Odbijanje žalbe sudije protiv odluke o prestanku sudijske funkcije

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio žalbu sudije protiv odluke Visokog saveta sudstva o prestanku funkcije. Sudijska funkcija prestaje po sili zakona danom utvrđivanja potpunog gubitka radne sposobnosti pravnosnažnim rešenjem nadležnog organa, a odluka VSS ima samo deklaratorni karakter.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
VIIIU-63/2013
01.12.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Goran P. Ilić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po žalbi R. V. iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 148. stav 2. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 1. decembra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se žalba R. V. izjavljena protiv Odluke Visokog saveta sudstva broj 119-00-109/2012-01 od 13. novembra 2012. godine i Odluke Visokog saveta sudstva broj 119-00-109/2012-01 od 24. decembra 2012. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. R. V. iz Niša je, 13. februara 2013. godine, Ustavnom sudu podneo žalbu protiv Odluke Visokog saveta sudstva broj 119-00-109/2012-01 od 13. novembra 2012. godine i Odluke Visokog saveta sudstva broj 119-00-109/2012-01 od 24. decembra 2012. godine.

Podnosilac je žalbu izjavi o zbog bitnih povreda odredaba postupka, pogrešne primene materijalnog prava , kao i povrede ustavn og prava i prava garantovan og Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda .

U žalbi je, pored ostalog, navedeno: da nije jasno kako je Visoki savet sudstva utvrdio da mu je sudijska funkcija prestala 27. aprila 2012. godine, s obzirom na to da je Odlukom Visokog saveta sudstva od 13. novembra 2012. godine izabran za sudiju Osnovnog suda u Nišu; da je 27. aprila 2012. godine doneta Odluka Visokog saveta sudstva, kojom je odbijen prigovor podnosioca izjavljen protiv Odluke prvog sastava Visokog saveta sudstva od 25. decembra 2009. godine, kojom mu je prestala funkcija sudije Opštinskog suda u Nišu, sa 31. decembrom 2009. godine; da je Odlukom Ustavnog suda od 9. oktobra 2012. godine poništena Odluka Visokog saveta sudstva od 27. aprila 2012. godine; da do datuma podnošenja ove žalbe Ustavnom sudu nije primio privremeno rešenje Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje - Filijala Niš od 8. juna 2011. godine, zbog čega nije jasno kako je sudijska funkcija mogla da mu prestane zbog potpunog gubitka radne sposobnosti, kada postupak u kome se ocenjuje radna sposobnost nije bio pravnosnažno okončan; da u uvodu osporene Odluke Visokog saveta sudstva stoji da je doneta na sednici održanoj 13. novembra 2013. godine, iako se u obrazloženju navodi da je sekretar Osnovnog suda u Nišu dopisom od 20. novembra 2012. godine obavestio Visoki savet sudstva o razlozima za prestanak sudijske funkcije.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji žalbu podnosioca i poništi osporene odluke Visokog saveta sudstva.

2. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, iz spisa predmeta Visok og savet a sudstva broj 119-00-109/2012-01 i Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje - Filijala Niš D-30809, kao i dokumentacije priložene uz žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom žalbenom ustavnosudskom postupku:

2.1. Visoki savet sudstva (u daljem tekstu: VSS) je 25. decembra 2009. godine doneo Odluku broj 06-00-37/2009-01 kojom je, u stavu prvom dispozitiva, utvrđeno da sudijama koje nisu izabrane u skladu sa Zakonom o sudijama („Službeni glasnik RS“, broj 116/08) prestaje sudijska dužnost sa 31. decembrom 2009. godine, pri čemu je u tački 103 . tog stava dispozitiva naveden o ime i prezime podnosioca žalbe i naziv suda u kome je obavlja o sudijsku dužnost.

Po prestanku sudijske dužnosti, podnosilac žalbe je 24. marta 2010. godine Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje (u daljem tekstu: Republički fond PIO) podneo zahtev za ostvarivanje prava na invalidsku penziju. Nakon sprovedenog postupka u okviru koga je izvršeno veštačenje od strane prvostepenog organa veštačenja Republičkog fonda PIO, privremenim rešenjem Republičkog fonda PIO - Filijala Niš broj 182.1-1 00494/1 od 8. juna 2011. godine podnosiocu žalbe je utvrđen potpuni gubitak radne sposobnosti kao posledica bolesti i utvrđeno pravo na invalidsku penziju u opredeljenom novčanom iznosu, počev od 24. marta 2010. godine. Podnosilac nije izjavio žalbu protiv tog rešenja, koje je postalo pravnosnažno 24. maja 2012. godine,

VSS je odlukom broj 010-01-100/2011-01 od 27. aprila 2012. godine odbio kao neosnovan prigovor podnosioca žalbe i potvrdio navedenu Odluku prvog sastava VSS od 25. decembra 2009. godine u tački 103. stav a prvog dispozitiva.

Rešenjem v.f. predsednika Osnovnog suda u Nišu Su V 35-66/12 od 7. maja 2012. godine utvrđeno je da podnosiocu žalbe prestaje pravo na naknadu plate i prava po osnovu obaveznog socijalnog osiguranja, zaključno sa 27. aprilom 2012. godine.

Podnosilac žalbe je 31. maja 2012. godine Republičkom fondu PIO - Filijala Niš podneo zahtev za određivanje isplate invalidske penzije, koja mu je priznata privremenim rešenjem od 8. juna 2011. godine. Rešenjem Republičkog fonda PIO - Filijala Niš od 8. juna 2012. godine određena je isplata invalidske penzije, počev od 28. maja 2012. godine, u smislu odredbe člana 112. stav 1. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, jer je tog dana poslodavac - Osnovni sud u Nišu primio pravnosnažno privremeno rešenje od 8. juna 2011. godine.

Ustavni sud je Odlukom VIIIU-413/2012 od 9. oktobra 2012. godine usvojio žalbe neizabranih sudija, pored ostalih, i podnosioca žalbe, poništio navedenu odluku VSS od 27. aprila 2012. godine i naložio VSS da, u roku od 60 dana od dana prijema te odluke, izvrši izbor podnosilaca žalbi u skladu sa članom 30. Pravila za primenu Odluke o utvrđivanju kriterijuma i merila za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti i za postupak preispitivanja odluka prvog sastava Visokog saveta sudstva o prestanku sudijske dužnosti („Službeni glasnik RS“, br. 35/11 i 90/11). Istom odlukom je ukazano VSS da je dužan da pre nego što po njoj postupi, utvrdi da li određeni podnosilac žalbe ispunjava zakonom propisane uslove za izbor na sudijsku funkciju, odnosno da li u odnosu na određenog podnosioca žalbe postoje razlozi za prestanak sudijske funkcije po sili zakona.

VSS je, u izvršenju navedene odluke Ustavnog suda, svojom Odlukom broj 06-00-73/2012-01 od 13. novembra 2012. godine izabrao podnosioca žalbe za sudiju Osnovnog suda u Nišu.

VSS je 13. novembra 2012. godine, takođe, doneo osporenu Odluku broj 119-00-109/2012-01, kojom je utvrdio da podnosiocu žalbe prestaje sudijska funkcija 27. aprila 2012. godine, zbog trajnog gubitka radne sposobnosti za obavljanje sudijske funkcije. U obrazloženju ove osporene Odluke je navedeno: da je sekretar Osnovnog suda u Nišu dopisom od "20. novembra 2012. godine" obavestio VSS da je podnosiocu , koji je izabran za sudiju Osnovnog suda u Nišu, rešenjem v.f. predsednika Osnovnog suda u Nišu od 7. maja 2012. godine "prestao radni odnos" 27. aprila 2012. godine, zbog potpunog gubitka radne sposobnosti, kao posledica bolesti; da je privremenim rešenjem Republičkog fonda PIO - Filijala Niš od 8. juna 2011. godine podnosiocu utvrđen potpuni gubitak radne sposobnosti kao posledica bolesti, počev od 24. marta 2010. godine.

VSS je 24. decembra 2012. godine doneo osporenu Odluku broj 119-00-109/2012-01 kojom je odbio kao neosnovan prigovor podnosioca žalbe izjavljen protiv osporene Odluke od 13. novembra 2012. godine. U obrazloženju ove osporene Odluke je navedeno: da je rešenjem v.f. predsednika Osnovnog suda u Nišu od 7. maja 2012. godine utvrđeno da podnosiocu prestaje pravo na naknadu plate i prava iz obaveznog socijalnog osiguranja, počev od 27. aprila 2012. godine; da je privremeno rešenje Republičkog fonda PIO - Filijala Niš od 8. juna 2011. godine postalo pravnosnažno 24. maja 2012. godine; da je podnosiocu sudijska funkcija trebalo da prestane ranije nego što je utvrđeno osporenom Odlukom od 13. novembra 2012. godine, budući da je navedenim privremenim rešenjem Fonda utvrđen potpuni gubitak radne sposobnosti kao posledica bolesti, počev od 24. marta 2010. godine.

Odlukom VSS broj 119-00-76/2013-01 od 26. marta 2013. godine, u stavu prvom dispozitiva, u tački 15, poništena je Odluka prvog sastava VSS od 25. decembra 2009. godine u stavu prvom dispozitiva, u tački 103, kojom je utvrđeno da podnosiocu žalbe prestaje sudijska funkcija sa 31. decembrom 2009. godine. Tom odlukom je konstatovano da je sudijama kod kojih je potpuni gubitak radne sposobnosti nastupio do donošenja odluka VSS o izboru 594 sudije na stalnu sudijsku funkciju, utvrđen prestanak sudijske funkcije po sili zakona. Istom odlukom je određeno da je razlog njenog donošenja ostvarivanje prava sudija po osnovu rada za period od 1. januara 2010. godine do stupanja na stalnu sudijsku funkciju.

2.2. Rasprava u predmetu prestanka sudijske funkcije podnosioca žalbe održana je pred Ustavnim sudom 9. decembra 2015. godine, u odsustvu uredno pozvanog podnosioca žalbe. Predstavnik VSS je naveo razloge zašto smatra da nisu osnovani navodi podnosioca žalbe o tome da nije pravilno utvrđen datum prestanka sudijske funkcije. Istakao je da je VSS osporenom Odlukom od 13. novembra 2012. godine konstatovao da je podnosiocu žalbe sudijska funkcija prestala 27. aprila 2012. godine, do kada mu je kao neizabranom sudiji isplaćivana naknada zarade, a ne 24. marta 2010. godine, kada mu je utvrđen potpuni gubitak radne sposobnosti, samo iz razloga da se od podnosioca žalbe ne bi zahtevao povraćaj iznosa koji predstavlja razliku između visine naknade zarade koja mu je isplaćivana i utvrđene visine invalidske penzije. S tim u vezi je naveo da je osporena Odluka doneta primenom odredbe člana 60. stav 1. Zakona o sudijama u vezi sa čl. 97, 98. i 99. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Smatrao je da su u konkretnom slučaju odlučne činjenice da je, pre donošenja osporene Odluke, 24. marta 2010. godine nastupio trajni gubitak radne sposobnosti podnosioca žalbe, zbog čega on nije ispunjavao opšte uslove za rad u državnim organima, kao jedan od uslova za izbor sudije prema odredbi člana 43. Zakona o sudijama, kao i da je privremeno rešenje Republičkog fonda PIO od 8. juna 2011. godine postalo pravnosnažno 24. maja 2012. godine. Takođe je naveo da je VSS na sednici održanoj 13. novembra 2012. godine bio upoznat sa činjenicom da je podnosilac žalbe pred Republičkim fondom PIO pokrenuo postupak radi utvrđivanja trajnog gubitka radne sposobnosti.

3. Iako podnosilac u žalbi ističe povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. Ustava Republike Srbije i člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Ustavni sud ukazuje da se u postupku po žalbi sudije izjavljenoj protiv odluke o prestanku sudijske funkcije ne ispituje postojanje povrede ustavnih prava za razliku od postupka po ustavnoj žalbi, već zakonitost odluke kojom je sudiji prestala sudijska funkcija.

U tom smislu, Ustavni sud nalazi da su za ocenu osnovanosti žalbe podnosioca od značaja sledeće odredbe Ustava i zakona:

Ustavom je utvrđeno: da sudiji prestaje sudijska funkcija na njegov zahtev, nastupanjem zakonom propisanih uslova ili razrešenjem iz zakonom predviđenih razloga, kao i ako ne bude izabran na stalnu funkciju (član 148. stav 1.); da odluku o prestanku sudijske funkcije donosi Visoki savet sudstva, da protiv ove odluke sudija ima pravo žalbe Ustavnom sudu i da izjavljena žalba isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe (stav 2.); da su odluke Ustavnog suda konačne, izvršne i opšteobavezujuće (član 166. stav 2.).

Odredbama Zakona o sudijama ("Službeni glasnik RS", br. 116/08, 58/09 - Odluka US , 104/09, 101/10, 8/12 - Odluka US, 121/12, 124/12 - Odluka US, 101/13, 111/14 - Odluka US, 117/14, 40/15, 63/15 - Odluka US i 106/15 ) je propisano: da za sudiju može biti izabran državljanin Republike Srbije koji ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima, koji je završio pravni fakultet, položio pravosudni ispit i koji je stručan, osposobljen i dostojan sudijske funkcije (član 43.); da s udijska funkcija prestaje na zahtev sudije, kad sudija navrši radni vek, kad trajno izgubi radnu sposobnost za obavljanje sudijske funkcije, kad ne bude izabran na stalnu funkciju ili kad bude razrešen (član 57. stav 1.); da odluku o prestanku sudijske funkcije donosi Visoki savet sudstva i protiv nje sudija može izjaviti prigovor Visokom savetu sudstva u roku od 15 dana od dana dostavljanja odluke (stav 2.); da Visoki savet sudstva može odbaciti prigovor ako nije izjavljen u roku, usvojiti prigovor i izmeniti odluku o prestanku funkcije ili odbiti prigovor i potvrditi odluku o prestanku funkcije (stav 3.); da o dluka o prestanku sudijske funkcije postaje pravnosnažna kada je potvrđena u postupku po prigovoru ili istekom roka za izjavljivanje prigovora ako prigovor nije izjavljen (stav 4.); da s udiji prestaje sudijska funkcija kada se na osnovu mišljenja stručne komisije nadležnog organa utvrdi da je zbog zdravstvenog stanja nesposoban za vršenje sudijske funkcije (član 60. stav 1.); da o dluku za upućivanje na obavezan zdravstveni pregled donosi Visoki savet sudstva, na predlog predsednika suda, predsednika neposredno višeg suda i samog sudije (stav 2.); da odluka Visokog saveta sudstva mora biti obrazložena (član 65. stav 3.); da p rotiv pravnosnažne odluke Visokog saveta sudstva o prestanku funkcije, sudija ima pravo žalbe Ustavnom sudu, u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke (član 67. stav 1.); da Ustavni sud svojom odlukom može odbiti žalbu ili usvojiti žalbu i poništiti odluku o prestanku funkcije (stav 2.); da je o dluka Ustavnog suda konačna (stav 3.).

Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Službeni glasnik RS", br. 34/03, 64/04, 84/04, 85/05, 101/05, 63/06, 5/09, 107/09, 101/10, 93/12, 62/13, 108/13, 75/14 i 142/14 ) propisano je: da se kao dan nastanka invalidnosti, telesnog oštećenja i potrebe za pomoći i negom drugog lica uzima dan kada je na osnovu pregleda dat nalaz, mišljenje i ocena organa veštačenja u prvostepenom postupku, odnosno neki raniji dan za koji postoji odgovarajuća medicinska dokumentacija (član 97.); da se p rotiv prvostepenog rešenja može izjaviti žalba organu određenom opštim aktom fonda u roku od 15 dana od dana prijema rešenja (član 99. stav 1.); da ž alba ne odlaže izvršenje rešenja osim ako se njom pobija utvrđena invalidnost (stav 2.).

4. Po oceni navoda žalbe, odgovora na žalbu, izjašnjenja VSS na održanoj raspravi pred ovim sudom i svih spisa predmeta, Ustavni sud je našao da je žalba neosnovana.

Ispitujući zakonitost osporenih odluka VSS, Ustavni sud je pošao od toga da iz navedenih odluka proizlazi da je zakonski osnov prestanka sudijske funkcije podnosioca žalbe bila odredba člana 60. stav 1. Zakona o sudijama, kojom je propisano da sudiji prestaje sudijska funkcija kada se na osnovu mišljenja stručne komisije nadležnog organa utvrdi da je zbog zdravstvenog stanja nesposoban za vršenje sudijske funkcije. Navedenom zakonskom odredbom propisani su razlog za prestanak sudijske funkcije i datum njenog prestanka.

Ustavni sud je konstatovao da je u obrazloženjima osporenih odluka navedeno da je razlog prestanka funkcije podnosioca žalbe potpuni gubitak radne sposobnosti, kao posledica bolesti, utvrđen pravnosnažnim privremenim rešenjem Republičkog fonda PIO od 8. juna 2011. godine, dok za datum utvrđen u dispozitivu odluke o prestanku funkcije, 27. april 2012. godine nisu dati razlozi. Istovremeno, VSS je smatrao da je za utvrđivanje datuma prestanka sudijske funkcije podnosioca žalbe bitan dan počev od koga mu je u navedenom pravnosnažnom rešenju nadležnog organa utvrđen potpuni gubitak radne sposobnosti, odnosno 24. mart 2010. godine. Bez obzira na to što je po shvatanju VSS, iznetom u odluci po prigovoru i na raspravi pred Ustavnim sudom, sudijska funkcija podnosiocu žalbe trebalo da prestane 24. marta 2010. godine, VSS je ocenio da je celishodno da datum prestanka funkcije ostane 27. april 2012. godine. Ustavni sud je našao da VSS, prilikom utvrđivanja navedenog datuma prestanka funkcije, nije primenio odredbu člana 60. stav 1. Zakona o sudijama, niti se pozvao na neki drugi pravni propis koji bi upućivao na pravilnost tako utvrđenog datuma.

Međutim, Ustavni sud je ocenio da propuštanje VSS da u obrazloženjima osporenih odluka navede razloge na kojima bi bio zasnovan utvrđeni datum prestanka sudijske funkcije, u konkretnom slučaju, ne ukazuje na to su one donete na štetu podnosioca žalbe. Naime, odredbom člana 60. stav 1. Zakona o sudijama je propisano da sudiji prestaje sudijska funkcija kada se na osnovu mišljenja stručne komisije nadležnog organa utvrdi da je zbog zdravstvenog stanja nesposoban za vršenje sudijske funkcije. Navedeni razlog za prestanak sudijske funkcije može utvrditi VSS na osnovu datog mišljenja stručne komisije nadležnog organa, po pravilu, pošto je prethodno, u skladu sa odredbom člana 60. stav 2. Zakona o sudijama, doneo odluku o upućivanju sudije na obavezan zdravstveni pregled, i to na predlog predsednika suda, predsednika neposredno višeg suda ili samog sudije. Isti razlog za prestanak sudijske funkcije može utvrditi i Republički fond PIO kada po zahtevu za priznavanje prava na invalidsku penziju utvrdi potpuni gubitak radne sposobnosti sudije, što istovremeno znači i nesposobnost za obavljanje sudijske funkcije. U takvoj situaciji, VSS nije ovlašćen da naknadno utvrđuje trajni gubitak radne sposobnosti za obavljanje sudijske funkcije, već je za njega obavezujuće pravnosnažno rešenje Republičkog fonda PIO o utvrđenoj invalidnosti. Dakle, kada o pitanju potpunog gubitka radne sposobnosti sudije postoji pravnosnažno rešenje nadležnog organa, odlukom VSS se samo konstatuje prestanak sudijske funkcije koji je nastupio po sili zakona pre donošenja te odluke. Prema tome, radi se o odluci deklarativnog karaktera koja utvrđuje razlog i datum kada je sudijska funkcija već prestala.

U konkretnom slučaju, 13. novembra 2012. godine, kada je doneta odluka VSS o prestanku sudijske funkcije podnosioca žalbe, pravnosnažnim privremenim rešenjem Republičkog fonda PIO od 8. juna 2011. godine već je bio utvrđen potpuni gubitak radne sposobnosti podnosioca na osnovu nalaza, mišljenja i ocene organa veštačenja tog fonda, počev od 24. marta 2010. godine. Stoga je Ustavni sud ocenio da se, u smislu odredbe člana 60. stav 1. Zakona o sudijama, smatra da je počev od 24. marta 2010. godine podnosilac žalbe zbog zdravstvenog stanja bio nesposoban za vršenje sudijske funkcije. Prema tome, bili su ispunjeni uslovi da VSS donese odluku kojom bi konstatovao da je podnosiocu žalbe 24. marta 2010. godine prestala sudijska funkcija zbog trajnog gubitka radne sposobnosti, nezavisno od toga kada se ta odluka donosi.

Ustavni sud je imao u vidu da je VSS u osporenoj Odluci od 24. decembra 2012. godine konstatovao da je navedenim pravnosnažnim rešenjem utvrđen potpuni gubitak radne sposobnosti podnosioca žalbe počev od 24. marta 2010. godine. Ipak, taj organ nije odredio datum prestanka sudijske funkcije u odnosu na tu pravno relevantnu činjenicu, precizirajući na održanoj raspravi da to nije učinjeno kako se od podnosioca žalbe ne bi zahtevao povraćaj iznosa koji predstavlja razliku između visine naknade zarade koja mu je isplaćivana i utvrđene visine invalidske penzije.

Ustavni sud je našao da nema uticaja na odlučivanje navod podnosioca žalbe da pomenuto privremeno rešenje Republičkog fonda PIO nije postalo konačno i pravnosnažno, jer rešenje nadležnog organa snabdeveno potvrdom pravnosnažnosti u upravnom postupku obavezuje VSS i Ustavni sud u postupku odlučivanja o prestanku sudijske funkcije, a navedena potvrda se može osporavati samo po posebnoj zakonom propisanoj proceduri. Neosnovan je i navod žalioca da mu sudijska funkcija nije mogla prestati pre 13. novembra 2012. godine, kada je Odlukom VSS izabran za sudiju Osnovnog suda u Nišu, iz razloga što navedena odluka ne proizvodi bilo kakvo pravno dejstvo, budući da podnosilac nije stupio, niti je mogao stupiti na funkciju, koja mu je prethodno morala prestati 24. marta 2010. godine, a ne može ni biti radno angažovan kao korisnik invalidske penzije.

Polazeći od navedene zakonski utemeljene argumentacije, Ustavni sud ukazuje na to da je VSS, po prijemu Odluke Ustavnog suda VIIIU-413/2012 od 9. oktobra 2012. godine, bio dužan da utvrdi da je pravnosnažnim privremenim rešenjem Republičkog fonda PIO od 8. juna 2011. godine podnosiocu žalbe utvrđen potpuni gubitak radne sposobnosti, a potom da donese odluku kojom konstatuje prestanak sudijske funkcije sa datumom gubitka radne sposobnosti, odnosno 24. marta 2010. godine. Iako osporenom odlukom o prestanku sudijske funkcije podnosiocu žalbe nije pravilno utvrđen datum prestanka te funkcije, niti je to učinjeno osporenom odlukom donetom u postupku po prigovoru, Ustavni sud je ocenio da tim odlukama VSS nije povređen zakon na štetu podnosioca žalbe. Naprotiv, podnosiocu žalbe je dato više prava nego što je zakonom predviđeno, jer je kao datum prestanka sudijske funkcije utvrđen 27. april 2012. godine.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 101. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), a u vezi sa članom 103. ovog zakona, odbio kao neosnovanu žalbu podnosioca podnetu protiv osporenih odluka VSS broj 119-00-109/2012-01 od 13. novembra 2012. godine i broj 119-00-109/2012-01 od 24. decembra 2012. godine, odlučujući kao izreci.

5. Ova odluka Ustavnog suda se, saglasno odredbi člana 49. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije".

6. Na osnovu svega izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 12) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odbijanje žalbe sudije protiv odluke o prestanku sudijske funkcije

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti