Odluka Ustavnog suda o žalbi sudije na prestanak funkcije

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je žalbu sudije izjavljenu protiv odluke Visokog saveta sudstva o prestanku sudijske funkcije. Utvrđeno je da je funkcija prestala po sili zakona zbog navršenja 40 godina staža osiguranja, a odluka Visokog saveta sudstva ima samo deklarativni karakter.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
VIIIU-428/2014
05.03.2015.
Beograd

Republika Srbija

USTAVNI SUD

Broj: VIIIU-428/2014

________ 2015. godine

B e o g r a d

Ustavni sud, Veliko veće , u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, Milan Stanić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po žalbi Vladimira Radivojevića iz Knjaževca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 148. stav 2. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 5. marta 2015. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se žalba Vladimira Radivojevića izjavljena protiv Odluke Visokog saveta sudstva broj 119-01-00129/2014-01 od 17. juna 2014. godine i Odluke Visokog saveta sudstva broj 119-00-00129/2014-01 od 4. avgusta 2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Vladimir Radivojević iz Knjaževca podneo je, 1. avgusta 2014. godine, preko punomoćnika Mileta Petkovića, advokata iz Bora, Ustavnom sudu žalbu protiv Odluke Visokog saveta sudstva broj 119-01-00129/2014-01 od 17. juna 2014. godine o prestanku sudijske funkcije.

Podnosilac je 23. avgusta 2014. godine proširio žalbu i na Odluku Visokog saveta sudstva broj 119-00-00129/2014-01 od 4. avgusta 2014. godine, kojom je odbijen prigovor podnosioca žalbe i potvrđena Odluka Visokog saveta sudstva broj 119-01-00129/2014-01 od 17. juna 2014. godine.

Podnosilac je navode žalbe dopunjavao sa više podnesaka, i to: 6. septembra, 8. i 29. oktobra i 6. decembra 2014. godine i 24. januara i 13. februara 2015. godine.

U žalbi je, pored ostalog, navedeno: da nisu nastupili zakonom propisani uslovi za prestanak sudijske funkcije; da nije razrešen iz zakonom predviđenih razloga; da ga Visoki savet sudstva nije odmah obavestio o razlozima za pokretanje postupka; da mu nije omogućeno da učestvuje u postupku; da u vreme donošenja odluke nije imao navršenih 65 godina života, niti 40 godina staža osiguranja; da je osporena odluka doneta na osnovu obaveštenja predsednika Osnovnog suda u Knjaževcu, i da nije potkrepljena nijednim dokazom; da je prema izveštaju Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Filijala Zaječar kao datum navršetka 40 godina staža naveden 16. juli 2014. godine, a prema izveštaju sudskog veštaka ekonomske struke to 22. juli 2014. godine, dok je taj datum prema osporenoj odluci 21. juli 2014. godine.

Podnosilac žalbe je predložio da Ustavni sud usvoji žalbu i poništi osporene odluke, te da mu se nadoknade troškovi postupka za sastav žalbi, troškovi sastava prigovora, troškovi za zastupanje od strane advokata, kao i troškovi dolaska na raspravu.

Pored toga, podnosilac žalbe je 2. septembra 2014. godine osporio i Odluku Visokog saveta sudstva broj 119-00-00129/2014-01 od 29. jula 2014. godine.

2. U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Visoki savet sudstva je 17. juna 2014. godine doneo osporenu Odluku broj 119-01-00129/2014-01 kojom je utvrđen prestanak sudijske funkcij e podnosioca žalbe sa 21. julom 2014. godine, zbog navršenja radnog veka. Navedena Odluka doneta je na osnovu obaveštenja predsednika Osnovnog suda u Knjaževcu od 9. juna 2014. godine, kojim je Visoki savet sudstva obavešten da podnosilac žalbe navršava 40 godina staža osiguranja 21. jula 2014. godine.

Odlukom Visokog saveta sudstva broj 119-00-00129/124-01 od 29. jula 2014. godine odbačen je prigovor podnosioca žalbe, izjavljen protiv Odluke Visokog saveta sudstva broj 119-01-00129/2014-01 od 17. juna 2014. godine, kao neblagovremen.

