sa zakonom i da li je odluka obrazložena.
Ustavni sud najpre ukazuje da je u oglasu za izbor nosilaca javnotužilačke funkcije u viša javna tužilaštva, u ovom slučaju, Više javno tužilaštvo u Beogradu, navedeno „da će prilikom izbora zamenika javnog tužioca u Posebno odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, prednost imati oni kandidati koji poseduju posebna znanja i veštine iz oblasti informatičkih tehnologija koje će biti utvrđene polaganjem ispita“. Imajući u vidu navedene odredbe zakona i podzakonskih akata, Sud konstatuje da nijednom njihovom odredbom nije propisano da se takav ispit uopšte mogao organizovati i polagati prilikom izbora u Više javno tužilaštvo u Beogradu.
Sud dalje ukazuje i da je u dispoziciji glavnog javnog tužioca godišnji raspored poslova i raspoređivanje javnih tužilaca u odeljenja, tako da bilo kakav stav Visokog saveta tužilaštva ko od navedenih izabranih kandidata poseduje „posebna znanja i veštine iz oblasti informatičkih tehnologija“ ni na koji način konkretnim izabranim javnim tužiocima ne garantuje da će biti izabrani u posebno odeljenje, niti obavezuje samog glavnog javnog tužioca u vršenju tog svog prava i dužnosti.
Po oceni Ustavnog suda, neosnovan je navod Visokog saveta tužilaštva da pravni osnov za sprovođenje ispita proizlazi iz Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, kojim je, kako to donosilac osporenih odluka navodi, propisana zakonska obaveza da se ceni posedovanje ovih znanja i veština, te postojanje prednosti nosilaca javnotužilačkih i sudskih funkcija koji poseduju posebna znanja iz informatičke oblasti prilikom postavljanja i raspoređivanja, imajući u vidu da je navedenim zakonom propisano da Vrhovni javni tužilac postavlja posebnog javnog tužioca za visokotehnološki kriminal iz reda javnih tužilaca višeg javnog tužilaštva, apelacionog javnog tužilaštva, javnog tužilaštva posebne nadležnosti ili Vrhovnog javnog tužilaštva i da prilikom njegovog postavljenja, prednost imaju javni tužioci koji poseduju posebna znanja iz oblasti informatičkih tehnologija, a što ovde nije bio slučaj, jer se nije radilo o postavljenju P osebnog javnog tužioca za visokotehnološki kriminal, već je vršen izbor javnih tužilaca u Više javno tužilaštvo u Beogradu, a za koje je Vi soki savet tužilaštva planirao da budu raspoređeni u Posebno odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala. Ustavni sud konstatuje da je odredbom člana 84. stav 1. Zakona o javnom tužilaštvu propisan o da se u postupku izbora nosilaca javnotužilačke funkcije, samo kandidatu koji se prvi put bira na javnotužilačku funkciju u javnom tužilaštvu, posebno proverava stručnost i osposobljenost, što se u skladu sa članom 84. stav 2. proverava na ispitu koji organizuje Visoki savet tužilaštva. Dakle, takva provera se isključivo odnosi na kandidate koji se prvi put biraju na javnotužilačku funkciju, a ne i na sve kandidate za konkretnu javnotužilačku funkciju, odnosno one kandidate koji su već na određenoj javnotužilačkoj funkciji. Uprkos tome, Visoki savet tužilaštva je sproveo/ponudio testiranje u pogledu svih kandidata za „izbor“ u Posebno odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, dakle, kako onima koji se prvi put biraju na javnotužilačku funkciju, tako i kandidatima koji su već na javnotužilačkoj funkciji.
Dalje, pored toga što je u oglasu Visokog saveta tužilaštva navedeno da će kandidati biti testirani, a što nije bilo u skladu sa propisanom sadržinom oglasa, saglasno članu 49. tada važećeg Poslovnika o radu Državnog veća tužilaca, ali ni sa pravilima koja se tiču postupka izbora saglasno odredbama člana 45. navedenog akta, Ustavni sud, iz svega prethodno navedenog, konstatuje i to da je kandidatima naknadno omogućavano da na njihov zahtev budu testirani, ali i činjenicu da negativan ishod na testu nije uopšte uticao na izbor kandidata i da nije ni korišćen u smislu bodovanja, već je to bio samo nekakav dodatni pokazatelj osposobljenosti kandidata, iz čega, po oceni Suda, proizlazi da takvo postupanje vodi arbitrarnosti u odlučivanju.
Imajući u vidu navedene odredbe člana 84. Zakona o javnom tužilaštvu, odnosno da se u postupku izbora nosioca javnotužilačke funkcije kandidatu koji se prvi put bira na javnotužilačku funkciju u javnom tužilaštvu posebno proverava stručnost i osposobljenost i to na ispitu koji organizuje Visoki savet tužilaštva, a da kandidat za javnog tužioca koji je završio početnu obuku na Pravosudnoj akademiji i koji se bira za javnog tužioca u osnovnom javnom tužilaštvu, nije dužan da polaže ispit koji organizuje Visoki savet tužilaštva, već se njemu kao merilo stručnosti i osposobljenosti uzima završna ocena na početnoj obuci na Pravosudnoj akademiji, Ustavni sud konstatuje da iz obrazloženja osporenih odluka A br. 86/24 i 87/24 proizlazi da je za korisnike početne obuke Pravosudne akademije kao merilo stručnosti i osposobljenosti uzeta ocena na završnom ispitu na Pravosudnoj akademiji - pet (5), iz čega se može zaključiti da ti kandidati nisu ni polagali ispit na kome se proverava stručnost i osposobljenost za izbor u Više javno tužilaštvo u Beogradu.
Međutim, Ustavni sud ukazuje da se navedenim kandidatima završna ocena na početnoj obuci na Pravosudnoj akademiji, saglasno Zakonu o javnom tužilaštvu, mogla uzeti u obzir i isključiti obavezu polaganja ispita koji organizuje Visoki savet tužilaštva, samo u situaciji da su konkurisali za osnovno javno tužilaštvo, a ne i za više javno tužilaštvo, što je upravo ovde bilo slučaj.
Vezano za navod podnosilaca da osporene odluke nisu u dovoljnoj meri obrazložene u situaciji kada nije postojala jedinstvena rang lista za sve kandidate, već dve rang liste, jedna na kojoj su nosioci javnotužilačke funkcije i druga na kojoj su kandidati koji to nisu, te da je nejasno na osnovu kojih objektivnih kriterijuma i merila je utvrđeno da su za predmetni izbor bolji kandidati koji nisu bili nosioci javnotužilačke funkcije, Sud najpre ukazuje da zakonska obaveza u pogledu obrazložene odluke o izboru na javnotužilačku funkciju nije usmerena na formalno postojanje obrazloženja kao sastavnog dela akta koji Visoki savet tužilaštva donosi, već na navođenje konkretnih činjenica i okolnosti koje su bile odlučne za izbor određenih kandidata na javnotužilačku funkciju. Navođenjem konkretnih, individualizovanih razloga zbog kojih je jedan kandidat, između ostalih, izabran na javnotužilačku funkciju, donosilac osporenog akta iznosi argumente na osnovu kojih se može zaključiti da njegova odluka nije posledica samovolje i arbitrernosti, a istovremeno se kandidatu koji nije izabran u tužilaštvo za koje je konkurisao daje mogućnost da delotvorno koristi pravno sredstvo koje mu stoji na raspolaganju – žalba Ustavnom sudu.
S tim u vezi Ustavni sud ukazuje da u obrazloženjima osporenih odluka jesu dati individualizovani razlozi zbog kojih su navedeni kandidati izabrani na javnotužilačku funkciju. Međutim, po oceni Ustavnog suda, u konkretnom slučaju, data obrazloženja nisu dovoljno temeljna i činjenično argumentovana. Ustavni sud konstatuje da su Zakonom o javnom tužilaštvu propisani opšti i posebni uslovi koje neko lice treba da ispunjava da bi bilo izabrano za nosioca javnotužilačke funkcije, a to su: da je lice državljanin Republike Srbije koji ispunjava opšte uslove za rad u državnom organu; završen pravni fakultet, položen pravosudni ispit; radno iskustvo u pravnoj struci posle položenog pravosudnog ispita, i to šest godina za javnog tužioca višeg javnog tužilaštva, kao i stručnost, osposobljenost i dostojnost. Dakle, postoji zakonska mogućnost, a što je i u skladu sa načelom zabrane diskriminacije, da kandidati koji prethodno nikada nisu radili u javnotužilačkoj organizaciji, ako ispunjavaju navedene uslove, budu birani na javnotužilačku funkciju, i to ne samo u osnovnim javnim tužilaštvima.
Međutim, po oceni Suda, takav izbor svakako zahteva jasno i temeljno obrazloženje, posebno u situaciji kada se tim kandidatima daje prednost u izboru u odnosu na kandidate koji su već nosioci javnotužilačke funkcije u osnovnom javnom tužilaštvu. Ovo posebno imajući u vidu stepen samostalnosti u radu javnotužilačkih pomoćnika, koji na prvom mestu, pomažu glavnom javnom tužiocu i javnom tužiocu, i činjenicu da njihov rad oni nadziru, kao i stepen samostalnosti korisnika početne obuke Pravosudne akademije. Naime, početna obuka, saglasno Zakonu o pravosudnoj akademiji, ima za cilj sticanje praktičnih i teorijskih znanja i veština, razumevanje uloge i osnovnih principa postupanja sudije i zamenika javnog tužioca u cilju samostalnog, stručnog i efikasnog vršenja funkcije sudije u prekršajnom i osnovnom sudu i zamenika javnog tužioca u osnovnom javnom tužilaštvu.
Iako Zakon o javnom tužilaštvu daje mogućnost svima da konkurišu za više javno tužilaštvo, iz odredaba navedenog Zakona o pravosudnoj akademiji kojima je ustanovljena obaveza korisnika da po završenoj početnoj obuci konkurišu na mesta sudije prekršajnog suda ili osnovnog suda, odnosno zamenika osnovnog javnog tužioca, iako time nije isključena mogućnost konkurisanja za druge sudove i tužilaštva, kao i činjenica da im se, saglasno Zakonu o javnom tužilaštvu, samo za konkurs za izbor javnog tužioca u osnovnom javnom tužilaštvu, kao merilo stručnosti i osposobljenosti uzima završna ocena na početnoj obuci na Pravosudnoj akademiji i nemaju obavezu polaganja ispita, vodi zaključku da se njihov izbor u više javno tužilaštvo ipak, u konkretnom slučaju, morao jasno obrazložiti. Sa druge strane, imajući u vidu da ne postoji jedinstvena rang lista za kandidate koji su nosioci javnotužilačke funkcije i onih koji to nisu, postavlja se pitanje, iako sam položaj na rang listi nije odlučujući za izbor, na koji način je vršeno upoređivanje ostvarenih bodova, odnosno dobijenih ocena kandidata i koji su to objektivni kriterijumi i merila bili osnov za konkretan izbor.
U konkretnom slučaju je Visoki savet tužilaštva bio dužan da detaljno i jasno obrazloži zašto je prilikom izbora pojedinih kandidata za više javno tužilaštvo koji prethodno nisu vršili javnotužilačku funkciju, te se prvi put biraju na javnotužilačku funkciju, dao prednost u odnosu na kandidate koji su u momentu kandidovanja već godinama vršili javnotužilačku funkciju.
Polazeći od svega navedenog, odnosno da, po oceni Ustavnog suda, osporene odluke nisu u dovoljnoj meri obrazložene, a pre svega da predmetni postupak nije u celini i u bitnom, sproveden u skladu sa Zakonom o javnom tužilaštvu, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 45. tačka 13) Zakona o Ustavnom sudu i člana 93. stav 3. Zakona o javnom tužilaštvu, podnetu žalbu u tački 1. usvojio, u tački 2. poništio odluke Visokog saveta tužilaštva A. br. 82/24, 83/24, 84/24, 85/24, 86/24, 87/24 i 88/24, dok je u tački 3, saglasno odredbi člana 93. stav 4. Zakona o javnom tužilaštvu, odlučio da se ova odluka objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
6. Na osnovu svega izloženog i odredaba člana 42a stav 1. tačka 5) i člana 45. tačka 13) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
Snežana Marković, s.r.
Za tačnost otpravka:
RK
Slični dokumenti
- IUz 159/2017: Odbacivanje inicijative za ocenu ustavnosti odredbe Zakona o javnom tužilaštvu
- IUo 254/2016: Pokrenut postupak za ocenu zakonitosti Pravilnika o izboru zamenika tužilaca
- VIIIU 421/2011: Odluka Ustavnog suda o usvajanju žalbi neizabranih javnih tužilaca
- IUz 428/2013: Odluka Ustavnog suda o neustavnosti obaveze predlaganja kandidata iz Pravosudne akademije