Visoki savet sudstva je 4. avgusta 2014. godine doneo osporenu Odluku broj 119-00-00129/2014-01 od 4. avgusta 2014. godine, kojom je: u stavu prvom dispozitiva Odluka Visokog saveta sudstva broj 119-00-00129/124-01 od 29. jula 2014. godine, u delu u kojem je odlučivano o prigovoru, oglašena ništavom; u stavu drugom dispozitiva odbijen kao neosnovan prigovor podnosioca žalbe i potvrđena Odluka Visokog saveta sudstva broj 119-01-00129/2014-01 od 17. juna 2014. godine; u stavu trećem dispozitiva odbijen zahtev podnosioca žalbe za oglašavanje ništavom Odluke Visokog saveta sudstva broj 119-00-00129/2014-01 od 17. juna 2014. godine; u stavu četvrtim dispozitiva određeno da se navedena oa objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije“. U obrazloženju osporene drugostepene Odluke je, pored ostalog, navedeno; da je dopisom predsednika Osnovnog suda u Knjaževcu od 9. juna 2014. godine utvrđeno da podnosilac žalbe 21. jula 2014. godine navršava 40 godina staža osiguranja, prema stanju upisanom u radnu knjižicu, tako da mu u smislu člana 59. stav 1. Zakona o sudijama tada prestaje radni vek po sili zakona; da se kao utvrđeno činjenično stanje uzima sadržina dopisa koji se Visokom savetu sudstva dostavlja od strane predsednika sudova i u tom smislu važi načelo poverenja u rad sudova; da se osporenom Odlukom Visokog saveta sudstva od 17. juna 2014. godine rešava pravno pitanje za ubuduće i datum donošenja Odluke je bez značaja, jer kada nastupi određena činjenica, nastupaju određena pravna dejstva; da je određenoj činjeničnoj situaciji dat pravni okvir kroz donošenje konkretne odluke, gde konstitutivni element odluke predstavlja tačan datum prestanka sudijske funkcije, koja zavisi od ispunjenja jednog od dva uslova predviđenih zakonom, tako da se odlukom samo deklarativno utvrđuje ispunjenje datog uslova; da je podnosiocu žalbe svakako prestala sudijska funkcija 21. jula 2014. godine , bez obzira što u trenutku donošenja odluke još uvek nije nastupio taj datum, kao i bez obzira na to što nije nastupila pravnosnažnost odluke.

Rešenjem Osnovnog suda u Knjaževcu V-SU-34/2014-12 od 11. avgusta 2014. godine utvrđeno je da je 21. jula 2014. godine podnosicu žalbe prestao radni odnos zbog navršenja radnog veka.

Rasprava u predmetu prestanka sudijske funkcije podnosioca žalbe održana je 11. februara 2015. godine. Podnosilac žalbe je tom prilikom ponovio navode već iznete u žalbi protiv osporenih odluka. Predstavnica Visokog saveta sudstva navela je razloge zašto smatra da nisu osnovani navodi podnosioca žalbe o tome da mu nije omogućeno učešće u postupku, u skladu sa odredbama Zakona o sudijama. Takođe je istakla da je osporena Odluka Visokog saveta sudstva deklarativnog karaktera, doneta na osnovu obaveštenja predsednika Osnovnog suda u Knjaževcu, iz kojeg se vidi da je podnosilac stekao uslov za odlazak u penziju po sili zakona, jer je navršio 40 godina staža osiguranja.

3. Iako podnosilac u žalbi ističe povredu zajemčenog prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, te povredu načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, Ustavni sud ukazuje da u postupku po žalbi sudije izjavljenoj protiv odluke o prestanku sudijske funkcije ne ispituje postojanje povrede ustavnih prava za razliku od postupka po ustavnoj žalbi, već zakonitost odluke kojom je sudiji prestala sudijska funkcija.

U tom smislu, Ustavni sud nalazi da su za ocenu osnovanosti žalbe podnosioca od značaja sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 148. stav 1. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da sudiji prestaje sudijska funkcija na njegov zahtev, nastupanjem zakonom propisanih uslova ili razrešenjem iz zakonom predviđenih razloga, kao i ako ne bude izabran za stalnu funkciju, dok je odredbom stava 2. istog člana Ustava utvrđeno da odluku o prestanku sudijske funkcije donosi Visoki savet sudstva, da protiv ove odluke sudija ima pravo žalbe Ustavnom sudu i da izjavljena žalba isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe.

Odredbama Zakona o sudijama („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 58/09 -Odluka US, 104/09, 101/10 , 8/12-Odluka US, 121/12, 124/12-Odluka US, 101/13 i 111/14-Odluka US ), koje su bile na snazi u vreme donošenja osporenog akta, propisano je: da sudijska funkcija prestaje na zahtev sudije, kada sudija navrši radni vek, kada trajno izgubi radnu sposobnost za obavljanje sudijske funkcije, kad ne bude izabran na stalnu funkciju i kad bude razrešen (član 57. stav 1. ); da sudiji prestaje radni vek kada navrši 65 godina života ili 40 godina staža osiguranja, po sili zakona (član 59.); da sudija ima pravo da odmah bude obavešten o razlozima za pokretanje postupka, da se upozna s predmetom, pratećom dokumentacijom i tokom postupka i da sam ili preko zastupnika pruži objašnjenja i dokaze za svoje navode, kao i da sudija ima pravo da svoje navode usmeno izloži pred Visokim savetom sudstva (član 66.).

Odredbama člana 67. navedenog zakona propisano je: da protiv odluke Visokog saveta sudstva o prestanku funkcije, sudija ima pravo žalbe Ustavnom sudu, u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke (stav 1.); da Ustavni sud svojom odlukom može odbiti, usvojiti žalbu i poništiti odluku o prestanku funkcije (stav 2.); da je odluka Ustavnog suda konačna (stav 3.).

4. Polazeći od navedenog, Ustavni sud konstatuje da je u slučaju podnosioca žalbe Odluka o prestanku sudijske funkcije doneta na osnovu odredbe člana 59. Zakona o sudijama kojom je propisano da sudiji prestaje radni vek kada navrši 65 godina života ili 40 godina staža osiguranja, po sili zakona. Kod ovakvog stanja stvari Ustavni sud ističe da je Visoki savet sudstva svoju odluku doneo na osnovu obaveštenja predsednika Osnovnog suda u Knjaževcu koje je sačinjeno na osnovu podataka iz radn e knjižic e, iz kojih se vidi da je podnosilac 21. jula 2014. godine stekao uslov za odlazak u penziju po sili zakona, jer je navršio 40 godina staža osiguranja.

Ustavni sud je uvidom u obaveštenje Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Filijala Zaječar od 3. februara 2015. godine utvrdio da je podnosilac žalbe ostvario pravo na starosnu penziju 22. jula 2014. godine, a prema ukupno navršenom stažu osiguranja od 40 godina i dva dana. Dakle, i službena evidencija Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Filijala Zaječar nesumnjivo potvrđuje tačnost utvrđene činjenice u pobijanoj odluci da je podnosilac žalbe 21. jula 2014. godine već imao navršenih 40 godina staža osiguranja, jer je taj uslov ispunio 20. jula 2014. godine. Stoga je suprotna tvrdnja žalioca o pogrešno utvrđenom danu navršetka staža osiguranja podnosioca žalbe , pravno irelevantna za ocenu zakonitosti osporene O dluke Visokog saveta sudstva.

Ustavni sud je imao u vidu i navode podnosioca žalbe da je osporena Odluka Visokog saveta sudstva doneta 17. juna 2014. godine, znači pre nego što je nastupio datum kada je podnosilac stekao uslov za odlazak u penziju, ali je ocenio da je i ta činjenica bez uticaja na zakonitost pobijane Odluke Visokog saveta sudstva sudstva broj 119-01-00129/2014-01 od 17. juna 2014. godine . Jer, tom odlukom je na dan 17. juna 2014. godine samo utvrđen datum navršetka 40 godina staža osiguranja podnosioca žalbe. Dakle, takva odluka ima deklarativni karakter u pogledu buduće činjenice koja se odnosi na datum navršetka staža osiguranja žalioca. Stoga je , u situaciji kada je tom odlukom pouzdano utvrđen datum kada je žalilac nesumnjivo imao navršenih 40 godina staža osiguranja, irelevantan raniji datum donošenja te odluke.

Ustavni sud je razmatrao navode podnosioca žalbe da mu nije bilo dozvoljeno učešće u postupku, ali je konstatovao da se i iz tog razloga ne mo že sporiti zakonitost pobijane Odluke. Neosnovane su tvrdnje žalioca da se postupak pred Visokim savetom sudstva propisan odredbom člana 65. Zakona o sudijama, kao i položaj sudije u postupku propisanom odredbom člana 66. navedenog zakona imperativno odnosi na sve zakonom propisane razloge prestanka sudijske funkcije. Ovo iz razloga što se prava i obaveze propisane tim zakonskim normama odnose samo na slučaj prestanka sudijske funkcije zbog postojanja zakonom propisanih razloga za razrešenje. U konkretnom slučaju, podnosiocu žalbe nije prestala sudijska funkcija razrešenjem , već zbog navršenja radnog veka , u skladu sa odredbom člana 59. Zakona o sudijama važećom u vreme donošenja pobijane Odluke. U tom slučaju prestanak sudijske funkcije nastupa po sili zakona, što se konstatuje deklaratornom odlukom Visokom saveta sudstva, bez prethodnog sprovođenja zakonom propisanog posebnog postupka za slučaj prestanka sudijske funkcije razrešenjem.

Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je ocenio da nisu osnovani navodi žalbe o nezakonitosti osporenih odluka Visokog saveta sudstva broj 119-01-00129/2014-01 od 17. juna 2014. godine i broj 119-00-00129/2014-01 od 4. avgusta 2014. godine , te je, na osnovu odredbe člana 100. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US), u vezi sa članom 103. ovog zakona, odbio žalbu.

5. Imajući u vidu da je stavom prvim dispozitiva osporene drugostepene Odluke Visokog savet a sudstva broj 119-00-00129/2014-01 od 4. avgusta 2014. godine oglašena ništavom Odluka Visokog saveta sudstva broj 119-00-00129/124-01 od 29. jula 2014. godine , Ustavni sud nije posebno cenio navode podnosioca žalbe u delu u kome osporava Odluku Visokog saveta Sudstva broj 119-00-00129/124-01 od 29. jula 2014. godine, jer su prestale procesne pretpostavk e za dalje vođenje postupka u tom delu.

6. Razmatrajući zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu. Naime, navedenom odredbom Zakona je propisano da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. S tim u vezi, odredbom člana 83. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata.

7. Na osnovu svega izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45 . tačka 12) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o žalbi sudije na prestanak funkcije

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti